{"id":15469,"date":"2016-10-20T07:00:54","date_gmt":"2016-10-20T06:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15469"},"modified":"2021-02-25T11:00:12","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:12","slug":"borba-za-obrazovanje-javni-ne-privatni-kvalitet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15469","title":{"rendered":"Borba za obrazovanje \u2013 javni, ne privatni kvalitet!"},"content":{"rendered":"

Po\u010detkom akademske godine, u Srbiji je zao\u0161tren konflikt vezan uz finansiranje fakulteta. Privatne obrazovne institucije nastoje osigurati deo javnih sredstava, \u010demu se dr\u017eavni fakulteti odlu\u010dno protive. Argumenti s obe strane su o\u010dekivani, ali i jedni i drugi ubedljivo proma\u0161uju su\u0161tinu problema.<\/strong><\/p>\n

Oktobar je, tradicionalno, mesec fakultetskih uzburkavanja. Iz godine u godinu, obnavljane sporne odluke nadle\u017enog Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i pojedina\u010dnih fakultetskih uprava, nastoje se svakog borbenog oktobra pobiti, \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e zavr\u0161ava perpetuiranim odlaganjem njihovog sprovo\u0111enja do narednog osvita prvog studentskog meseca \u2013 kada se scenario studentske pobune nanovo otvara i, na\u017ealost, uglavnom biva zatvoren privremenim, skromnim i neizvesnim “ustupcima” nadle\u017enih instanci. Na svom evropskom putu, Srbija je sve bli\u017ea otvaranju pregovara\u010dkog poglavlja 26, koje se ti\u010de obrazovanja i kulture. Reforme \u0161kolstva, na svim nivoima \u2013 pa tako i na nivou visokog obrazovanja \u2013 zahuktavaju se: mesijanski se najavljuju uvo\u0111enja dualnog obrazovanja u srednjo\u0161kolski sistem i sufinansiranja obrazovanja u visoko\u0161kolski. U kontekstu sve izrazitije implementacije tr\u017ei\u0161ne logike u sferi obrazovanja, zao\u0161travanje sporova izme\u0111u dr\u017eavnih i privatnih univerziteta ovoga oktobra poprimilo je interesantne oblike.<\/p>\n

Akteri inicijative za promenu Zakona o visokom obrazovanju nisu (bili) samo studenti i studentkinje, ve\u0107 i privatni univerziteti, odnosno, njihovi predstavnici. Zahtev<\/a> izlo\u017een predsedavaju\u0107em Odborom za obrazovanje, nauku, tehnolo\u0161ki razvoj i informati\u010dko dru\u0161tvo, Muameru Zukorli\u0107u, sastojao se u nastojanju da se dr\u017eavni i privatni univerziteti tretmanski izjedna\u010de; pod tim tretmanom su predstavnici privatnih univerziteta u prvom redu podrazumevali tretman studenata\/tkinja, te je tako zatra\u017eeno da dr\u017eava obezbedi izvesna bud\u017eetska sredstva ne samo za studente\/kinje u dr\u017eavnim, ve\u0107 i u privatnim obrazovnim institucijama visokog \u0161kolstva. Predstavnici dr\u017eavnih univerziteta istog trenutka su sko\u010dili na noge, denunciraju\u0107i ovakav zahtev “privatnika” po (od)ve\u0107 ustaljenoj dihotomnoj shemi \u2013 dr\u017eavni univerziteti su odolevaju\u0107i bastion kvalitetnog obrazovanja, privatni slu\u017ee onima koji bi lako do diplome. Pa ipak, koliko je ta shema opravdana? Da li dr\u017eavni i privatni univerziteti zbilja predstavljaju suprotne krajeve kontinuuma kvalitetnog obrazovanja?<\/p>\n

Nestale razlike<\/strong><\/p>\n

Susedski primer<\/a> \u2013 situacija s upisom na dr\u017eavne, odnosno privatne fakultete u Republici Srpskoj ove \u0161kolske godine \u2013 unosi opravdanu sumnju u ovo \u010desto ponavljano o\u0161tro razgrani\u010denje. Naime, dr\u017eavni fakulteti u Republici Srpskoj suo\u010dili su se sa do sada najmanjim interesovanjem bruco\u0161a\/kinja, a razlog tome je, kako se navodi, sve prisutnije opredeljivanje studenata\/tkinja za privatni sektor obrazovanja. Iza ovog pove\u0107anog interesovanja \u2013 koje se mo\u017ee zapaziti i u Srbiji \u2013 te\u0161ko da stoji uve\u0107ana materijalna mo\u0107 studenata\/tkinja, odnosno njihovih porodica. Pre bi se mogla zapaziti rezigniranost uslovima na dr\u017eavnim fakultetima kao uzro\u010dnik preusmerenja interesovanja.<\/p>\n

S obzirom na \u010dinjenicu da \u0161kolarine na pojedinim dr\u017eavnim fakultetima u Srbiji dosti\u017eu gotovo 2.000 evra (po godini osnovnih studija) \u2013 \u0161to, uzgred, prema\u0161uje visinu \u0161kolarine na vi\u0161e privatnih fakulteta \u2013 cena studija kao kriterijum razlikovanja dr\u017eavnih i privatnih fakulteta donekle gubi na snazi; \u0161tavi\u0161e, dok su \u0161kolarinom na privatnim fakultetima uglavnom pokriveni svi tro\u0161kovi studiranja, to za dr\u017eavne uglavnom ne va\u017ei: uz kupovinu potrebne literature (pri \u010demu se neretko insistira na po\u0161tovanju autorskih prava profesora i profesorki koji su napisali za prose\u010dan srbijanski d\u017eep relativno skupe knjige), tu su i nadaleko \u010duveni administrativni tro\u0161kovi, \u010dija visina, kao i na\u010din upotrebe jo\u0161 uvek predstavljaju nikom jasnu niti smislenu kategoriju (podsetnika radi, nekada\u0161nji ministar prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja Sr\u0111an Verbi\u0107 je pre dve godine izjavio<\/a> kako je napla\u0107ivanje ovih tro\u0161kova od strane fakulteta protivzakonito; praksa se, pak, tvrdoglavo nastavlja, pre svega zahvaljuju\u0107i autonomnom statusu koji svaki fakultet ima).<\/p>\n

Degradirano znanje<\/strong><\/p>\n

Dakle, sa slabljenjem kvantitativnog aspekta studiranja kao kriterijuma razlikovanja dr\u017eavnih i privatnih fakulteta, preostaje jo\u0161 samo insistiranje na onom kvalitativnom. Bilo bi, naravno, neosnovano u celosti osporiti kritike koje se upu\u0107uju kvalitetu obrazovanja na privatnim univerzitetima \u2013 statisti\u010dki podaci govore u prilog tvrdnji da se na privatnim fakultetima zvanja sti\u010du lak\u0161e i br\u017ee no na dr\u017eavnim. Ipak, daleko od toga da su dr\u017eavni fakulteti nosioci lu\u010de “pravog znanja” \u2013 ne samo da se kvalitet znanja koje se studiranjem na njima sti\u010de objektivno degradira evropeizacijskim reformama kroz koje prolazi (parcijalizacija znanja po uvo\u0111enju bolonjskog sistema je sa svakim narednim akreditovanim programom sve vidljivija; potr\u017ei\u0161njavanje visokoobrazovne sfere bi, u dugoro\u010dnijoj perspektivi, moglo da rezultira i potpunim ukidanjem manje profitabilnih obrazovnih grana \u2013 visokokapitalisti\u010dki Japan koji je do\u0161ao do zaklju\u010dka<\/a> da mu dru\u0161tveno-humanisti\u010dke nauke vi\u0161e nisu potrebne i predstavljaju nepotreban izdatak alarmantan je primer), ve\u0107 su i subjektivni utisci studenata i studentkinja sumorni: poznata parola da “studenti\/kinje nisu tu zbog nastavnog kadra, ve\u0107 je obratno” u praksi se, po komentarima sude\u0107i, vi\u0161e ose\u0107a na privatnim fakultetima negoli na dr\u017eavnim.<\/p>\n

Zbog svega toga se ovog oktobra \u017ealbe privatnih fakulteta \u010duju glasnije nego ina\u010de. Navodi se da su u neravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na dr\u017eavne i kada je dobijanje akreditacije za studijske programe posredi \u2013 u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja broji<\/a> \u0161esnaest \u010dlanova, tek je jedan s privatnog univerziteta, \u010dime se, ka\u017eu predstavnici privatnog sektora obrazovanja, odluke ne donose nepristrasno. Zahtev za finansijskim olak\u0161icama studentima\/kinjama koji\/e se odlu\u010de za privatni fakultet, u svetlu aktuelnih zbivanja \u2013 najavljenog sufinansiranja studiranja na dr\u017eavnim fakultetima, \u010dime bud\u017eetski student fakti\u010dki postaje stvar pro\u0161losti \u2013 te goreopisanog stanja, odjednom ne deluje tako nerazumnim.<\/p>\n

Sistemska gre\u0161ka<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to, pak, jeste nerazumno je opravdavanje okretanja privatnom sektoru obrazovanja kao alternativi nezavidnom postoje\u0107em stanju unutar dr\u017eavnog; preciznije re\u010deno: \u010dinjenica da u konkretnoj situaciji mo\u017eemo razviti razumevanje za zahtev koji su izneli predstavnici privatnih fakulteta svedo\u010di o temeljitoj sistemskoj gre\u0161ci. Ne samo da dr\u017eavno finansirano obrazovanje time (dodatno) gubi svaki svoj smisao \u2013 posebno imaju\u0107i u vidu da ni u sada\u0161njem trenutku, u kom takav zahtev privatnih univerziteta (jo\u0161) nije uva\u017een, finansije koje dr\u017eavni sektor obrazovanja poseduje ne omogu\u0107avaju ve\u0107u dostupnost visokog \u0161kolovanja naj\u0161irim dru\u0161tvenim slojevima, dakle, i onim socijalno najdepriviranijim (a kakva bi tek situacija bila s pove\u0107anjem konkurencije?) \u2013 nego i obrazovanje biva potpuno osporeno kao ono \u0161to bi trebalo da bude: javna stvar. Umesto da napori budu usmereni ka pobolj\u0161anju kvaliteta obrazovanja za \u0161to ve\u0107i kvantitet, \u0161to ve\u0107i broj ljudi, paralelno se uni\u017eavaju i njegov kvalitet, i brojnost onih kojima put do visokog obrazovanja nije zapre\u010den.<\/p>\n

Stoga nastojanja moraju biti upravljena ka sistemskoj promeni. U okrilju koje svim sredstvima potencira konkurentnost, nesolidarnost, razjedinjenje, koje uigrano produbljuje dru\u0161tvene nejednakosti istovremeno proklamuju\u0107i ba\u0161 suprotne ciljeve, moramo se solidarno i sjedinjeno boriti za svaki “krupan zalogaj” \u2013 nekada, uzgred, dostupan svakom paru usana \u2013 koji nam postupno klizi iz ruku, dok snage iscrpljujemo bore\u0107i se i za one sitnije \u2013 za mamce koje nam iz godine u godinu varljivo nji\u0161u pred o\u010dima. Obrazovanje ne treba i ne sme da bude ekskluzivno pravo, privilegija malobrojnih; obrazovanje treba biti svestrano, svima dostupno i sva\u010dije. Objavimo ga!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oktobar je, tradicionalno, mesec fakultetskih uzburkavanja. Iz godine u godinu, obnavljane sporne odluke nadle\u017enog Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i pojedina\u010dnih fakultetskih uprava, nastoje se svakog borbenog oktobra pobiti, \u0161to naj\u010de\u0161\u0107e zavr\u0161ava perpetuiranim odlaganjem njihovog sprovo\u0111enja do narednog osvita prvog studentskog meseca…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":15470,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-15469","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15469","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15469"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15469\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36716,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15469\/revisions\/36716"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15470"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15469"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15469"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15469"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15469"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15469"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15469"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15469"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}