{"id":15466,"date":"2016-10-18T07:00:28","date_gmt":"2016-10-18T06:00:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15466"},"modified":"2021-02-25T11:00:13","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:13","slug":"reformom-protiv-bezbednosnih-ostataka-komunizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15466","title":{"rendered":"Reformom protiv “bezbednosnih ostataka komunizma”"},"content":{"rendered":"

U sklopu svojeg “evropskog puta” Srbija mora pro\u0107i i kroz temeljitu reformu bezbednosnog sistema. Iako taj proces nije ni\u0161ta specifi\u010dno za ovu zemlju, u njoj je fukcija tajne policije ipak bila ne\u0161to izra\u017eenija, pa i usporene promene otvaraju vi\u0161e pitanja.<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 vi\u0161e od jedne decenije, u raznim prilikama se u Srbiji mo\u017ee \u010duti tvrdnja da je neophodno \u2013 razume se, u okviru op\u0161tih reformi \u2013 reformisati i slu\u017ebe bezbednosti. Ovakvi glasovi padaju na delimi\u010dno plodno tle, jer op\u0161ta opsednitost zloglasnim tajnim slu\u017ebama u Srbiji ima posebnu snagu i zna\u010daj, zahvaljuju\u0107i specifi\u010dnostima istorijskih turbulencija krajem XX veka. Naime, uz poznate globalne teorije zavere o Iluminatima, masonima i ko zna kakvim jo\u0161 tajnim vladarima, u Srbiji postoji jedan dio stanovni\u0161tva koji famoznu “Slu\u017ebu”, kako je zove, smatra vladarem svega od 1945. godine do dana\u0161njeg dana. Ta grupa uz “Slu\u017ebu” vezuje sli\u010dne epitete kao oni koji veruju u Iluminate: ona je svemo\u0107na, ona kadrovira. Nadasve, ona dr\u017ei “komunizam” u \u017eivotu. Naravno, pristalice ovih teorije su naj\u010de\u0161\u0107e \u010dlanovi ili simpatizeri onih politi\u010dkih stranaka koje su devedesetih godina u Milo\u0161evi\u0107u videli Tita, a u njegovoj partiji SKJ.<\/p>\n

Naravno da je i period 1990-ih obilovao teorijama o mo\u0107i i ulozi tajnih slu\u017ebi u svakodnevnim doga\u0111ajima. Tada je najozlogla\u0161enija bila “Dr\u017eavna bezbednost”, poznata po skra\u0107enici “DB”. Jo\u0161 u to vreme u govorilo se o podelama i frakcijama unutar ove strukture, zatim o njihovom rivalstvu, pa i sukobima sa tada\u0161njom vojnom slu\u017ebom koja se zvala KOS (Kontraobave\u0161tajna slu\u017eba). “Govorilo se” zna\u010di izme\u0111u ostalog i objavljivalo u opozicionoj \u0161tampi, na televiziji i mnogim drugim mestima, \u0161to zna\u010di da je to spadalo u takozvane “javne tajne”, ali na povr\u0161inu zapravo nikada nisu isplivali ti sukobi. Tih 1990-ih, na \u010delu DB-a bio je Jovica Stani\u0161i\u0107, koji je na toj du\u017enosti proveo period rata u Hrvatskoj i BiH.<\/p>\n

Kada je smenjen, pratila ga je \u2013 izme\u0111u ostalog \u2013 reputacija “ameri\u010dkog \u010doveka”. On je bio osniva\u010d i prvi glavnokomanduju\u0107i “crvenih beretki”, jedinice koja je ostavila svoj krvavi trag kako po stranim rati\u0161tima, tako i u Srbiji samoj. Da napomenemo i to da je u toku su\u0111enja u Hagu potvr\u0111eno da je Stani\u0161i\u0107 odli\u010dno sara\u0111ivao sa ameri\u010dkim slu\u017ebama, a iz pritvora je pu\u0161ten na ku\u0107no le\u010denje i do sada mu nije izre\u010dena presuda. “Crvene beretke” su izme\u0111u ostalog osu\u0111ivane za ubistvo politi\u010dara Ivana Stamboli\u0107a i Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, a drugi pripadnici DB-a su optu\u017eeni za poku\u0161aje atentata na Vuka Dra\u0161kovi\u0107a (u dva navrata) i za atentat na novinara Slavka \u0106uruviju, ali se ovi procesi nikako ne zavr\u0161avaju na sudu, jo\u0161 uvek. I sve je to samo vrh ledenog brega.<\/p>\n

Asistenti u reformi<\/strong><\/p>\n

Po padu Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, o\u010dekivali su se ozbiljniji i odlu\u010dniji koraci u demaskiranju uloge ovih struktura, naro\u010dito direktno Milo\u0161evi\u0107u podre\u0111enog DB-a, ali se to nije dogodilo. Smenjen je na\u010delnik i ne\u0161to malo nepoznatih kadrova kojima je dodeljena uloga \u017ertvenih jaraca. Zatim su se otvorili dosijei gra\u0111ana koji su bili pod obradom. To je do\u017eivljeno kao gest dobre volje, a namera je bila da se predstavi kao da se nadzor vi\u0161e ne\u0107e sprovoditi. Su\u0161tinski, jedan manji deo materijala je iznesen na uvid. Delovi dosijea koje DB nije hteo da vide oni koji su pra\u0107eni, prislu\u0161kivani, kojima su izricane razne mere, jednostavno su prekriveni kartonom, a samo \u010ditanje se odvijalo u prisustvu slu\u017ebenika koji je pazio da se ni\u0161ta ne prepisuje, slika, a naro\u010dito da se ti kartoni kojima je prekriven dobar deo materijala ne diraju. Jer \u017eivoti pra\u0107enih su dr\u017eavna tajna.<\/p>\n

Nakon toga, promenjeno je ime. Umesto Dr\u017eavne bezbednosti, sada postoji Bezbednosno-informativna agencija. Vojna slu\u017eba je podeljena na VBS (Vojno-bezbednosnu slu\u017ebu) i VOA (Vojno-obave\u0161tajnu agenciju). O dubljim i ozbiljnijim zahvatima koji su o\u010dekivani u okviru ovih organizacija javnost nije obave\u0161tena. Ve\u0107 godinama, povremeno se najavljuju nekakve reforme, sve u sklopu evroatlanstkog puta kojim se ide. Ako pogledamo ko je zainteresovan za pri\u010du o reformisanju slu\u017ebi bezbednosti, vide\u0107emo da se \u010desto iza njezinog plasiranja u javnost nalaze zapadni mediji, strukture iz zapadnih zemalja, kao i neke nevladine organizacije poput CEAS-a, Centra za evro-atlantske integracije, najagilnijeg NATO lobiste u Srbiji.<\/p>\n

Od raznih vlada, Norve\u0161ka je ove godine prilikom susreta u okviru, kako se ka\u017ee, “bilateralnih odbrambenih konsultacija” (?!) u Oslu podr\u017eala reformu bezbednosnog sistema. Tako\u0111e, svojevremeno je predsednik Ameri\u010dkog instituta za mir Danijel Server izjavio da je reforma bezbednosnog sistema potrebna jer “sada\u0161nje vlasti u Srbiji [izjava je iz 2008. godine] nisu sigurne sa sada\u0161njim snagama bezbednosti koje nisu reformisane i mislim da bi trebalo da krenu u pravcu reformi snaga bezbednosti”. Zanimljivo je pratiti kako su se kroz vreme menjali argumenti kojima su se najavljivale reforme. Posle pada Milo\u0161evi\u0107a o\u010dekivanja su i\u0161la u pravcu “\u010di\u0161\u0107enja” bezbednosnog aparata od onih koji su okrvavili ruke ili bili povezani sa organizovanim kriminalom. Zatim postaje va\u017eno da se taj aparat pro\u010disti od pomaga\u010da optu\u017eenima za ratne zlo\u010dine. Zatim postaje va\u017eno da se rad tih slu\u017ebi uskladi sa inostranim slu\u017ebama. Kona\u010dno, sada su u pitanju “bezbednosni izazovi” povezani sa krizom na Bliskom istoku.<\/p>\n

Afera za aferom<\/strong><\/p>\n

Uprkos deklarisanom evropskom putu Srbije, od Milo\u0161evi\u0107evog pada naovamo bilo je slu\u010dajeva kada su tajne, prvenstveno kontraobave\u0161tajne slu\u017ebe, otvarale ili u\u010destvovale u \u0161pijunskim aferama. Prva i svakako najkrupnija jeste hap\u0161enje tada\u0161njeg potpredsednika Vlade Srbije, biv\u0161eg generala (po zlu zapam\u0107enog u Mostaru) i na\u010delnika general\u0161taba Mom\u010dila Peri\u0161i\u0107a. Peri\u0161i\u0107 je uhap\u0161en u jednoj kafani na Ibarskoj magistrali pri primoredaji dokumenata ameri\u010dkom obave\u0161tajcu D\u017eonu Nejboru. Najsve\u017eiji slu\u010daj je ovogodi\u0161nji: jedan biv\u0161i pripadnik “Vojske Republike Srpske Krajine” je uhap\u0161en kao hrvatski \u0161pijun, pa pu\u0161ten uz nagodbu i priznanje krivice.<\/p>\n

Od uspostavljanja vi\u0161estrana\u010dja, ministarstvo unutra\u0161njih poslova je jedan od najva\u017enijih trofeja za u\u010desnike u izbornom procesu. Jo\u0161 uvek se, kao 1990-ih, govori o razli\u010dim frakcijama unutar tajnih slu\u017ebi i jo\u0161 se uvek smatra kako razli\u010dite slu\u017ebe unutar tog aparata gledaju jedne na druge kao konkurente. Podrazumeva se da takve stvari ostaju u domenu naga\u0111anja i glasina, jer za sve ovo vreme javnost nije do\u0161la do prilike da se zaista uveri u sve te pri\u010de. Ovaj navodni problem rivalstva je tretiran tako \u0161to je ustanovljen “koordinator slu\u017ebi bezbednosti”, a na to je mesto premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 postavio samog sebe. Danas postoji Biro za koordinaciju bazbednosnih slu\u017ebi \u010dije sastanke zakazuje premijer, iako je jo\u0161 pro\u0161le godine najavio da on ne\u0107e jo\u0161 dugo ostati na njegovom \u010delu. Formalno, ovaj Biro trenutno nema \u0161efa.<\/p>\n

Nije jasno ni ono najva\u017enije: u \u010demu bi se ta\u010dno sastojala najavljena reforma? Sada\u0161nji Zakon o osnovama ure\u0111enja slu\u017ebi bezbednosti usvojen je 2007. godine. No jo\u0161 dok je bio nov, zakon je smatran neuspe\u0161nim, jer nije uspeo da u “odgovaraju\u0107oj meri” uredi bezbednosno-informativni sistem. Sem toga, pored ovog zakona, svaka od slu\u017ebi radi po posebnom zakonu. Novim predlogom, koji je napravila organizacija o kojoj se malo zna u javnosti \u2013 Beogradski centar za bezbednosnu politiku \u2013 predvi\u0111a se stvaranje dve slu\u017ebe bezbednosti. BIA bi ostala to \u0161to jeste, a dve vojne, VBA i VOA bi bile jedna agencija VOBA \u2013 Vojna obave\u0161tajno-bezbednosna agencija. Naravno, kao i kod ve\u0107ine drugih izmena zakona, uvek se tra\u017ei nekakav uzor re\u0161enja iz “civilizovanih zemalja”. U ovom slu\u010daju, sami predlaga\u010di zakona imaju dva uzora na koja se naizmeni\u010dno pozivaju. U jednom ka\u017eu da je ovo zakonsko re\u0161enje “mo\u017eda najbli\u017ee” hrvatskom modelu, a u drugom su izjavili da \u0107e novi model organizovanja biti najsli\u010dniji nema\u010dkom BND-u.<\/p>\n

Misteriozno odugovla\u010denje<\/strong><\/p>\n

Glavni cilj ove reforme je, kako ka\u017eu autori predloga zakona, je da se stvore nezavisne, profesionalne i kredibilne bezbednosne institucije, izvan politi\u010dkog uticaja. Tako je to predstavio izvr\u0161ni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u septembru 2014. godine na konferenciji posve\u0107enoj ovoj temi i sve to u prisustvu biv\u0161eg direktora VBA, tada\u0161njeg predsednika skup\u0161tinskog odbora za kontrolu bezbednosnih slu\u017ebi Momira Stojanovi\u0107a. Pomenuti Stojanovi\u0107 je na istoj konferenciji izjavio, a “Ve\u010dernje novosti” prenele: “Srbija nema valjan zakonski okvir koji bi garantovao integritet i kredibilitet bezbednosnim slu\u017ebama. I vlast i opozicija slo\u017eili su se da nam je potreban novi zakon o BIA, ali pre nego \u0161to ga donesemo, neophodno je postaviti bezbednosni sektor na nove osnove. Treba spojiti civilnu i vojnu obave\u0161tajnu slu\u017ebu pod jednu kapu, a civilnu i vojnu kontraobave\u0161tajnu slu\u017ebu pod drugu. Tre\u0107a bi bila ne\u0161to nalik ameri\u010dkom FBI.”<\/p>\n

Od 2014. godine kada je odr\u017eana ova konferencija redovito se govori o reformi, o novom zakonu. O objedinjavanju, ukrupnjavanju, boljem koordinisanju. Predla\u017ee se, potpisuju se protokoli. Ni\u0161ta od toga nije realizovano, za sada. Naravno, kada govorimo o zakonima onda se, u krajnjoj liniji, sve svodi na takozvanu “politi\u010dku volju”. Me\u0111utim, iz izjava predstavnika vlasti i, na neki na\u010din, eksperta za ovu temu, zaklju\u010dujemo da politi\u010dka volja postoji. Sla\u017eu se i vlast i opozicija, ka\u017eu oni. Imaju me\u0111unarodnu podr\u0161ku, imaju predlog zakona. \u0160ta \u010dekaju? Na to nije mogu\u0107e u ovom trenutku dati odgovor. Jer, pored tog konsenzusa o neophodnosti tih reformi, sve \u0161to mo\u017eemo zaklju\u010diti je da je hipoteti\u010dki protivnik tih promena neka nevidljiva sila, skoro pa haos sam koji ne dozvoljava slu\u017ebama da se usklade, da se “profesionalizuju”, da povrate integritet i tako dalje.<\/p>\n

Dakle, smatra se da su osnove bezbednosnog sistema pogre\u0161ne. Pritom se, naravno, misli na zakonsku regulativu bezbednosnog sektora. Me\u0111utim, ova tema se za sada nalazi, u najboljem slu\u010daju, u drugom planu u Srbiji. Ve\u0107ina njenih stanovnika bi se slo\u017eila da su osnove jednog mnogo \u0161ireg sistema pogre\u0161ne. Onog u okviru koga se odvija porast nezaposlenosti, osiroma\u0161enje, propast zdravstvenog, obrazovnog, privrednog i politi\u010dkog sistema. \u0160pijunske igre i bezbednosni problemi u tom smislu ne spadaju u sam vrh interesovanja prose\u010dnog stanovnika Srbije. Osim, naravno, ako ne pripadaju onoj grupi “elite” koja “Slu\u017ebu” vidi kao gospodaricu \u017eivota i smrti. Takvih ima, ali ih je vreme pregazilo. Sada treba obratiti pa\u017enju da u ubrzanom reformisanju vreme ne pregazi ostatak Srbije, onaj kome je jasno da “komunizma” vi\u0161e nema, onaj kome je dovoljno jasno da zakonska regulativa ni bezbednosni sistem ne\u0107e pomo\u0107i u borbi sa svakodnevnim tranzicionim neda\u0107ama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 vi\u0161e od jedne decenije, u raznim prilikama se u Srbiji mo\u017ee \u010duti tvrdnja da je neophodno \u2013 razume se, u okviru op\u0161tih reformi \u2013 reformisati i slu\u017ebe bezbednosti. Ovakvi glasovi padaju na delimi\u010dno plodno tle, jer op\u0161ta opsednitost zloglasnim tajnim slu\u017ebama u Srbiji ima posebnu snagu i zna\u010daj…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":15467,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[110],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-15466","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-drzava","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15466","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15466"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15466\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15534,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15466\/revisions\/15534"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15467"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15466"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15466"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15466"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15466"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15466"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15466"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15466"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}