{"id":15265,"date":"2016-10-05T07:00:25","date_gmt":"2016-10-05T06:00:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15265"},"modified":"2021-02-25T11:00:17","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:17","slug":"kome-jos-trebaju-knjige-a-kamoli-arhive","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15265","title":{"rendered":"Kome jo\u0161 trebaju knjige?"},"content":{"rendered":"

Sistematsko uni\u0161tavanje bibliotekarskog fonda neizostavno je pratilo smene re\u017eima u svim dr\u017eavama nastalima iz biv\u0161e Jugoslavije. No dok je taj “libricid” u Hrvatskoj dobro dokumentiran, u Srbiji je to jo\u0161 uvek tema kojoj se pridaje malo pa\u017enje. Ovo se odnosi \u010dak i na fondove koji nisu zamenjivi “novom literaturom”.<\/strong><\/p>\n

“U toku je novi genocid nad knjigama u Beogradu. Vlasnici stana \u010cedomira Minderovi\u0107a su izbacili preko 40.000 knjiga u sme\u0107e (procena broja knjiga je prema glasinama na ulici). Trgovci knjigama su pokupili jedan deo, i kod uli\u010dnih prodavaca je danas jo\u0161 uvek mogu\u0107e na\u0107i prva izdanja doma\u0107e avangarde, progresivne i druge literature iz Minderovi\u0107evog stana za relativno male pare. Posetite buvljake, obi\u0111ite va\u0161e lokalne trgovce knjigama, i spasimo barem deo te neverovatne literature od totalne propasti.”<\/p>\n

Ovaj apel objavljen je krajem 2013. godine na stranici Knji\u017earsko-izdava\u010dke zadruge Baraba na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Facebook. Ovde je potrebno napomenuti da je \u010cedomir Minderovi\u0107 kao predratni komunista i \u010dovek koji se zanimao za knji\u017eevnost bio prijatelj sa veoma cenjenim autorima. U biblioteci \u010cedomira Minderovi\u0107a nalazila su se prva izdanja avangarde, uklju\u010duju\u0107i i izdanja beogradske nadrealisti\u010dke grupe, zenitisti\u010dke grupe, sa potpisima autora. Re\u010d je velikom broju vrednih knjiga, koje su vlasnici stana doslovno izbacili na ulicu neshvataju\u0107i da su te knjige mogle da kupe barem jo\u0161 jedan stan u Beogradu.<\/p>\n

Istori\u010dar i arhivista Vladan Vukli\u0161 ka\u017ee da vrlo \u010desto prilikom bacanja knji\u017ene ili arhivske gra\u0111e ljudi koji to \u010dine zami\u0161ljaju da oni taj prostor osloba\u0111aju za neku drugu namenu. “U tim trenucima se prvenstveno posmatra pitanje nekretnine kao takve. Arhive ili bibliote\u010dki depoi se posmatraju kao neka vrsta balasta koji sad tu zauzima vredan kvadratni prostor. Gra\u0111u, drugim re\u010dima, izbacuje ‘nevidljiva ruka tr\u017ei\u0161ta’. Klju\u010dno je pitanje za\u0161to se to vi\u0161e de\u0161avalo sa odre\u0111enom gra\u0111om, a sa odre\u0111enom ne. U slu\u010daju gra\u0111e iz vremena socijalizma, posebno one nastale radom dru\u0161tveno-politi\u010dkih organizacija i javnih preduze\u0107a, sklop ideolo\u0161ke hegemonije s po\u010detka 1990-ih godina omogu\u0107avao je uslove u kojima se za uni\u0161tavanje te gra\u0111e postavljalo najmanje pitanja, i na \u010dije se propadanje najmanje reagovalo”, ka\u017ee on i nagla\u0161ava: “Me\u0111utim, uni\u0161tavanje knjiga i gra\u0111e, proceduralno ili ne, je stvar masovne prakse, i kada se dozvoli jedna vrsta kulturolo\u0161ke degradacije, jedna vrsta knjigocida, ideolo\u0161ka mantra ‘a kome to vi\u0161e treba’ koja je kori\u0161\u0107ena za uni\u0161tavanje intelektualnog nasle\u0111a socijalizma prirodno \u0107e se pro\u0161iriti na sve knjige i arhive generalno.”<\/p>\n

“Nemarni” otpisi<\/strong><\/p>\n

U tom kontekstu je zanimljiva informacija da je Narodna biblioteka Srbije 2005. godine otpisala oko 15.000 knjiga uklju\u010duju\u0107i i knjige stare preko 200 godina iz “Dvorske biblioteke” koje su zavr\u0161ile na \u0111ubri\u0161tu. Ovaj podatak je u javnost iza\u0161ao tek je 2012. godine prilikom posete D\u017eona Cebea, predsedavaju\u0107eg Konferencije direktora nacionalnih biblioteka sveta.<\/p>\n

Izgleda da je \u010ditava stvar i u vreme kada se de\u0161avala otkrivena relativno slu\u010dajno, kada je nedugo nakon otpisa 2005. godine jedan bibliofil vratio Narodnoj biblioteci nekoliko knjiga koje su zavr\u0161ile u sme\u0107u uz pismo u kome je izme\u0111u ostalog napisao “Sa rado\u0161\u0107u vam vra\u0107am knjigu koja je pripadala Dvorskoj biblioteci i na kojoj je \u010dak posveta autora kralju Aleksandru. Svaki ljubitelj i poznavalac knjiga se pita da li je mogu\u0107e da je Narodna biblioteka Srbije mogla u stari papir da baci knjige iz 19. veka, knjige Dvorske biblioteke, knjige koje su autori posvetili poznatim li\u010dnostima.”<\/p>\n

Ispostavilo se da je inicijativa za smanjenje broja primeraka pokrenuta na regularan na\u010din. Tada\u0161nji upravnik NBS formirao je komisiju koja treba da vr\u0161i otpis bibliote\u010dke gra\u0111e, me\u0111utim ova komisija imala je ovla\u0161\u0107enje samo da izdvoji knjige za otpis, ali ne i da ih otpi\u0161e. Nalog za otpis gra\u0111e mo\u017ee da izda samo Upravni odbor Narodne biblioteke Srbije, kome nikada nije predlo\u017eena odluka o otpisu, tako da je nije ni doneo.<\/p>\n

Nikada nije do kraja razja\u0161njeno ko je odgovoran za bacanje vrednih knjiga, ali po svemu sude\u0107i otpis su operativno izr\u0161ili vojnici na slu\u017eenju civilnog vojnog roka, a ne profesionalni bibliotekari, \u0161to najbolje ilustruje kriminalni nemar institucija. Uni\u0161tavanje kulturne ba\u0161tine povla\u010di i pitanje krivi\u010dne odgovornosti, me\u0111utim iako je ovaj skandal podigao znatno vi\u0161e pra\u0161ine od drugih sli\u010dnih slu\u010dajeva niko nikada nije sankcionisan niti snosio bilo kakve posledice u ovom, kao ni u bilo kom drugom slu\u010daju, kao \u0161to \u0107emo videti.<\/p>\n

Evropa bez radni\u010dke istorije<\/strong><\/p>\n

Za razliku od skandala koji je izazvalo bacanje knjiga iz “Dvorske biblioteke”, sudbina celokupnog fonda, arhive, knjiga i periodike iz Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret nije bila tema ni jednog jedinog novinskog teksta. Samo je u reporta\u017ei sa beogradske promocije knjige Ante Le\u0161aje “Knjigocid \u2013 Uni\u0161tavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih” pomenuto kako je u razgovoru nakon promocije bibliotekar Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ljubi\u0161a Vujo\u0161evi\u0107, ispri\u010dao kako su nakon godi\u0161njeg odmora bibliotekari i slu\u017ebenici Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret zatekli prazan i izrova\u0161en prostor, iz koga su knjige izno\u0161ene bagerom.<\/p>\n

Institut za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret bio je tre\u0107i po veli\u010dni arhiv radni\u010dkog pokreta na svetu, iza onih u Amsterdamu i Moskvi. Biblioteka Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret bila je jedinstvena zbog specifi\u010dne pozicije Jugoslavije u odnosu za Zapadnu i Isto\u010dnu Evropu. Tu je sakupljena literatura koja nije mogla da se na\u0111e u drugim bibliotekama. Institut za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret je ustanova koju je osnovala Komisija za spoljnu saradnju Saveza komunista. Na nivou Evrope je verovatno samo ovde postojao tako \u0161irok dijapazon knjiga i periodike sa razli\u010ditih instituta iz Isto\u010dne i Zapadne Evrope i iz raznih sindikalnih, komunisti\u010dkih, socijalisti\u010dkih i svih drugih levi\u010darskih organizacija sa kojima je Savez komunista sara\u0111ivao.<\/p>\n

Po\u010detom devedesetih ova istitucija je transformisana u Institut za evropske studije i simptomati\u010dno je \u0161to je ova biblioteka nestala upravo na ovakav na\u010din. Nije li istorija radni\u010dkog pokreta, na kraju krajeva, aspekt istorije Evrope koji i savremena Evropa poku\u0161ava da izbri\u0161e na razli\u010dite na\u010dine. Proces postepenog uni\u0161tavanja biblioteke Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret tekao je godinama i sprovodio se na karakteristi\u010dan na\u010din, metodom namernog i sistematskog zanemarivanja kulturnih dobara dok ne nastupi \u0161teta koju nije mogu\u0107e otkloniti.<\/p>\n

Pravljenje mesta<\/strong><\/p>\n

O na\u010dinu na koji je tretiran ovaj fundus svedo\u010di anarhista i knji\u017ear Ratibor Trivunac: “Ja sam 2001. godine li\u010dno bio u prostorijama nekada\u0161njeg Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki porket, odnosno u depou koji je bio hangar ogromne veli\u010dine. Ve\u0107 tada je uveliko bila oti\u0161la u penziju poslednja bibliotekarka koja je jedina znala gde se \u0161ta nalazi. Tamo je ve\u0107 bio potpuni haos, knjige su bile potpuno rasparene i razbacane na sve strane. U depou je bilo polupano staklo, kada je padala ki\u0161a u depo je ulazila voda, stare novine s kraja XIX i po\u010detka XX veka su bile prostrte preko ormana da bi se same knjige koliko toliko za\u0161titile od ki\u0161e.”<\/p>\n

Ovde nije re\u010d samo o posledicama stava da knjiga nema nikakvu vrednost koji je trenutno dominantan u dru\u0161tvu, ve\u0107 postoji jasna ideolo\u0161ka motivacija. To se mo\u017ee videti i na primeru biblioteke FPN-a, koja je svojevremeno nastala od biblioteke partijske \u0161kole i bila vrlo velika. Jednog jutra 2003. godine, novinar i publicista Damjan Pavlica, a tada student Fakulteta politi\u010dkih nauka u Beogradu, je ispred fakulteta zatekao pun kontejner knjiga. Neki radnici su na zadnja vrata izbacivali knjige sa fakulteta i tovarili ih u teretni kontejner.<\/p>\n

Kada je oti\u0161ao u bibliteku da se raspita \u0161ta se to de\u0161ava dobio je obja\u0161njenje “da su Amerikanci darovali Fakultetu nov bibliote\u010dki fond, da u biblioteci ni u podrumu vi\u0161e nema mesta za nove knjige, pa moraju izbaciti stare. Po\u0161to imaju mnogo primeraka starih komunisti\u010dkih knjiga, izbacuju ih kako bi napravili mesta.”, a na pitanje za\u0161to te knjige ne poklone nekome, odgovor je bio “da nikom nisu potrebne”. Pored dela Marksa, Tucovi\u0107a i Svetozara Markovi\u0107a, ba\u010deni su \u010dasopisi za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju (Delo, Praxis, Kultura, Marksizam u svetu…), ali i knjige ne-socijalisti\u010dkih filozofa poput Kanta i Habermasa, ulju\u010duju\u0107i klasike poput Aristotelove Politike i Platonove Dr\u017eave. Ironi\u010dno, me\u0111u ba\u010denim knjigama na\u0161la se i knjiga tada\u0161njeg dekana, Vuka\u0161ina Pavlovi\u0107a “Obnova utopijskih energija”, o omladinskim pokretima u svetu izme\u0111u 60-ih i 80-ih godina.<\/p>\n

Pravo na se\u0107anje<\/strong><\/p>\n

O ekstremnim formama ideolo\u0161ki motivisanog uni\u0161tavanja svedo\u010di primer koji navodi istori\u010dar i arhivista Vladan Vukli\u0161: “Bavio sam se Bosanskom Dubicom kao studijom slu\u010daja. To je gradi\u0107 u kome je tokom rata uni\u0161teno zaista mnogo arhivskog materijala u raznim navratima. Upe\u010datljiv je slu\u010daj kada su u prostorije lokalnog SUBNOR-a upali neki \u010detni\u010dki tipovi i bacili u kontejner knjige evidencije \u017ertava fa\u0161isti\u010dkog terora. \u010clanovi bora\u010dke organizacije su sa\u010dekali su da ovi odu i onda su ih izvukli iz kontejnera, sakrili ih na neko vreme i tako ih sa\u010duvali. Ina\u010de, Bosanska Dubica je bio srez koji je u Drugom svetskom ratu imao najve\u0107i gubitak stanovni\u0161tva u okupiranoj Jugoslaviji, u najve\u0107em procentu srpskog, \u0161to \u010ditavom slu\u010daju daje dodatnu dozu ironije. Jezivo je dokle su te stvari i\u0161le.”<\/p>\n

Iako kru\u017ee glasine da je jedan deo biblioteke Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret poklonjen nekoj nevladinoj organizaciji ili privatnom muzeju, veliki deo gra\u0111e zavr\u0161io je u \u0111ubretu ili recikliran kao stari papir. Trivunac ka\u017ee “Kupio sam na ulici knjigu Maksa Vebera, koja ima unutra insigniju Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret. Ta knjiga je spasena sa \u0111ubri\u0161ta. Treba obratiti pa\u017enju da je u pitanju Veber, koga vladaju\u0107a klasa prepoznaje kao svog mislioca.” I zaista, ovde nije re\u010d samo o uni\u0161tavanju nepodobnih knjiga ve\u0107 i \u010ditavih nepodobnih istitucija poput Instituta za me\u0111unarodni radni\u010dki pokret, Jugoslovenskog bibliografskog instituta, i mnogih drugih. O brisanju produkcije i dokumentacije iz perioda pedeset najprogresivnijih godina u istoriji \u010ditavog regiona. Ovde je re\u010d o uni\u0161tavanju se\u0107anja i uni\u0161tavanju znanja. \u0160tavi\u0161e, po sredi je \u010dak uni\u0161tavanje prava na znanje i prava na se\u0107anje.<\/p>\n

Ovo ne treba da nas \u010dudi, jer od dru\u0161tva u kome \u017eivimo se ni ne o\u010dekuje proizvodnja bilo kakvog promi\u0161ljanja, ve\u0107 se o\u010dekuje isklju\u010divo proizvodnja radne snage za potrebe tr\u017ei\u0161ta rada, kako doma\u0107eg tako i me\u0111unarodnog. I to ili malog broja visokoobrazovanih tehni\u010dara poput programera i menad\u017eera ili potpuno neobrazovane radne snage za sektor uslu\u017enih delanosti i ono malo proizvodnje koja nekim \u010dudom nije uni\u0161tena privatizacijom. U svakom slu\u010daju ni jednima ni drugima u opisu posla nije predvi\u0111eno da bude promi\u0161ljanje dru\u0161tva u kome \u017eive. Deci koja odrastaju u polu-kolonijalnim dr\u017eavama na periferiji svetskog sistema nisu slu\u010dajno uskra\u0107ene knjige i se\u0107anje na socijalisti\u010dku pro\u0161lost. Od knjiga mogu samo da im se rode neke pogre\u0161ne ideje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“U toku je novi genocid nad knjigama u Beogradu. Vlasnici stana \u010cedomira Minderovi\u0107a su izbacili preko 40.000 knjiga u sme\u0107e (procena broja knjiga je prema glasinama na ulici). Trgovci knjigama su pokupili jedan deo, i kod uli\u010dnih prodavaca je danas jo\u0161 uvek mogu\u0107e na\u0107i prva izdanja doma\u0107e avangarde…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":15266,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[74],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-15265","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kultura","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15265","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15265"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15265\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15274,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15265\/revisions\/15274"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15266"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15265"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15265"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15265"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15265"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15265"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15265"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15265"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}