{"id":15187,"date":"2016-09-29T08:00:37","date_gmt":"2016-09-29T07:00:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15187"},"modified":"2021-02-25T11:00:18","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:18","slug":"vucic-i-orban-ortakluk-po-evropskim-pravilima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15187","title":{"rendered":"Vu\u010di\u0107 i Orb\u00e1n: ortakluk po evropskim pravilima"},"content":{"rendered":"

Blisko prijateljstvo eurobirokratima najomra\u017eenijeg isto\u010dnoeuropskog “autokrata” Victora Orb\u00e1na i eurobirokratima najmilijeg balkanskog “reformatora” Aleksandra Vu\u010di\u0107a, sjajno ilustrira proturje\u010dja tobo\u017enjeg demokratskog razvoja Isto\u010dne Europe. Naime, iako je Orb\u00e1n biv\u0161i liberal koji je postao radikalni desni\u010dar, a Vu\u010di\u0107 obrnuto, oni su doista mnogo nau\u010dili jedan od drugog, \u0161to baca novo svjetlo na navodnu opreku izme\u0111u autokracije i “europskog puta”.
\n<\/strong><\/p>\n

Nedavni susret Vu\u010di\u0107a i Orbana po\u010detkom septembra u Beogradu, po svemu sude\u0107i, predstavlja nastavak saradnje po obrascu iz 2014., kada je odr\u017ean prvi zajedni\u010dki sastanak dve vlade, na kome su se kao prioritetna ispostavila pitanja pridru\u017eivanja Srbije Evropskoj uniji, te ekonomska saradnja u vidu zajedni\u010dkog pristupa EU fondovima.<\/p>\n

Pro\u0161le su godine priliv migranata, te zatvaranje balkanske rute doveli do intenziviranja saradnje izme\u0111u ove dve dr\u017eave, tako da zajedni\u010dka sednica najavljena za kraj 2016. predstavlja logi\u010dan potez, budu\u0107i da su Srbija i Ma\u0111arska u protekle dve godine uspostavile \u010dvrstu saradnju na spoljnopoliti\u010dkom, ekonomskom, pa i na simboli\u010dko-kulturnom planu. “Unapre\u0111enje saradnje u svim oblastima”, kako su mediji u Srbiji sa\u017eeli klju\u010dnu poruku Vu\u010di\u0107evog i Orbanovog sastanka, odnosi se, izme\u0111u ostalog i na mogu\u0107nost uzajamne nostrifikacije diploma, kao i na “podr\u0161ku” kandidaturi Ma\u0111arske za letnje Olimpijske igre 2024., ali je cilj kontinuirane, vi\u0161egodi\u0161nje saradnje dva dr\u017eavna vrha zapravo povezivanje bezbednosnih snaga (pod izgovorom opasnosti od masovnih migracija i zabrane ilegalnih prelazaka), kao i implementacija krupnih ekonomskih dogovora.<\/p>\n

Inverzne politi\u010dke putanje<\/strong><\/p>\n

Ako za trenutak ostavimo po strani va\u017ena ekonomska pitanja koja se ti\u010du energetske stabilnosti i otvaranja centralne Srbije, a ne isklju\u010divo Vojvodine, za ma\u0111arske investicije, te sagledamo politi\u010dku pozadinu koja povezuje Vu\u010di\u0107a i Orbana, postaje jasno otkuda takvo jedinsvto u spoljnopoliti\u010dkoj strategiji srbijanskog i ma\u0111arskog premijera. Jo\u0161 u vreme kada je Vu\u010di\u0107, nakon prve izborne pobede Srpske napredne stranke, bio prvi potpredsednik vlade, govorilo se o medijskim manipulacijama, tendenciji koncentrisanja vlasti u rukama jednog \u010doveka i drugim autokratskim manirima koji Vu\u010di\u0107a \u010dine sli\u010dnim Orbanu.<\/p>\n

Medijska reprezentacija fenomena “orbanizacije”, odnosno “erdoganizacije” i “putinizacije” u isto\u010dnoevropskim zemljama nesumnjivo po\u010diva na rabljenju stereotipa o liberalno-demokratskom Zapadu nasuprot autokratskom Istoku, pri \u010demu licemerje evropske birokratije, koja \u017emuri na svaku povredu demokratskih vrednosti koja ne ugro\u017eava elite evropskog centra, ostaje nevidljivo. Evropski zvani\u010dnici \u0107e mo\u017eda deklarativno osu\u0111ivati Orbanovu politiku prema izbeglicama ili pohvaliti Vu\u010di\u0107evu odanost “evropskom putu”, ali upravo njihova me\u0111usobna saradnja razotkriva kompatibilnost evrointegracijskih i izolacionisti\u010dkih politika.<\/p>\n

Evropska unija, budu\u0107i da pre svega \u0161titi nesmetan protok i akumulaciju kapitala, poseduje politi\u010dki sistem koji mo\u017ee da podnese liberalne i inkluzivne strategije u onoj meri u kojoj interesi krupnog kapitala nisu dovedeni u pitanje. U takvim je okvirima inverzna politi\u010dka putanja dvaju premijera \u2013 Orbanova konverzija iz liberalnog u konzervativnog politi\u010dara i Vu\u010di\u0107ev prelazak sa radikalnog nacionalizma na radikalni evrofanatizam \u2013 sasvim prihvatljiva, \u0161to se o\u010dituje u \u010dinjenici da je upravo Ma\u0111arska glavni strate\u0161ki partner i podr\u0161ka ulasku Srbije u Evropsku uniju. Orban, kao i Vu\u010di\u0107, zagovara ja\u010danje nacionalnog suvereniteta, te saradnju sa Ruskom Federacijom, uspe\u0161no mire\u0107i nacionalisti\u010dki populizam i zahteve evropske birokratije, u \u010demu se Vu\u010di\u0107 uistinu ugleda na njega.<\/p>\n

Suradnja s Orbanom kao reklama za glasa\u010dku bazu<\/strong><\/p>\n

No, Vu\u010di\u0107eva politika se na propagandnom nivou uklapa u globalni fenomen karakteristi\u010dan za zemlje na obodu Evropske unije \u2013 zagovaranje “tre\u0107eg puta”, odnosno, prilago\u0111eno srbijanskom kontekstu, “I Evropa i Kosovo”. Saradnja sa ma\u0111arskim premijerom za njega je u ovom trenutku bitan marketin\u0161ki potez. Imaju\u0107i u vidu policijsku za\u0161titu koju je, pod patronatom evropskih institucija, dr\u017eava u poslednjih nekoliko godina omogu\u0107ila prilikom odr\u017eavanja Prajda, potpisivanje Briselskog sporazuma, kojim se srbijanske vlasti\u00a0 i de iure <\/em>odri\u010du svojih institucija na Kosovu, te Vu\u010di\u0107evo odbijanje da otvoreno podr\u017ei odr\u017eavanje referenduma o 9. januaru u Republici Srpskoj, Vu\u010di\u0107 je u velikom delu desno orijentisane javnosti, koja, uostalom, predstavlja njegovu glasa\u010dku bazu, prepoznat kao izdajnik nacionalnih interesa.<\/p>\n

S obzirom da je Vu\u010di\u0107evo deklarativno neuplitanje u suverenitet BiH na ekstremnoj desnici prepoznato kao antidr\u017eavni\u010dki potez, posebno uzimaju\u0107i u obzir da veliki deo desnih intelektualaca, o \u010demu svedo\u010di i izjava predsednika SANU, smatra da je Kosovo “izgubljeno”, te da dr\u017eava treba da se “okrene” Republici Srpskoj, Vu\u010di\u0107u je simboli\u010dki va\u017eno da se slede\u0107i sastanak ma\u0111arske i srbijanske vlade odr\u017ei u centralnoj Srbiji (a ne u Vojvodini ili u Beogradu), kako ta saradnja ne bi bila protuma\u010dena kao jo\u0161 jedan na\u010din dezintegracije “srpskih zemalja” (ova feudalna terminologija legitimisana je u poslednje vreme kroz desni\u010darski dr\u017eavotvorni diskurs).<\/p>\n

Insistiranje na ortakluku sa Orbanom za njega je na\u010din da se legitimi\u0161e kao vo\u0111a koji, poput Orbana sara\u0111uje sa velikim silama, ali pre svega zastupa interese “svog” naroda. Kada se pritom uzme u obzir da je takvo partnerstvo u slu\u017ebi br\u017eeg pridru\u017eivanja EU, te lak\u0161eg pristupa evropskim fondovima, jasno je da su na taj na\u010din podmirene i evropske elite i ambicije u okvirima unutra\u0161nje politike.<\/p>\n

Stoga je jo\u0161 zanimljivije pitanje kakav interes ma\u0111arske vlasti, a preko njih i Evropska unija, pronalaze u ja\u010danju odnosa sa Srbijom.<\/p>\n

Kapija Evrope<\/strong><\/p>\n

Kada je 2014., usled ukrajinske krize, zaustavljena izgradnja Ju\u017enog toka, to je bio jo\u0161 jedan indikator nejednakog odnosa snaga izme\u0111u evropskog centra i njegove periferije. Kako Nema\u010dka i zemlje centralne Evrope imaju alternativne puteve snabdevanja gasom, u sukobu Rusije i EU \u0161tetu su pretpele mahom zemlje Zapadnog Balkana, koje pla\u0107aju izuzetno visoku cenu gasa. Povod Vu\u010di\u0107evih i Orbanovih pro\u0161logodi\u0161njih susreta bila je “energetska stabilnost”, odnosno spekulacije da je Ma\u0111arska zainteresovana da investira u industriju gasa. Vrlo je mogu\u0107e da je to zapravo bio na\u010din na koji bi EU, posredstvom Ma\u0111arske, dok Vu\u010di\u0107 i Orban propovedaju politiku saradnje i podsti\u010du pro-putinovske sentimente, mogla da u borbi za uticaj istisne Rusiju i uspostavi monopol nad transportom gasa. “Saradnja na svim nivoima”, ali pre svega na ekonomskom i bezbednosnom, a ove godine je u fokus dospela poljoprivreda, zapravo je nedvosmislena potvrda da “Srbija ostaje na evropskom putu”.<\/p>\n

No, iako ekonomski faktor nije zanemarljiv, o\u010digledno je da Evropska unija i politi\u010dki profitira zahvalju\u0107i intenzivnoj saradnji ma\u0111arske i srbijanske vlade. Prilikom nedavne posete Beogradu Orban je izjavio<\/a> da “Evropa ne mo\u017ee isklju\u010diti mogu\u0107nost da \u0107e se ponoviti situacija kao sa migrantima pro\u0161le godine”. Tako saradnjom izme\u0111u ma\u0111arske i srbijanske policije Srbija uistinu postaje kapija Evrope, \u0161to je metafora koju je Orban koristio da do\u010dara svoju podr\u0161ku evrointegracijama koje Vu\u010di\u0107 predvodi. Premijer Vu\u010di\u0107 nije propustio priliku da, u skladu sa svojom kvazipomirljivom i kvaziinkluzivnom retorikom, napomene kako, iako vlasti u Srbiji nastoje da sprovode humanu i solidarnu politiku prema izbeglicama, vi\u0161e nije re\u010d o \u017ertvama rata ve\u0107 ekonomskim migrantima iz Avganistana, koji usput plja\u010dkaju i izazivaju haos na \u017delezni\u010dkoj stanici u Beogradu. Antiimigrantski diskurs neposredno pogoduje rastu i ma\u0111arske i srbijanske desnice, u odnosu na koje i Vu\u010di\u0107 i Orban zaista deluju kao “umerena” opcija.<\/p>\n

Ja\u010danje sektora bezbednosti i njegovo promovisanje kroz me\u0111usobne posete Vu\u010di\u0107a i Orbana otvara put ne samo ka otvorenoj ksenofobiji i ja\u010danju ekstremne desnice ve\u0107 i ka oficijelnoj militarizaciji Evrope. Zbog fundamentalne nedemokrati\u010dnosti vlastitih institucija, Evropska unija, kao \u0161to vidimo na primeru novope\u010denog srpsko-ma\u0111arskog “prijateljstva”, ne samo da ne \u017eeli da zaustavi sprovo\u0111enje antiimigrantskih politika ve\u0107 svoje polupropusne granice \u0161titi prepu\u0161taju\u0107i “prljav posao” perifernim i “autokratskim” dr\u017eavama na Istoku.<\/p>\n

No, bez obzira na to koliko evropske birokrate zaslu\u017euju bespo\u0161tednu kritiku kada je tretman migranata u pitanju, te da Vu\u010di\u0107ev i Orbanov projekat ja\u010danja represivnog aparata i njegovog transnacionalnog umre\u017eavanja nastaje upravo u okvirima i “pravilima igre” koje postavlja Evropska unija, to, bez sumnje, predstavlja zabrinjavaju\u0107u tendenciju po sebi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nedavni susret Vu\u010di\u0107a i Orbana po\u010detkom septembra u Beogradu, po svemu sude\u0107i, predstavlja nastavak saradnje po obrascu iz 2014., kada je odr\u017ean prvi zajedni\u010dki sastanak dve vlade…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":15189,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[243,46],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-15187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-eu","tag-migracije","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15187"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15187\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36725,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15187\/revisions\/36725"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15189"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15187"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15187"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15187"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15187"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}