Micanje dr\u017eave iz medijskih ku\u0107a u Srbiji trebalo je, prema novinarskim nadama i predvi\u0111anjima, kona\u010dno osigurati preduvjete za razvitak kvalitetnog novinarstva i odr\u017eivih medija. No, naivna vjera u tr\u017ei\u0161nu meritokraciju nasukala se, po tko zna koji put, na hridi kapitalisti\u010dke realnosti. \u00a0<\/b><\/p>\n
Srpska medijska elita, istraumizirana vladavinom Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, ve\u0107 vi\u0161e od 20 godina zagovara privatizaciju u medijima u nadi da \u0107e pluralizam informacija, sloboda u izve\u0161tavanju i sveop\u0161ta briga za javni interes procvetati u izvedbi nekakvih ideal-tipskih novinara izniklih iz ud\u017ebenika \u017eurnalizma. Vo\u0111eni zovom liberalne demokratije i tranzicionim narativom o “pristojnom dru\u0161tvu” sa Zapada, novinarska struka usvojila je trzi\u0161ni diskurs precizno sa\u017eet u dogmatskom stavu profesora radijskog novinarstva Radeta Veljanovskog da je “status javnog preduze\u0107a najgori status za jedan medij<\/a>“.<\/p>\n No, 15 godina nakon famozne “Petooktobarske revolucije” i “pravog” po\u010detka tranzicije (iako je tranzicija po\u010dela i pre dolaska Milo\u0161evi\u0107a na vlast), diskurs deregulacije vratio se kao backstabbing<\/em> bumerang, doprinose\u0107i \u2013 gle \u010duda! \u2013 ne\u017eeljenoj “komercijalizaciji, tabloidizaciji i sni\u017eavanju kredibiliteta informativnih medija, smanjenja udela analiti\u010dkog i istra\u017eiva\u010dkog novinarstva… i po\u0161tovanja eti\u010dkih standarda”, kako ka\u017ee istra\u017eivanje Medijske opservatorije za jugoisto\u010dnu Evropu. Nakon poslednjeg talasa privatizacije koji je po\u010distio lokalne medije, doveo do otkaza preko 1000 zaposlenih<\/a> i dr\u017eavno-partijsku kontrolu medija transformisao u tr\u017ei\u0161no-partijsku kontrolu, mu\u010deni novinarski esnaf li\u0161en konceptualnog oslonca, ostao je u situaciji da vi\u0161e nema koga da krivi za ovakvo stanje \u2013 naime, i dr\u017eava i tr\u017ei\u0161te su ga “prodali”.<\/p>\n Naravno, kao i obi\u010dno, stvari su mnogo slo\u017eenije od puke dihotomije<\/a> tr\u017ei\u0161te\/dr\u017eava, jer se kontrola medijskog polja odvija kroz sinergiju me\u0111usobno povezanih koncentri\u010dnih obru\u010deva ogla\u0161iva\u010da, privatnih vlasnika medija i partija na vlasti, \u010dine\u0107i tradicionalnu brigu o javnom interesu prekarizovanog novinara u istoj ravni te\u017eine sa cirkuskim akrobacijama gutanja vatre, \u017eongliranja otrovnim zmijama i preskakanja bodljikave \u017eice \u2013\u00a0 istovremeno.<\/p>\n Privatizacija i nevidljiva ruka (vladaju\u0107e stranke)<\/strong><\/p>\n U Srbiji je fama o “izlasku dr\u017eave iz medija” po\u010dela 2002. godine, a proces je zvani\u010dno zavr\u0161en krajem 2015. Od 73 medija koja su iza\u0161la na tr\u017ei\u0161te, privatizovano je 34, uga\u0161eno je 20, kod dva medija se promenila delatnost dok je njih 16 dobilo mogu\u0107nost da se privatizuje prenosom kapitala bez naknade<\/a>. Me\u0111utim, mnogo zna\u010dajnija od kvantitativne jeste kvalitativna analiza vlasni\u010dke strukture privatizovanih medija koja pokazuje jasan trend koncentracije medijskog vlasni\u0161tva u rukama ljudi\/porodica bliskih vladaju\u0107oj partiji. Tako\u0111e, \u010dinjenica da ve\u0107ina novih vlasnika nema nikakvo iskustvo sa medijima, razgolitila je razbaru\u0161eni privatizacijski narativ o ve\u0107oj medijskoj slobodi i svela ga na ono \u0161to su\u0161tinski jeste – “nothing personal, just bussines<\/em>“.<\/p>\n Glavni (anti)junak poslednjeg kruga privatizacije bio je saradnik Vu\u010di\u0107evog kuma Bratislava Ga\u0161i\u0107a i \u010dlan SPS-a, Radoica Milosavljevi\u0107, koji je uspeo da pazari \u010dak osam medija (RTV Pan\u010devo, RTV Kru\u0161evac, RTV Kragujevac, RTV Caribrod, RTV Brus, TV Po\u017eega, TV Pirot i Centar za informisanje Novi Kne\u017eevac). Milosavljevi\u0107 je za glavnog i odgovornog urednika “RTV Pan\u010devo” postavio Miroslava Milankova, predsednika Saveta za informisanje Gradskog odbora SNS, a da njegovi mediji otvoreno favorizuju “naprednjake” postalo je o\u010digledno u predizbornoj kampanji za aprilske parlamentarne izbore<\/a>. Tako\u0111e, na Radoicinom RTV Kru\u0161evcu biv\u0161em ministru odbrane Bratislavu Ga\u0161i\u0107u u proseku je posve\u0107eno gotovo polovina dnevnika, dok je u centralnim informativnim emisijama on glavni akter u tri do pet priloga.<\/p>\n Jo\u0161 jedna SNS-friendly<\/em> kompanija “Kopernikus cable network” kupila je tri medija: Radio \u0160id,\u00a0RTV\u00a0Ra\u0161ka i preduze\u0107e Novi put iz Jagodine koje u svom sastavu ima radio,\u00a0TV\u00a0i nedeljne novine. Prema izve\u0161taju Saveta za borbu protiv korupcije, Kopernikus se smatra bliskim SNS-u od kada je njen tre\u0107i program tokom izborne kampanje 2011\/2012. zakupljen od strane naprednjaka. Tako\u0111e, na TV Kopernikusu autorsku emisiju ima narodni poslanik SNS-a Vladimir \u0110ukanovi\u0107, dok je Tatjana Vidojevi\u0107, \u010dlanica GO SNS-a bila glavni odgovorni urednik tre\u0107eg kanala “Kopernikus” televizije. “Kupljeni” mediji u Ni\u0161u i Novom Pazaru zaokru\u017eili su naprednja\u010dki ton srpske lokalne medijske scene. Sla\u0111ana Ostoji\u0107 i konzorcijum ni\u0161kih Narodnih novina, tako\u0111e poznati po bliskosti sa Ga\u0161i\u0107em, “osvojili” su Ni\u0161ku TV, dok je Denis Mavri\u0107, \u010dovek trenutnog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljaji\u0107a, postao novi vlasnik novopazarske Regionalne TV.<\/p>\n U prestonici je situacija tako\u0111e prili\u010dno “zaklju\u010dana”. Po\u010detkom 2015-te kultna beogradska RTV Studio B oti\u0161la je u ruke grupacije Maksim Media koja nije direktno povezana sa SNS-om, ali je dobro upoznata sa nepisanim trgova\u010dkim pravilom da je sukob sa vla\u0161\u0107u vrlo “lo\u0161 za posao”. Pa, tako Beogra\u0111ani danas imaju priliku da u\u017eivaju u uzbudljivom takmi\u010denju izme\u0111u Studija B i televizije Pink u beskupuloznom udvorni\u0161tvu premijeru Aleksandru Vu\u010di\u0107u.<\/p>\n Ko riskira bud\u017eetski profitira<\/strong><\/p>\n No, nasuprot dominantnom mi\u0161ljenju o neisplativosti medijskog posla, novim se medijskim vlasnicima ulo\u017eeni kapital ekspresno vra\u0107a<\/a>. Za stvaranje ovakve regionalne mre\u017ee medija u Srbiji, ve\u0107ina investitora je dobro nagra\u0111ena od strane vladaju\u0107e ve\u0107ine. Radoica Milosavljevi\u0107 svoj je lukavi biznis-plan razotkrio odmah nakon kupovine “na veliko”: “Sam odlu\u010dujem gde \u0107u da ula\u017eem novac zara\u0111en privatnim biznisom. Siguran sam da smanjenjem broja zaposlenih u medijima koje sam kupio i stavljanjem ovih ku\u0107a u sistem privatnog preduzetni\u0161tva, mogu da zaradim”.<\/p>\n Re\u010deno \u2013 u\u010dinjeno. Novokomponovani “medijski magnat” dao je 281.280 eura za kupovinu svih 8 medija, a samo tri meseca kasnije dr\u017eava mu putem bud\u017eetskog finansiranja vra\u0107a oko 220.000. Uprkos tome, biznismen Milosavljevi\u0107 je za nepunih godinu dana uspeo da dovede na rub propasti \u010dak polovinu medija – RTV Brus i Centar za informisanje Novi Kne\u017eevac ne emituju program, prekid programa je najavila Televizija Po\u017eega, dok je zbog dugova i ka\u0161njenja zarada zaposlenima pod znakom pitanja i opstanak<\/a> Radio-televizije Kragujevac. I druge dve pro-naprednja\u010dke akvizicije napravile su dobar “dil” s obzirom da je kompaniji Maxim Media na konkursu grada Beograda dodeljeno skoro pola sume od 530.000 evra kolika je bila prodajna cene Studija B, dok je TV Novi Pazar – kupljen za “tri\u010davih” 89.000 eura – na konkursu Komisije za medijske projekte “zaradio” milion i 200 hiljada eura za naredne tri godine.<\/p>\n Posljedice “pravog” kapitalizma<\/strong><\/p>\n No, ovakva koncentracija medijske scene u Srbiji zajedno sa komercijalizacijom, smanjenjem raznovrsnosti sadr\u017eaja i nebrigom o javnom interesu, ne treba nikog da \u010dudi. To je sasvim uobi\u010dajen rezultat proizvodnje medija u kapitalizmu, a i medijske proizvodnje u kapitalizmu. Preslikavanje ekonomsko-politi\u010dke mo\u0107i u medijsko polje kroz tr\u017ei\u0161ni filter inherentno je samom tom procesu filtracije, te je moralisti\u010dki lament od strane \u010duvara srpske \u017eurnalisti\u010dke baklje nad ovakvim ishodom “izlaska” dr\u017eave iz medija potpuno proma\u0161en i obogaljen provincijalizmom nesposobnim za uvi\u0111anje \u0161ire slike funkcionisanja globalne ekonomije.<\/p>\n Medijska scena sa “humanim” likom Radojice Milosavljevi\u0107a, dinamikom rijaliti programa i Vu\u010di\u0107em koji iska\u010de iz fri\u017eidera, nije nikakvo i\u0161\u010da\u0161enje ili odstupanje od “pravog kapitalisti\u010dkog takmi\u010denja”, ve\u0107 njegova sasvim legitimna replika. Kao \u0161to su vi\u0161emese\u010dno tabloidno takmi\u010denje u le\u0161inarenju ubijene peva\u010dice Jelene Marjanovi\u0107<\/a>, otpu\u0161tanje novinarske “ikone” Olje Be\u0107kovi\u0107 zbog “komercijalnih razloga” i “medijska \u0107utnja” oko ru\u0161enja u Savamali<\/a>, samo nali\u010dje \u0161irokog dru\u0161tvenog konsenzusa oko ideologije deregulacije i liberalizacije medijskog sektora. Tu monopol nije falinka, ve\u0107 ultimativni cilj kapitalisti\u010dke igre, jer on obezbe\u0111uje ve\u0107u tr\u017ei\u0161nu \u0161nitu, omogu\u0107uje ni\u017ee tro\u0161kove i bolju pregovara\u010dku poziciju, a tu javnog interesa nema ni od korova. Tako\u0111e, medijska strahovlada SNS-a nije nikakav “nesre\u0107ni izuzetak<\/a>“, ve\u0107 rezultat pravila igre u kojoj naprednja\u010dka bulumenta botova samo vozi po dobro utabanoj stazi Demokratske stranke – sa malo ja\u010dim stiskom na gasu.<\/p>\n Izme\u0111u \u010deki\u0107a pro\u017edrljive partijske ma\u0161inerije i nakovnja privatnog kapitala koji dominira nad medijskom proizvodnjom, distribucijom i tr\u017ei\u0161tem ogla\u0161avanja – prostor za manevar watchdog<\/em> novinarstva je negde izme\u0111u improvizacije i projektnog granta. Sa tako \u0161izofrenom strukturnom pozicijom u medijskom polju, prekarizovani novinar nema previ\u0161e opcija. U situaciji kada je cena novinarskog rada na istorijskom minimumu, kada hiljade medijskih radnika ostaje bez posla u redakcijama koje postaju sve manje, ali zaposlenije, i kada novinar da bi stigao do “javnog interesa” mora da se probije kroz mre\u017eu dr\u017eavne vlasti, komercijalnog pritiska vlasnika i ogla\u0161iva\u010da \u2013 ideal novinara iz ud\u017ebenika sa po\u010detka teksta deluje kao neslana \u0161ala.<\/p>\n Paradoksalno, olak\u0161avaju\u0107a okolnost ka promeni liberalne hegemonije u srpskim medijima mo\u017ee biti upravo autoritarni lik neoliberalnog premijera Srbije koji “nije jedan od nas, niti \u0107e ikada biti” i koji izaziva inat, prezir i ga\u0111enje sitnobur\u017eoaske profesije. Ako ne to, onda \u2013 jebiga \u2013\u00a0objektivno niska klasna pozicija novinarske struke u neoliberalizmu, kruljenje u crevima i realna pretnja od izumiranja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpska medijska elita istraumizirana vladavinom Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, ve\u0107 vi\u0161e od 20 godina zagovara privatizaciju u medijima u nadi da \u0107e pluralizam informacija, sloboda u izve\u0161tavanju i sveop\u0161ta briga za javni interes procvetati u izvedbi nekakvih ideal-tipskih novinara izniklih iz ud\u017ebenika \u017eurnalizma…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":15122,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[28],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[272],"class_list":["post-15113","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-mediji","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15113","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15113"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15113\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36728,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15113\/revisions\/36728"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15122"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15113"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15113"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15113"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15113"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15113"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15113"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15113"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}