{"id":14820,"date":"2016-09-01T07:00:34","date_gmt":"2016-09-01T06:00:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14820"},"modified":"2021-02-25T11:00:27","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:27","slug":"referendumska-epizoda-u-nacionalistickoj-sapunskoj-operi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14820","title":{"rendered":"Nova referendumska epizoda u nacionalisti\u010dkoj sapunskoj operi"},"content":{"rendered":"

Nakon \u0161to je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio jo\u0161 jedan referendum koji izravno osporava odluke Ustavnog suda BiH, o\u010dekivalo se da \u0107e institucije “me\u0111unarodne zajednice” sprije\u010diti njegovo odr\u017eavanje. No \u010dini se da zapadne zemlje sada prije svega o\u010dekuju intervenciju nacionalisti\u010dkih, ali “prozapadnih” vlasti u Beogradu koje nastavljaju slati vrlo ambivalentne poruke. I dok je rasplet politi\u010dke krize jo\u0161 uvijek neizvjestan, pogled na historijat odnosa Beograda i Banja Luke daje dobar uvid u sve nijanse problema.<\/strong><\/p>\n

Odnosi izme\u0111u Republike Srbije i Republike Srpske formalno su regulisani dokumentom koji se od 2006. godine zove “Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima”. On je prvobitno potpisan 2001. godine, ali je nakon 2006., kada je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) kao jedna od potpisnica prestala postojati, obnovljen. Sporazum je u Srbiji ratifikovan u Skup\u0161tini, \u0161to mu daje snagu zakona. \u010cak i povr\u0161ni posmatra\u010di vide\u0107e da su oba sporazuma potpisana posle pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, odnosno dok je Vojislav Ko\u0161tunica obavljao visoke dr\u017eavne funkcije. Ovo je \u010dinjenica koja ne bi smela da zavara: ovi odnosi plod nisu ve\u0107eg stepena nacionalizma Ko\u0161tuni\u010dine Demokratske stranke Srbije od ostalih stranaka.<\/p>\n

Po\u0111imo redom: Republika Srpska je progla\u0161ena u januaru 1992. godine. Parlament dana\u0161njeg entiteta \u010dinili su poslanici koji su izabrani na izborima za parlament BiH da bi ga kasnije napustili i formirali posebni parlament samo za Srbe. U po\u010detku, ovo novo telo nazvano je Skup\u0161tinom srpskog naroda u BiH. Ubedljivu ve\u0107inu u ovom paralelnom parlamentu imali su \u010dlanovi Srpske demokratske stranke koji su nakon prvih vi\u0161estrana\u010dkih izbora u BiH formirali vlast zajedno s bratskom nacionalisti\u010dkom Strankom demokratske akcije i Hrvatskom demokratskom zajednicom. Za manje od godinu dana koalicioni partneri su rasturili parlament, a nedugo zatim po\u010deli da pucaju jedni na druge. O formiranju SDS-a i izboru njenog rukovodstva, prvenstveno do tada malo poznatog psihijatra i ne\u0161to poznatijeg pesnika Radovana Karad\u017ei\u0107a, postoje nekolike verzije. Naime, na po\u010detku se smatralo da je Radovan Karad\u017ei\u0107, na neki na\u010din, iznu\u0111eno re\u0161enje, odnosno da on nije bio prva opcija za lidera u trusnim vremenima koja su dolazila.<\/p>\n

Osnivanje SDS-a je podrobno opisano u knjizi “Balkan bluz” autorki Medine Delali\u0107 i Suzane \u0160a\u010di\u0107. U ovoj knjizi se vidi da su u po\u010detku postojala dva inicijativna odbora \u2013 jedan u Sarajevu, drugi u Drvaru. U knjizi se navodi da su \u010dlanovi SDS-a u Drvaru prvo popunjavali pristupnice ne\u0161to ranije osnovanom kninskom SDS-u. Ne mo\u017ee se prenebregnuti uloga koju je hrvatska SDS pod rukovodstvom Jovana Ra\u0161kovi\u0107a odigrala u stvaranju SDS u BiH, ali se tako\u0111e ne mo\u017ee prenebregnuti ni uloga beogradske centrale Dr\u017eavne bezbednosti, tajne policije, kojom su u to vreme rukovodili Jovica Stani\u0161i\u0107 i Franko Simatovi\u0107. Mnogobrojni novinski \u010dlanci, knjige, kao ni zapisnici sa ha\u0161kih su\u0111enja nisu do kraja rasvetlili ove veze, ali da ih je bilo \u2013 u to nema nikakve sumnje. Kako bilo, Karad\u017ei\u0107 je izabran za prvog predsednika SDS-a u BiH, kojim je rukovodio do kraja rata.<\/p>\n

Projekt koji se oteo<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to je va\u017eno da se istakne u vezi sa odnosima izme\u0111u zvani\u010dnog Beograda i ratnih lidera bosanskih Srba jeste da taj odnos, uprkos jasnoj situaciji ko je veliki, a ko manji brat, jeste da oni nisu bili tako \u0161ematizovani i jednodimenzionalni kao \u0161to bi se moglo pretpostaviti i kao \u0161to ih ve\u0107i deo javnosti do\u017eivljava. Ima nekoliko dobrih primera za to; jedan od njih je odbacivanje Vens-Ovenovog plana, jednom od mnogih propalih planova za okon\u010danje ratnih sukoba. Ovaj plan prihvatili su predstavnici Bo\u0161njaka i bosanskohercegova\u010dkih Hrvata, a prihvatio ga je i Milo\u0161evi\u0107. Zatim je vodstvo tada\u0161nje SRJ, zajedno sa gr\u010dkim premijerom Konstantinom Micotakisom, oti\u0161lo na Pale da ube\u0111uju poslanike Narodne skup\u0161tine RS da ga prihvate, ali je ta misija bila vrlo neuspe\u0161na.<\/p>\n

Naravno, postoje razli\u010dita tuma\u010denja ovih doga\u0111aja, ali su oni u tom trenutku delovali kao te\u017eak \u0161amar Milo\u0161evi\u0107u pred uglednim gostom iz Gr\u010dke, a na kraju i pred doma\u0107om javno\u0161\u0107u. Milo\u0161evi\u0107 je na to odgovorio “blokadom na Drini”, odnosno sankcijama Srbije prema Republici Srpskoj, a vlasti na Palama tako \u0161to su po\u010dele da koketiraju sa tada\u0161njom opozicijom u Srbiji. Iz tog doba poti\u010de ono poznato solidarisanje budu\u0107eg premijera SRJ Zorana \u0110in\u0111i\u0107a sa Karad\u017ei\u0107em kojom prilikom je, politi\u010dka anegdota ka\u017ee, stradao jedan vo.<\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107 i uop\u0161teno vlasti u Beogradu nisu bile jedine koje su svoje nacionalisti\u010dke politike prilago\u0111avale situaciji. Dobar primer je Biljana Plav\u0161i\u0107, naslednica Radovana Karad\u017ei\u0107a na mestu predsednika RS. Ona je u vreme svog ratnog entuzijazma odbila da se rukuje sa Milo\u0161evi\u0107em, zato \u0161to je, po njenom mi\u0161ljenju \u2013 komunista. Za vreme ratnih dejstava isticala se kao ratna hu\u0161ka\u010dica i rasistkinja, jer je, kao profesorka biologije, tvrdila da ima dokaze da su Bo\u0161njaci biolo\u0161ki inferiorni. Kasnije je promenila politiku, bila je miljenica Zapada, pa je i priznala svoje u\u010de\u0161\u0107e u zlo\u010dinima, posipala se pepelom i osu\u0111ena je na zatvorsku kaznu koju je izdr\u017eala u \u0160vedskoj.<\/p>\n

Politi\u010dke razlike<\/strong><\/p>\n

Veze izme\u0111u politi\u010dkih partija u Srbiji i RS i danas postoje, ali je zanimljivo da nijedna partija iz Srbije nije do kraja uspela da napravi svoje ogranke u Republici Srpskoj, iako je bilo mnogo poku\u0161aja. Razlog za to mo\u017ee da bude stav koji je formulisao Vojislav \u0160e\u0161elj za vreme rata rekav\u0161i “svi smo mi sada SDS”. Pomenuti SDS je imao svoj ogranak i u Srbiji, njega je predvodio knji\u017eevnik Radomir Smiljani\u0107, ali oni su sve vreme svog postojanja bili na margini, pa su se na kraju utopili u Ko\u0161tuni\u010din DSS kolektivno mu pristupiv\u0161i. Toj je stranci ina\u010de do nedavno na \u010delu bila Sanda Ra\u0161kovi\u0107 Ivi\u0107, k\u0107i Jovana Ra\u0161kovi\u0107a (osniva\u010da SDS-a u Hrvatskoj), koja je na poslednjim izborima u\u0161la u parlament, a onda podnela ostavku na predsedni\u010dko mesto u stranci.<\/p>\n

Strana\u010dke razlike ipak nisu poremetile odnose izme\u0111u vlasti. Period devedesetih je obele\u017eila Karad\u017ei\u0107eva zavisnost od Milo\u0161evi\u0107a, mada je (kao \u0161to smo videli) bilo trenutaka kada ni on nije mogao da ostvari potpunu kontrolu. Taj odnos se malo promenio u vreme Biljane Plav\u0161i\u0107, jer se ona okrenula “me\u0111unarodnoj zajednici”, dok eru Milorada Dodika obele\u017eavaju bli\u017ei odnosi, ali manja zavisnost od Beograda. U tom odnosu Dodik ima svoje adute: svojevremeno je agitovao za Borisa Tadi\u0107a, bio vrlo blizak sa njim, poku\u0161ao da predstavi i ideolo\u0161ku, socijaldemokratsku bliskost sa Demokratskom strankom, ali je posle Tadi\u0107evog poraza bez problema ostao blizak Aleksandru Vu\u010di\u0107u, koji nema ogranke svoje partije zapadno od Drine. Odgovor na pitanje za\u0161to nema zvani\u010dnih strana\u010dkih odbora Srpske napredne stranke u RS bi mogao da le\u017ei u njihovoj politici. Takozvani “evropski put Srbije” nije popularna parola me\u0111u Srbima u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

Sada se nalazimo u specifi\u010dnoj ta\u010dki u kojoj se sve protivre\u010dnosti prelamaju kroz pitanje referenduma o “Danu Republike Srpske” na kome Dodik insistira. Taj referendum koji ve\u0107 mesecima dr\u017ei tenziju balkanskih nacionalisti\u010dkih politi\u010dara, kao i za njih nadle\u017enih me\u0111unarodnih faktora, dolazi u trenutku pove\u0107anih napetosti koje rastu ve\u0107 \u010ditavu godinu, naro\u010dito posle neslavne Vu\u010di\u0107eve epizode u Poto\u010darima i obele\u017eavanja dvadesetogodi\u0161njice “Oluje”. Spirala pretnji i inata se razvija iz izjave u izjavu, iz pres-konferencije u pres-konferenciju, uprkos povremenim sastancima na kojima se izra\u017eava i razumevanje i spremnost da se problemi re\u0161avaju. Referendum i ono \u0161to je vezano za njega dokazuju da su sve te spremnosti i po\u0161tovanja obi\u010dne fraze ili mrtvo slovo na papiru.<\/p>\n

Dejtonski \u0107orsokak<\/strong><\/p>\n

Taj referendum, zapravo, treba da demonstrira nezadovoljstvo Srba trenutnim poretkom stvari unutar Bosne i Hercegovine. Njegov cilj je da suspenduje nadle\u017enost Ustavnog suda kakvu trenutno ima. Su\u0161tina je, naravno, dublja od pitanja jedne institucije, a najve\u0107i problem u svemu jeste za\u010du\u0111uju\u0107a lako\u0107a kojom se poni\u0161tavaju godine u kojima je ostvaren kakav-takav napredak u prevazila\u017eenju skorije pro\u0161losti i jo\u0161 sve\u017eih rana. Me\u0111unarodne institucije koje su anga\u017eovane na ovim prostorima za sada bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da izvr\u0161e uticaj. Od Vu\u010di\u0107a se o\u010dekuje da u tome pomogne, a on, barem javno, to i poku\u0161ava. Za sada bez rezultata.<\/p>\n

Pitanje ovog referenduma je samo jo\u0161 jedan odraz bezizlaznosti situacije u kojoj se nalazi u prvom redu BiH, ali i Srbija i Hrvatska povodom BiH. Ne treba zaboraviti, tako\u0111e, ni predstavnike stranih sila. Sti\u010de se utisak da Dejtonski sporazum, na kome po\u010diva trenutni odnos snaga, ve\u0107 izvesno vreme ne odgovara nikome, ni nacionalisti\u010dkim lokalnim politi\u010darima, ni stranim politi\u010darima i faktorima, ali u ovom trenutku nema ni naznake da bi ne\u0161to bolje moglo da ga zameni, jer su mu trenutno jedina alternativa novi sukobi. Tako da se, paradoksalno, nacionalisti me\u0111usobno optu\u017euju zbog podrivanja Dejtona, ali istovremeno niko su\u0161tinski ne dr\u017ei do njega.<\/p>\n

Sam Dodik je u intervjuu beogradskom Blicu po\u010detkom godine definisao svoj odnos prema BiH, rekav\u0161i da BiH odre\u0111ena Dejtonom “vi\u0161e ne postoji” i da je za Republiku Srpsku prihvatljiva samo BiH “kroz koju Republika Srpska ima karakter dr\u017eave”. Tako\u0111e, izjavio je da su “izmislili neku navodnu BiH koja ni na \u0161ta ne li\u010di”. Ta depersonalizovana sila koja je “izmislila” ovakvu BiH jeste zapravo Visoki predstavnik me\u0111unarodne zajednice. Dodik o odnosima sa Srbijom ka\u017ee da Republici Srpskoj “ne dozvoljavaju da se integri\u0161e sa Srbijom u meri u kojoj to \u017eeli”. Iako je sve \u0161to je re\u010deno u suprotnosti sa proklamovanom politikom Vlade Republike Srbije, odgovora iz Beograda nije bilo. Istini za volju, treba re\u0107i da nema ni podr\u0161ke referendumu. Sve izgleda kao da je ovaj problem ne samo nepotreban novoj-staroj Vu\u010di\u0107evoj vladi, nego bi ga oni najradije prespavali. Jer, sve vi\u0161e pritisaka dolazi iz centara na koje se sada\u0161nja politika Vlade oslanja, a nedovoljno je uticaja za sprovo\u0111enje tih o\u010dekivanja.<\/p>\n

Neuspe\u0161na potraga za stabilno\u0161\u0107u<\/strong><\/p>\n

Sve u svemu, de\u0161avaju se prete\u0107a gibanja zbog nagomilanih kontradikcija ispod povr\u0161ine jednog zaustavljenog, ali neokon\u010danog ratnog sukoba. Uop\u0161te se ne postavlja pitanje da li su izmu\u010dena, oplja\u010dkana i uni\u0161tena dru\u0161tva spremna da izdr\u017ee novi krug nasilja i rata. Ali verbalne municije ima dovoljno kod lokalnih politi\u010dara i njihovih prista\u0161a, a ni faktora sa strane ne nedostaje. Razna me\u0111unarodna tela i sama upadaju u krizu, kao \u0161to je, na primer, “Ve\u0107e za implementaciju mira” koje u svom radu trpi sve posledice zao\u0161travanja na liniji Zapad-Rusija. Uop\u0161te uzev, celokupna situacija je takva da sve ide u prilog hu\u0161ka\u010dima i nacionalistima. A njih, jo\u0161 uvek, ima vi\u0161e nego dovoljno, sa obe strane Drine, kao i u svim entitetima. Jer, izbori su uvek tu negde, iza ugla. Ili referendum. Ili kakav nenapla\u0107eni ra\u010dun.<\/p>\n

Za srpske nacionaliste, one koji nisu u formalnoj vlasti, Republika srpska predstavlja utehu i adut. Utehu, zato \u0161to ostavlja utisak da rat(ovi) nisu potpuno izgubljeni u onom najsirovijem, teritorijalno-ekspanzionisti\u010dkom smislu, a adut u odnosima sa “me\u0111unarodnom zajednicom” oko pitanja takozvane regionalne stabilnosti koja je postala jo\u0161 jedan od onih izraza bez sadr\u017eaja u vremenu u kome svako od aktera doprinosi nestabilnosti onoliko koliko mo\u017ee. Sada je ovaj “adut”, uticaj iz Beograda, na ispitu. Naravno, vlast i stranke koje ra\u010dunaju na podr\u0161ku zapadnih sila moraju da po\u0161tuju integritet BiH, ali za nacionaliste Republika Srpska je “bastion srpstva”. Odnosi izme\u0111u Srbije i Republike Srpske samo su jedan deo balkanskog \u010dvora koji se sve vi\u0161e mrsi kako vreme prolazi. Epizoda sa referendumom je samo jedna u sapunskoj operi u izvedbi nacionalista sa prostora biv\u0161e Jugoslavije. Ta serija \u0107e trajati sve dok oni koji najvi\u0161e pla\u0107aju za njeno postojanje, a to je obi\u010dan svet ili narod, ne odlu\u010di da otpusti lo\u0161e glumce i scenariste.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odnosi izme\u0111u Republike Srbije i Republike Srpske formalno su regulisani dokumentom koji se od 2006. godine zove “Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima”. On je prvobitno potpisan 2001. godine, ali je nakon 2006…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":14821,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[35,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-14820","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-bih","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14820","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14820"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14820\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14827,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14820\/revisions\/14827"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14820"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14820"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14820"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14820"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14820"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14820"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14820"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}