{"id":14717,"date":"2016-08-22T07:00:59","date_gmt":"2016-08-22T06:00:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14717"},"modified":"2021-02-25T11:00:30","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:30","slug":"vuciceva-senka-nad-srpskom-desnicom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14717","title":{"rendered":"Vu\u010di\u0107eva senka nad srpskom desnicom"},"content":{"rendered":"

Ne\u0161to slabiji uspjeh Srpske napredne stranke na proljetnim izvanrednim izborima omogu\u0107io je, zadnjih godina marginalnijim, snagama konzervativno-nacionalisti\u010dke desnice da se profiliraju kao “slu\u017ebeni” kriti\u010dari re\u017eima. Njihova kritika socijalnih posljedica Vu\u010di\u0107eve politike zasniva na krajnje neuvjerljivoj kombinaciji zazivanja porodi\u010dnog biznisa i ruskog kapitala. Ne samo da sitnobur\u017eoasko pravoslavlje ne predstavlja realnu alternativu, ve\u0107 zauzetom politi\u010dkom pozicijom intenzivno radi na ometanju njene artikulacije.<\/strong><\/p>\n

Protekle republi\u010dke parlamentarne izbore iz aprila ove godine obele\u017eila je apoliti\u010dna atmosfera, te serija frakciona\u0161enja na desnici, ali i koaliranja, tako\u0111e zdesna, sa vladaju\u0107om, Srpskom naprednom strankom. Opoziciju i vlast ujedinio je apoliti\u010dni narativ \u2013 manje politike, a vi\u0161e stru\u010dnih kadrova na strate\u0161kim pozicijama. Dok je opozicija u ofanzivi 1<\/a><\/sup>, i desno-nacionalisti\u010dka (koalicija Demokratske stranka Srbije i “pokreta” Dveri, Srpska radikalna stranka) i desno-liberalna (“pokret” Dosta je bilo), svoj program koncentrisala oko apstraktnih floskula o “pristojnom \u017eivotu” i “odbrani nacionalnih interesa”, neuverljivo kombinuju\u0107i op\u0161ta mesta menad\u017eerske ideologije, social-liberalizma i nacional-konzervativizma, te predstavljaju\u0107i re\u017eim Aleksandra Vu\u010di\u0107a kao klju\u010dnu prepreku tim ciljevima, dotle je Srpska napredna stranka igrala na kartu da je spoljna i unutra\u0161nja politika Aleksandra Vu\u010di\u0107a jedini na\u010din za ostvarivanje “pristojne”, evropske ali i “patriotske”, Srbije.<\/p>\n

Iako je tada\u0161nji i\u00a0sada\u0161nji premijer Vu\u010di\u0107 izbore raspisao sa ciljem potvr\u0111ivanja vlastite mo\u0107i, te sa \u017eeljom da u\u010dvrsti legitimitet za novi talas antiradni\u010dkih reformi, \u0161to \u0107e nesumnjivo uklju\u010divati nastavak evrointegracija i neoliberalne ekonomske politike – nove udare na javni sektor, o\u0161triju privatizaciju javnih servisa i nekada\u0161njih industrijskih giganata koji su jo\u0161 uvek u javnom vlasni\u0161tvu \u2013 Srpska napredna stranka je, uprkos ubedljivoj pobedi, osvojila manji broj poslani\u010dkih mesta nego u prethodnom mandatu.<\/p>\n

“Porodi\u010dni” biznis i ruski kapital<\/strong><\/p>\n

Ovaj isklju\u010divo simboli\u010dni poraz je, u sprezi sa osloba\u0111aju\u0107om presudom Ha\u0161kog tribunala Vojislavu \u0160e\u0161elju, te izbornom kra\u0111om, kada je navodno jedan glas nedostajao koaliciji DSS-a i Dveri da u\u0111u u parlament, \u0161to se i dogodilo nakon pritiska na Republi\u010dku izbornu komisiju i ujedinjenog protesta nekoliko opozicionih partija, otvorio je prostor za stvaranje konzervativno-nacionalisti\u010dke hegemonije nad kritikom ionako desni\u010darske vlasti. Nacionalisti\u010dki i neoliberalni re\u017eim u opozicionim parlamentarnim strankama koje se na ideolo\u0161kom spektru nalaze desnije u odnosu na Vu\u010di\u0107ev SNS sada ima deklarativne kriti\u010dare neoliberalizma, koji tu ekonomsku politiku kritikuju ne iz nekakve principijelne, antikapitalisti\u010dke perspektive ve\u0107 iz pozicije podr\u0161ke malim i srednjim preduze\u0107ima, “porodi\u010dnom” biznisu, nasuprot krupnom kapitalu sa Zapada. U ovom diskursu je, razume se, geopoliti\u010dko poreklo tog kapitala ve\u0107i problem od njegove inherentne te\u017enje ka akumuliranju, zbog \u010dega je primena socijalnih mera koje je nacionalna desnica u populisti\u010dkom \u017earu predizborne kampanje predlagala, nemogu\u0107a.<\/p>\n

Dr\u017eavotvorni konsenzus, prema kome se “nacionalni interes” ispostavlja kao kohezivni faktor u klasnim i ideolo\u0161kim sukobima, predstavlja ideolo\u0161ko jezgro srbijanskih politi\u010dkih elita od po\u010detka dvehiljaditih do danas, od \u0110in\u0111i\u0107a do Vu\u010di\u0107a. Sve stranke desnice u Srbiji se samoidentifikuju kao dr\u017eavotvorne, ali treba uzeti u obzir da je Srpska napredna stranka, paradigmati\u010dna stranka desnog centra, na ovom polju napravila specifi\u010dan iskorak. Ona je, naime, od svog osnivanja 2008., odvojiv\u0161i se od \u0160e\u0161eljevih radikala, napravila nedvosmislen zaokret ka proevropskoj spoljnoj politici, ali nikada nije odustala od negovanja proruskih sentimenata. Time je stvorila prostor za saradnju sa marginalnim, krajnje oportunim desnim partijama, poput \u010detni\u010dkog Srpskog pokreta obnove Vuka Dra\u0161kovi\u0107a i opskurne Srpske narodne partije osnovane tek 2014., koje evroatlantske integracije vide kao mogu\u0107nost oja\u010davanje spoljnopoliti\u010dkih pozicija Srbije radi pregovaranja oko Kosova.<\/p>\n

Tako\u0111e, pokli\u010d “I Evropa i Kosovo”, koji \u010dini okosnicu Vu\u010di\u0107eve “zdravorazumske” spoljne politike, stavio je moratorijum na rast tvrdo nacionalisti\u010dke, rusofilske desnice. Me\u0111utim, krah ove politike i kriza Evropske unije stvorili su politi\u010dku klimu u kojoj je nacionalisti\u010dka desnica mogla da se predstavi kao moralni pobednik, \u0161to je, izme\u0111u ostalog, dovelo do toga da se Dveri iz opskurne, antisistemske, protofa\u0161isti\u010dke organizacije sa jakim pravoslavnim predznakom, \u010dije je \u010dlanstvo pre dve godine izlazilo u javnost sa tvrdnjama da se beogradska Parada ponosa finansira novcem predvi\u0111enim za sanaciju \u0161tete od poplava, transformi\u0161u u relevantnu parlamentarnu snagu. Ovaj identitetski zaokret omogu\u0107ila je ovogodi\u0161nja izborna koalicija sa tradicionalnom strankom gra\u0111anske desnice \u2013 Demokratskom strankom Srbije.<\/p>\n

Proturje\u010dja socijalne politike desnice<\/strong><\/p>\n

Naime, temelj ove koalicije le\u017ei u evroskepticizmu, rusofilstvu i antivu\u010di\u0107evskoj retorici. Konzervativizam i patrijarhalnu, homofobnu ideologiju Dveri ubla\u017eava “demokratski” tradicionalizam DSS-a, koji ima jako upori\u0161te me\u0111u univerzitetskom i intelektualnom elitom u Srbiji. Vrlo je mogu\u0107e da upravo u takvoj strukturi glasa\u010dke baze DSS-a le\u017ei jedan od razloga zbog kojeg je predsednica DSS-a Sanda Ra\u0161kovi\u0107 Ivi\u0107 podnela ostavku, budu\u0107i da su odre\u0111eni strana\u010dki odbori \u017eeleli da u\u0111u u koaliciju sa SNS-om na lokalu. DSS svoj opozicioni identitet gradi upravo na intelektualizmu i “gra\u0111anskom dignitetu” koji Vu\u010di\u0107evoj stranci, kao i Dverima i srpskim radikalima nedostaje.<\/p>\n

Politi\u010dka kompromitovanost, nedostatak stru\u010dnosti glavnine SNS-ovih kadrova, te niz skandala vezanih za plagirane disertacije istaknutih funkcionera ove stranke neprekidno osna\u017euje ideju da je klju\u010dni problem srbijanske privrede nedostatak obrazovanih ljudi na pozicijama mo\u0107i. To neizmerno doprinosi odr\u017eavanju socijal-liberalnih mitova u srbijanskom dru\u0161tvu, u trenutku kada je na globalnom nivou postalo evidentno da se na postoje\u0107u krizu kapitalizma kao sistema zao\u0161trene klasne eksploatacije mo\u017ee odgovoriti jedino klasno osve\u0161\u0107enom politikom. Otuda trend da konzervativna nacionalisti\u010dka desnica u Srbiji preuzima retoriku socijalne osetljivosti.<\/p>\n

Tako poslanici Dveri tvrde da se bore za ve\u0107e oporezivanje ekstraprofita u bankarskom sektoru i za\u0161titu prezadu\u017eenih porodica uvo\u0111enjem instituta li\u010dnog ste\u010daja, te osna\u017eivanje srpskih privrednika, dok Srpska radikalna stranka, grme\u0107i protiv stranih investitora, predla\u017ee da se novac koji se iz bud\u017eeta izdvaja za subvencionisanje investitora podeli radnicima kako bi ovi zapo\u010deli sopstveni biznis, iako ostvarenje populisti\u010dkih fantazija srbijanske desnice spre\u010davaju sami principi slobodnotr\u017ei\u0161ne ekonomije, koju desnica niti mo\u017ee niti \u017eeli da fundamentalno kritikuje i menja. Su\u0161tinska bezalternativnost privrednog modela koji DSS, Dveri i SRS zagovaraju o\u010dituje se u njegovom karakteru koji je podjednako neoliberalni i proimperijalisti\u010dki kao i Vu\u010di\u0107ev \u2013 sa druga\u010dijim predznakom, dodu\u0161e \u2013 ruskim umesto evroatlantskog.<\/p>\n

\u0160e\u0161eljeva taktika prema Vu\u010di\u0107u<\/strong><\/p>\n

Zahtev za za\u0161titom doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta razotkriva se kao zahtev za uplivom ruskog kapitala. “Gde su Vam ruski investitori?” upitao je poslanik i lider Dveri Bo\u0161ko Obradovi\u0107, kritikuju\u0107i Vu\u010di\u0107ev ekspoze u skup\u0161tini. Pored proruskog konsenzusa, nivo ideolo\u0161kog i programskog podudaranja izme\u0111u gra\u0111anske (DSS), klerikalno-pravoslavne (Dveri) i \u010detni\u010dko-nacionalisti\u010dke desnice (SRS) uistinu je veliki.<\/p>\n

Demografska politika koju Obradovi\u0107 zastupa zasniva se na najreakcionarnijoj anti\u017eenskoj i anti-LGBT propagandi, kao i na \u0161irenju moralne panike od “izumiranja” srpskog naroda. Stoga Obradovi\u0107 ispostavlja zahtev za uvo\u0111enjem maj\u010dinstva u kategoriju zanimanja, kao i za osnivanjem ministarstva za Srbe van Srbije. Ovoj patrijarhalnoj i etnonacionalisti\u010dkoj viziji dru\u0161tva komplementarna je \u0160e\u0161eljeva velikosrpska ideologija i militantna retorika, koja umesto otvaranja ministarstva za Srbe van Srbije poziva “da vratimo ono \u0161to je na\u0161e”.<\/p>\n

No, za razliku od doslednog istrajavanja DSS-a i Dveri u \u017eelji da se bude opozicijom, \u0160e\u0161eljev servilni oportunizam prema Vu\u010di\u0107u, primetan jo\u0161 od njegovog povratka iz Haga, sugeri\u0161e druga\u010dije. On, naime, poku\u0161ava da jeftine politi\u010dke poene pokupi upornim vre\u0111anjem i difamiranjem Vu\u010di\u0107evih saradnika, te pohvalama koje iz poslani\u010dke klupe posredno upu\u0107uje Vu\u010di\u0107u. Budu\u0107i da su svi politi\u010dki akteri, s izuzetkom \u0160e\u0161elja i Srpske radikalne stranke, pretrpeli izvesne transformacije u odnosu na svoj identitet iz devedesetih, \u0160e\u0161eljev u osnovi pozitivan odnos prema Vu\u010di\u0107u zaista izgleda kao burleskna replika njegovog odnosa prema Milo\u0161evi\u0107u i ostatku Socijalisti\u010dke partije Srbije.<\/p>\n

Jaka glasa\u010dka i klimava socijalna baza<\/strong><\/p>\n

Okretanje ruskim investicijama, ja\u010danje privatnog sektora i iredentizam predstavljaju ta\u010dke konvergencije izme\u0111u stranaka parlamentarne desnice u Srbiji. S obzirom da u klasno-socijalnom smislu desnica ne nudi ni\u0161ta \u0161to prethodne vlasti nisu obe\u0107avale ili sprovodile, izmene Ustava, do kojih nu\u017eno mora do\u0107i usled nastavka evrointegracija tj. zbog uskla\u0111ivanja nacionalnog i evropskog legislativnog okvira, predstavljaju strate\u0161ki va\u017eno polje na kome \u0107e desni\u010darska opozicija poku\u0161ati da mobili\u0161e potencijalne bira\u010de. Ve\u0107 neko vreme spekulisanje da je uskla\u0111ivanje srbijanskog i evropskog zakonodavstva samo povod da se promeni preambula Ustava kojom je Kosovo odre\u0111eno kao sastavni deo teritorijalnog integriteta Srbije, podgrevaju izjave raznih partijskih funkcionera i pravnih eksperata.<\/p>\n

Desnica u Srbiji ima jaku glasa\u010dku, ali klimavu socijalnu bazu. Zato ona (jo\u0161 uvek) nije u mogu\u0107nosti da iza\u0111e iz Vu\u010di\u0107eve senke, jer ili te\u017ei da stupi u koaliciju sa vladaju\u0107om partijom ili svoju agendu zasniva na negiranju dominatnog politi\u010dkog kursa, a sposobna je da kao alternativu ponudi ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e ruskog kapitala i deklarativno nepriznavanje Kosova.<\/p>\n

No, imaju\u0107i u vidu monopol koji desnica u\u017eiva nad kritikom NATO imperijalizma i evroatlantskih integracija, \u010dija izvesnost postaje sve o\u010diglednija, kao i legitimitet koji je desnica stekla velikim povratkom u parlament, levica ne sme da potceni njen mobilizacioni potencijal, te mora da na tu potencijalnu opasnost odgovori adekvatnom artikulacijom konkretnih klasnih politika nasuprot apstraktnim “nacionalnim” interesima.<\/p>\n

  1. Demokratska stranka je, za razliku, od liberalnih tehnokrata iz “pokreta” Dosta je bilo, predvo\u0111enih Sa\u0161om Radulovi\u0107em, i nacionalne desnice, koalicije Demokratske stranke Srbije i Dveri, te \u0160e\u0161eljevih radikala, od pobede Napredne stranke na izborima 2012, sve vreme u defanzivnoj poziciji, budu\u0107i da se nije mogla predstaviti ni kao nova ni kao sve\u017ea ili u odnosu na Vu\u010di\u0107a radikalnija politi\u010dka snaga.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Protekle republi\u010dke parlamentarne izbore iz aprila ove godine obele\u017eila je apoliti\u010dna atmosfera, te serija frakciona\u0161enja na desnici, ali i koaliranja, tako\u0111e zdesna…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":14719,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-14717","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14717","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14717"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14717\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14734,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14717\/revisions\/14734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14719"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14717"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14717"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14717"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14717"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14717"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14717"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14717"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}