{"id":14710,"date":"2016-08-19T07:00:41","date_gmt":"2016-08-19T06:00:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14710"},"modified":"2021-02-25T11:00:30","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:30","slug":"srpska-socijaldemokratija-kratka-istorija-dubokog-jaza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14710","title":{"rendered":"Srpska socijaldemokratija: kratka istorija dubokog jaza"},"content":{"rendered":"

Stanje suvremene srpske socijaldemokracije ne odudara previ\u0161e od situacije u drugim evropskim zemljama. Dana\u0161nji “nasljednici” socijaldemokratskih pokreta s kraja 19. stolje\u0107a u potpunosti su napustili ishodi\u0161na politi\u010dka na\u010dela, ali za razliku od mnogih evropskih pandana izgubili su u potpunosti i bilo kakav politi\u010dki utjecaj. Ideolo\u0161ki se oslanjaju\u0107i na “zapadnja\u010dke” i “gra\u0111anske” vrijednosti zadnjih dvadesetak godina upali su u zamku: miljenik Zapada je postao biv\u0161i radikal.<\/strong><\/p>\n

Za\u010detak socijalisti\u010dkih ideja u Srbiji nalazi se u periodu Kne\u017eevine Srbije, u drugoj polovini XIX stole\u0107a. U to vreme, jo\u0161 uvek me\u0111unarodno nepriznata, ali fakti\u010dki nezavisna Kne\u017eevina, pod upravom tada kneza, a kasnije kralja Milana, \u0161alje odre\u0111eni broj mladi\u0107a u inostranstvo na \u0161kolovanje. Me\u0111u njima je bio i Svetozar Markovi\u0107, ro\u0111en u Zaje\u010daru. On je za vreme svog \u0161kolovanja u Rusiji do\u0161ao u dodir sa narodnja\u0161tvom, uklju\u010div\u0161i se u rad revolucionarnih kru\u017eoka. Iz tog perioda, ostao je uticaj \u010cerni\u0161evskog, Hercena i Dobroljubova. Posle Rusije, \u0161kolovanje nastavlja u \u0160vajcarskoj gde je po\u010deo da prou\u010dava nau\u010dni socijalizam. Svetozar Markovi\u0107 je \u017eiveo kratko, samo 28 godina, ali je ostavio impresivno delo iza sebe koje je uticalo kako na razvoj dru\u0161tvene misli, tako i na knji\u017eevni i umetni\u010dki \u017eivot.<\/p>\n

Naime, pored uno\u0161enja socijalisti\u010dke ideje u ruralnu Srbiju, Markovi\u0107 je ozna\u010dio i kraj romantizma te prelazak u realizam u umetnosti delom “Pevanje i mi\u0161ljenje”. Veoma rano je do\u0161ao u sukob sa re\u017eimom Milana Obrenovi\u0107a koji je na kraju posredno doprineo Markovi\u0107evoj preranoj smrti. Naime, jo\u0161 za vreme \u0161kolovanja u Cirihu objavio je \u010dlanak u novosadskoj “Zastavi” zbog kojeg je izgubio stipendiju. Ostav\u0161i bez sredstava za \u0161kolovanje, vratio se u Srbiju i pokrenuo list “Radenik” koji je izlazio 1871-72. godine, a potom prelazi u Kragujevac gde pokre\u0107e list “Javnost” 1873. godine. Zbog svoje politi\u010dke delatnosti i tekstova protiv vlasti, 1874. godine je osu\u0111en na devet meseci zatvora iz kojeg izlazi toliko bolestan od tuberkuloze da umire u Trstu 1875. godine.<\/p>\n

Trag koji je Svetozar Markovi\u0107 ostavio za sobom je vrlo dubok, imaju\u0107i u vidu ne samo njegovu preranu smrt, ve\u0107 pre svega sastav tada\u0161njeg srpskog dru\u0161tva u kome je radni\u0161tvo \u010dinilo jedan vrlo tanak, jedva postoje\u0107i sloj stanovni\u0161tva, a pismenih je bilo jo\u0161 manje. Iste godine kada je Markovi\u0107 umro, pokret koji je uobli\u010davao i stvarao ostvario je svoju prvu izbornu pobedu. Na lokalnim izborima u Kragujevcu u novembru mesecu 1875. godine, lista socijalista i radikala potukla je re\u017eimske liberale sa 7:1. Re\u017eim je poku\u0161ao da u februaru 1876. godine organizuje zbor na kome je bila pripremljena smena izabrane uprave, ali je plan demaskiran, pa su organizovane demonstracije koje su to spre\u010dile, a taj doga\u0111aj ostao je upam\u0107en pod nazivom “Crveni barjak”, jer su demonstranti kroz grad proneli veliku crvenu zastavu na kojoj je \u0107irili\u010dnim pismom bila napisana re\u010d “samouprava”. Bila je to prva politi\u010dka pobeda mladog socijalisti\u010dkog pokreta, ne samo u Srbiji, ve\u0107 i mnogo \u0161ire.<\/p>\n

Svetozar Markovi\u0107 je duboko postavio temelje nove ideologije; bio je revolucionar, a ne reformista. U jednom od svojih klju\u010dnih dela “Srbija na istoku”, izneo je mi\u0161ljenje suprotno tada prihva\u0107enom, da se nu\u017eno mora i\u0107i jednu po jednu stepenicu u razvoju kapitalizma da bi se sistem sru\u0161io u njegovoj krajnjoj formi. Naprotiv, on je smatrao da se faze mogu i presko\u010diti, smatraju\u0107i porodi\u010dnu zadrugu, analognu ruskoj “ob\u0161\u010dini” nekom vrstom zametka novog dru\u0161tva u kome su sredstva za proizvodnju podru\u0161tvljena, jer u porodi\u010dnoj zadruzi svojina je bila kolektivna. Tako\u0111e, zastupao je ideju o Balkanskoj konfederaciji, kao odgovoru na ekspanzionizam novooslobo\u0111enih dr\u017eava.<\/p>\n

Potpuni zaokret radikala<\/strong><\/p>\n

Radikali, koji su ba\u0161tinili Markovi\u0107eve ideje, posle njegove smrti postepeno ih napu\u0161taju. Osnivanje radikalne stranke 1881. godine pod Pa\u0161i\u0107evim rukovodstvom ozna\u010dio je zaokret, prvenstveno u delu agrarne politike, jer se Markovi\u0107 izja\u0161njavao za kolektivno vlasni\u0161tvo nad zemljom, a zalagali su se za ustavne reforme, narodnu umesto staja\u0107e vojske, parlamentarnu demokratiju i op\u0161te pravo glasa. U vrhu stranke bili su neki od najbli\u017eih saradnika i sledbenika Svetozara Markovi\u0107a. Me\u0111utim, posle Timo\u010dke bune koje je izbila 1883. godine dolazi do potpunog zaokreta. Desetodnevna buna koja je izbila zbog namere vlasti da oduzima privatno naoru\u017eanje ugu\u0161ena je u krvi. Zbog dva \u010dlanka o ovom pitanju u radikalskoj “Samoupravi”, kralj Milan Obrenovi\u0107 ih optu\u017euje za organizaciju oru\u017eane pobune i hapsi skoro \u010ditavo rukovodstvo stranke, osim Pa\u0161i\u0107a koji uspeva da prebegne u Bugarsku. Jedan deo njih, ra\u010dunaju\u0107i i Pa\u0161i\u0107a, dobija smrtne presude, koje nisu izvr\u0161ene. Demoralisani radikali bili su spremni za kompromis, posle \u010dega su, korak po korak, postajali sistemska, a ubrzo i re\u017eimska stranka. Srpska socijaldemokratija je \u010dekala svoju slede\u0107u generaciju.<\/p>\n

Tu generaciju predvodio je Dimitrije Tucovi\u0107. Ideje Svetozara Markovi\u0107a koje su njegovi savremenici izdali, po\u010dele su da ozbiljnije uti\u010du krajem XIX i po\u010detkom XX veka. Od skromne propagandne grupe, 1901. godine prvo je obnovljeno “Beogradsko radni\u010dko dru\u0161tvo”, a zatim i “Odbor za vo\u0111stvo pokreta”. Predvodili su demonstracije protiv Pa\u0161i\u0107a, zalagali se za stvaranje sindikata, a nakon demonstracija protiv kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a, Tucovi\u0107 je primoran da be\u017ei. Nakon “Majskog prevrata” kada je ubijen Aleksandar Obrenovi\u0107, Tucovi\u0107 se vra\u0107a i iste godine, 1903., dolazi do osnivanja Srpske socijaldemokratske partije (SSDP).<\/p>\n

SSDP postaje \u010dlanica Druge internacionale, u okviru koje dolazi u sukob sa tada dominatnom austrijskom socijaldemokratijom, prvenstveno po pitanju aneksije Bosne i Hercegovine. Pored \u017eive propagandne i obrazovne aktivnosti, ovaj period u razvoju SSDP karakteri\u0161e principijelna antiratna politika. Iako je i u drugim partijama bilo frakcija koje su zauzimale ovu poziciju, protive\u0107i se oportunizmu Druge internacionale, SSDP je bila jedina \u010diji su poslanici glasali protiv ratnih kredita. Istovremeno, to su bili jedini poslanici u Evropi koji su tako glasali u nacionalnim parlamentima. Uprkos takvom stavu, koji je u to vreme bio na liniji koju je zastupao Lenjin, sam Tucovi\u0107, kao i drugi \u010dlanovi partije nisu izbegli u\u010de\u0161\u0107e u njemu. Razlog za to je dvojake prirode: prvo, napad Austro-Ugarske na Srbiju posmatrali su kao agresivni \u010din jedne imperije; drugo, delili su sudbinu ve\u0107ine naroda. “Ne\u0107u ni sada, kao \u0161to nisam nikada, ni pomi\u0161ljati da sebe sklanjam od sudbine koja pratio ceo narod”, pisao je ocu Tucovi\u0107 na po\u010detka Prvog svetskog rata. Poginuo je na njegovom po\u010detku, 1914. godine u Kolubarskoj bici u blizini Lajkovca.<\/p>\n

Naslje\u0111e Dimitrija Tucovi\u0107a<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dko zave\u0161tanje SSDP je zna\u010dajno i duboko, a isto se mo\u017ee re\u0107i i za delo Dimitrija Tucovi\u0107a. Pored prevo\u0111enja Marksa, Bebela, Kauckog i drugih, Tucovi\u0107 je objavljivao i dela koja su jedinstvena, kako u vremenu u kome su nastala, tako i danas. Mo\u017eda najbolji primer za to je knjiga “Srbija i Arbanija: jedan prilog kritici zavojeva\u010dke politike srpske bur\u017eoazije” (u kasnijim izdanjima ove knjige kojih nije bilo mnogo, u naslovu stoji oblik “Albanija”, ali je “Arbanija” original, prim. NG). U ovoj knjizi je iznesena kritika politike Kraljevine Srbije prema Albaniji, kao i zlo\u010dini koji su po\u010dinjeni nad Albancima. Izdata posle dva balkanska rata, odnosi se na doga\u0111aje koje je tada\u0161nja javnost, a dana\u0161nja istoriografija opisivala kao kraj turskog dr\u017eavnog i vojnog prisustva posle vi\u0161e stotina godina. U toj opijenosti pobedom niko se nije bavio civilnim i nevinim \u017ertvama, a jo\u0161 manje je neko hteo vojsci, koja je dostigla vrhunac ugleda, da prigovara bilo \u0161ta. U atmosferi nabujalog i razbuktalog nacionalizma posle pobeda u dva balkanska rata, a pod pritiskom Austro-Ugarske i sve izvesnijeg novog rata, Tucovi\u0107 objavljuje ovo istorijsko delo u kome je napisao da je “izvr\u0161en poku\u0161aj ubistva s predumi\u0161ljajem nad celom jednom nacijom”, koje je okvalifikovao kao zlo\u010dina\u010dko delo zbog koga se mora ispa\u0161tati. Za srpske trupe rekao je da nisu u\u0161le u Albaniju kao brat, ve\u0107 kao osvaja\u010d. Iste godine kada je objavljena knjiga, Tucovi\u0107 je poginuo.<\/p>\n

Sa druge strane, napadao je politiku o nacionalnom pitanju austrijske socijal-demokratije. Politika Austro-Ugarske bila je okvalifikovana kao kolonijalno-porobljiva\u010dka, a socijal-demokrate je optu\u017eio za podr\u0161ku toj politici. To je bio samo jedan deo razila\u017eenja sa partijama Druge internacionale.<\/p>\n

Po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata, \u010dlanovi SSDP su ve\u0107im delom zauzimali bolj\u0161evi\u010dke pozicije. \u010clanovi SSDP koji nisu usvajali revolucionarni program novoosnovane Socijalisti\u010dke radni\u010dke partije Jugoslavije (komunista), nazvani su “centruma\u0161i” i u prvo vreme su bili frakcija. Me\u0111utim, kada su posle Vukovarskog kongresa i promene imena u KPJ izdali svoj “Manifest opozicije KPJ”, isklju\u010deni su iz partije, pa su onda, zajedno sa njihovim istomi\u0161ljenicima iz BiH i zajedno sa nema\u010dkim socijalisti\u010dkim grupama iz Banata osnovali Socijalisti\u010dku radni\u010dku partiju Jugoslavije koja je kasnije, ujediniv\u0161i se sa jo\u0161 dve sli\u010dne organizacije, stvorila Socijalisti\u010dku partiju Jugoslavije.<\/p>\n

Zbog oportunizma unutar svojih redova ova organizacija jednostavno nije bila u stanju da igra zna\u010dajniju ulogu u politi\u010dkom \u017eivotu izme\u0111u dva velika rata. Iza sebe nije ostavila ni\u0161ta politi\u010dki zna\u010dajno. Bili su \u010dlanovi Druge internacionale.\u00a0\u017divko Topalovi\u0107, sekretar Socijalisti\u010dke partije Jugoslavije, podr\u017eao je \u010detnike Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, te je bio \u010dlan rukovodstva te organizacije. U svojstvu Mihailovi\u0107evog delegata odleteo je avionom u Italiju i ostao u emigraciji do smrti, 1972. godine. U odsustvu je 1946. godine osu\u0111en je na 20 godina zatvora.<\/p>\n

Period socijalisti\u010dke Jugoslavije<\/strong><\/p>\n

U posleratnoj Jugoslaviji je nasle\u0111e Srpske socijaldemokratske partije, kao i prete\u010de Svetozara Markovi\u0107a, bilo visoko vrednovano. Posmrtni ostaci Dimitrija Tucovi\u0107a su 1949. godine su iz Lajkovca preba\u010deni na trg Slavija, gde je podignut spomenik. Taj spomenik, kao i kosti Dimitrija Tucovi\u0107a bi\u0107e po planu aktuelnih beogradskih vlasti sklonjene sa tog mesta na Novo groblje, u Aleju velikana, odnosno Aleju zaslu\u017enih gra\u0111ana. Razlog je rekonstrukcija Trga i kru\u017enog toka. Po Svetozaru Markovi\u0107u nazvan je veliki broj \u0161kola u Srbiji, a jedno vreme je dana\u0161nja Jagodina nosila ime Svetozarevo, kao i jedan univerzitet koji je devedesetih promenio ime. Da ne bude zabune, \u0161kole nisu menjale imena.<\/p>\n

Tokom postojanja jugoslovenskog samoupravljanja, nisu su javljale opozicione grupe koje bi se pozivale na socijaldemokratiju. U disidentskim krugovima u Beogradu bili su izme\u0161ani nacionalisti i liberali od kojih je kasnije nastala \u010ditava silesija razli\u010ditih politi\u010dkih partija koje su se protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima borile kao protiv komunisti\u010dkog ili levi\u010darskog. Sama Milo\u0161evi\u0107eva partija SPS je u to vreme poku\u0161avala da se povremeno predstavi kao partija koja se poziva na bliskost sa \u0161panskim ili \u0161vedskim socijalistima. Po\u010detkom devedesetih osnovano je nekoliko partija sa socijaldemokratskim prefiksom, od kojih je jedna bila pokrenuta od biv\u0161ih Milo\u0161evi\u0107evih saradnika, ali te partije nisu ostvarile uticaj na masovnijem planu.<\/p>\n

Naravno, treba pomenuti dve partije iz Vojvodine \u2013 Ligu socijaldemokrata i Reformski savez, koje su, ba\u0161tine\u0107i svoju verziju socijaldemokratije zauzimale principijelne antinacionalisti\u010dke stavove i zagovarale autonomiju Vojvodine sli\u010dno onoj iz Ustava iz 1974. godine. U drugoj polovini devedesetih po\u010dinje talas osnivanja razli\u010ditih socijaldemokratskih partija poput Socijaldemokratske unije (SDU) koja se ocepila od Gra\u0111anskog saveza Srbije, zatim Socijaldemokratija biv\u0161eg generala Vuka Obradovi\u0107a, a Demokratska stranka je po\u010dela da koketira sa socijaldemokratijom. Do\u017eivljaj socijal-demokratije ove generacije partija svodio se na vesternizatorske ideje i prose\u010dnoj osobi ih je bilo vrlo te\u0161ko razlikovati od liberala, ako je uop\u0161te ikakve razlike i bilo.<\/p>\n

Postmilo\u0161evi\u0107evska situacija<\/strong><\/p>\n

Posle pada Milo\u0161evi\u0107a u oktobru 2000. godine LSV, Reformisti, SDU i SD postali su deo novog re\u017eima. Me\u0111u politikolozima i teoreti\u010darima se o socijaldemokratiji intenzivno, ali povr\u0161no razmi\u0161lja. Uglavnom se oslanjaju na ankete koje govore da je u ve\u0107em delu dru\u0161tva pozitivno do\u017eivljeno ono \u0161to bi moglo tradicionalno da pripada socijaldemokratskom korpusu ideja \u2013 solidarnost, ravnopravnost i sli\u010dno. Po tim prora\u010dunima, neka socijaldemokratska stranka bi trebalo da dobije oko 10 odsto glasova. Me\u0111utim, to se ne de\u0161ava, iako je poslednjih godina ve\u0107ina novoosnovanih stranaka stavila neku od socijaldemokratskih odrednica u ime.<\/p>\n

Sa druge strane, od pada Milo\u0161evi\u0107a uvek imamo neku od socijaldemokratskih stranaka u vlasti. Prvo su to bili SDU i SD u okviru DOS (Demokratska opozicija Srbije, \u0161iroka i labava koalicija stranaka koja je uspela da sru\u0161i Milo\u0161evi\u0107a). Zatim je i Rasim Ljaji\u0107, prvo se odvojiv\u0161i od SDA svoju partiju postavio kao regionalisti\u010dku, da bi potom ono “S” u SDP po\u010delo da zna\u010di “Socijaldemokratska” umesto “Sand\u017ea\u010dka”. On je bio zastupljen u ve\u0107ini vlada u poslednjih 16 godina. Danas je njegova stranka jedna od onih koje su na zajedni\u010dkoj listi sa vladaju\u0107om Vu\u010di\u0107evom SNS, uz Vulinov Pokret socijalista i SPO Vuka Dra\u0161kovi\u0107a ili Novu Srbiju Velje Ili\u0107a, da navedemo samo neke primere.<\/p>\n

Kako bilo, od svih koji su to poku\u0161avali, jedino je Demokratska stranka postala \u010dlanica Socijalisti\u010dke internacionale. SDU to nije bila, ali joj je omladina bila \u010dlanica Omladinske socijalisti\u010dke internacionale. Socijalisti\u010dka partija Srbije je poku\u0161ala, ali je taj poku\u0161aj za sada zaustavljen.<\/p>\n

Mutni koncept socijaldemokracije<\/strong><\/p>\n

Zapravo, za ve\u0107inu pomenutih socijademokratskih stranaka vrlo je maglovit sam pojam socijal-demokratije. To nije ni \u010dudo, sa obzirom na to da zapadne socijaldemokratske stranke, poput nema\u010dke, francuske, skandinavskih, pa i laburista, devedesetih u najve\u0107oj meri napu\u0161taju sadr\u017eaj te politike, zadr\u017eavaju\u0107i jedino tradiciju imena. Socijal-demokratija se u dana\u0161njoj Srbiji \u010desto svodi na poku\u0161aj da se preuzme deo bira\u010dkog tela koji, po analizama, ima sklonost ka ovoj ideji. Tim analizama, me\u0111utim, nedostaje klju\u010dni podatak: da li taj deo stanovni\u0161tva, naklonjen socijal-demokratiji, uop\u0161te izlazi na izbore ili apstinira, sa obzirom na to da je izlaznost na izborima oko 50 odsto. Bez obzira na deklarativnu orijentaciju, me\u0111u dana\u0161njim socijal-demokratskim snagama ne\u0107emo na\u0107i nikoga ko, na primer, osporava privatizaciju kao koncept.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de odnosa prema sindikatima, treba re\u0107i da je u DOS-u jedna od \u010dlanica koalicije bila Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koja je va\u017eila za produ\u017eenu ruku Demokratske stranke. SDU je gajila bliske odnose sa Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, koji su se zalagali za privatizaciju. Socijalisti\u010dka partija Srbije je, naro\u010dito devedesetih, imala podr\u0161ku rukovodstva Saveza slobodnih sindikata Srbije (SSSS), koji su tada nazivani re\u017eimskim sindikatom.<\/p>\n

Demokratska stranka ne isti\u010de previ\u0161e svoje \u010dlanstvo u Socijalisti\u010dkoj internacionali, ali je zato godine 2006. izdala bro\u0161uru “Moderna socijaldemokratija” u kojoj je sebe istorijski predstavila kao socijaldemokratsku od \u0110in\u0111i\u0107evog preuzimanja stranke. Posle njegovog ubistva, po toj bro\u0161uri, dolazi do otklona od tih ideja sve dok Tadi\u0107 ne preuzme rukovodstvo od \u017divkovi\u0107a i \u010cede Jovanovi\u0107a. Posle izbornog debakla 2012. godine, Tadi\u0107 osniva svoju, jo\u0161 jednu, Socijaldemokratsku stranku Srbije (SDS). Razlog za neuspeh stranaka sa socijaldemokratskom iskaznicom po padu Milo\u0161evi\u0107a treba tra\u017eiti u tome \u0161to su identifikovane kao gorljivi \u010dlanovi novog re\u017eima, zagovornici “ekonomskih reformi” te bezuslovne saradnje sa zapadnim silama, a na kraju i deo \u010ditave partokratije koja se kompromitovala.<\/p>\n

Prema pomenutoj bro\u0161uri, \u010dlanica Socijalisti\u010dke internacionale socijaldemokratiju vidi u borbi za slede\u0107e vrednosti: vladavina prava; parlamentarna demokratija; tr\u017ei\u0161na privreda<\/em>; podr\u0161ka sindikalizmu; briga o dugoro\u010dnom razvoju; solidarnost; rodna i starosna ravnopravnost; prijateljska dr\u017eava prema gra\u0111anima<\/em>; ekolo\u0161ka odr\u017eivost ekonomije; miroljubiva spoljna politika. Zaklju\u010dak u bro\u0161uri, koji se mo\u017ee smatrati i motivom DS za ovakvu orijentaciju iskazan je na slede\u0107i na\u010din: “Tranzicija je bila kvalitetnija i sa manje trauma tamo gde su se dotada\u0161nje komunisti\u010dke partije preobrazile u socijaldemokratske ili tamo gde su sindikati bili jaki” (za \u0161ta su naveli primer Poljske).<\/p>\n

Biv\u0161i radikal kao miljenik Zapada<\/strong><\/p>\n

Sve u svemu, ako socijaldemokratiju uzmemo po ar\u0161inima savremeno eufemisti\u010dki re\u010deno “levog centra”, onda \u0107emo videti da takva politika u Srbiji prakti\u010dno nikada nije igrala bitniju ulogu. Jer, dok su Svetozar Markovi\u0107 i Dimitrije Tucovi\u0107, izme\u0111u ostalih, imali ogroman uticaj, oni nisu imali nikakve veze sa “centrom”. Naprotiv, bili su revolucionari koji su se suprodstavljali dominaciji velikih sila, u prvom redu Austro-Ugarske. Oni koji u modernim vremenima sebe vole da nazivaju socijaldemokratama u najve\u0107em broju slu\u010dajeva vode izrazito nekriti\u010dnu prozapadnu politiku i kao \u0161to smo napomenuli, ve\u0107ini prose\u010dnih bira\u010da\/ca, skoro je nemogu\u0107e razlikovati liberale od socijaldemokrata, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu da \u010desto nastupaju u koalicijama.<\/p>\n

Njihova argumentacija je bila logika “manjeg zla” \u2013 nacionalisti \u0107e doneti novu izolaciju, tako se govorilo 12 godina. Me\u0111utim, SNS, biv\u0161i radikali dobijaju izbore i sve izgleda kao da ih zapad voli. Tako\u0111e je jasno da je SNS dobar i uzoran u\u010denik Zapada. To je napravilo pomor na takozvanom “levom centru” ili samo centru. Stranke su u rasulu, jer jedina stvar kojom su raspolagali \u2013 navodni ugled na Zapadu im je preuzeo biv\u0161i radikal. U ovom trenutku, SPS je najbli\u017ei tome da bude nekakva protivte\u017ea naprednjacima, jer su drugi po broju glasova, ali dve najve\u0107e partije ponovo prave koaliciju. Jo\u0161 gora vest po “gra\u0111aniste” je da \u0107e u novoj vladi biti jedna deklarisana lezbijka. \u0160ta njima preostaje? Za utehu, imaju nadu da \u0107e, poput svih vladaju\u0107ih stranaka u Srbiji do sada, posle silaska sa vlasti do\u0107i na rub propasti. Uostalom, ta\u010dno to se njima dogodilo. Ali i Ko\u0161tini\u010dinom DSS-u pre toga, pa na neki na\u010din i SPS-u koji je uspeo da se oporavi.<\/p>\n

Jasno je da postoji dubok jaz izme\u0111u tradicije srpske socijaldemokratije i njenih samozvanih naslednika. Bez obzira na to, veli\u010dina Svetozara Markovi\u0107a i Dimitrija Tucovi\u0107a ne mo\u017ee biti osporena. Njihovi likovi i njihovi primeri ostaju kao putokazi Srbiji, bez obzira na to \u0161ta govore ili rade oni koji se danas nazivaju socijaldemokratama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u010detak socijalisti\u010dkih ideja u Srbiji nalazi se u periodu Kne\u017eevine Srbije, u drugoj polovini XIX stole\u0107a. U to vreme, jo\u0161 uvek me\u0111unarodno nepriznata, ali fakti\u010dki nezavisna…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":14712,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-14710","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14710"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14710\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14728,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14710\/revisions\/14728"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14712"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14710"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14710"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14710"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14710"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}