{"id":14486,"date":"2016-07-20T07:00:55","date_gmt":"2016-07-20T06:00:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14486"},"modified":"2021-02-25T11:00:37","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:37","slug":"srbija-neonacisti-na-cekanju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14486","title":{"rendered":"Srbija: Neonacisti na \u010dekanju"},"content":{"rendered":"

Unato\u010d traumati\u010dnom iskustvu okupacije u Drugom svjetskom ratu, u Srbiji osobito od 2000-tih godina u razli\u010ditim oblicima cvjetaju inicijative za politi\u010dku organizaciju neonacista. No osim opravdanih sumnji u vezu tih grupa sa tajnim slu\u017ebama, njihov ja\u010di razvoj ugro\u017eava i odre\u0111ena ideolo\u0161ka konfuzija u kojoj se mije\u0161aju svetosavski nacionalizam, slavensko paganstvo i zapadne supkulture.<\/strong><\/p>\n

Jedne aprilske no\u0107i 2009. godine u romsko naselje u bloku 67. na Novom Beogradu upalo je 20-30 neonacista koji su se dovezli u dva kombija i bili naoru\u017eani no\u017eevima i metalnim \u0161ipkama. Uz uzvike “seli\u0107emo vas” napali su grupu dece, \u017eena i mu\u0161karaca koji su sedeli na otvorenom. Pobegli su nakon \u0161to se pedesetak mu\u0161karaca iz obli\u017enjih baraka organizovalo u odbranu naselja. Pored naselja je de\u017euralo nekoliko policajaca koji nisu reagovali, pod obrazlo\u017eenjem da “nemaju pravo da se me\u0161aju”. Novinari koji su narednog jutra (kao i prethodnih dana) izve\u0161tavali iz romskih naselja nisu izvestili o ovom doga\u0111aju.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji osnovana sumnja da ovi napada\u010di uop\u0161te nisu bili neonacisti ve\u0107 pripadnici neke od brojnih firmi za privatno obezbe\u0111enje. Ljudi koji rade za dnevnicu. To je bilo vreme kada je gradska vlast u Beogradu re\u0161avala “romsko pitanje” povodom priprema za Univerzijadu 2009. godine i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa “Belville”, koji je realizovao konzorcijum Delta Holdinga i Hypo Alpe-Adria Banke.<\/p>\n

Stanovnicima ovog naselja u Bloku 67. dat je rok od 15 dana da se isele, a ru\u0161ila\u010dka ekipa se pojavila ve\u0107 slede\u0107eg jutra oko 6 ujutru i na prepad otpo\u010dela ru\u0161enje, uz jaku podr\u0161ku policije i specijalaca. Ovim siroma\u0161nim ljudima gradske vlasti uni\u0161tile su ono malo stvari koje su imali \u2013 sva njihova imovina ostala je zatrpana u ru\u0161evinama, bageri su gazili preko televizora, fri\u017eidera… \u017dena koja je rodila nekoliko dana ranije u panici je sa novoro\u0111en\u010detom be\u017eala ispred buldo\u017eera. Sru\u0161eno je 56 ku\u0107a, a vi\u0161e od 45 porodica sa ukupno 126 \u010dlanova ostalo je bez krova nad glavom. Gradski organi nisu im prethodno obezbedili nu\u017eni sme\u0161taj. Nakon \u0161to je romsko naselje sru\u0161eno, njegovi stanovnici, ve\u0107inom izbeglice sa Kosova, proveli su nekoliko no\u0107i na otvorenom, bez tople ode\u0107e, \u0107ebadi, hrane, a bolesni su \u010dak i bez lekova koji su ostali zatrpani u ru\u0161evinama. Ru\u0161enju je prethodila medijska kampanja za bolju “sliku grada” tokom odr\u017eavanja Univerzijade. Dragan \u0110ilas, tada\u0161nji bahati gradona\u010delnik Beograda, pozvao se na jednakost pred zakonom svih gra\u0111ana i izjavio: “mi nismo vlast koja \u017eeli da na neki brutalan na\u010din pomera tako sve ljude, nego samo one koji ugro\u017eavaju razvoj Beograda”.<\/p>\n

Politi\u010dko organizovanje<\/strong><\/p>\n

U odnosu na organizovanu brutalnost dr\u017eavnih organa, divljanje grupe od 20 neonacista deluje pomalo naivno. Sli\u010dno se mo\u017ee re\u0107i i za nedavni doga\u0111aj, kada je u izbornoj no\u0107i (vrlo simboli\u010dno) u Beogradu grupa od tridesetak maskiranih ljudi naoru\u017eana palicama upala u Hercegova\u010dku ulicu, vezala \u010duvara i sa tri bagera sru\u0161ila objekte koji su se nalazili na prostoru predvi\u0111enom za gra\u0111enje “Beograda na vodi”. Ovi napada\u010di sa fantomkama zaustavljali su prolaznike, legitimisali ih i zadr\u017eavali, a policija se nije odazivala na pozive gra\u0111ana. Sini\u0161a Mali, sada\u0161nji bahati gradona\u010delnik Beograda, nakon par dana izjavio je da “grad Beograd nema nikakve veze sa ovim doga\u0111ajem”. Ubrzo je premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 rekao da upravo vrh gradske vlasti stoji iza ru\u0161enja, ali da su to radili “u najboljoj nameri”. Usledili su masovni gra\u0111anski protesti protiv urbanisti\u010dkog terora “Beograda na vodi”, koji i dalje traju.<\/p>\n

Ako razumemo razliku izme\u0111u neonacista po sebi i neonacista za sebe, mo\u017eemo re\u0107i da veoma veliki broj neonacista po sebi nije politi\u010dki organizovan, pa ni politi\u010dki aktivan. Stariji su duboko zagazili u tridesete godine, a mnogi i dublje, zasnovali su porodice, bave se poslom ili razli\u010ditim kriminalnim aktivnostima. Mla\u0111i su naj\u010de\u0161\u0107e ili stariji maloletnici ili mla\u0111i punoletnici, dakle 16\u201321 godina. Piju pivo po parkovima i maltretiraju ljude za koje procene da imaju liberalna shvatanja ili koji naprosto izgledaju “druga\u010dije”. Aktivni su \u0161est meseci do dve godine, a onda batale \u010ditavu stvar kada na\u0111u devojku ili de\u010dka, ili posao, ili im se ve\u0107 desi ne\u0161to zanimljivo u \u017eivotu.<\/p>\n

Ako govorimo o neonacistima za sebe, odnosno o onima koji su politi\u010dki organizovani, mo\u017eemo re\u0107i da je naj\u010de\u0161\u0107e re\u010d o pojedincima organizovanim u slabe grupe. Ili o grupama koje su umre\u017eene i koje pretenduju da postanu organizacije. Neonacisti u Srbiji uglavnom nisu pod kontrolom dr\u017eave i bezbednosnih slu\u017ebi, osim onih grupacija koje poku\u0161avaju da se politi\u010dki organizuju. Ne zato \u0161to dr\u017eava poku\u0161ava da politi\u010dki organizuje neonaciste, ve\u0107 zato \u0161to se bezbednosne slu\u017ebe upli\u0107u svuda gde postoje poku\u0161aji politi\u010dkog organizovanja.<\/p>\n

Sa druge strane, nacionalisti\u010dke organizacije mahom su pod kontrolom dr\u017eave Srbije i njenih bezbednosnih struktura, ili politi\u010dkih partija koje su trenutno na vlasti, ili Rusije i njenih bezbednosnih struktura. To koliko su nacionalisti\u010dke organizacije pod kontrolom najbolje se vidi iz drasti\u010dnog slabljenja svih uli\u010dnih aktivnosti nacionalista od kada je na vlast do\u0161la Srpska napredna stranka.<\/p>\n

Razli\u010diti “eksperti” vrlo \u010desto di\u017eu uzbunu u javnosti, kao fa\u0161iste etiketiraju i nacionalisti\u010dke organizacije koje se deklari\u0161u kao “antifa\u0161isti\u010dke”. Naravno, taj nacionalisti\u010dki antifa\u0161izam je vi\u0161e nego upitan, no re\u010d je o tome da ljudi koji \u017eive od toga da oni budu pretnja rade na tome da u javnosti budu do\u017eivljeni ili predstavljeni kao pretnja. To ne zna\u010di da neonacisti u Srbiji nisu jasna i prisutna pretnja, ali vide\u0107emo kakva i koliko.<\/p>\n

Poku\u0161aji artikulacije<\/strong><\/p>\n

Od prve polovine 2000-tih godina me\u0111u fa\u0161istima u Srbiji traju poku\u0161aji politi\u010dke artikulacije i izgradnje infrastrukture jedne organizacije koja bi se u nekom trenutku registrovala kao legalna politi\u010dka partija. Oni se nadaju da \u0107e time svoj pokret podi\u0107i na novi nivo i makar delimi\u010dno pribaviti javni legitimitet za svoje opskurne anticivilizacijske ideje.<\/p>\n

Neki projekti su bili politi\u010dki mek\u0161i, a neki tvr\u0111i, ali mogu\u0107e je ispratiti kontinuitet ovih metamorfoza od 2005. godine do danas. Uprkos nastojanjima da se predstave kao “svetosavski nacionalisti” traktatima o vrlinama pravoslavne stale\u0161ke monarhije ili “doma\u0107inske ekonomije”, ovi projekti su po pravilu od po\u010detka u javnosti i medijima jasno ozna\u010deni kao neonacisti\u010dki. Svakih nekoliko godina jedan ili dva ovakva projekta se raspadnu, a na njihovom mestu se formiraju novi, od istih ljudi, pod sli\u010dnim imenom.<\/p>\n

Prvi u nizu ovih projekata formiran je krajem februara i po\u010detkom marta 2005. godine. Organizaciju “Nacionalni stroj” formiralo je nekoliko pripadnika starije neonacisti\u010dke organizacije “Krv i \u010dast Srbija” koji su \u017eeleli da taj pokret postane vi\u0161e politi\u010dki, zajedno sa nekoliko nacista okupljenih na srpskoj sekciji me\u0111unarodnog rasisti\u010dkog internet-foruma “Stormfront”. Aktivnosti Nacionalnog stroja bile su razli\u010dite kampanje zastra\u0161ivanja i pripremanje infrastrukture za osnivanje legalne neonacisti\u010dke partije u Srbiji.<\/p>\n

Me\u0111utim, njihova prva javna akcija bila je istovremeno i po\u010detak njihovog kraja. Dvadesetak “strojevaca” upalo je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na tribinu “Fa\u0161isti\u010dka pretnja”, organizovanu povodom 9. novembra, svetskog dana borbe protiv fa\u0161izma. Ovaj incident je snimljen kamerom i ve\u0107 iste ve\u010deri je ve\u0107ina televizija u Srbiji prikazala priloge u kojima se vidi poku\u0161aj prekidanja tribine od stane ljudi obu\u010denih u crno, koji vre\u0111aju, prete i pozdravljanju podignutom desnom rukom. Usledila je najve\u0107a policijska akcija hap\u0161enja neonacista u novijoj istoriji Srbije u kojoj je uhap\u0161eno 20 ljudi, a protiv 18 je podignuta krivi\u010dna prijava za raspirivanje rasne, nacionalne i verske mr\u017enje. Na su\u0111enju je 16 ljudi osu\u0111eno na uslovne kazne, a dvojica na zatvorske u trajanju od godinu dana. Zahvaljuju\u0107i spletu vi\u0161e ili manje slu\u010dajnih okolnosi, jedan od ove dvojice, Goran Davidovi\u0107 poznat pod nadimkom Firer, posta\u0107e jedna od klju\u010dnih li\u010dnosti na neonacisti\u010dkoj sceni.<\/p>\n

Firerski proma\u0161aji<\/strong><\/p>\n

Nekoliko pripadnika Nacionalnog stroja krajem 2007. godine formira “Novi srpski program” (NSP) \u010diji generalni sekretar u martu 2008. postaje osu\u0111eni neonacista Goran Davidovi\u0107. Ubrzo je na vebsajtu Nacionalnog stroja demantovano da je Davidovi\u0107 njihov vo\u0111a uz pozivanje na “otpor bez vo\u0111e”, a od tog trenutka Nacionalni stroj prestaje da prati Davidovi\u0107eve aktivnosti. Davidovi\u0107 na izborima 2008. godine podr\u017eava koaliciju Demokratske stranke Srbije (Vojislav Ko\u0161tunica) i Nove Srbije (Velimir Ili\u0107), a po\u010detkom 2009. odlazi u Trst da bi izbegao odlazak u zatvor. U tom trenutku se me\u0111u fa\u0161istima u Srbiji ve\u0107 uveliko \u0161pekuli\u0161e o povezanosti Davidovi\u0107a sa dr\u017eavnim bezbednosnim strukturama. Novi srpski program se sredinom 2009. godine registruje kao udru\u017eenje gra\u0111ana, a njegovo odgovorno lice postaje Milija \u0106u\u0107a koji ve\u0107 nakon par meseci pravi “ne\u010duveni skandal” kada navodno na moru ima romansu sa jednom crnkinjom.<\/p>\n

U tom trenutku NSP ve\u0107 neko vreme nema ni podr\u0161ku niti po\u0161tovanje na fa\u0161isti\u010dkoj sceni. Davidovi\u0107a hapse u Italiji, pa ga pu\u0161taju na slobodu, on izbegava izru\u010denje begom u Nema\u010dku, gde ga ponovo hapse i izru\u010duju Srbiji krajem aprila 2010. godine. Po izlasku iz zatvora vi\u0161estruko kompromitovani Davidovi\u0107, koji se u Italiji povezao sa italijanskim fa\u0161istima, ponovo odlazi u Trst gde i danas \u017eivi, i na neko vreme prestaje da bude javno povezan sa organizacijama u Srbiji. No, u martu 2016. godine Davidovi\u0107 se vra\u0107a na velika vrata sa novom organizacijom \u2013 “Nacionalnim srpskim frontom” koji organizuje javni skup u Beogradu 24. marta, na dan po\u010detka NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Na ovom skupu oko 110\u2013120 “frontovaca” iz cele Srbije, uzrasta uglavnom izme\u0111u 15 i 25 godina, mar\u0161iralo je sa bakljama centrom Beograda.<\/p>\n

Treba primetiti da su skra\u0107enice imena ovih organizacija uvek dvozna\u010dna: Nacionalni stroj = NS = nacional-socijalisti, Novi srpski program = NSP = nacional-socijalisti\u010dka partija, Nacionalni srpski front = NSF = nacional-socijalisti\u010dki front, a ovo uklju\u010duje i organizaciju Srbska akcija = SA = Sturmabteilung tj. juri\u0161ne trupe.<\/p>\n

Misti\u010dno slovo B.<\/strong><\/p>\n

Srbska akcija nastala je 2010. godine, a u njenom formiranju u\u010destvovali su delovi Nacionalnog stroja, posebno mla\u0111i \u010dlanovi koji su zagovarali pravoslavnu varijantu fa\u0161izma, nasuprot starijim nacistima koji su uglavnom isticali slovenski paganizam. Na samom po\u010detku mo\u017eemo se zapitati da li su ovi ljudi \u010duli za jedna\u010denje suglasnika po zvu\u010dnosti i zbog \u010dega umesto “srpska” pi\u0161u “srbska”. Oni na svom vebsajtu obja\u0161njavaju da ne prihvataju jezi\u010dke reforme Vuka Karad\u017ei\u0107a jer je ovaj bio pod uticajem Jerneja Kopitara “carskog cenzora iz Be\u010da, koji je po nalogu svojih gospodara radio u pravcu odvajanja srbskog naroda od Rusije i Pravoslavlja”.<\/p>\n

Dalje obja\u0161njavaju kako se ne odru\u010du slova B (\u0411) jer “upravo pravoslavna duhovnost i slovenski iskon, upu\u0107uju na misti\u010dnu dubinu samog slova B.”, uz obja\u0161njenje da je “sam oblik \u0107irili\u010dnog slova B (\u0411) veli\u010danstven”, jer je ono “sa\u010dinjeno iz slova O i G (\u041e i \u0413), tako da kada se sastave sva tri slova dobijamo re\u010d BOG. Na taj na\u010din nam slovo B simboli\u010dki ukazuje ne samo na trojednu su\u0161tinu bo\u017eanske prirode, ve\u0107 i na glavnu pravoslavnu dogmu. Jer kao \u0161to iz slova B izlaze slova O i G, tako se i Sin ra\u0111a od Oca i Duh Sveti ishodi od Oca.”<\/p>\n

Sada, kada nam je jasno za\u0161to koriste slovo B, mo\u017eemo se bolje upoznati sa Srbskom akcijom. Ova organizacija kombinuje klasi\u010dne elemente nacisti\u010dke ideologije i delove programa fa\u0161isti\u010dkog pokreta Zbor koji je predvodio Dimitrije Ljoti\u0107. Osnovni metodi pove\u0107anja javne vidljivosti su grafiti i nalepnice na ulicama, internet sajt i dru\u0161tvene mre\u017ee Facebook i Youtube.<\/p>\n

Poput Nacionalnog stroja, Srbska akcija poku\u0161ava da formira \u0161iroku mre\u017eu i da politi\u010dki artikuli\u0161e neonacizam. Oni su na po\u010detku svog delovanja preuzeli ve\u0107inu kontakata Nacionalnog stroja, koji je tokom nekoliko godina svog postojanja razvio mre\u017eu aktivista i grupa \u0161irom Srbije, tako da su se 2012. ili 2013. godine grafiti Srbske akcije mogli videti u skoro svim gradovima, pa \u010dak i po manjim mestima i selima. Na ovaj na\u010din Srbska akcija odavala je utisak masovnog pokreta koji raste, me\u0111utim na njihovim propagandnim video klipovima retko kada ima vi\u0161e od desetak ili petnaestak ljudi.<\/p>\n

\u0160to se javnih akcija ti\u010de, Srbska akcija je organizovala dva dobrotvorna turnira u malom fudbalu, i poku\u0161ala je da 2014. godine na blokiranom Filozofskom fakultetu u Beogradu organizuje tribinu o “komunisti\u010dkim zlo\u010dinima”. Naime, \u010dlanovi Srbske akcije na Filozofskom fakultetu, predstavljaju\u0107i se kao “Studentska akcija” (SA) uklju\u010dili su se u blokadu i rad studentskih zborova, gde su poku\u0161ali da ostvare uticaj oslanjaju\u0107i se na grupu studenata levi\u010dara koji su flertovali sa nacionalizmom. Kada im ovo nije pro\u0161lo poslu\u017eili su se otvorenim pretnjama i zastra\u0161ivanjem. Tribina se nije odr\u017eala. Studenti koji su dr\u017eali fakultet u blokadi su je otkazali, a na dan kada je tribina navodno trebala da se odr\u017ei ispred fakulteta su se okupili beogradski i novosadski antifa\u0161isti.<\/p>\n

Nakon ovog neuspeha Srbska akcija ulazi u stagnaciju i opadanje. Deo beogradske ekipe se odvaja i formira grupu “Autonomni nacionalisti”, koja se pre nekoliko meseci, zajedno sa jo\u0161 nekoliko manjih neonacisti\u010dkih grupa, utopila u “Srpski nacionalni front” Gorana Davidovi\u0107a.<\/p>\n

Pitanje ideologije<\/strong><\/p>\n

Srpsku neonacisti\u010dku scenu mu\u010dile su razne ideolo\u0161ke dileme, od suprotstavljenosti izme\u0111u “srpskog fa\u0161izma” i “svetosavskog nacionalizma”, do razli\u010ditih usmerenja poput rasnih revolucionara, nacional-revolucionara, konzervativnih revolucionara itd.<\/p>\n

Nacionalni stroj je poku\u0161ao da razre\u0161i ovo pre desetak godina usvajanjem slogana “Nacionalna sloboda \u2013 Socijalna pravda \u2013 Rasni identitet”. Nacionalna sloboda i socijalna pravda i dalje su klju\u010dne maksime srpskih fa\u0161ista iako se rasni identitet u me\u0111uvremenu negde izgubio, verovatno zato \u0161to je svakome ko to \u010duje odmah jasno o \u010demu se radi. Ideolozi Srbske akcije nastavljaju sa poku\u0161ajem da od razli\u010ditih elemenata konstrui\u0161u teorijski okvir ne\u010dega \u0161to oni nazivaju “Autenti\u010dni srbski nacionalizam”. Re\u010d je o srpskoj verziji postmodernog fa\u0161izma “tre\u0107eg puta” u kome se korporativna stale\u0161ka dr\u017eava, u slu\u010daju Srbske akcije re\u010d je o pravoslavnoj monarhiji, predstavlja kao tre\u0107a opcija izme\u0111u socijalizma i kapitalizma.<\/p>\n

Kada govorimo o neposrednoj opasnosti od neonacista prvo pomislimo na opasnost od fizi\u010dkog napada. Tako je na primer pre par meseci grupa neonacista upala u levi\u010darski “Dru\u0161tveni centar Oktobar” u Beogradu, razbijala inventar i pretukla nekoliko ljudi koji su se zatekli unutra.<\/p>\n

Prisetimo se me\u0111utim situacije u Srbiji pre 6-7 godina. Kada je 2008. godine progla\u0161ena nezavisnost Kosova, na demonstracije pod nazivom “Kosovo je Srbija” (koje je organizovala vlast u Beogradu) organizovano su do\u0161le sve navija\u010dke grupe, sve nacionalisti\u010dke organizacije i sve neonacisti\u010dke grupe. Oni su se posebno istakli u nasilnom delu tih demonstracija \u2013 paljenju ambasade SAD i drugih ambasada, a pre svega u poku\u0161aju napada na televiziju B92. Pripadnici Nacionalnog stroja su povukli jedan deo mase sa sobom i vi\u0161e stotina ljudi je mar\u0161iralo na TV B92 iza transparenta “Nacionalna sloboda \u2013 Socijalna pravda” na kome je u sredini Nedi\u0107ev orao, simbol Nacionalnog stroja.<\/p>\n

Jasna i prisutna opasnost<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 po\u010detkom 2009. godine, kada je najavljeno odr\u017eavanje Prajda u Beogradu na jesen, po\u010dela je kampanja zastra\u0161ivanja i terora u okviru koje su ispisane stotine grafita u Beogradu i drugim gradovima, a kako se datum odr\u017eavanja Prajda bli\u017eio sve vi\u0161e je bilo slu\u010dajeva napada i prebijanja, a posebno ljudi koji su LGBT. Prajd 2009. godine je zabranjen nekoliko dana uo\u010di zakazanog datuma. Na jesen naredne 2010. godine, kada je i odr\u017ean prvi prajd u Srbiji, u Beogradu se satima vodila borba izme\u0111u policije i oko 6000 neonacista, nacionalista i sa njima povezanih fudbalskih huligana. Potpuno je jasno da neonacisti, klero-fa\u0161isti i ostali desni\u010dari nisu mogli samostalno organizovati ovakvu akciju ve\u0107 su ih u tome koordinirali i na druge na\u010dine im pomogli delovi tajnih slu\u017ebi (i vojnih i civilnih), kao i deo tada opozicionih, a sada vladaju\u0107ih stranaka te odre\u0111eni crkveni elementi. Napadani su odredi policije, javne ustanove, pucano je na sedi\u0161ta tada vladaju\u0107ih politi\u010dkih stranaka, ponovo je poku\u0161an napad na ambasade i odre\u0111ene medije koji su percipirani kao oni koji podr\u017eavaju Prajd. Vidimo dakle kako su ove grupe bile upotrebljene od strane ve\u0107ih igra\u010da koji su za cilj imali promenu vlasti u zemlji.<\/p>\n

U Srbiji ne postoji nacionalna bur\u017eoazija uz \u010diju bi se pomo\u0107 razvio masovan samostalni fa\u0161isti\u010dki pokret, ali mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e kompradorska bur\u017eoazija, koja je \u010dvrsto na neoliberalnoj liniji, u situaciji produbljivanja ekonomske ili politi\u010dke krize posegnuti za fa\u0161istima kao rezervnim sredstvom terora. No i ovom slu\u010daju verovatnije je da \u0107e vlast prvo u upotrebu staviti “fa\u0161iste po sebi”, oli\u010dene u parapolicijskoj “Komunalnoj policiji”, koja ve\u0107 sada u praksi funkcioni\u0161e kao partijska policija vladaju\u0107e partije, ili se opredeliti za razli\u010dita privatna obezbe\u0111enja sa kojima mo\u017ee lako da se posluje na “slobodnom tr\u017ei\u0161tu”.<\/p>\n

Paralelno sa produbljivanjem krize mo\u017eemo o\u010dekivati i ponovno ja\u010danje fa\u0161isti\u010dkog pokreta koji \u0107e podr\u0161ku na\u0107i u najreakcionarnijim elementima politi\u010dke elite, bezbednosnim strukturama, krupnom kapitalu i delovima crkve. Strukturno gledano, osnovna svrha postojanja ovakvih pokreta je pacifikacija klasnih dru\u0161tvenih previranja i suzbijanje revolucionarne levice i radni\u010dkih organizacija. Zbog toga upravo ove dru\u0161tvene snage treba da budu najopreznije i najsenzibilnije na rast fa\u0161isti\u010dkih grupa i organizacija, treba prve da reaguju i treba da reaguju najo\u0161trije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedne aprilske no\u0107i 2009. godine u romsko naselje u bloku 67. na Novom Beogradu upalo je 20-30 neonacista koji su se dovezli sa dva kombija i bili su naoru\u017eani no\u017eevima i metalnim \u0161ipkama. Uz uzvike “seli\u0107emo vas” napali su grupu dece, \u017eena i mu\u0161karaca koji su sedeli na otvorenom…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":14487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[275],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-14486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekstremna-desnica","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14486","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14486"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14486\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14510,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14486\/revisions\/14510"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14487"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14486"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14486"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14486"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14486"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14486"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14486"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14486"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}