{"id":14352,"date":"2016-07-11T07:00:11","date_gmt":"2016-07-11T06:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14352"},"modified":"2021-02-25T11:00:40","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:40","slug":"politicke-setnje-mora-li-se-skrenuti-prije-cilja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14352","title":{"rendered":"Politizacija \u0161etnje: kojim putem do cilja?"},"content":{"rendered":"

Masovni protesti inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koji proteklih mjeseci u dvotjednom ritmu diktiraju politi\u010dki \u017eivot srpskog glavnog grada, uskoro \u0107e neminovno do\u0107i do raskrsnice. Premda odabir radikalnijeg pristupa sa sobom donosi neizvjesnost i politi\u010dke rizike, tako\u0111er je i vi\u0161e nego izvjesno da izigravanje neutralnosti ne mo\u017ee trajati vje\u010dno.<\/strong><\/p>\n

Protestna groznica drma Beograd! Verovatno najmasovnija kontinuirana protestna okupljanja u skorijoj istoriji glavnog grada Srbije pokrenuta su od strane inicijative Ne da(vi)mo Beograd i usmerena protiv projekta Beograd na vodi. Nakon nekoliko manjih protesta organizovanih tokom 2015. godine kada je ukazivano na probleme vezane uz pomenuti projekat kojim republi\u010dke i gradske vlasti na raspolaganje privatnog kapitala stavljaju javne povr\u0161ine i javne resurse, 11. maja ove godine organizovan je prvi u nizu masovnih protesta pod istom krovnom temom. Povod je, dodu\u0161e, ne\u0161to druga\u010diji. Dok su prvi protesti bili usmereni direktno na projekat i ugovor koji je potpisivan sa investitorom, a koji, uzgred budi re\u010deno, dosta dugo nije ni bio dat na uvid javnosti, poslednji protesti imali su donekle druga\u010diju inicijalnu kapislu.<\/p>\n

Kada se u javnosti pojavila informacija da je u (izbornoj) no\u0107i izme\u0111u 24. i 25. aprila grupa maskiranih mu\u0161karaca de facto <\/em>preuzela kontrolu nad delom Beograda poznatim kao Savamala, ru\u0161e\u0107i i kr\u010de\u0107i put za dalju izgradnju projekta Beograd na vodi, na \u0161ta se “organi javnog reda i mira” nisu ni osvrnuli, te\u0161ko je bilo ne osetiti se, makar i posredno, ugro\u017eenim. Doskora\u0161nji, a sasvim izvesno i budu\u0107i premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 je, nakon prvobitnog negiranja vlasti da se bilo \u0161ta uop\u0161te i dogodilo te no\u0107i, priznao da iza akcije stoji najvi\u0161i vrh gradske uprave. Iako su autoritarnost i samovolja aktuelnog re\u017eima uo\u010dljivi na svakom koraku, ovaj gest bio je iznena\u0111uju\u0107i za mnoge. Dosada\u0161nji nivo bahatosti, koji ni u kom slu\u010daju nije bio nizak, sada je drasti\u010dno prevazi\u0111en.<\/p>\n

\u0160ira slika<\/strong><\/p>\n

Reakcija u vidu masovnog nezadovoljstva, nakon brojnih afera koje su se u proteklih nekoliko godina nadovezivale jedna na drugu, bila je o\u010dekivana. Nagomilani bes morao je negde procureti i to se desilo u obliku \u0161etnji gradskim ulicama vi\u0161e desetina hiljada ljudi. No sada se postavlja pitanje \u0161ta dalje<\/em>. Da bismo na njega odgovorili mo\u017eda je dobro pomaknuti se korak od ove konkretne akcije.<\/p>\n

Iako dru\u0161tveni pokreti nisu nikakva novina, mora se priznati da akcije organizovane u tom formatu predstavljaju najva\u017enije i najvitalnije borbe koje politi\u010dki razmrdavaju dru\u0161tvo u Srbiji u proteklo vreme. Zaista veliki uspeh koji je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ostvarila motivi\u0161u\u0107i vi\u0161e desetina hiljada ljudi da iza\u0111u na ulice, ne bi trebalo da nas navede da zaboravimo ni mnoge druge borbe koje su prethodnih godina vodili radni\u010dki, studentski, feministi\u010dki, queer, antiratni pokreti, zatim razli\u010dite akcije za pomo\u0107 izbeglicama, protiv uvo\u0111enja BusPlus kontrola u javnom gradskom prevozu u Beogradu, protesti protiv poskupljenja grejanja u Ni\u0161u, borbe protiv uni\u0161tenja lokalnih parkova, razli\u010dite akcije me\u0111unarodne podr\u0161ke, itd. Iako su sve ove borbe naizgled potpuno razli\u010ditog obima, strukture i intenziteta, sa potpuno razli\u010ditim ciljevima, mo\u017eemo li ipak poku\u0161ati da prona\u0111emo ono \u0161to je u njima sli\u010dno?<\/p>\n

Na prvi pogled, u pitanju su organizovanja ljudi oko jedne teme ili jednog konkretnog, manje ili vi\u0161e partikularnog problema. To organizovanje je uglavnom organsko, ali mo\u017ee biti i, u izvesnom smislu, profesionalno<\/a>, podstaknuto od strane aktivista i aktivistkinja razli\u010ditih provinijencija. Zavisno od toga da li je tema kojom se bave vi\u0161e sistemskog tipa ili je pak pre u pitanju konkretan problem oko kojeg se pokret generi\u0161e, organizovanje mo\u017ee biti du\u017eeg trajanja ili jednokratno. \u010cesto su pokreti usmereni u pravcu saniranja nekih od posledica transformacije dru\u0161tva od socijalisti\u010dkog ka neoliberalnom, u momentima kada ga\u0161enje razli\u010ditih javnih servisa pomo\u0107i dovodi do potrebe za samorganizovanjem i prakti\u010dno preuzimanja funkcija koje su ranije bile obezbe\u0111ivane od strane dr\u017eave, a danas su ili uga\u0161ene ili prepu\u0161tene tr\u017ei\u0161nim tokovima, pa samim tim i sve nedostupnije \u0161irim slojevima.<\/p>\n

Komunalna pitanja<\/strong><\/p>\n

Naravno, dru\u0161tveni pokreti ni u kom slu\u010daju nisu inherentno progresivni. Drasti\u010dan primer mogu biti akcije za zabranu abortusa. Tako\u0111e, organizovanje oko jednog konkretnog pitanja uslovljeno je i njihovom unutra\u0161njom politi\u010dkom heterogeno\u0161\u0107u koja ne dozvoljava da odu korak dalje ka uo\u010davanju strukturne osnove odre\u0111enih problema. Ta heterogenost \u010desto uzrokuje i manjak solidarnosti izme\u0111u ljudi u razli\u010ditim borbama. Strah da \u0107e \u0161irenje zahteva i uklju\u010divanje drugih dru\u0161tvenih grupa i njihovih problema pod isti ki\u0161obran ugroziti eventualno re\u0161enje inicijalnih, “u\u017eih” zahteva, parali\u0161e potencijale solidarnosti i su\u0161tinski depolitizuje te akcije. Taj strah parali\u0161e i emancipatorni potencijal pokreta jer \u010dini se da je danas, kada \u017eivimo u vreme atomizovanih politi\u010dkih borbi, najemancipatorniji gest upravo poku\u0161aj objedinjenja ovih razdvojenih borbi u sistemsku jedna\u010dinu.<\/p>\n

Komunalna pitanja ovde mogu biti zanimljiva za analizu. Veliki deo komunalnih problema danas je uzrokovan upravo posledicama transformacije socijalisti\u010dkog dru\u0161tva u kapitalisti\u010dko. U vreme kada je profit centralna ta\u010dka oko koje se sve vrti, socijalna osetljivost i dru\u0161tvena korisnost prestaju da igraju bilo kakvu ulogu. To mo\u017eemo videti i na primerima poskupljenja grejanja ili struje, pretvaranja zelenih povr\u0161ina i parkova u parkirali\u0161ta ili mesta za privatne investicije, izbeglica i besku\u0107nika koji se isklju\u010divo posmatraju kao tro\u0161ak koji jo\u0161 uz to naru\u0161ava (odurnu) srednjoklasnu viziju centralnih gradskih zona… Mo\u017eemo nabrajati do u nedogled. Problemi postoje, ali kada se do\u0111e do druge stepenice, kada se problem po\u010dne sagledavati strukturno, tu dolazi do rasprskavanja jer dru\u0161tveni pokreti nastali oko komunalnih problema unutar sebe imaju aktere na potpuno razli\u010ditim pozicijama i vrlo \u010desto sa razli\u010ditim interesima, pa se i re\u0161enje za sistemska pitanja tra\u017ee u posve razli\u010ditim politi\u010dkim okvirima.<\/p>\n

Korupcija kao po\u010detak i kraj<\/strong><\/p>\n

Naravno, najdominantniji je onaj koji sve probleme vidi kroz pitanje korupcije. To je dominantna paradigma, i ona nije neta\u010dna. Korupcija postoji i predstavlja problem. Ali ona je samo simptom jednog ve\u0107eg problema \u2013 kapitalizma<\/a> i to posebno u kontekstu kapitalizma na periferiji svetskog sistema.<\/p>\n

Zahtev za po\u0161tovanjem zakona \u010dini se legitimnim, na prvu loptu. 1<\/a><\/sup>\u00a0Ali pogledamo li unazad, vide\u0107emo da niti jedna vlast nije bila imuna na korupcijske afere niti je u potpunosti po\u0161tovala zakonske okvire koje je vrlo \u010desto i menjala tako da pogoduju interesima kapitala ili da budu manje senzibilni na malverzacije. Ne navodi li nas to na zaklju\u010dak da pitanje legalizma danas nije glavno pitanje, a da korupcija ima jedan dublji uzrok? Nije vi\u0161e bitan ni Sini\u0161a Mali ni Aleksandar Vu\u010di\u0107, ni Mla\u0111an Dinki\u0107 ni Du\u0161an Bajatovi\u0107, ni, verovatno zaboravljeni, Predrag Bubalo i Aleksandar Vlahovi\u0107…<\/p>\n

Niz imena je neiscrpan. Ali ono \u0161to ostaje neimenovano je ono \u0161to stoji iza svih korupcijskih afera, a to je kapital. Ako je profit merilo svega, a privatni interes glavna vrednost dana\u0161njeg poretka, mo\u017ee li nas \u010duditi postojanje korupcije? Nisu u pitanju lo\u0161i ljudi na vlasti koje treba zameniti zami\u0161ljenim po\u0161tenjacima. Strukturno korupcija predstavlja jedan od mehanizama za olak\u0161avanje investicija: bilo kao za\u0161tita u uslovima jake konkurencije bilo kao sredstvo za otvaranje novih tr\u017ei\u0161ta – kao \u0161to je slu\u010daj s javnim prostorom ili javnim zdravstvom. Uostalom, postoji li neka kapitalisti\u010dka zemlja koju nije potresao veliki korupcijski skandal?<\/p>\n

Odakle su do\u0161li “gra\u0111ani”?<\/strong><\/p>\n

Stoga se centralnim, pored povezivanja, za razvoj pokreta ispostavlja i pitanje da li su oni usmereni na poku\u0161aju “popravljanja” dru\u0161tva u zadatim okvirima, odnosno, rade li na ja\u010danju dru\u0161tvene kohezije ili su ipak u pitanju pokreti koji u prvi plan isti\u010du dru\u0161tveni antagonizam i nagla\u0161avaju upravo kontradikcije sistema, posredno ili direktno isti\u010du\u0107i interese potla\u010denih da se te kontradikcije kanali\u0161u u jedan \u0161iroki politi\u010dki pokret koji \u0107e izneti zahtev za sveukupnom promenom sistema.<\/p>\n

Vratimo se na aktuelne proteste. Gde oni stoje po dve pomenute ose \u2013 dubine (pitanje sistemskog zahvata) i \u0161irine (pitanje umre\u017eavanja)? Ako \u017eelimo skrenuti u pravu stranu moramo znati gde smo i gde \u017eelimo da stignemo.<\/p>\n

Ovde je zanimljivo osvrnuti se na konstataciju Branislava Dimitrijevi\u0107a<\/a> da je “protest u Beogradu pokazao da je figura gra\u0111anina\/gra\u0111anke koja nije isklju\u010divo usmerena vlastitim partikularnim ekonomskim interesima ona figura koja za sada jedina predstavlja emancipovanu dru\u0161tvenu opoziciju re\u017eimu u sada\u0161njim socio-ekonomskim odnosima”. Ovaj poku\u0161aj uop\u0161tavanja ne odgovara na jedno va\u017eno pitanje \u2013 za\u0161to su ba\u0161 sada te zami\u0161ljene figure gra\u0111ana\/gra\u0111anki odlu\u010dile da iska\u017eu svoje nezadovoljstvo? \u0160ta je katalizator koji je omogu\u0107io masovnost protesta? Za\u0161to se na vlastite partikularne interese neusmereno gra\u0111anstvo nije ranije mobilisalo tokom protesta vezanih za projekat Beograd na vodi, da ne idemo dalje i postavimo pitanje gde su ti ljudi bili kada se privatizovala javna svojina ili kada se donosio Zakon o radu? Za\u0161to su, sa druge strane, sindikalno organizovani radnice i radnici bili ti koji su stajali na prvim linijama fronta? Ovo sve, naravno, nisu pitanja koja treba bilo koga da prozivaju ve\u0107 da nas provociraju na dalju analizu. Za\u0161to danas?<\/p>\n

Izigravanje savesti dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

Mogu\u0107e je da izbori, koji su odr\u017eani svega dve nedelje pre prvog masovnog okupljanja inicijative Ne da(vi)mo Beograd, mogu ponuditi dobar pravac za razmi\u0161ljanje. Zapravo, “figura gra\u0111anina\/gra\u0111anke” oli\u010dena u svima nama koji se okupljamo na ulicama jeste figura onih koji su pora\u017eeni na tim izborima, bez obzira da li smo glasali ili ne. Demonstracija autoritarnosti u Savamali i ose\u0107aj ugro\u017eenosti bile su one kapi koje su prelile \u010da\u0161u. U svemu ovome le\u017ei i jedan od razloga za\u0161to su “reakcije re\u017eima na proteste gra\u0111ana za sada poprili\u010dno rutinske i nema\u0161tovite”. Za\u0161to bi i bile druga\u010dije kada protesti, bar za sada, nisu uspeli da mobili\u0161u \u0161ire dru\u0161tvo. Dok god ne zahvati i one ljude koji glasovima odr\u017eavaju aktuelnu vlast, dok god ne uklju\u010di u sebe strukturno razli\u010dite dru\u0161tvene grupe protest ne\u0107e zahtevati ni posebnu ma\u0161tovitost pri reakcijama re\u017eima.<\/p>\n

Za tako ne\u0161to verovatno ne postoji recept koji bi garantovao uspeh. Dodu\u0161e, ni politi\u010dka ambivalencija koju protest oda\u0161ilje ne olak\u0161ava stvar. Situacija u kojoj sa bine mo\u017eemo \u010duti i govore koji u sebi sadr\u017ee kritiku kapitalizma i govore koji zazivaju pravnu dr\u017eavu i zadr\u017eavaju se na legalisti\u010dkim interpretacijama problema, stvara odre\u0111enu \u0161izofreniju koja je vidljiva i u samoj protestnoj koloni. Glavni zahtevi za ostavkama nadle\u017enih ljudi iz gradske uprave, iako su legitimni, dodatno su\u017eavaju mogu\u0107nost da se prepoznaju strukturni mehanizmi koji stoje u korenu problema. Dok se ovi mehanizmi ne prepoznaju i istaknu osta\u0107emo u nizu imena kojem je nemogu\u0107e videti kraj. Demokratizacija nije pitanje ovog ili onog politi\u010dara i njegove volje, ve\u0107 je pitanje stvaranja mehanizama i infrastrukture za realno uklju\u010divanje \u0161ireg dru\u0161tva u proces odlu\u010divanja. U tom smislu nije dovoljno samo izigravati savest dr\u017eave, kao da je ona ne\u0161to nama onostrano, i tra\u017eiti zami\u0161ljenu po\u0161tenu osobu koja \u0107e u uslovima brutalne grabe\u017ei izigravati dobru du\u0161u.<\/p>\n

Prijetnja implozije<\/strong><\/p>\n

Verovatno najva\u017enija dilema koja se postavlja pred organizatore jeste izme\u0111u masovnosti i “radikalnosti”. Ta dilema jeste realna iako izbor masovnosti naspram “radikalnosti” ne mora biti samo pitanje direktne odluke organizatora, ve\u0107 mo\u017ee biti i indikator njihove heterogenosti. Ipak, da li je ustupak izme\u0111u ove dve naizgled opozicije realan, ne mo\u017eemo znati unapred. Trenutna politi\u010dka razvodnjenost omogu\u0107ava da se na protestima na\u0111u ljudi na dijametralno suprotnim pozicijama \u2013 od onih kojima je najbitnija za\u0161tita privatne svojine do onih koji u prvi plan isti\u010du pitanje dostupnosti javnih dobara. Strah da \u0107e ja\u010de skretanje u jednom od ova dva pravca doprineti cepanju pokreta postoji, ali i izigravanje centra ne\u0107e biti mogu\u0107e na du\u017ei period. Bez ja\u010de artikulacije argumentacije i stavljanja naglaska na strukturne uslove u kojima se izgradnja Beograda na vodi i ru\u0161enja u Savamali de\u0161avaju i direktnog ukazivanja na tokove i logiku kapitala i investicione politike, \u010dime se protesti iz centra Beograda mogu povezati i sa drugim borbama i dru\u0161tvenim grupama i njihovim politi\u010dkim i ekonomskim interesima, pokret \u0107e sasvim izvesno do\u017eiveti imploziju ili \u0107e, pak, biti normalizovan u okvirima liberalne demokratije.<\/p>\n

\u0160etnje gradskim ulicama ne mogu biti ve\u010dne iako im najavljena ostavka gradona\u010delnika Malog mo\u017ee dati novi impuls. Trenutak odluke u kom pravcu \u0107e se pokret dalje razvijati svakako je vrlo blizu. Ugodnost navodne apoliti\u010dne pozicije ne\u0107e mo\u0107i da se odr\u017eava do u nedogled, a dosada\u0161nja (istorijska) iskustva dru\u0161tvenih pokreta navode nas na zaklju\u010dak da je upravo njihova politizacija bila jedini uspe\u0161an metod koji im je omogu\u0107avao da zaista postanu (istorijski) relevantni. Nove teme se gomilaju i na\u010din na koji \u0107e se, i da li \u0107e se uop\u0161te one povezati, kao i to da li \u0107e se i sa kojim dru\u0161tvenim akterima inicijativa Ne da(vi)mo Beograd udru\u017eiti, odredi\u0107e budu\u0107nost aktuelnog pokreta koji se razvija na ulicama glavnog grada Srbije. Opcija nema mnogo, a one se \u010ditaju kroz opoziciju levice i desnice o kojima danas nije nimalo “besmisleno govoriti”, kako to sugeri\u0161u organizatori u javnim istupima.<\/p>\n

  1. Vrlo lako mo\u017eemo zamisliti situaciju u kojoj se mnoge stvari oko kojih se generi\u0161u pokreti rade potpuno legalno, \u0161to je \u010desto i \u010dinjenica koja uglavnom nije spre\u010dila nastanak i \u0161irenje revolta.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Protestna groznica drma Beograd! Verovatno najmasovnija kontinuirana protestna okupljanja u skorijoj istoriji glavnog grada Srbije pokrenuta su od strane inicijative Ne da(vi)mo Beograd…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":14356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[33],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-14352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-protest","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14352"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14352\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36764,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14352\/revisions\/36764"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14352"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14352"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14352"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14352"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}