{"id":14349,"date":"2016-07-13T07:00:57","date_gmt":"2016-07-13T06:00:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14349"},"modified":"2021-02-25T11:00:39","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:39","slug":"dragojlo-radno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14349","title":{"rendered":"Dualno obrazovanje kao subvencionisanje investitora"},"content":{"rendered":"

Termin “dualno obrazovanje” odnosi se na promjene koje \u0107e zahvatiti srednje stru\u010dne \u0161kole u Srbiji i podrazumijeva obrazovanje uz rad, \u0161to zna\u010di da u \u017eivotima u\u010denika, osim u\u010ditelja, novu ulogu nadglednika imaju i poslodavci koji zauzvrat dobijaju jedan bazen gotovo besplatne radne snage.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Za samo \u010detiri godine vladavine srpski se premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 u o\u010dima revizorske logike evro-atlantskog kapitalisti\u010dkog centra nametnuo kao “faktor stabilnosti na Balkanu<\/a>“, “neustra\u0161ivi reformator<\/a>” i neumorni nosilac “tranzicijskog procesa” na \u010dijim \u0107e krilima Srbija kona\u010dno postati respektabilna \u010dlanica radosne evropske porodice naroda. Salve pohvala sa nekada “anti-srpskog Zapada” kojim biv\u0161eg \u0160e\u0161eljevog \u0161egrta redovno obasipaju, ilustrativno potvr\u0111uju da izreka o nacionalistima kao najve\u0107im izdajnicima “nacionalnih interesa” nije samo pucketava floskula, ve\u0107 strukturna pravilnost koja idealno slu\u017ei za anesteziranje narodnog nezadovoljstva na kapitalisti\u010dkoj poluperiferiji. No, za razliku od svojih “demokratskih” prethodnika \u2013 ne ra\u010dunaju\u0107i trogodi\u0161nji neoliberalni blietzkrieg prvoven\u010danog srbijanskog “reformatora” Zorana \u0110in\u0111i\u0107a \u2013 aktuelni srpski premijer je paralelno sa materijalnom rekonfiguracijom privrednog \u017eivota preuzeo i apsolutisti\u010dko-prosvetiteljsku ulogu edukacije “gra\u0111anstva u tranziji” ili, kako on sam otvoreno isti\u010de \u2013 “promene svesti<\/a>” gra\u0111ana.<\/p>\n

Uz standardni neoliberalni repertoar o “fiskalnoj konsolidaciji”, “racionalizaciji javnog sektora” i “strukturnim reformama”, Vu\u010di\u0107 agresivno zagovara i svojevrsni vrednosni “veberijanski obrt”, promovi\u0161u\u0107i “preduzetni\u010dki duh” kao evolutivno dostignu\u0107e, te “ekskomunikaciju” anahronog samoupravljanja i radni\u010dkih prava, kao temeljne zadatke koje treba obaviti da bi Srbija kona\u010dno zakora\u010dila “u savremenost”. “Bezmalo ceo svet danas po\u010diva na ideji takozvanog socijalnog darvinizma \u2013 ko je ja\u010di taj uspeva i prolazi…Mi smo i dalje u fazi u kojoj se la\u017eno borimo za pravdu, pravi\u010dnost i jednake \u0161anse…” izjavio je srpski premijer 2014. godine u jednoj od nekoliko hiljada medijskih inkarnacija kojima svakodnevno bombarduje emocionalno-kognitivne mape gra\u0111ana Srbije.<\/p>\n

No, Vu\u010di\u0107, za razliku od ve\u0107ine drugih politi\u010dkih pokrovitelja kapitala, u toj \u017eestokoj borbi za “emancipaciju” jeftine radne snage, ponudio je i sopstveno telo kao ideal-tipski model i \u017ertveni zalog za “budu\u0107nost u koju verujemo<\/a>“: on je na nogama pre prvih petlova, pregalni\u010dki radi 15 sati dnevno, a kada i stigne da “ubije oko” on daje primer radnicima, grozni\u010davo sanjaju\u0107i o tome kako \u0107e nadre\u0111eni oceniti njegovo zalaganje<\/a>. “Pet re\u010di koje su uz odgovornost najva\u017enije jesu rad, rad, rad, rad i rad!” papagajski ponavlja svoju “ora et labora<\/a>” retoriku, ne obaziru\u0107i se na \u010dinjenicu da je taj rad u Srbiji nepla\u0107en, potpla\u0107en i\/ili poslovi\u010dno popra\u0107en svakodnevnim \u0161ikaniranjem.<\/p>\n

U tom kontekstu, najava<\/a> uvo\u0111enja dualnog obrazovanja u srednje stru\u010dne \u0161kole u Srbiji predstavlja logi\u010dan korak u zavr\u0161nim fazama restauracije kapitalizma i globalnoj “trci ka dnu” u privla\u010denju stranih investitora.<\/p>\n

Korak dalje: korporativne u\u010dionice<\/strong><\/p>\n

Uvo\u0111enje dualnog obrazovanja u dr\u017eave sa fluktuiraju\u0107om demografskom slikom, nestabilnom privredom i tr\u017ei\u0161tem rada, \u010dini se pogre\u0161no iz vi\u0161e razloga.<\/p>\n

Dualno obrazovanje “patentirano” je u Nema\u010dkoj i zahteva izuzetnu sponu \u0161kole i privrede, predstavlja u\u010denje na radnom mestu i u zanatskoj \u0161koli, a u\u010denici su u posebnom obrazovno-radnom odnosu sa “poslodavcem”. Vlada Srbije je donela Strategiju o obrazovanju 2012. godine, dok je sa procesom uvo\u0111enja kooperativnog obrazovanja sa elementima dualnog modela zapo\u010dela jo\u0161 2014. uvo\u0111enjem u sistem \u0161kolstva tri obrazovna profila: bravar zavariva\u010d, industrijski mehani\u010dar i elektri\u010dar. Celokupan sistem reformi Srednjeg stru\u010dnog obrazovanja i vaspitanja (SSOV) podr\u017eavaju Nema\u010dka, Austrija i \u0160vajcarska, a do sada je oko 40 kompanija otvorilo vrata za 400 u\u010denika koji se \u0161koluju po ovom sistemu, a u 2016.\/2017. godini planirano je uklju\u010divanje jo\u0161 16 \u0161kola u kooperativno obrazovanje sa elementima dualnog modela, ka\u017eu podaci Privredne komore Srbije (PKS).<\/p>\n

No, jaka sprega izme\u0111u \u0161kole\/dr\u017eave i privrede u zemljama zavisnim od stranog kapitala i sa jeftinom radnom snagom zna\u010di samo novu rasprodaju nacionalnog suvereniteta i “radno sposobne dece” kao svojevrsnih ekonomskih janji\u010dara, dok korporacije penetriraju direktno u mlado obrazovnog tkivo, modeliraju\u0107i ga po svojim proizvodnim potrebama, na taj na\u010din preska\u010du\u0107i taj nepotrebni “bad for bussines<\/em>” dave\u017e skrojen putem “socijalnog dijaloga” i demokratije. U Studiji izvodljivosti “Dualnog srednjeg stru\u010dnog obrazovanja u Srbiji”<\/a> koju je Vlada Srbije naru\u010dila od Nema\u010dke organizacije za tehni\u010dku saradnju (GIZ), kao akteri koji oblikuju obrazovne profile navode se udru\u017eenja poslodavaca, kompanije i nadle\u017ena Vladina tela, dok se sindikati i nastavnici navode kao potencijalna jezgra “otpora prema promenama”.<\/p>\n

“Socijalni dijalog” izme\u0111u poslodavaca i onih \u0161to “proizvode vi\u0161ak vrednosti” je i do sada bio na nivou protokola<\/a>, a sa uvo\u0111enjem dualnog obrazovanja taj proces se dodatno podriva time \u0161to se deca uvla\u010de u “radni proces” koji ne mogu da izbegnu putem obaveznog srednjeg obrazovanja, dok formiranje nekakvih “\u0161kolskih sindikata”, vi\u0161e deluje kao artisti\u010dki koncept nego ideja sprovodiva u realnosti. Eksploatatorska sr\u017e dualnog obrazovanje u srpskoj privredi o\u010dita je i iz predloga finansiranja koje, kako studija priznaje, “iziskuje najvi\u0161e resursa”. Predvidljivo, na prvom mestu se navode subvencije od strane Vlade, pa tek onda preduze\u0107a. Dodatno, ne\u0107e biti nikakvog pla\u0107anja naknade u\u010denicima koji provode manje od 50% programa stru\u010dnog obrazovanja u preduze\u0107u, dok se za u\u010denike sa ve\u0107im udelom provedenog vremena pla\u0107aju naknade koje tek treba da budu odre\u0111ene zakonskom regulativom.<\/p>\n

Specijalizovano znanje i slaba tr\u017ei\u0161na vrednost<\/strong><\/p>\n

Na prvi pogled, izgleda da je prihvatanje programa SSOV u Srbiji zadovoljavaju\u0107e, jer se 75% onih koji se upisuju u srednju \u0161kolu odlu\u010duju za trogodi\u0161nji ili \u010detvorogodi\u0161nji program SSOV u nekoj od \u0161kola. Me\u0111utim, od u\u010denika koji zavr\u0161e ove programe, veoma veliki procenat nastavlja dalje \u0161kolovanje iz dva razloga koja su potpuno karakteristi\u010dna za fragilnu ekonomiju periferije: prvo, tr\u017ei\u0161te rada nije sposobno da apsorbuje kvalifikovano osoblje, i drugo, u\u010denici koji zavr\u0161e srednju \u0161kolu ne smatraju poslovne ponude nakon srednje \u0161kole privla\u010dnim zbog \u010dega se odlu\u010duju da nastave \u0161kolovanje kako bi pobolj\u0161ali svoje \u0161anse za kasnije zaposlenje.<\/p>\n

Da bi dualni sistem obrazovanja imao smisla, potreban je dugoro\u010dni razvojni plan privrede gde se uzimaju u obzir strukturne promene kao \u0161to su potrebe tr\u017ei\u0161ta rada, ekonomske fluktuacije i demografski “razvoj” jedne zemlje. Ako privreda ne poseduje stabilnost da je mogu\u0107e predvideti koji \u0107e kadrovi i u kojoj meri biti potrebni u narednih 10 godina, mo\u017ee do\u0107i do kontraefekta i pove\u0107anja nezaposlenosti usko specijalizovanih kadrova “netreniranih” za prilagodbu na tr\u017ei\u0161nom ringi\u0161pilu. Uvo\u0111enje dualnog obrazovanja deluje kao samo jo\u0161 jedan od metoda subvencionisanja stranih investitora kojim se dr\u017eava Srbija obavezuje da o tro\u0161ku poreskih obveznika finansira “vaspitanje” jeftine\/besplatne radne snage pod krinkom “progresa” i “strukturnih reformi”. S obzirom na “odliv mozaka” – ali i ki\u010dmi, ruku i nogu \u2013 “trbuhom za kruhom”, dr\u017eave kapitalisti\u010dkog centra svakako su u win-win<\/em> situaciji<\/a>, jer ih ti kadrovi \u010dekaju kako god da okrene\u0161.<\/p>\n

Odnos centra i periferije jasno je demistifikovan i distinkcijom koja se pravi izme\u0111u uloga privrednih komora u Srbiji i Nema\u010dkoj u kreiranju kurikuluma. Naime, autor studije ka\u017ee da komore u nema\u010dkom sistemu stru\u010dnog obrazovanja nisu uklju\u010dene u razvijanje kurikuluma zbog njihove bliskosti sa preduze\u0107ima i poslodavcima, dok se u “srpskom kontekstu” tvrdi da Privredna komora mo\u017ee imati “va\u017enu ulogu u uvo\u0111enju i funkcionisanju dualnog sistema stru\u010dnog obrazovanja”. Naravno da mo\u017ee, jer njena su\u0161tinska uloga i jeste da bude agencija za podmi\u0107ivanje stranih investitora, upodobljavanje regulatornih okvira i disciplinovanje radne snage, \u010dime se status quo<\/em> perifernih dr\u017eava neprestano reprodukuje.<\/p>\n

Klasni filter<\/strong><\/p>\n

Neoliberalno obrazovanje zasnovano je na hegemoniji “tr\u017ei\u0161nih re\u0161enja” pod hraniteljskom za\u0161titom dr\u017eavnog aparata i samo je jo\u0161 jedno oru\u017eje u slu\u017ebi reprodukcije klasnih razlika. Uz kreiranje jeftine radne snage za velike kompanije, dualno obrazovanje \u0107e, poput kakvog klasnog filter-aparata, preto\u010diti pozicije dece iz siroma\u0161nih porodica sa slabijim kulturnim kapitalom u zacementirane pozicije usko obrazovanih radnika, \u010dija \u0107e pozicija direktno zavisiti od korporativne milosti – od “\u0161kolske klupe pa do groba”. Na taj na\u010din, deca iz ni\u017eih klasa se “kidnapuju” i od visokog obrazovanja, \u010dime se apriori onemogu\u0107ava njihovo napredovanje kroz dru\u0161tenu strukturu i osposobljavanje za snala\u017eenje u slo\u017eenom globalizovanom svetu.<\/p>\n

Tako\u0111e, fragmentisano obrazovanje koje je usmereno na “deo”, a ne “celinu”, jeste zna\u010dajno za jedan deo ekonomske sfere \u2013 koja je prekrila polje dru\u0161tenog\/politi\u010dkog \u2013 ali je pogubno po razvoj demokratski nastrojenih pojedinaca u svetu koji hiperprodukuje znanje i socijalnu\/klasnu nejednakost. Na taj na\u010din se klasno deprivirani jo\u0161 vi\u0161e alijeniraju od procesa politi\u010dkog promi\u0161ljanja i odlu\u010divanja, a sama “politi\u010dka nepismenost” se uzdi\u017ee kao mera dru\u0161tenog\/ekonomskog “progresa”. Deca-radnici u \u0161kolama-kompanijama od malih nogu \u0107e se u\u010diti da po\u0161tuju gazdu, treniraju poslu\u0161ni\u0161tvo i prezir prema pobuni i mi\u0161ljenju “svojom glavom”.<\/p>\n

Nedavno, nakon \u0161to je izbio skandal o zlostavljanju radnika u Juri<\/a>, ju\u017enokorejskoj fabrici elektro-kablova u Leskovcu, srpski je premijer vidno iziritiran \u010ditavu stvar nazvao “hajkom protiv investitora”, a na opasku novinarke da su u toj fabrici terali radnike da nose pelene, da je mobing normalizovan i da su uslovi za rad ne-ljudski, Vu\u010di\u0107 je predvidljivo odgovorio da je to samo zaostali duh “socijalisti\u010dke samoupravne svesti” koju pod hitno moramo da “ekskomuniciramo” ako ho\u0107emo da napredujemo. Kako stvari stoje, \u010dini se da mu “promena svesti” gra\u0111ana Srbije dobro ide, te mo\u017ee o\u010dekivati nove pohvale njegovih “poslodavaca” iz reda krupnog kapitala i visoke politike.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za samo \u010detiri godine vladavine srpski se premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 u o\u010dima revizorske logike evro-atlantskog kapitalisti\u010dkog centra nametnuo kao “faktor stabilnosti na Balkanu”, “neustra\u0161ivi reformator” i neumorni nosilac “tranzicijskog procesa” na \u010dijim \u0107e krilima Srbija kona\u010dno postati…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":14369,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[272],"class_list":["post-14349","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14349","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14349"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14349\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36763,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14349\/revisions\/36763"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14369"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14349"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14349"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14349"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14349"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14349"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14349"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14349"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}