{"id":14317,"date":"2016-07-08T07:00:50","date_gmt":"2016-07-08T06:00:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14317"},"modified":"2021-02-25T11:00:41","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:41","slug":"privatna-voznja-u-evropsku-uniju-kako-ne-platiti-kartu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14317","title":{"rendered":"Privatna vo\u017enja u Evropsku uniju \u2013 kako ne platiti kartu?"},"content":{"rendered":"

U sklopu “reformskih napora” radi budu\u0107ih evrointegracija Srbije po svemu sude\u0107i stradat \u0107e i \u017eeleznice. Iako manje vidljiva od nekih drugih projekata, privatizacija \u017eelezni\u010dkog prometa dio je poku\u0161aja da se od Srbije napravi “zemlja za investitore” na u\u0161trb javnog interesa. Razumevanje povezanosti privatizacijskih procesa nu\u017ean je preduslov efikasne borbe za javno dobro.<\/strong><\/p>\n

Srbijanska lokomotiva se, sporo ali nezaustavljivo, kre\u0107e ka obe\u0107anoj zemlji svoga ma\u0161inovo\u0111e Aleksandra Vu\u010di\u0107a \u2013 ka Evropskoj uniji. Da ista ba\u0161 i nije obe\u0107ana zemlja \u017eiteljki i \u017eitelja Srbije, sve je jasnije kako njima (tj. nama), tako i premijeru \u2013 sude\u0107i po njegovoj nevoljnosti da, u “postbregzitnoj” atmosferi, i ideju referenduma o \u010dlanstvu Srbije u EU stavi na dnevni red. Me\u0111u najsve\u017eijim izdancima privatizacijske prakse \u2013 nezaobilaznog vagona u kompoziciji Unije \u2013 jeste i slu\u010daj nekada\u0161njih “\u017deleznica Srbije”.<\/p>\n

“\u017deleznice Srbije” predstavljale su jedno od najve\u0107ih javnih preduze\u0107a. Nakon 2011. godine i preina\u010denja u jedinstveno akcionarsko dru\u0161tvo, “\u017deleznice” su 2015. do\u017eivele novo preina\u010denje \u2013 iliti, uvijenim re\u010dnikom neoliberalnog kapitalizma, “restrukturiranje”; njime je do\u0161lo do raspar\u010davanja na \u010detiri zasebna akcionarska dru\u0161tva: “Infrastruktura \u017eeleznice Srbije”, “Srbija kargo”, “Srbija voz” i “\u017deleznice Srbije” ad. Da proces restrukturiranja sluti budu\u0107u privatizaciju, dokazano je pre nepunih mesec dana, kada je privatna firma “Kombinovani prevoz” provozala<\/a> svoj voz du\u017e 30 km pruge od Kragujevca do Lapova, koliko je (zasad) zakupila.<\/p>\n

Simptomati\u010dno, prva (probna) privatna vo\u017enja zgodila se ba\u0161 u vreme boravka misije Me\u0111unarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Poslu\u0161ni\u010dka dobrodo\u0161lica Vlade Srbije iz jednih usta kreditorske “Trojke” nije mogla izvu\u0107i ni\u0161ta drugo do re\u010di hvale i ohrabrenja da se nastavi putem dobrog \u0111aka EU \u2013 putem “liberalizacija”, “racionalizacija” i srodnih praksi, uvijenih u visokoparnu i opskurnu terminologiju. \u0160ta to, dakle, evropski put predstavlja?<\/p>\n

Dr\u017eava za investitore<\/strong><\/p>\n

U konkretnom slu\u010daju “\u017deleznica”, evropeizacija Srbije zna\u010di potr\u017ei\u0161njavanje jo\u0161 jedne tradicionalno javne sfere, \u010diju “javnost” EU odbacuje kao arhai\u010dnu. Britanske radnice i radnici u saobra\u0107aju nisu se bezrazlo\u017eno poradovali “Bregzitu” kao mogu\u0107em okviru nacionalizacije, izme\u0111u ostalog, i \u017eeleznica \u2013 okvir EU za takve politike nije adekvatan, s obzirom na predanost zadatku napredovanja neoliberalnog kapitalizma. Tako (neo)liberalizacija zna\u010di konkurisanje (polu)javnih privrednih subjekata privatnim, \u0161to se, po nepisanom pravilu, zavr\u0161ava prevagom privatnih subjekata i nametanjem vlastitih uslova kori\u0161\u0107enja nekada javnih dobara. I dok izve\u017ebani akteri u krupnokapitalskim igrama ponavljaju mantru slobodne konkurencije i obaranja cena kao posledice demonopolizacije, namerno se pre\u0107utkuje temeljna nekonkurentnost (polu)javnih subjekata privatnim, te, samim tim, \u010dinjenica da u procesu “tr\u017ei\u0161nog formiranja cena” odsudnu re\u010d izri\u010du uigrani privatnici. Takva sudbina \u0107e najverovatnije zadesiti i 800 km pruga ocenjenih nerentabilnim<\/a>, za \u010dije odr\u017eavanje lokalne samouprave, po svoj prilici, ne\u0107e imati sredstava, te \u0107e biti prinu\u0111ene da ih ostave na milost i nemilost privatnicima.<\/p>\n

Sli\u010dno liberalizaciji, ni racionalizacija, ispod sveg leksi\u010dkog \u0161arma moderne Evrope, nije ni\u0161ta vi\u0161e od eufemizma za bud\u017eetske rezove i otpu\u0161tanja radnica i radnika. Opseg otpu\u0161tanja u “\u017deleznicama” dugo je imao karakter “tamne brojke” \u2013 nakon misije MMF-a, ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Zorana Mihajlovi\u0107 procenila<\/a> je da \u0107e biti otpu\u0161teno izme\u0111u 2500 i 3000 ljudi. Uveravanja u socijalnu odgovornost Vlade prema budu\u0107im otpu\u0161tenima i nisu naro\u010dito uverljiva kada se, primera radi, uzme u obzir njeno ogra\u0111ivanje<\/a> i povla\u010denje u slu\u010daju radni\u0161tva kragujeva\u010dke kompanije FCA Srbija \u2013 partnerskog projekta italijanskog Fijata i Vlade Srbije, u kom Vlada ima jednotre\u0107insko vlasni\u0161tvo; uprkos tome \u0161to je najavljeno ukidanje cele jedne smene, sa strane ministarke Mihajlovi\u0107 moglo se \u010duti samo da je Vlada ispo\u0161tovala sve \u0161to je trebalo i da investitori nikako ne treba da odustaju od Srbije.<\/p>\n

Investitori, po svemu sude\u0107i, ni ne\u0107e odustajati od Srbije. Za\u0161to i bi, kada im Vlada daje odre\u0161ene ruke \u2013 i sasvim solidna bud\u017eetska sredstva \u2013 za sve odlu\u010dnije uspostavljanje diktata privatnog kapitala i njegovih normi? Takozvana javno-privatna partnerstva razvijaju se upadljivo nau\u0161trb javne sastojnice. O prekarno radni\u0161tvo otimaju se EU, Rusija, Kina, arapski i drugi investitori, koji \u0107e, ako se vodimo samo pomenutim kragujeva\u010dkim primerom, imati znatnu mo\u0107 samovolje i samodovoljnost u odnosu na Vladu. Nedavna poseta kineskog predsednika Si \u0110inpinga Srbiji medijski je do te mere propra\u0107ena da poprima auru kakve urbane legende \u2013 pa ipak, potpisana<\/a> 22 ugovora i zadu\u017eivanje Srbije u kineskim bankama zarad, izme\u0111u ostalog, izgradnje novih \u017eelezni\u010dkih i drumskih trasa, \u010dine izjavu kineskog predsednika da se ovde “ose\u0107a kao kod ku\u0107e” itekako stvarnom.<\/p>\n

Povezivanje borbi<\/strong><\/p>\n

U takvoj situaciji, nu\u017eno je pru\u017eiti organizovan otpor “odozdo”. U aktuelnoj formalnopoliti\u010dkoj konstelaciji evidentno se ne mo\u017ee prona\u0107i nikakav oslonac \u2013 naprotiv, trebalo bi joj se suprotstaviti. Svest o tome polako se \u0161iri Srbijom \u2013 no, parcijalni otpori svih koji su na ovaj ili onaj na\u010din pogo\u0111eni politikama Vlade u slu\u017ebi stranih “investicijskih” takmaca za prevlast nad srbijanskim i, \u0161ire, balkanskim prostorom, te\u0161ko da \u0107e predstavljati ozbiljnu antisistemsku pretnju. Tako su protesti Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”, koja je nastala pre dve godine, oponiraju\u0107i projektu “Beograd na vodi”, na ulice glavnog grada izvodili \u2013 i, nadajmo se, nastavi\u0107e da izvode \u2013 i preko 25.000 ljudi; ipak, ukoliko ostanu lokalizovani na podru\u010dju Beograda i izvan \u0161ireg borbenog fronta jasnog politi\u010dkog usmerenja, pitanje je ho\u0107e li nadi\u0107i nivo “mirnog protesta” i poljuljati stabilno tlo pod nogama premijera Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

Zato bi borbe trebalo povezivati. Pitanje \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja je pitanje javnog dobra i njegove stvarne dostupnosti javnosti. To je pitanje<\/a> oko kog se anga\u017euje i Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd”, samo na podru\u010dju Savamale \u2013 gde se udaraju temelji trenutno najkrupnijeg privatnog projekta u Srbiji, \u010dije finansiranje poma\u017ee Vlada direktno iz d\u017eepova poreskih obveznica i obveznika; gde se stvara ekskluzivni “javni” prostor koji \u0107e mo\u0107i da ba\u0161tini samo manjina stanovni\u0161tva s dubljim d\u017eepom. To je i pitanje obrazovanja, za koje se najavljuje da \u0107e postati jo\u0161 nedostupnije s (potencijalnim) uvo\u0111enjem sufinansiranja visokog obrazovanja \u2013 usleg \u010dega se dodatno pove\u0107ava konkurencija me\u0111u koleginicama i kolegama, a bud\u017eetski student prakti\u010dno prestaje da postoji; potr\u017ei\u0161njava se i sektor srednjih \u0161kola ukoliko se uvede dualno obrazovanje, \u010dime \u0107e privatne kompanije na velika vrata u\u0107i u sferu “javnog” i “svima dostupnog” sticanja znanja i \u0161kolovati vlastite, specijalizovane kadrove.<\/p>\n

U zemljama gde pojam javnog postaje samo naziv onog jo\u0161 nerasprodatog i neotu\u0111enog, \u010dije vlade igraju kako krupni kapital svira, a narod tr\u010di s jednog fronta na drugi, potrebno je raditi na ujedinjavanju svih tih frontova, na povezivanju gradova, zemalja i \u010ditavog regiona u jedinstveno polje borbe protiv zajedni\u010dkog neprijatelja, eksploatatorske \u010dizme, ma \u010dije marke da je, i gde god da gazi i udara. To je jedini nezaustavljivo jak i pouzdan kontraudar na koji mo\u017eemo ra\u010dunati. Javnosti, ustaj za javno!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srbijanska lokomotiva se, sporo ali nezaustavljivo, kre\u0107e ka obe\u0107anoj zemlji svoga ma\u0161inovo\u0111e Aleksandra Vu\u010di\u0107a \u2013 ka Evropskoj uniji. Da ista ba\u0161 i nije obe\u0107ana zemlja \u017eiteljki i \u017eitelja Srbije, sve je jasnije kako njima (tj. nama), tako i premijeru…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":14318,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-14317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14317"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14317\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36765,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14317\/revisions\/36765"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14318"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14317"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14317"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14317"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14317"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}