{"id":14102,"date":"2016-06-27T07:00:44","date_gmt":"2016-06-27T06:00:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=14102"},"modified":"2021-02-25T11:00:44","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:44","slug":"suncana-dolina-podela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=14102","title":{"rendered":"“Sun\u010dana dolina” podela"},"content":{"rendered":"

U razgla\u0161enoj ceremoniji, Vlada Srbije je najavila gradnju novog naselja na ve\u0107inski srpskom severu Kosova. U njemu bi se trebali naseliti Srbi koji su nakon rata 1999. godine napustili ju\u017ene delove te zemlje. S obzirom na otvorene namere “osna\u017eivanja srpske komponente” na Kosovu i tradicionalisti\u010dku arhitekturu samog naselja, mnogi su ga nazvali “srpskim kibucom”, no ambicije vlade u Beogradu lako bi se mogle nasukati na njene ograni\u010dene mogu\u0107nosti.<\/strong><\/p>\n

Dana 9. juna postavljen je u op\u0161tini Zve\u010dan na Kosovu kamen-temeljac za naselje<\/a> nazvano “Sun\u010dana dolina”. Postavljanje kamena-temeljca i presecanje crvenih vrpci je omiljena aktivnost politi\u010dara pred kamerama i te\u0161ko je setiti se svih sli\u010dnih medijskih performansa \u010dak i u poslednjih godinu dana, ali nas je iskustvo nau\u010dilo da je broj postavljenih kamena ve\u0107i od broja zavr\u0161enih objekata ili projekata. Ipak, postoje stvari koje ovu ceremoniju odvajaju od sli\u010dnih; tog 9. juna, na pravoslavni praznik Spasovdan, zapo\u010deta je gradnja naselja koje finansira Vlada Srbije i u koje treba da se useli odre\u0111eni broj izbeglih lica sa Kosova koja se \u2013 iz razloga zvani\u010dne politike prema Kosovu \u2013 ne zovu izbeglicama, ve\u0107 “interno raseljenim licima”.<\/p>\n

\u010citava pri\u010da otpo\u010deta je 12. jula 2015. godine, kada je predstavljen Sporazum o izgradnji povratni\u010dkog naselja koji su potpisali predstavnici Vlade Srbije, predstavnik eparhije ra\u0161ko-prizrenske SPC i predstavnik op\u0161tine Zve\u010dan. Slede\u0107i korak napravljen je tokom maja meseca kada je u Beogradu sve\u010dano predstavljen projekat. Datum za po\u010detak radova izabran je u skladu sa simbolikom i porukom koja se \u0161alje: 9. jun, Spasovdan, kako je objasnio u svom govoru Marko \u0110uri\u0107, direktor “Kancelarije za Kosovo i Metohiju” Vlade Republike Srbije, izabran je da bi se zatvorio krug \u010diji po\u010detak \u0110uri\u0107 vidi u 9. junu 1999. godine, kada su krenule kolone ljudi prema Srbiji pla\u0161e\u0107i se odmazde. Procenjuje se da je dve tre\u0107ine Srba sa Kosova oti\u0161lo tih dana.<\/p>\n

Govore\u0107i na ceremoniji, direktor “Kancelarije za KiM” osvrtao se na tokove istorije, kao i mesto Sun\u010dane doline u njoj. Za izbegle Srbe (iako sa Kosova tih godina nisu odlazili samo Srbi, ali te druge niko nije pominjao) rekao je da su morali da odu samo zato \u0161to su nosili srpsko ime i prezime (mnogi Romi i Goranci koji su tako\u0111er oti\u0161li nosili su albanska ili muslimanska imena i prezimena), i samo zato \u0161to su se, u jednom tragi\u010dnom vremenu na\u0161li na “pogre\u0161noj strani istorije”! Na kraju je, citiraju\u0107i Njego\u0161a, rekao da \u0107emo “zajedni\u010dki, veruju\u0107i u boga i u svoje ruke, i mi dati svoj doprinos da se jedan tragi\u010dan tok preokrene i u na\u0161u korist”.<\/p>\n

“Strate\u0161ke” kalkulacije<\/strong><\/p>\n

U ovakvim sve\u010danim govorancijama ne treba tra\u017eiti skrivena zna\u010denja izme\u0111u redova. Zapravo je mnogo toga jasno, barem za one koji poznaju dinamiku etni\u010dkih odnosa na Balkanu, sa posebnim osvrtom na srpsko-albanske. Mo\u017eemo po\u010deti od samog mesta: op\u0161tina Zve\u010dan, na severu Kosova, teritorija je na kojoj Srbi \u017eive znatno druga\u010dije od enklava ju\u017eno od reke Ibar. Nacionalne tenzije jo\u0161 uvek su visoke, a kako stoje stvari, tako \u0107e ostati jo\u0161 neko vreme, ali je kretanje na severu znatno lak\u0161e, a postoji i direktna veza sa Srbijom. Drugo, ta op\u0161tina nalazi se podno srednjevekovne Zve\u010danske tvr\u0111ave, va\u017ene za Nemanji\u0107e i period njihove vladavine, “na pustoj padini” kako reko\u0161e u govorima.<\/p>\n

Na taj na\u010din, pored nagla\u0161ene bezbednosne komponente, dobija se jasna politi\u010dka poruka sa osvrtom na istoriju. Ve\u0107 na ovom mestu name\u0107e se pore\u0111enje sa izraelskom politikom pravljenja naseljeni\u010dkih naselja na Zapadnoj obali. Postoji jedna stvar koja jo\u0161 vi\u0161e podse\u0107a na to: kada se pogleda maketa naselja, kao i video prezentacija koju je na svom YouTube kanala postavila “Kancelarija za KiM”, vidimo naselje u kome su ku\u0107e tipske, prili\u010dno egalitarno zami\u0161ljene, ve\u0107ina stanova je povr\u0161ine od 80-100 \u010detvornih metara, a manji deo zauzima 60 kvadratnih metara. Ku\u0107e su zami\u0161ljene da izgledaju tradicionalno, sve su bele boje u kombinaciji sa drvetom.<\/p>\n

No iako je postavljen kamen-temeljac, jo\u0161 uvek nije poznat definitivan broj ku\u0107a, kao ni budu\u0107ih stanovnika. U pomenutoj video-prezentaciji navodi se broj izme\u0111u 225 i 300 stambenih jedinica, kao i okvirni broj izme\u0111u 900 i 1200 osoba, \u0161to su govornici na ceremoniji otvaranja zaokru\u017eili na 1500. Izgradnja naselja podrazumeva i izgradnju potrebne infrastrukture u okviru koje \u0107e postojati de\u010dja ustanova, objekat za dru\u0161tvene aktivnosti, uslu\u017eno-tr\u017eni centar, ambulanta, sportski objekti i, naravno, crkva kao nezaobilazni deo infrastrukture. Pomenuto je i da \u0107e biti posla za sve. Kakvog posla, to nije pomenuto.<\/p>\n

“Na\u0161” projekat<\/strong><\/p>\n

Po tvrdnjama zvani\u010dnika, razlog za podizanje ovog naselja jeste potreba, kako sami ka\u017eu, interno raseljenih lica da se vrate u sigurnu sredinu. Izgradnjom naselja, a to je tako\u0111e re\u010deno, izra\u017eava se i nezadovoljstvo dosada\u0161njim poku\u0161ajima i projektima povratka izbeglih i raseljenih. Time ova vlast, naprednja\u010dka, upu\u0107uje kriti\u010dke opaske svojim prethodnicima, zatim vlastima u Pri\u0161tini, a naravno i takozvanoj “me\u0111unarodnoj zajednici” koja je ve\u0107inu pomenutih propalih projekata nadzirala, neke sufinansirala, neke trebalo da obezbedi itd. Zato je, poru\u010duju pokreta\u010di ovog projekta, Vlada Srbije u saradnji sa SPC i op\u0161tinskim vlastima u Zve\u010danu shvatila da, kako re\u010de \u0110uri\u0107 citiraju\u0107i Njego\u0161a, samo u na\u0161e ruke i naravno boga (na\u0161eg?) mo\u017ee da se veruje.<\/p>\n

U naselju koje po\u010dinje da se gradi i u okviru koga je za sada izgra\u0111ena, kako je zovu, “pokazna ku\u0107a” ne pominje se niko drugi do Srba. O\u010dito je da je sukob dva nacionalizma oko teritorije zaklonio ostale, manje nacionalne zajednice koje ponekada mogu da se priklone jednoj od dveju strana, a ponekada ne mogu ni to. Naravno, slika o uspehu koju mediji naklonjeni Vladi \u017eele da stvore ne bi bila potpuna da se ne podvla\u010di nezadovoljstvo koju ispoljavaju neki albanski politi\u010dari i pojedini mediji. Reakcija vlade u Pri\u0161tini je formalna \u2013 objekti nemaju dozvolu, dakle nije legalno. Ceremoniji polaganja kamena-temeljca su me\u0111utim prisustvovala i dva ministra iz Vlade Kosova. Dodu\u0161e, obojica su Srbi, i oni najavljuju da \u0107e propisane procedure biti po\u0161tovane i da \u0107e potrebne dozvole biti obezbe\u0111ene.<\/p>\n

Nacionalisti\u010dka utakmica<\/strong><\/p>\n

Su\u0161tinski, izgradnja ovog naselja ozna\u010dava prekretnicu u politici Srbije koja je ne\u0161to druga\u010dija od one koju je proklamovao Marko \u0110uri\u0107 \u2013 ona zna\u010di da raseljeni i izbegli treba da se pomire sa tim da se nikada ne\u0107e vratiti u svoje domove. Pod izgovorom bezbednosti vr\u0161i se nacionalno grupisanje i time se pre\u0107utno prihvata ono protiv \u010dega se formalno bori \u2013 promena etni\u010dke slike. Kosovo ve\u0107 \u010ditav vek predstavlja mesto na kome se isprobavaju razni mra\u010dni koncepti na temu promene etni\u010dke strukture, a najstra\u0161nije od svega je to \u0161to i danas, po svemu \u0161to se mo\u017ee videti, ta spirala nastavlja da se razvija.<\/p>\n

O\u010dito dominira ideja da se ne treba boriti za pravedni princip da se svako vrati u svoju ku\u0107u, ako ta ku\u0107a nije zapaljena, ili na svoje posede, ve\u0107 da se grupi\u0161u na na\u010din koji \u0107e pomo\u0107i nacionalnoj homogenizaciji. Hteli to da priznaju ili ne, bili svesni toga ili ne, tek tvorci ovog projekta i ovog modela zapravo legalizuju ono protiv \u010dega se bore \u2013 etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje, postupaju\u0107i sa ljudima kao sa oru\u017ejem u ratu nataliteta, mortaliteta i vi\u0161e ili manje indukovanim migracijama. Sa obzirom na komplikovanu etni\u010dku sliku, tom posleratnom etni\u010dkom \u010di\u0161\u0107enju se ovako i doprinosi.<\/p>\n

Zapravo, sve \u0107e se na kraju svesti na jo\u0161 jednu epizodu u me\u0111unacionalisti\u010dkoj borbi koja iscrpljuje balkanske narode ve\u0107 decenijama i kojoj se ne nazire kraj, iz prostog razloga \u0161to nema politi\u010dke i dru\u0161tvene snage unutar tih dru\u0161tava da se sa \u0161ovinisti\u010dkim snagama i argumentima izbore. Jer, kao \u0161to vidimo, balkanski nacionalizmi funkcioni\u0161u po principu spojenih sudova \u2013 skok nacionalisti\u010dkog raspolo\u017eenja dovodi do skoka “rivalskog”. Zato bi sada bilo najnormalnije o\u010dekivati raspirivanje straha od nekakve kolonizacije i sa jedne i sa druge strane.<\/p>\n

“Kolonizacija” i emigracija<\/strong><\/p>\n

Za to vreme, mi ne znamo ko su ljudi koji \u0107e se useliti u ku\u0107e koje \u0107e biti napravljene. Jedno sigurno znamo: to nisu ljudi iz Zve\u010dana. Dakle, oni \u0107e i u novim ku\u0107ama biti “interno raseljena lica”. Ali to, naravno, nikome nije va\u017eno. Politi\u010dkim elitama iz Beograda i Pri\u0161tine, kao ni njihovim patronima, takvi detalji ne upadaju u vidno polje. Velike sile \u0107e nastaviti da koriste ovu situaciju. Kosovo je uvek bilo poznato po svojim resursima pod zemljom u \u010diju kontrolu je uklju\u010den, skoro pa \u010ditav svet. Imali smo Ujedinjene nacije, pa EU, NATO, a opet, situacija tako \u010desto deluje potpuno van kontrole. Tako sada izgradnju Sun\u010dane doline, kako su rekli na ceremoniji, podr\u017eava “narod Kine”, a “uklju\u010di\u0107e se” Rusija i Dodikova vlada. Ovako uop\u0161teno formulisano, ovo nam ni\u0161ta ne govori \u2013 kako \u0107e se uklju\u010diti i kada \u0107e to biti.<\/p>\n

Pozivaju\u0107i se na dosada\u0161nja iskustva, uop\u0161te ne sumnjamo u to da \u0107e biti mnogo onih koji \u0107e \u017eeleti da do\u0111u u posed nekretnine, ako je ona besplatna. Ali da li \u0107e tu ostati da \u017eive, to \u0107e vreme pokazati. Pod uslovom, naravno, da naselje prvo bude izgra\u0111eno kako je planirano. Mogu se \u010duti mi\u0161ljenja da ovakav na\u010din uticanja na etni\u010dku strukturu podse\u0107a na izraelsku izgradnju kolonisti\u010dkih naselja. Nije isklju\u010deno da su planeri ovog poduhvata imali tu pojavu kao jedan od uzora. Razlika je, me\u0111utim, slede\u0107a \u2013 Izrael bogato izdr\u017eava ta naselja, a Srbija u periodu koji je pred njom mora da se nosi sa novim talasima otpu\u0161tanja, sa novim krugovima bud\u017eetskog disciplinovanja, sa sve ve\u0107im dugom.<\/p>\n

Kona\u010dno, najva\u017enije je da se shvati da narodi Balkana, ma kako ih njihovi nacionalisti\u010dki lideri i njima nadre\u0111ene velike sile grupisali, pregrupisavali, iscrtavali i precrtavali granice, na kraju ipak \u017eive jedni pored drugih, jedni sa drugima, jedni me\u0111u drugima i tre\u0107ima i tako dalje. I da se to ne\u0107e promeniti bez obzira na sve. \u010cak i bez obzira na to \u0161to bi, ne ra\u010dunaju\u0107i verbalnu spremnost na nacionalisti\u010dke sukobe, velika ve\u0107ina, naro\u010dito mladih ljudi, najradije \u017eivela na nekom drugom mestu i me\u0111u nekim drugim ljudima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dana 9. juna postavljen je u op\u0161tini Zve\u010dan na Kosovu kamen-temeljac za naselje nazvano “Sun\u010dana dolina”. Postavljanje kamena-temeljaca i presecanje crvenih vrpci je omiljena aktivnost politi\u010dara pred kamerama i te\u0161ko je setiti se svih sli\u010dnih medijskih performansa …<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":14103,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-14102","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14102","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14102"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14102\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36771,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14102\/revisions\/36771"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/14103"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14102"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14102"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14102"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=14102"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=14102"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=14102"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=14102"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}