{"id":13690,"date":"2016-06-01T07:00:52","date_gmt":"2016-06-01T06:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=13690"},"modified":"2021-02-25T11:00:51","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:51","slug":"13690","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=13690","title":{"rendered":"Velika o\u010dekivanja od izbora za protokolarnu funkciju"},"content":{"rendered":"

Sljede\u0107e bi se godine trebali odr\u017eati redovni predsjedni\u010dki izbori u Srbiji. Iako je rije\u010d o funkciji bez prave politi\u010dke mo\u0107i, izbor novog predsjednika eventualno bi mogao poremetiti hegemoniju koju je Srpska napredna stranka uspostavila proteklih godina. No potraga za mogu\u0107im nasljednikom Tomislava Nikoli\u0107a se i vladaju\u0107ima i opoziciji pokazuje kao zahtjevan zadatak.<\/strong><\/p>\n

Pre nego \u0161to se pra\u0161ina od drugih vanrednih<\/a> parlamentarnih izbora u proteklih par godina slegla, predsedni\u010dki izbori 2017. godine postali su aktuelna tema u medijima. Trijumfalni ulazak nacionalisti\u010dke desnice, Dveri i Srpske radikalne stranke u parlament, kao i nedvosmislen uspeh prolibertarijanski orijentisanih tehnokrata iz Radulovi\u0107evog “pokreta” Dosta je bilo u srbijanskoj javnosti o\u017eiveli su veru u to da se odnos snaga mo\u017ee promeniti nau\u0161trb vladaju\u0107e Srpske napredne stranke. Tom talasu entuzijazma mo\u017ee se pripisati (ne)srazmerno veliko interesovanje za spekulisanje na temu kome \u0107e fotelja na Andri\u0107evom vencu pripasti.<\/p>\n

No uprkos tome \u0161to je sama dinamika vi\u0161emese\u010dnog najavljivanja i odlaganja raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora ukazivala na nestabilnost unutar Srpske napredne stranke i poljuljanost njenog ugleda u bira\u010dkom telu, uprkos ulasku novih aktera u parlament, te skandalima vezanim za izbornu kra\u0111u i bespravno ru\u0161enje objekata u beogradskom naselju Savamala<\/a> koje se odigralo u izbornoj no\u0107i, mo\u0107 SNS-a i njenog prvog \u010doveka, Aleksandra Vu\u010di\u0107a, nije ni za trenutak dovedena u pitanje. U tom svetlu mnogi predsedni\u010dke izbore vide kao \u0161ansu da se unutra\u0161nji sukobi u SNS-u, koji su najevidentniji u odnosu snaga izme\u0111u premijera Vu\u010di\u0107a i predsednika Tomislava Nikoli\u0107a, \u010dija je funkcija proteklih godina prakti\u010dno svedena na nivo pukog dekora diplomatskih procedura, obelodane i rezultiraju podelom i raspadom stranke.<\/p>\n

Ovakve teorije u su\u0161tini se zasnivaju na jalovoj malogra\u0111anskoj kombinatorici prema kojoj bi kadrovska nedostatnost, bahatost i “nestru\u010dnost” \u010dlanova Srpske napredne stranke nu\u017eno morale dovesti do unutra\u0161njeg razdora, kad ve\u0107 nebrojeni skandali i korupcijske afere nisu donele ni ostavke funkcionera, a kamoli nestanak SNS-a iz politi\u010dkog \u017eivota. Dosada\u0161nje iskustvo sve jasnije ukazuje na to da \u0107e predsedni\u010dki izbori 2017. godine imati simboli\u010dnu vrednost, te da \u0107e izborna volja gra\u0111ana po ko zna koji put biti prekrajana i instrumentalizovana shodno interesima najmo\u0107nije garniture vladaju\u0107e stranke.<\/p>\n

Izvori autoriteta<\/strong><\/p>\n

Dve klju\u010dne re\u010di u koje se politi\u010dki \u017eivot u Srbiji u proteklih nekoliko decenija mo\u017ee sa\u017eeti jesu kontinuitet i autoritarnost. Dijagnoza koju je sociolo\u0161kinja Vesna Pe\u0161i\u0107 ustanovila komentari\u0161u\u0107i rezultate prvog kruga predsedni\u010dkih izbora 2012. godine podjednako je validna i primenjiva i na rezultate nedavnih parlamentarnih izbora. “Glavnu ulogu u ovim izborima imale su slu\u017ebe bezbednosti. Sve \u0161to gledamo \u2013 njihovo je delo. Ba\u0161 zato izbori nisu \u010dista la\u017e, nego strate\u0161ki dozirana prevara, fino \u0161timovanje rezultata i prora\u010dunato zastra\u0161ivanje stanovni\u0161tva. Ono \u0161to ih je odalo je ta preciznost ru\u010dnog rada na jednoj strani, i klasi\u010dno o\u0161ljarenje i arogancije pobesnele vlasti, na drugoj”, konstatovala<\/a> je Pe\u0161i\u0107.<\/p>\n

Pora\u017eavaju\u0107a dubina kontinuiteta izme\u0111u prethodne i sada\u0161nje vlasti vidljiva je, izme\u0111u ostalog, i u tome \u0161to se glavne zamerke re\u017eimu biv\u0161eg predsednika Borisa Tadi\u0107a identi\u010dnog sadr\u017eaja i intenziteta \u2013 kontrola medija i koncentracija mo\u0107i u rukama jednog \u010doveka \u2013 sada upu\u0107uju aktuelnom premijeru Aleksandru Vu\u010di\u0107u. Kritike su, nema sumnje, istinite, ali tako formulisane, zasnovane na trivijalnoj psihologizaciji kojom se insinuira nekakva narodna potreba za (ne)harizmati\u010dnim autokratom, ne uspevaju da zagrebu ispod povr\u0161ine. Akumulacija mo\u0107i personifikovana u jednoj li\u010dnosti, a proporcionalna akumulaciji kapitala, odnosno sposobnosti da se dovedu “strani investitori”, ogoljava fundamentalnu nedemokrati\u010dnost na kojoj su institucije neoliberalne dr\u017eave utemeljene.<\/p>\n

Odatle poti\u010du autoritarnost i Vu\u010di\u0107evog i Tadi\u0107evog re\u017eima, \u0161to se u slu\u010daju ovog potonjeg manifestovalo u nesrazmeri izme\u0111u njegovog real-politi\u010dkog uticaja i predsedni\u010dkih ovla\u0161\u0107enja koja Ustav propisuje? Kult lidera \u010dvrste ruke uistinu je bolest srbijanskog i drugih tranzicionih dru\u0161tava, ali ne zbog represivnog “kulturnog koda”, kako to \u010desto tuma\u010de Pe\u0161i\u0107 i drugi glasnogovornici liberalnog svetonazora, ve\u0107 usled \u010dinjenice da elitama kapitalisti\u010dkog centra savr\u0161eno odgovara kompradorska klasa na periferiji \u2013 poslu\u0161na spolja i autoritarna unutra. Zbog toga pojedine li\u010dnosti figuriraju kao jezgra politi\u010dkog \u017eivota, \u0161to bira\u010de, empirijski posmatrano, \u010dini pre nezainteresovanim nego bespogovorno odanim autoritetu. Drugim re\u010dima, samovla\u0161\u0107e i bahatost nisu kancer koji iznutra izjeda srbijansko dru\u0161tvo, ve\u0107 pre parazit koji iscrpljuje njegove resurse.<\/p>\n

Nikoli\u0107eve perspektive
\n<\/strong><\/p>\n

Evrointegracije i priznavanje nezavisnosti Kosova jesu klju\u010dni spoljnopoliti\u010dki \u010dinioci oko kojih \u0107e se, predvidljivo, okretati retorika predsedni\u010dkih izbora, imaju\u0107i u vidu da se predsednik, prilikom stupanja na du\u017enost, prema 114. \u010dlanu Ustava obavezuje na \u010duvanje teritorijalnog suvereniteta, “uklju\u010duju\u0107i i Kosovo i Metohiju”. Predsedni\u010dki izbori 2008. godine, uo\u010di progla\u0161enja nezavisnosti Kosova, odigrali su se u napetoj “ili Evropa ili Kosovo” atmosferi, kada je Boris Tadi\u0107, zagovornik evroatlantskih integracija, pobedio sada\u0161njeg predsednika Srbije, a tada\u0161njeg kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli\u0107a, nakon \u010dega su se Nikoli\u0107 i Vu\u010di\u0107 odvojili od radikalskog jezgra i osnovali Srpsku naprednu stranku. Na slede\u0107im izborima u u\u017eem krugu su se opet na\u0161li Tadi\u0107 i Nikoli\u0107, ali tada je ve\u0107 bilo jasno da se preuzeti evroatlantski kurs ne\u0107e i ne mo\u017ee menjati ni po cenu interesa na Kosovu.<\/p>\n

Rekordno niska izlaznost od oko 46% u drugom izbornom krugu 2012. naspram 70% iz 2008.\u00a0godine bila je prvi indikator postepenog obezvre\u0111ivanja predsedni\u010dke funkcije, \u0161to je, ironi\u010dno, Nikoli\u0107u i omogu\u0107ilo da se, usled dominantno proevropske klime, ne odrekne svog rusofilskog identiteta. Predvi\u0111anje rezultata predsedni\u010dkih izbora 2017. godine zasniva se na pitanju mo\u017ee li se scenario sa izbornim porazom i slabljenjem stranke, kao \u0161to se dogodilo sa Srpskom radikalnom strankom, kao i sa Tadi\u0107evim odlaskom iz Demokratske stranke nakon gubitka izbora, ponoviti. Drugim re\u010dima, ho\u0107e li Vu\u010di\u0107 svoju mo\u0107 u stranci iskoristiti da podr\u017ei Nikoli\u0107evu pretenziju na drugi mandat ili \u0107e pak \u017eeleti da na tom mestu vidi nekog od svojih bliskih saradnika. Ve\u0107 du\u017ee vreme u medijima se spekuli\u0161e da bi to mogla biti Zorana Mihajlovi\u0107, potpredsednica vlade i ministarka gra\u0111evinarstva.<\/p>\n

Budu\u0107i da je Nikoli\u0107eva pobeda na izborima 2012. postignuta zahvaljuju\u0107i protestnim glasovima, te da je njegov ugled na istorijskom minimumu, vrlo je verovatno da \u0107e Vu\u010di\u0107 prvom prilikom poku\u0161ati da se trajno distancira i ogradi od Nikoli\u0107a. Jedan od mogu\u0107ih scenarija bila bi izmena Ustava, kojom bi se sa direktnih izbora pre\u0161lo na biranje predsednika u parlamentu.<\/p>\n

Nestanak politi\u010dkog sadr\u017eaja
\n<\/strong><\/p>\n

Za razliku od 2008. godine, danas vi\u0161e nije mogu\u0107a ni iluzija da politi\u010dke elite, \u010dak i otvoreno desni\u010darske, \u017eele ili imaju (adekvatnu) alternativu evrointegracijama. Demokratska stranka Srbije i Dveri su u predizbornoj kampanji znatno ubla\u017eile svoju antizapadnu retoriku, \u0161to u velikoj meri u\u010dinio i \u0160e\u0161elj. On je, naime, u svom hu\u0161ka\u010dko-kafanskom maniru neumorno napadao Nikoli\u0107a, ali ne i Vu\u010di\u0107a, \u0161tavi\u0161e. Dalje, indikativna je \u010dinjenica da dok sve opozicione stranke kritikuju vlast zbog izborne kra\u0111e i nerazre\u0161enog incidenta u Savamali, Srpska radikalna stranka mudro \u0107uti, zbog \u010dega se mo\u017ee zaklju\u010diti da se, sa osvojenih 8% na parlamentarnim izborima, sprema za poziciju SNS-ovog koalicionog partnera u formiranju vlade. O\u010dekuje se da \u0107e Srpska radikalna stranka na predsedni\u010dkim izborima kandidovati \u0160e\u0161elja, u \u010demu \u0107e, kako se \u010dini, imati zakulisnu podr\u0161ku nekada\u0161njih saboraca u redovima SNS-a.<\/p>\n

Potencijalnu dinamiku u kolote\u010dinu predvidljivih kandidatura i re\u017eirane opozicije mogla bi eventualno da unese Vu\u010di\u0107eva odluka da se sam kandiduje u \u017eelji da zagarantuje, odnosno produ\u017ei kakav-takav opstanak na politi\u010dkoj sceni. Ukoliko bi mu \u0160e\u0161elj bio protivkandidat, bila bi to krajnje farsi\u010dna replika doga\u0111aja iz 2008. godine. No da je predsedni\u010dka funkcija u su\u0161tini po\u010dasnog karaktera, vidi se prvenstveno iz reakcija opozicije, koja s rezverom progovara o potencijalnim kandidaturama, svesna da je ipak mnogo va\u017enije pitanje ko \u0107e biti slede\u0107i premijer. O tome svedo\u010di i izjava<\/a> Sa\u0161e Radulovi\u0107a, lidera “pokreta” Dosta je bilo da “pokret smatra da je potrebno da kandidat bude nestrana\u010dka li\u010dnost, sa velikim autoritetom i integritetom”, odakle verovatno poti\u010du i naga\u0111anja da je za\u0161titnik gra\u0111ana Sa\u0161a Jankovi\u0107 jedan od potencijalnih kandidata opozicije.<\/p>\n

Ovakav poku\u0161aj depolitizacije bazi\u010dnih politi\u010dkih funkcija prirodno se uklapa u ideolo\u0161ki arsenal tr\u017ei\u0161no orijentisanih tehnokrata, ali je sasvim mogu\u0107e da \u0107e uskoro postati preovla\u0111uju\u0107i stav, budu\u0107i da, nakon demistifikacije evrointegracijskih procesa i nezavisnosti Kosova de facto<\/em>, sve postoje\u0107e politi\u010dke stranke u Srbiji ostaju bez ikakvog politi\u010dkog sadr\u017eaja koji bi mogle da ponude vi\u0161estruko izneverenim i rezigniranim bira\u010dima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre nego \u0161to se pra\u0161ina nakon drugih vanrednih parlamentarnih izbora u proteklih par godina slegla, predsedni\u010dki izbori 2017. postali su aktuelna tema u medijima…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":13694,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[12],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-13690","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-izbori","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13690","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13690"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13690\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36783,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13690\/revisions\/36783"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/13694"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13690"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13690"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13690"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=13690"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=13690"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=13690"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=13690"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}