{"id":13565,"date":"2016-05-24T07:00:10","date_gmt":"2016-05-24T06:00:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=13565"},"modified":"2021-02-25T11:00:53","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:53","slug":"zivadinovic-neureden","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=13565","title":{"rendered":"Postizborna neizvesnost i “\u0161arlatanske koalicije”"},"content":{"rendered":"

Najve\u0107i paradoks srbijanske postizborne matematike jeste taj da je premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 ubedljivo pobedio pomev\u0161i pojedina\u010dno sve ostale stranke, ali istodobno mu je gotovo nemogu\u0107e da vlada sam. Vu\u010di\u0107ev SNS sada je prinu\u0111en da ra\u010duna na saradnju barem nekih od “politi\u010dkih patuljaka” koji su jedva uspeli da u\u0111u u parlament, a koji su jo\u0161 uvek neodlu\u010dni oko toga da li \u0107e poku\u0161ati da ostvare neprincipjelnu koaliciju s Vu\u010di\u0107em ili jo\u0161 neprincipijelniju me\u0111usobnu saradnju.<\/strong><\/p>\n

Poslednji parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji doneli su o\u010dekivanu pobedu Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegove Srpske napredne stranke. Iako je odr\u017eavanjem prevremenih izbora ra\u010dunao na dodatno uve\u0107anje svoje mo\u0107i \u2013 odnosno da sam formira vladu \u2013 usled op\u0161teg rasula u opoziciji, dogodilo se da, uslovno re\u010deno, sve “<\/span>ve\u0107e” opozicione partije pre\u0111u cenzus i na taj na\u010din umanje njegovu dosada\u0161nju ve\u0107inu, \u0161to najbolje ilustruje podatak od 27 izgubljenih poslani\u010dkih mesta SNS-a (sa partnerima) u odnosu na prethodni period. Ono po \u010demu \u0107e\u00a0ovi izbori tako\u0111e biti upam\u0107eni jeste ponavljanje glasanja na 15 bira\u010dkih mesta usled raznih nepravilnosti, kao i protesti organizovani od strane opozicije zbog sumnje u izbornu kra\u0111u. No ubrzo nakon objave kona\u010dnih rezultata i raspodele mandata, sa novooformljenog postizbornog tr\u017ei\u0161ta ponude i potra\u017enje po\u010dela su da se formiraju “\u010detni\u010dko-evropska<\/a>” zbli\u017eavanja protiv Vu\u010di\u0107a sa jedne, kao i “evropsko-vu\u010di\u0107evska<\/a>” zbli\u017eavanja s druge strane. Narodskim jezikom re\u010deno, usledile su bitke za podelu plena.<\/p>\n

Na pomenutom opozicionom skupu<\/a> lider Demokratske stranke Bojan Pajti\u0107 je uputio pateti\u010dan apel narodu da glasa za koaliciju ekstremne desnice DSS-Dveri u ime “odbrane demokratije i slobodnih izbora”. Protest svakako jeste bio ispravan, ali je pritisak trebalo zadr\u017eati na odr\u017eavanju po\u0161tenih izbora i kontroli prebrojavanja glasova od strane Republi\u010dke izborne komisije. Koalicija DSS-Dveri bi svakako u\u0161la u parlament i bez te podr\u0161ke s obzirom da je imala 4,99% glasova. Manevar davanja podr\u0161ke ovoj koaliciji nije ni na koji na\u010din uticao da se oslabi SNS, ali je svakako dao legitimitet \u0161ovinisti\u010dkim, klerikalnim i homofobnim uverenjima koje zastupa dobar procenat \u010dlanstva kako DSS, 1<\/a><\/sup><\/span> tako i Dveri, a pored toga otvorio je prostor za dodatno osna\u017eivanje desnice. Samo nekoliko dana nakog toga, prvi \u010dovek Dveri Bo\u0161ko Obradovi\u0107 je to i dokazao izjaviv\u0161i<\/a> kako “seksualna orijentacija nije ljudsko pravo i vre\u0111a javni moral Srbije”.<\/p>\n

Sve te (ne)prirodne podr\u0161ke, ponude i koalicije<\/strong><\/p>\n

U beogradskoj op\u0161tini Stari grad vlast su formirale<\/a> demokrate i radikali uz podr\u0161ku ostalih opozicionih partija, \u0161to je na ovom lokalu SNS gurnulo u opoziciju. Marko Basta\u0107, novoizabrani predsednik ove beogradske op\u0161tine iz redova DS, obrazla\u017eu\u0107i ovu odluku rekao<\/a> je “da je pregovarao sa odbornicima isklju\u010divo, a ne sa liderima stranaka”, te da “nisu sklapani koalicioni sporazumi sa strankama, da je u pitanju jedna “revolucija u politici”, kao i da u ovoj pri\u010di nema visoke politike, ve\u0107 je akcenat stavljen na “odr\u017eavanje zgrada i fasada”, pa su “ljudi glasali za to \u0161to oni mogu na lokalu da urade za njih”. Burleskni komentari ovog tipa samo potvr\u0111uju sterilnost politike DS<\/a> \u010diji se glavni nazovi program od gubitka vlasti 2012. godine zasniva na kategorisanju Vu\u010di\u0107a kao najve\u0107eg zla, pa je otud moralno i politi\u010dki opravdano (sic!) praviti koalicije sa radikalnom desnicom zarad “\u010duvanja” ili “odbrane demokratije” od naprednjaka.<\/p>\n

Pored demokrata koji su navodno principijelno protiv svake koalicije sa SNS u opoziciji se po istom isti\u010de i pokret Dosta je bilo. Me\u0111utim, valja podsetiti da je predsednik tog pokreta Sa\u0161a Radulovi\u0107 jedan period bio ministar<\/a> privrede u Vu\u010di\u0107evoj vladi i kao njen \u010dlan imao jednu od najzna\u010dajnih uloga u izmenama i dopunama najgoreg Zakona o radu<\/a> u istoriji zemlje, usvojenom po hitnom postupku bez javne rasprave i mimo svake demokratske procedure. Od ostalih partija koje su pre\u0161le cenzus retko koja ne bi \u017eelela brak sa Vu\u010di\u0107em, pa valjda zato sve izbegavaju kritikovanje naprednjaka nadaju\u0107i se pozivu biv\u0161eg-budu\u0107eg premijera. Vu\u010di\u0107u je svakako potreban bar jedan lojalan partner, jer sada\u0161nji 131 poslanik\/ca uz veliki broj predizbornih<\/a> koalicionih partnera sa izborne liste ne mo\u017ee da garantuju punu stabilnost. Zato ne treba da \u010dude utrkivanja u dodvoravanju Vu\u010di\u0107u zarad ulaska u vladu, u \u010demu je najkonkretnije istupio lider socijalista Ivica Da\u010di\u0107 sa izjavom<\/a> da je “nastavak saradnje SPS-JS sa SNS u interesu Srbije”, a nudio se i \u010cedomir Jovanovi\u0107, lider Liberalno-demokratske partije, \u0161to opet ne iznena\u0111uje jer je to \u010dinio i ranije<\/a>.<\/p>\n

Liberal(n)i i nacionalisti<\/b><\/p>\n

S druge strane, u Vojvodini je izvesno formiranje vlade u kojoj \u0107e pored SNS i Saveza vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara gotovo<\/a> sigurno participirati i Liga socijaldemokrata Vojvodine. U odnosu na sastav vojvo\u0111anske vlade od lane, DS i SNS su samo zamenile mesta, a ulazak SVM i LSV u vladu sa SNS je samo jo\u0161 jedan dokaz u nizu kompromisne spremnosti stranaka da obezbede uhlebljenje. Uvre\u017een je stav da su Demokrate kao sto\u017eer opozicije devedesetih bile protiv nacionalizma, jer je tada sav fokus bio usmeren na ru\u0161enje Milo\u0161evi\u0107a (koji je targetiran kao “komunista”), a koji je gu\u0161io demokratiju, dok su se opozicione snage borile da je odbrane. Tragedija devedesetih ponavlja se sada u vidu farsi\u010dnog nastojanja DS i ostalih opozicionih stranaka da kao i tada stvore u narodu apoliti\u010dnu podelu na gu\u0161iteljski re\u017eim i braniteljsku opoziciju, uz ponovni izostanak kritike nacionalizma.<\/p>\n

Sve te pseudokoalicije i pseudoopozicije predstavljaju ideolo\u0161ki kontinuitet bur\u017eoaske politike od 2000. godine do danas. Interesantan je fenomen da se upravo u “tranzicionim”, “postsocijalisti\u010dkim” dru\u0161tvima liberalizam razotkriva kao nali\u010dje nacionalizma. Uostalom, upravo je Tadi\u0107 rehabilitovao nacionalisti\u010dki SPS napraviv\u0161i koaliciju sa Da\u010di\u0107em 2008. godine, pa je tada\u0161nja zvani\u010dna dr\u017eavna politika odbrane nacionalnih interesa svedena na parolu “i Evropa i Kosovo<\/a>“. No najbolji primer pomirenja etni\u010dkog nacionalizma i ekonomskog liberalizma je upravo Vu\u010di\u0107 koji je devedesetih bio zakleti nacionalista i vatreni zagovornik veolikosrpske politike iz \u0160e\u0161eljevog tabora, dok u ovom trenutku igra ulogu regionalnog pomiritelja<\/a> i najcenjenijeg doma\u0107eg liberala u Evropi, spremnog da po potrebi skine liberalnu masku i transformi\u0161e se u odlu\u010dnog “branitelja srpskih nacionalnih interesa”. Vu\u010di\u0107 je po ekonomskim pitanjima zapravo samo nastavlja\u010d jedne iste neoliberalne doktrine koju su sprovodile prethodne vlade.<\/p>\n

Ne tako velike razlike<\/strong><\/p>\n

Proces evroatlanskih integracija prati deficit demokratije, a paralelno s tim raste i nivo autoritarnosti vlasti, jer apsolutna podre\u0111enost imperijalnim centrima olak\u0161ava apsolutnu mo\u0107 2<\/a><\/sup> kod ku\u0107e. U tom smislu sve stranke od 5. oktobra koje su bile na vlasti odlikuje slepa odanost doma\u0107im i stranim privatnim investitorima. S druge strane, partije poput SRS, DSS i Dveri su antievropski i proruski orijentisane, i u njihovom diskursu dominira teza da je “spas” Srbije jedino mogu\u0107 ukoliko se odrekne Zapada, a zavetuje na poslu\u0161nost Putinu i Moskvi. Njihovim desni\u010darskim populizmom \u010desto odjekuje mr\u017enja prema LGBT manjini uz podrazumevano afirmisanje “tradicionalnih porodi\u010dnih vrednosti” pod blagoslovom Srpske pravoslane crkve<\/a>. Me\u0111utim, formiranje koalicionih sporazuma ovih partija sa proevropskim jedino ispravno mo\u017eemo posmatrati u kontekstu njihove privr\u017eenosti privatnom kapitalu i interesa za ulazak u vlast \u2013 uz izrazitu antisocijalisti\u010dku retoriku \u2013 \u0161to najbolje sublimiraju re\u010di Vojislava \u0160e\u0161elja “i najgora privatizacija je bolja od dru\u0161tvene svojine”.<\/p>\n

Zbli\u017eavanja s obe strane predstavljaju prosto proizvod \u010dinjenice da sve stranke koje su i na ovim izborima prebacile cenzus zastupaju identi\u010dne interese ultimativnog pragmatizma, te se najfrivolnijim sredstvima bore za vlast, pa otud DJB i DS lobiraju da se glasa za koaliciju DSS-Dveri, a DS i SRS sara\u0111uju. Iz tih razloga saradnje predstavljaju nimalo iznena\u0111uju\u0107i kontinuitet, jer ba\u0161 one dokazuju da liberali jo\u0161 uvek nisu raskrstili sa politikom devedesetih. U tom smislu nerazumljivo je i\u0161\u010du\u0111avanje gra\u0111anske javnosti naizgled paradoksalnom saradnjom desni\u010darskih populista i liberala, jer je zapravo u pitanju re\u010d o dvojaj\u010danim blizancima izme\u0111u kojih u krajnjoj liniji su\u0161tinske razlike ne postoje.<\/p>\n

  1. Nu\u017eno je ista\u0107i da Demokratska stranka godinama optu\u017euje DSS za politi\u010dku pozadinu ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. samo u poslednji mesec dana nepoznati ljudi sa fantomkama<\/a> su poru\u0161ili 1000 kvadrata prostora u Beogradu (na vodi) i usptu fizi\u010dki maltretirali prolaznike, dok policija uop\u0161te nije reagovala na mnogobrojne pozive o\u010devidaca; Preko no\u0107i je telefonskim putem smenjeno<\/a> kompletno informativno uredni\u0161tvo RTV (Radio televizija Vojvodine).[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Poslednji parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji doneli su o\u010dekivanu pobedu Aleksandra Vu\u010di\u0107a i njegove Srpske napredne stranke. Iako je odr\u017eavanjem prevremenih izbora ra\u010dunao na dodatno uve\u0107anje svoje mo\u0107i – da sam formira vladu – usled op\u0161teg rasula u opoziciji…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":13597,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[12,25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[265],"class_list":["post-13565","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-izbori","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13565","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13565"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13565\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36787,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13565\/revisions\/36787"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/13597"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13565"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13565"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13565"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=13565"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=13565"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=13565"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=13565"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}