{"id":13522,"date":"2016-05-20T07:00:26","date_gmt":"2016-05-20T06:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=13522"},"modified":"2021-02-25T11:00:54","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:54","slug":"politika-crkve-crkva-politike-neuredeno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=13522","title":{"rendered":"Politika crkve, crkva politike"},"content":{"rendered":"

Padom socijalizma, tradicionalne religijske institucije u Srbiji vratile su dio politi\u010dke i dru\u0161tvene va\u017enosti. Inzistiranjem na nacionalizmu i ultrakonzervativizmu nastojale su kompenzirati nedostatak “ideolo\u0161kog narativa” i nadoknaditi gubitak crkvenog utjecaja za vrijeme projekta modernizacije u SFRJ. No istaknutu politi\u010dku ulogu Srpske pravoslavne crkve slabo su pratile ozbiljnije posljedice u smislu onoga \u010dime se ta organizacija formalno bavi: \u0161irenja vjere.<\/strong><\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva (SPC) jedan je od najaktivnijih politi\u010dkih \u010dinilaca na geografskom prostoru svog delovanja, no u tom smislu ona nije nikakav izuzetak me\u0111u tradicionalnim verskim zajednicama na svetu. Ako uporedimo zemlje proistekle iz raspada Jugoslavije, verske zajednice imaju odre\u0111eni broj zajedni\u010dkih stavova, u prvom redu one prema biv\u0161oj zajedni\u010dkoj dr\u017eavi i njenoj politici, a i uobi\u010dajeni set konzervativnih stavova vezanih uz takozvanu tradicionalnu porodicu, abortus itd. Tako\u0111e, zajedni\u010dko im je i to \u0161to su u toku ratnih krvoproli\u0107a igrale nemerljivu ideolo\u0161ku ulogu opravdavanja “svoje strane”.<\/p>\n

Ipak, ni SPC ni bilo koja druga verska zajednica ne\u0107e priznati svoje delovanje kao politi\u010dko, \u010dak ni kada je u pitanju odnos prema ratovima iz devedesetih, a jo\u0161 manje kada se govori o pitanjima iz svakodnevnog \u017eivota. To se posebno odnosi na povratak imovine, koji treba posmatrati u okviru specifi\u010dnog odnosa verskih zajednica prema socijalizmu, ali i konkretnog materijalnog interesa vezanog uz ogromne povr\u0161ine zemlje i razne objekte. I u vreme sveop\u0161te \u0161tednje i svaljivanja sve ve\u0107eg tereta bud\u017eetske stabilnosti na obi\u010dne ljude, Crkva, koja vrti ogromne novce, i dalje ostaje netaknuta bilo kakvim porezima. To su, ukratko, odre\u0111ene zajedni\u010dke strane velikih verskih zajednica koje se nazivaju tradicionalnim.<\/p>\n

Me\u0111utim, pored op\u0161tih i zajedni\u010dkih mesta koje su imanentne ve\u0107ini zemalja i ve\u0107ini velikih konfesija, SPC ima odre\u0111ene specifi\u010dnosti koje je izdvajaju, kako po na\u010dinu delovanja, tako i po svojevrsnim efektima tog delovanja. Koren tih specifi\u010dnosti, naravno, le\u017ei u istorijskim okolnostima i na\u010dinima na koje je SPC upravljala tim okolnostima. Kao prvo \u2013 jer je najupadljivije pa i najzna\u010dajnije \u2013 uzmimo za primer odnos prema nacionalizmu. \u010cesto se govori o tome da je Crkva jedan od sto\u017eera nacionalisti\u010dke ideologije i sa ovim se svako mo\u017ee slo\u017eiti, ali to nije dovoljno. SPC je, pre svega, uobli\u010dila taj nacionalizam prema svojoj potrebi. Danas je sasvim uobi\u010dajeno da se pripadnost pravoslavnoj crkvi smatra nu\u017enim uslovom za pripadnost srpskom nacionalnom korpusu.<\/p>\n

Sama SPC dakle stoji na stanovi\u0161tu da izme\u0111u “biti Srbin\/kinja” i “pravoslavac\/ka” stoji znak jednakosti, a takav stav je usvojila i ogromna ve\u0107ina nacionalista. On se, izme\u0111u ostalog, o\u010ditava u nacionalisti\u010dkoj simbolici \u010duvena “tri prsta”. Pozdrav sa uzdignuta tri prsta prvo je lansirala sada potpuno zaboravljena “Srpska svetosavska stranka” sve\u0161tenika u penziji \u017darka Gavrilovi\u0107a koji se i kasnije, posle ga\u0161enja stranke, isticao svojim ultrakonzervativnim, homofobnim i, naravno, nacionalisti\u010dkim stavovima. Kasnije su taj pozdrav usvojili pripadnici Srpskog pokreta obnove i dugo je predstavljao svojevrsnu potvrdu opozicionog identiteta, naravno, ako “opoziciju” u Srbiji devedesetih u prvom redu shvatimo kao konglomerat raznih antikomunisti\u010dkih snaga koje napadaju Milo\u0161evi\u0107a kao “komunistu” ne prigovaraju\u0107i vo\u0111enju rata, ve\u0107 njegovom neefikasnom vo\u0111enju.<\/p>\n

Nema krsta bez tri prsta<\/strong><\/p>\n

Tri prsta formalno predstavljaju “Oca, Sina i Svetog duha”, odnosno gestu koju pravoslavni hri\u0161\u0107ani prave dok se krste. U me\u0111uvremenu je ovaj pozdrav usvojen kao simbol identifikacije pripadnosti srpskoj naciji i, sledstveno, pravoslavnoj crkvi, a u tom smislu su ga usvojile i pristalice nekih re\u017eimskih stranaka. U novije vreme do\u0161lo je do poku\u0161aja da se ovaj pozdrav modifikuje u spojena tri prsta, ba\u0161 kao \u0161to vernici \u010dine dok se krste, i to poku\u0161avaju da populari\u0161u nacionalisti\u010dke snage iz novijih organizacija: Dveri, Zavetnici, ranije Obraz, pa i deo \u010dlanstva Srpske radikalne stranke. Jedan od motiva za ovu promenu (koja jo\u0161 uvek nije kompletna, a pitanje je i da li \u0107e ikada biti) jeste misti\u010darsko obja\u0161njenje prema kojem ta tri prsta treba da budu spojena jer “Otac, Sin i Sveti duh” ne smeju da se razdvajaju. Drugi je taj \u0161to su sveprisutne dru\u0161tvene mre\u017ee ipak ubedile deo srpskih nacionalista da su uzdignuta tri prsta svojstvenija usta\u0161ama i SS-ovcima, na osnovu fotografija iz Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Postoji odre\u0111ena tendencija da se istorija SPC neposredno ve\u017ee za istoriju \u010ditavog srpskog naroda, a ta je tendencija povezana sa pogledom crkve na svoju ulogu u pro\u0161losti. Autokefalnost (nezavisnost) je izborena jo\u0161 za vreme Rastka Nemanji\u0107a \u2013 Svetog Save, i od tog trenutka razvoj pravoslavlja u Srbiji ima i svoje teolo\u0161ke specifi\u010dnosti, u smislu da je ono \u0161to se naziva “svetosavljem” zapravo predstavljalo pravoslavlje koje je inkorporiralo odre\u0111ene elemente narodnih verovanja. Me\u0111utim, glavnu ulogu je Crkva odigrala za vreme osmanske dominacije ovim prostorima. Smatra se da je SPC bila jedina institucija koja je odr\u017eala ono \u0161to je kasnije nazvano nacionalnim identitetom. Iz ove perspektive gledano, pre se mo\u017ee re\u0107i da ga je konstruisala, nego o\u010duvala. U tom periodu treba tra\u017eiti i osnovu za stav o tome da je pripadnost naciji jednaka sa pripadno\u0161\u0107u konfesiji.<\/p>\n

Taj stav, me\u0111utim, u praksi je mnogo komplikovaniji nego \u0161to bi moglo da se zaklju\u010di na prvi pogled. Naime, srpski nacionalisti koji usvajaju ovakav stav (velika ve\u0107ina) na taj na\u010din ne samo da odbacuju jedan deo naroda koji bi neki drugi nacionalizam, postavljen druga\u010dije, rado prigrlio, nego tako\u0111e poku\u0161avaju da uklju\u010de one koji su u me\u0111uvremenu emancipovali svoju nacionalnost, poput Makedonaca ili Crnogoraca, a kojima SPC ne priznaje pravo na autokefalnost (samostalnost) crkava, blokiraju\u0107i njihove poku\u0161aje da budu kanonski priznate. Na neki na\u010din, SPC danas nastavlja politiku tretiranja Makedonije i Crne Gore na sli\u010dan na\u010din kao \u0161to je to \u010dinjeno u periodu izme\u0111u dva svetska rata.<\/p>\n

Odbegle crkve<\/strong><\/p>\n

Makedonska pravoslavna crkva jo\u0161 od 1968. godine poku\u0161ava da se izbori za svoju samostalnost, ali joj to ne uspeva, jer je za kanonsko priznavanje me\u0111u drugim pravoslavnim crkvama nu\u017eno da se sve priznate \u010dlanice sa tim slo\u017ee, dakle i SPC, \u0161to ona u dogledno vreme ne\u0107e u\u010diniti, iako postoji odre\u0111ena verbalna spremnost da pod odre\u0111enim uslovima do toga do\u0111e. Na teritoriji Republike Makedonije zato sada deluje MPC, nepriznata me\u0111u drugim pravoslavnim crkvama, te Pravoslavna ohridska arhiepiskopija, koja je u kanonskom jedinstvu sa SPC. Po pitanju crnogorske crkve stvari su jo\u0161 zao\u0161trenije, jer dok ve\u0107i deo klera i vernika Makedonce (bez obzira na stav o crkvama) ipak smatra nacionalno\u0161\u0107u, u pogledu Crnogoraca taj stav je druga\u010diji. Srpski nacionalisti Crnogorce posmatraju kao integralni deo srpske nacije, “srpsku Spartu” itd., a po\u0161to je princip organizacije pravoslavnih crkava nacionalni, SPC ne pristaje na odvajanje crnogorske crkve zato \u0161to smatra da je re\u010d o Srbima.<\/p>\n

No, istorijski gledano, crnogorska crkva postala je deo SPC tek 1920. godine. Ta je crkva, kako se to ka\u017ee, “obnovila” svoj rad tek 1993. godine. Jer se jo\u0161 od ukidanja Pe\u0107ke patrijar\u0161ije 1766. godine smatralo da je crnogorska crkva autokefalna zbog toga \u0161to nije bilo druge u \u010dijem sastavu bi bila. Tek se stvaranjem Kraljevine SHS 1920. godine tamo\u0161nja Mitropolija uklju\u010duje u SPC, iako je od 1855. godine bila upisana u registar autekefalnih crkava u katalogu Veseljenske patrijar\u0161ije koji je objavljen u Atini. Dana\u0161nji \u010delnik ove mitropolije (u sastavu SPC) je \u010duveni Amfilohije Radovi\u0107 sa vrlo kontroverznom reputacijom u rodnoj Crnoj Gori. Istovremeno, Crnogorska pravoslavna crkva danas ne samo da nije priznata, nego je Sveti sinod Vaseljenske patrijar\u0161ije anatemisao\/izop\u0161tio\/isklju\u010dio njenog \u010delnika Mira\u0161a Dedei\u0107a u obredu koji je obavio patrijarh Vartolomej I.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, u samoj Crnoj Gori SPC ima ve\u0107u podr\u0161ku vernika od CPC (pribli\u017eno 49 odsto prema pribli\u017eno 35 odsto po podacima iz 2010. godine), a poseduje i sve najzna\u010dajnije objekte koje se smatraju svetinjama, poput manastira Svetog Vasilija Ostro\u0161kog (gde je nedavno mitropilit Amfilohije odlikovao Emira Kusturicu ordenom SPC), Cetinjskog manastira, manastira Mora\u010da i tako dalje… Sa druge strane CPC \u2013 koja tvrdi da ima oko 50 hiljada vernika \u2013 pored Crne Gore svoje sledbenike ima i u Vojvodini (selo Lov\u0107enac, mesto naseljeno Crnogorcima nakon Drugog\u00a0 svetskog rata) i \u2013 u Argentini. Ovo su samo neki od primera koji nam ukazuju na dubinu i karakter anga\u017emana SPC kao institucije koja za sebe tvrdi da se ne bavi politikom.<\/p>\n

Raskoli i podele<\/strong><\/p>\n

Postoji jedan zna\u010dajan period u istoriji razvoja SPC na koji treba obratiti posebnu pa\u017enju, a to je period druge polovine dvadesetog stole\u0107a. Naime, objekti SPC u inostranstvu, pre svega u SAD, postali su mesta okupljanja politi\u010dke, nacionalisti\u010dke emigracije. Ve\u0107ina tada\u0161njih emigranata je sa nepoverenjem posmatrala sve \u0161to se de\u0161ava u Jugoslaviji, pa su tako i onda\u0161nju SPC smatrali “komunisti\u010dkom”. To je dovelo do raskola (termin za podelu koji se zvani\u010dno koristi u SPC), kada je 1963. godine ra\u0161\u010dinjeni ameri\u010dki vladika Dionisije odbio poslu\u0161nost Svetom sinodu i Verskoj komisiji i osnovao posebnu crkvenu organizaciju tipi\u010dno ameri\u010dko-hladnoratovskog imena \u2013 Slobodna SPC.<\/p>\n

\u010citav poduhvat je neodoljivo podse\u0107ao na situaciju sa ruskom crkvom posle Oktobarske revolucije i osnivanje “Ruske zagrani\u010dne crkve”. Ova podela bila je na snazi do 1992. godine kada je obredom koji su zajedno izvr\u0161ili tada\u0161nji patrijarh Pavle i poglavar SSPC Irinej ona i zvani\u010dno okon\u010dana. Ipak, pojedine parohije u Engleskoj (procenjuje se da su u pitanju nastavlja\u010di dela ljoti\u0107evskih emigranata) nisu prihvatile pomirenje i jo\u0161 uvek su zvani\u010dno van SPC. Bez obzira na to, ono oko \u010dega se u sla\u017eu je reafirmacija lika i dela Nikolaja Velimirovi\u0107a, predratnog vladike koji je u me\u0111uvremenu progla\u0161en za sveca (Nikolaj Ohridski i \u017di\u010dki), a koji je u toku rata bio interniran u manastiru zbog podr\u0161ke pu\u010du 27. marta 1941. godine.<\/p>\n

Pred kraj rata on je bio interniran i u Dahau na jedan mesec, odakle je pu\u0161ten na intervenciju Milana Nedi\u0107a i Dimitrija Ljoti\u0107a. Danas se Velimirovi\u0107 smatra jednim od najzna\u010dajnijih teologa u istoriji SPC. Iako postoji jasni antisemitski zapisi, Crkva uporno negira njegov antisemitizam, kao \u0161to se ne pominje ni to da je svojevremeno odlikovan Gvozdenim krstom koji mu je uru\u010dio nema\u010dki poslanik u Beogradu zbog rada na pobolj\u0161anju nema\u010dko-srpskih veza. Sli\u010dnu sudbinu do\u017eiveo je tada\u0161nji patrijarh Gavrilo, me\u0111utim njega danas retko ko pominje, naro\u010dito zbog \u010dinjenice da se on 1947. godine vratio u zemlju i ponovo seo na tron patrijarha, za razliku od Nikolaja koji je oti\u0161ao u SAD, gde je do smrti neumorno radio protiv SFRJ.<\/p>\n

Mrtvi knezovi i kosovski manastiri<\/strong><\/p>\n

SPC je naposletku aktivno u\u010destvovala u raspadu te zemlje: na primer (krajem osamdesetih godina) organizovala je “turneju” mumificiranih ostataka kneza Lazara Hrebeljanovi\u0107a (car Lazar iz epskih pesama, komandant vojske srpskih feudalaca u prvoj bici na Kosovu polju), zatim izvodila pogrebne obrede na mestima stradanja Srba od usta\u0161a i time ne samo demonstrirala svoju novu poziciju u dru\u0161tvu, ve\u0107 pre svega mobilisala nacionalisti\u010dke snage, te raspirivala nacionalisti\u010dki sentiment. Treba u tom smislu pomenuti i ulogu SPC u trenutnim kosovskim de\u0161avanjima. Naime, manastiri SPC koji su izgra\u0111eni u srednjem veku koriste se kao sna\u017ean argument za polaganje prava Srbije na Kosovo.<\/p>\n

Kada je 1991. godine po\u010deo rat, sve\u0161tenici su blagoslovili “dobrovoljce” i njihovo oru\u017eje, otvoreno agitovali za rat, a vladike javno napadale protivnike rata. Za sve to vreme, pozicija SPC se neprestano uzdizala, imovina se uve\u0107avala, najve\u0107im delom povratom dobara koja su nacionalizovana ili konfiskovana nakon Drugog svetskog rata. I dan-danas, zvani\u010dnik od koga se ponekad mo\u017ee \u010duti da ne\u0161to mora i oru\u017ejem da se brani (naro\u010dito Kosovo) jeste patrijarh Irinej. Ali sve to uz folklornu apstraktnu osudu rata kao takvog, u skladu s o\u010dekivanim stavom verskih zajednica.<\/p>\n

Iako postoji mi\u0161ljenje da je SPC jedinstvena celina, to se \u010desto ispostavlja kao neta\u010dno. Prvo, u politi\u010dkom smislu, njeni dostojanstvenici \u010desto podr\u017eavaju razli\u010dite strane. Na primer, \u010duveni vladika Mile\u0161evski Filaret je poznat kao jedini deklarisani Milo\u0161evi\u0107evac i za vreme rata u Bosni i Hercegovini se slikao sa mitraljezom na ramenu ispred oklopnog transportera. No svojevremeno je i SPO imao svoje pristalice prvenstveno u sve\u0161tenstvu ni\u017eeg ranga. Pomenuti Amfilohije Radovi\u0107 je svojevrsni politi\u010dki lider u Crnoj Gori oko koga se okupljaju antire\u017eimske, ali prosrpske snage. To nejedinstvo je nezvani\u010dno, o njemu govore takozvani “poznavaoci prilika” i razni analiti\u010dari, a vidljivo je uglavnom samu prilikom izbora novog patrijarha. Solidarnost me\u0111u visokim zvani\u010dnicima je oko nekih stvari ipak neupitna. Nakon 2000. godine izbila su tri efebofilska seksualna skandala: arhimandrit (iguman ili poglavar manastira) Ilarion je uhva\u0107en u neprili\u010dnim seksualnim radnjama prema nekim de\u010dacima i ka\u017enjen preme\u0161tajem u drugi manastir uz odre\u0111eno pokajanje. Me\u0111utim, dvojicu vladika koji su ume\u0161ani u mnogo izra\u017eenije homoseksualne skandale \u2013 Pahomija i Vasilija Ka\u010davendu \u2013 Crkva je branila do kraja.<\/p>\n

Politi\u010dki folklor, religijska marginalnost<\/strong><\/p>\n

Iako su bili suo\u010deni i sa video snimcima, pored brojnih svedo\u010denja, Sinod i Arhijerejski sabor su izbegli eksplicitnu osudu ove dvojice. Protiv Pahomija (Svetovno ime Tomislav Ga\u010di\u0107) je pokrenut sudski postupak u Srbiji, ali je on zastareo zbog odugovla\u010denja. Ka\u010davenda je bio vladika u Bosni, pa su za njega bili nadle\u017eni bosanskohercegova\u010dki sudovi koji se nisu me\u0161ali. Naposletku je na\u0111eno solomnsko re\u0161enje da se on sam povu\u010de i tako pusti da preko slu\u010daja padne pra\u0161ina. Istodobno, skandali Crkvi ni najmanje ne smetaju da osu\u0111uje homoseksualce koji nisu vladike i da se njeni \u010dlanovi (ne obi\u010dni vernici, nego i monasi) nalaze me\u0111u militantnim homofobima koji napadaju povorku ponosa.<\/p>\n

Jedini vladika koji jeste smenjen je Artemije koji je slu\u017ebovao na Kosovu. Njegov odgovor je bio nepriznavanje te odluke, pa se prakti\u010dno odmetnuo od SPC, i sa delom lojalnog mona\u0161tva ima svoju organizaciju kojom rukovodi iz okoline Kraljeva. No on je smenjen ne zbog seksualnog skandala, nego zbog sumnje u name\u0161tanje poslova jednoj gra\u0111evinskoj firmi pod kontrolom njegovih pristalica. To mo\u017eda najbolje ilustruje skalu va\u017enosti u ovom trenutku. SPC se nalazi, na neki na\u010din, na vrhu svoje istorijske mo\u0107i: uprkos idealizaciji pro\u0161losti, retko kada je Crkva bila u prilici da u\u017eiva u ovakvom dru\u0161tvenom statusu u svojoj istoriji. Ipak njen uticaj je vi\u0161e povr\u0161an i folklornog karaktera, nego su\u0161tinski.<\/p>\n

Navedimo samo jedan primer, ali vrlo zna\u010dajan: u svom krsta\u0161kom pohodu protiv “bele kuge” i abortusa patrijarh Pavle je svojevremeno zapretio ekskomunikacijom svim lekarima i medicinskom osoblju koji u\u010destvuju u abortusima. Ti isti lekari \u010desto u svojim ordinacijama imaju ikone, njihov esnaf ima zvani\u010dnu slavu (sveti vra\u010di Kozma i Damjan), ali broj abortusa nije smanjen, naprotiv. Kroz tu optiku treba posmatrati pravi uticaj Crkve na svakodnevni \u017eivot. Sve se odvija strogo na simboli\u010dkoj ravni \u2013 mladi vernici koji se strastveno javno krste prolaze\u0107i pored crkava, obele\u017eavanje porodi\u010dnih slava i no\u0161enje religijskog nakita \u2013 brojanica, krstova, ikonica… A, kada \u017eivot zapovedi, onda na abortus, ili \u0161ta god da je neophodno. Sve se, ionako, bar teorijski, ispravlja naknadnim pokajanjem ili javnim srbovanjem, mada konkretne donacije imaju tako\u0111e va\u017ean efekat.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srpska pravoslavna crkva (SPC) jedan je od najaktivnijih politi\u010dkih \u010dinilaca na geografskom prostoru svog delovanja. U tom smislu ona nije nikakav izuzetak me\u0111u drugim tradicionalnim verskim zajednicama na svetu. Ako pogledamo zemlje proistekle iz raspada Jugoslavije, te verske zajednice imaju odre\u0111eni broj zajedni\u010dkih stavova, u prvom redu prema zajedni\u010dkoj dr\u017eavi i njenoj politici…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":13531,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-13522","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13522","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13522"}],"version-history":[{"count":26,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13522\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13549,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13522\/revisions\/13549"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/13531"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13522"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13522"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13522"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=13522"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=13522"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=13522"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=13522"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}