{"id":1333,"date":"2014-06-16T07:15:15","date_gmt":"2014-06-16T06:15:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1333"},"modified":"2021-02-25T11:06:37","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:37","slug":"offshore-kompanije-na-polu-periferiji-slucaj-ncr-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1333","title":{"rendered":"Offshore kompanije na periferiji – slu\u010daj NCR u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Dolazak stranih kompanija na doma\u0107e tlo \u010desto se do\u010dekuje s nadom u velike investicije, pokretanje proizvodnje i o\u017eivljavanje privrede. Me\u0111utim, te nade u pravilu ostaju neispunjene. Transnacionalna kompanija NCR jo\u0161 je jedan ilustrativan primjer toga za\u0161to te kompanije dolaze i koju cijenu pla\u0107amo da ih privu\u010demo. Izmje\u0161tanje poslovanja u zemlje gdje je mogu\u0107e dobiti jeftinu, a visokoobrazovanu radnu snagu te porezne olak\u0161ice korisno je za stope profita, no ima te\u0161ke posljedice za radnike.<\/strong><\/p>\n

Ameri\u010dka korporacija NCR (National Cash Registers) otvorila je 2012. svoje poslovne objekte u Beogradu gdje je predstavljena kao jedan od najsavremenijih operativnih i informacionih centara kod nas. Srbija je \u201cneotkriveni dragulj poslovnog sveta<\/a>\u201d, izjavio je tom prilikom potpredsednik ove korporacije. Otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 i tada\u0161nja ambasadorka Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Srbiji Meri Vorlik (Mary Warlick). Potpredsednik korporacije NCR D\u017eef Mekroski (Jeff McCroskey) objasnio je da je Srbija izabrana za centar budu\u0107eg poslovanja NCR zbog \u201cvisoko obrazovane radne snage, koja govori strane jezike, odli\u010dne infrastrukture i pomo\u0107i Vlade Srbije\u201d. Sli\u010dno je ponovio<\/a> i potpredsednik kompanije Dorsman 2014. godine: \u201cZaposlili smo u Srbiji veoma talentovan kadar. Na\u0161i zaposleni govore po vi\u0161e jezika, poseduju visoko obrazovanje, a u neretko i velike tehni\u010dke ve\u0161tine i ve\u0161tine upravljanja\u201d. Izrazi kojima je pra\u0107eno otvaranje kompanije su: \u201cotvaranje radnih mesta\u201d, \u201cja\u010danje ekonomskih veza SAD i Srbije\u201d, \u201cmladi ljudi koji \u0107e raditi u ovoj kompaniji ne\u0107e odlaziti iz Srbije\u201d. Tokom ove godine najavljeno je zapo\u0161ljavanje 2.000 novih ljudi! Ambasadorka Vorlik je izjavila<\/a> da je ovo \u201cdokaz poslovnih mogu\u0107nosti koje Srbija nudi stranim investitorima\u201d.<\/p>\n

Pitanje je kako bi javnost reagovala na vest o zapo\u0161ljavanju mladih i visokoobrazovanih ljudi u ovoj stranoj kompaniji da je kojim slu\u010dajem u medijima spomenuto da se radi o obi\u010dnom call centru<\/em>, uglavnom o poslovima operatera koji rade rutinske, zamorne i stresne poslove, daleko ispod kvalifikacija nekog ko ima fakultetsko \u0007obrazovanje\b. Naime, NCR korporacija ima nekoliko delatnosti: proizvodi samouslu\u017ene ma\u0161ine, bankomate, fiskalne kase, reguli\u0161e njihovu prodaju, instalaciju, odr\u017eavanje i sl. dok se njena poslovnica u Srbiji sastoji od timova koji pru\u017eaju IT usluge i podr\u0161ku u vidu nabavke delova, popravaka tih aparata, projektovanja i logistike. U Beogradu se nalazi deo NCR-a koji slu\u017ei kao informati\u010dki i korisni\u010dki servis za druge firme \u0161irom sveta. Operateri povezuju kupce i pru\u017eatelje usluga u 180 zemalja, od Azije, preko Evrope do Amerike. Radi se o ogromnoj kompaniji (sa 26.000 zaposlenih \u0161irom sveta) koja ostvaruje profit putem of\u0161or poslovanja, tj. izme\u0161tanjem svoje proizvodnje u zemlje sa jeftinom radnom snagom. Tako\u0111e, vlada Srbije je samo u 2013. za 300 zaposlenih dala subvencije u iznosu od 5.000\u20ac po zaposlenom<\/a>, dok se procenjuje da je taj iznos za 2014. mnogo ve\u0107i. Prose\u010dna plata jednog operatera u Srbiji je oko 500\u20ac. Servis koji posluje u Beogradu ranije je bio u Budime\u0161ti gde su plate operatera bile 1.000 eura za isti posao, tako da je NCR prili\u010dno u\u0161tedio preseljenjem u Srbiju. Da su mogu\u0107i daleko gori uslovi, sa platom radnika od 200 eura i to unato\u010d subvencijama od 7.000 eura po zaposlenom, svedo\u010di slu\u010daj ju\u017enokorejske kompanije<\/a> \u201cJura\u201d u Ni\u0161u.<\/p>\n

Of\u0161or i autsorsing<\/strong><\/p>\n

NCR svoje delatnosti pru\u017ea i drugim velikim svetskim kompanijama poput Simensa, BlackBerryija, McDonald’sa i Walmarta. Ovi help desk timovi<\/em> koji pru\u017eaju IT podr\u0161ku krupnim kompanijama rade upravo u Beogradu. Me\u0111utim, kompanije kao NCR tako\u0111e koriste usluge manjih, doma\u0107ih firmi koje posluju kao manje autsorsing firme. Takva je na primer doma\u0107a Trizma (Trizma d.o.o.) koja je \u201cpionir\u201d u IT autsorsingu u Srbiji od 2002. godine, i \u010diji posao je da za krupne poslodavce poput NCR skenira tr\u017ei\u0161te, vr\u0161i selekciju radnika i obu\u010dava ih umesto njih. Ona je ustvari agencija za zapo\u0161ljavanje i vrlo \u010desto kontraktor preko koga se zapo\u0161ljavaju radnici koji rade u NCR.<\/p>\n

Autsorsing je na\u010din poslovanja u kome korporacije izme\u0161taju delove svoje proizvodnje i prepu\u0161taju ih drugim nezavisnim firmama. Srbija pri tom va\u017ei kao bolja autsorsing destinacija u odnosu na Indiju (o Isto\u010dnoj Evropi se govori kao o novoj Indiji), jer premda je ovde cena rada vi\u0161a, radna snaga je obrazovanija i bolje barata stranim jezicima. Autsorsanje odre\u0111enih poslova poput IT podr\u0161ke prebacuje se u druge zemlje zbog jako povoljnih uslova poslovanja i brojnih subvencija, pri \u010demu vlade tih zemalja kao svoju prednost isti\u010du upravo minimalne cene rada.<\/p>\n

Me\u0111utim, transnacionalne kompanije poput NCR jako malo ula\u017eu u proizvodnju te ne stvaraju realan privredni rast, ali zato ostvaruju profit. Podaci iz 2006. i 2007., prema autorki Ursuli Hjus<\/a> (Ursula Huws), pokazuju kako se za taj period tr\u017ei\u0161ni udio multinacionalnih kompanija drasti\u010dno pove\u0107ao kao \u0161to se pove\u0107ao i njihov udio u globalnoj zaposlenosti, a spajanja i preuzimanja dostigla su rekordne razine. No, istovremeno se dogodio pad u realnim investicijama u razvoj nove proizvodnje \u2013 poznatim kao\u00a0green field<\/em>\u00a0investicijama. Kompanije su zadr\u017eale \u017eeljene razine profita time \u0161to su pro\u017edirale druge kompanije, a da pritom nije bilo dovoljno nove proizvodnje<\/a>.<\/p>\n

Tako\u0111e, prema nekim izvorima<\/a>, najve\u0107e ameri\u010dke korporacije u poslednjoj deceniji zaposlile su 2,4 miliona radnika u inostranstvu upravo putem of\u0161or zapo\u0161ljavanja i autsorsinga, pri tom ostavljaju\u0107i 2,9 miliona radnika u Americi bez posla, \u010dime su samo doprinele rastu nezaposlenosti.<\/p>\n

Dr\u017eavne subvencije<\/strong><\/p>\n

Vrlo \u010dest argument kojim se brani neoliberalizam kod nas jeste da ovo sada \u0161to mi imamo i nije \u201cslobodno tr\u017ei\u0161te\u201d, a za \u0161ta su navodno odgovorni korupcija, nepo\u0161tovanje zakona, nedovr\u0161ena privatizacija, nedisciplina itd. Ono \u0161to se ne uvi\u0111a jeste \u2013 da bi \u201cuspe\u0161no\u201d poslovale, transnacionalne kompanije upravo trebaju labavo radno zakonodavstvo, mutne i netransparentne dogovore sa dr\u017eavom, ogromne subvencije i zakonsku mogu\u0107nost da \u0161to vi\u0161e snize cenu rada u toj zemlji. Srbija dodatno izgleda kao privla\u010dna destinacija jer ima stabilan sistem koji se tretira jo\u0161 uvek kao demokratski i gde se prava radnika kr\u0161e u bezbednom institucionalnom okviru. Drugim re\u010dima, ne postoje neke vidljive pretnje otpora.<\/p>\n

Dakle, NCR je izme\u0161tanjem delova svoje proizvodnje u zemlje periferije i poluperiferije, tamo gde je najjeftinije za poslovanje, enormno smanjila svoje tro\u0161kove proizvodnje i uve\u0107ala svoj profit. Za potrebe ovog teksta razgovarala sam sa nekoliko osoba koje su u ovoj kompaniji radile od 6 meseci do godinu dana.<\/p>\n

Radnici u Srbiji manje su pla\u0107eni od radnika u Americi (\u201cMese\u010dna plata osobe zaposlene u Americi je bila 5.000 dolara, kao moja godi\u0161nja zarada!\u201d), ali su zato mnogo obrazovaniji \u2013 ameri\u010dki radnik sa fakultetskim obrazovanjem ne\u0107e raditi na takvom poslu, pritom vi\u0161e ko\u0161ta i nije toliko motivisan i revnosan u poslu.<\/p>\n

Po\u010detkom ove godine i premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 je pozdravio poslovanje NCR i najavio razli\u010dite ustupke radi zapo\u0161ljavanja mladih u Srbiji. Rekao je da je Vlada Srbije spremna da pomogne svim stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Dodao je i da \u0107e vlada \u201cobezbediti uslove za zapo\u0161ljavanje mladih\u201d ali da taj problem nije mogu\u0107e tako brzo re\u0161iti jer prvo treba promeniti obrazovni sistem \u2013 tako da bude tr\u017ei\u0161no orijentisan!<\/p>\n

To zna\u010di da \u0107e, ako se usvoje tr\u017ei\u0161ne pretpostavke visokog obrazovanja, svo znanje, pa i ono koje bi trebalo biti kriti\u010dki usmereno, biti samo u slu\u017ebi profitne logike. Me\u0111utim, NCR zapo\u0161ljava podjednako i osobe sa srednjom \u0161kolom ili sa diplomom mastera, osobe koje su arhitekti, sociolozi, antropolozi ili ekonomisti i in\u017eenjeri \u2013 jasno je da je za tu vrstu posla najmanje va\u017eno prethodno obrazovanje. A kako u praksi izgleda rad u firmi za koju bi obrazovanje trebalo tr\u017ei\u0161no preorijentisati, svedo\u010de i izjave radnika koji su radili na poslovima NCR a koje sam imala priliku da intervjui\u0161em:<\/p>\n

\u201cNeinspirativno. To je kao pokretna traka, samo nije traka ve\u0107 telefonski pozivi. Atmosfera mo\u017ee da bude zanimljiva, ljudi mogu da budu zanimljivi, mladi oko 25 ili 30 godina, ali sam posao je da umre\u0161, nula kreativnosti.\u201d<\/p>\n

\u201cPosao je iznuruju\u0107 i mind numbing<\/em> i veoma stresan, tako da se oni cimaju oko toga da ljudi ne daju otkaze masovno.\u201d<\/p>\n

\u201cSedi\u0161 8 sati za kompom.\u201d<\/p>\n

\u201cDok je sli\u010dna poslovnica radila u UK ove su poslove\u00a0bukvalno radila deca od 16, 17 godina. To je njima bila kao praksa nakon srednje \u0161kole. Tako da je to glupost \u0161to se to ovde predstavlja kao posao za visokoobrazovane, druga je stvar \u0161to ti nema\u0161 druge opcije.\u201d<\/p>\n

\u201cOvde su ljudi toliko prepla\u0161eni i pristaju da rade bukvalno pod svim uslovima \u2013 ne bune se na prekovremeni rad, na dodatni posao i prihvataju sve! Dobra stvar je \u0161to ima\u0161 sigurnu platu koja ti sti\u017ee svakog meseca, ima\u0161 pla\u0107ene sve dodatne stvari od prevoza do toplog obroka i to je ustvari ono \u0161to ljude dr\u017ei. Ali mogu\u0107nosti da napreduje\u0161 su nikakve, jer ako radi\u0161 dobro samo \u0107e da ti natovare vi\u0161e posla.\u201d<\/p>\n

\u201cKad smo se zaposlili oni su nama pri\u010dali kako su oni jedna divna firma i kako nema diskriminacije ni po jednom osnovu, ali se ubrzo pokazalo da nije tako. De\u0161ava se da neki ljudi u nekim sektorima rade samo no\u0107ne smene i nikad nemaju dnevne smene. Zatim, ljudi su davali otkaze jer nisu mogli da podnesu koli\u010dinu posla \u2013 neki su na primer ostajali i po celu no\u0107 da bi zavr\u0161ili posao od tog dana i ako ti po zakonu ne sme\u0161 da ima\u0161 vi\u0161e od 10 sati prekovremenog rada oni su imali i 30 sati vi\u0161e u toku jedne nedelje. Nisu mogli da izdr\u017ee pritisak jer ne mo\u017ee\u0161 da napusti\u0161 radno mesto ako ne zavr\u0161i\u0161 posao.\u201d<\/p>\n

\u201cKad se zaposli\u0161 tebi u ugovoru pi\u0161e da ako zakasni\u0161 vi\u0161e od 3 puta u toku meseca dobija\u0161 momentalno otkaz. To ba\u0161 i nije tako, ali ako ho\u0107e da ti daju otkaz zbog ne\u010deg drugog oni mogu da se pozovu na tu odredbu. Ja ne znam da li je to po zakonu ali oni imaju neverovatan tim pravnika koji radi za njih, tako da sve to izgleda skockano.\u201d<\/p>\n

\u0160tetna dr\u017eavna strategija<\/strong><\/p>\n

Iako mediji objavljuju da NCR planira investicije od 320 miliona dolara, nije jasno na \u0161ta se ta\u010dno misli s obzirom da se firma u Srbiji ne bavi proizvodnjom:<\/p>\n

\u201cOni ni\u0161ta ne ula\u017eu. Ja ne vidim u \u0161ta bi oni mogli da investiraju, \u0161ta bi to njima donelo? Oni jako pro\u0161iruju svoje kapacitete od ove godine, zapo\u0161ljavaju veliki broj ljudi, ve\u0107 sada radi vi\u0161e od 2.000, i grade takozvani krizni centar u In\u0111iji, to je zgrada koja bi trebalo njima da slu\u017ei u slu\u010daju da se desi neki zastoj u poslovanju, ako nestane struja ili ne\u0161to sli\u010dno \u2013 ali to je investicija koja je za njih, to nema nikakve veza sa Srbijom.\u201d<\/p>\n

\u201cNjihove investicije su \u0161to pla\u0107aju kiriju, \u0161to su postavili kompjutere i telefone i to je to.\u201d<\/p>\n

Izgleda da je Srbija, sa fleksibilnim radnim zakonodavstvom i otvorenom politikom jefitinih uslova poslovanja, na globalnom planu idealna sredina za transnacionalne kompanije koje posluju kao of\u0161or firme 1<\/a><\/sup> . Strane kompanije koje sele svoje poslovanje u Srbiju imaju od toga vi\u0161estruke koristi. One dobijaju visokokvalificiranu radnu snagu koju jako malo pla\u0107aju jer nadoknadu do realne cene rada pla\u0107a vlada, odnosno pla\u0107aju porezni obveznici iz sredstva javnog finansiranja. Strane kompanije dobijaju i druge razne subvencije poput besplatnog kori\u0161tenja zemlji\u0161ta na kojima se firme nalaze, niskih zakupnih cena i raznih tipova poreznih olak\u0161ica. Ovde se nalazi sr\u017e liberalnih zabluda o transnacionalnim kompanijama koje u zemlju donose investicije kojima se o\u017eivljava doma\u0107a privreda. Tro\u0161kove uvezenih investicija skupo pla\u0107amo raznim popustima dok se dobit u obliku zarade vra\u0107a u zemlju, tj. kompaniju porekla.<\/p>\n

  1. Pogledati power prezentaciju ministarke Kori Udovi\u010dki<\/a> o tome za\u0161to je Srbija privla\u010dna destinacija za autsorsing. Kao glavni aduti pod stavkom \u201c\u0160ta Srbija nudi\u201d, navode se prose\u010dna mese\u010dna bruto plata koja je najni\u017ea u regionu, odli\u010dno poznavanje engleskog jezika i subvencije [↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ameri\u010dka korporacija NCR (National Cash Registers) otvorila je 2012. svoje poslovne objekte u Beogradu gdje je predstavljena kao jedan od najsavremenijih…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1337,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[125],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[122],"class_list":["post-1333","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-investicije","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1333","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1333"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1333\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36877,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1333\/revisions\/36877"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1337"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1333"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1333"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1333"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1333"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1333"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1333"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1333"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}