{"id":13289,"date":"2016-05-09T07:00:32","date_gmt":"2016-05-09T06:00:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=13289"},"modified":"2021-02-25T11:00:58","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:58","slug":"igre-grada-kulture-i-kapitala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=13289","title":{"rendered":"Savamala: igre grada, kulture i kapitala"},"content":{"rendered":"

Prema svemu sude\u0107i, d\u017eentrifikacijski procesi u Beogradu u\u0161li su u novu fazu, ve\u0107 vi\u0111enu u brojnim svjetskim gradovima koji su pro\u0161li takav tip urbane transformacije posljednjih decenija. No, zbivanja u kvartu Savamala, oli\u010dena u ljudima s “fantomkama” koji ru\u0161e objekte i zastra\u0161uju gra\u0111ane, pokazuju da prijelaz u novu fazu ne te\u010de onako glatko kao u nekim drugim primjerima gdje je kultura do samog kraja odradila ulogu dru\u0161tvenog lubrikanta za unosne investicije. Ba\u0161 zato je cijela ekonomska logika prili\u010dno razvidnija.<\/strong><\/p>\n

Napisi o “fantomkama u centru Beograda” ve\u0107 dve sedmice pune srpske medije. Prve vesti nastale su na osnovu navoda<\/a> svedoka, putem dru\u0161tvenih mre\u017ea i izve\u0161taja alternativnih medija, o tridesetak ljudi sa fantomkama preko glave, koji su obezbe\u0111ivali ru\u0161enje objekata u centru prestonice, u kvartu Savamala, nedaleko od Glavne \u017eelezni\u010dke stanice. Sa opasnim oru\u0111em u rukama, “fantomi” su, prema izjavama o\u010devidaca, presretali gra\u0111ane, pretili im i terali ih sa lica mesta, pa \u010dak i vezivali, \u0161tite\u0107i bagere koji su ru\u0161ili privatne objekte.<\/p>\n

Verovatno se malo ko iznenadio kada je \u010duo na kom mestu se doga\u0111aj odigrao, a jo\u0161 manje je bilo za\u010du\u0111enih nad politi\u010dkom igrom koja je usledila. Tokom prebacivanja loptice<\/a> odgovornosti izme\u0111u gradona\u010delnika, gradskih slu\u017ebi, policije, tu\u017eila\u0161tva i stranaka na vlasti s jedne, a poverenika i za\u0161titnika gra\u0111ana, stranaka u opoziciji i duhovitih aktivista<\/a> s druge strane, naga\u0111alo se o tome ko je naru\u010dio ru\u0161enje, \u0161pekulisalo da li su objekti bili predvi\u0111eni za ru\u0161enje ili ne, da li je u svemu u\u010destovao i Grad, i za\u0161to policija i gradske slu\u017ebe nisu reagovale… U me\u0111uvremenu se ni\u0161ta konkretno nije saznalo, ali jedino \u0161to svi komentatori doga\u0111aja ti\u0161e ili glasnije pretpostavljaju jeste da ru\u0161enje ima veze sa planiranim urbanisti\u010dkim promenama Savamale zarad izgradnje “Beograda na vodi”, velikog d\u017eentrifikacijskog projekta aktuelne vlasti.<\/p>\n

No\u0107as se Beograd d\u017eentrifikuje<\/strong><\/p>\n

Veza misterioznog ru\u0161enja i “Beograda na vodi” nije dokazana, a u nekim se izjavama zvani\u010dnika odlu\u010dno negira, no argumenti za d\u017eentrifikaciju, naprotiv, neprekidno se iznose u javnost, iako je njihova ubedljivost jednako fantomska. Argumenti su deo standarnog repertoara odbrane kapitala od tobo\u017enje radni\u010dke razma\u017eenosti: u prvi plan se iznose direktna strana ulaganja, nova radna mesta i pove\u0107anje BDP-a, zarad kojih, na bednoj periferiji kapitalizma, manje privilegovani me\u0111u nama treba da hrabro trpe i postojano \u0107ute. (Iste ideje, u slu\u010daju nedavnog \u0161trajka radnika fabrike “Jura”<\/a> u Leskovcu, zastupao<\/a> je i sam premijer Vu\u010di\u0107.) Argumenti se uporno ponavljaju, iako od svih obe\u0107anih blagodeti ve\u0107ina gra\u0111ana uglavnom vidi \u0161ut i bagere, dok su za radnike rezervisani palice, lanci i pelene.<\/p>\n

No, “d\u017eentrifikacija”, kao uobi\u010dajeni naziv za proces pove\u0107anja ekonomske vrednosti gradskih kvartova \u2013 izmenama u arhitekturi, urbanisti\u010dkom planu i socijalnoj strukturi stanovnika \u2013 kojom se vr\u0161i alokacija resursa i akumulacija kapitala, poznat je i na\u0161iroko analiziran fenomen. Na primeru Beograda, o d\u017eentrifikaciji se kriti\u010dki relativno \u010desto pisalo s levih pozicija, uglavnom u vezi sa “Beogradom na vodi” i Savamalom. Fokus ve\u0107ine tih tekstova bila je, me\u0111utim, centralna uloga kulture i umetnosti u promeni imid\u017ea kvarta, te u zata\u0161kavanju neugodne istorije privatizacija i radni\u010dkih borbi tokom preuzimanja dru\u0161tvene svojine u procesu restauracije kapitalizma u Srbiji.<\/p>\n

Kriti\u010dka o\u0161trica u nekoliko tekstova bila je s pravom usmerena ne samo na posledice takvog prekrajanja grada u vidu ve\u0107e klasne nejednakosti, socijalnog in\u017eenjeringa, prisvajanja javnih prostora i manje dostupnosti grada ve\u0107ini gra\u0111ana, ve\u0107 i na konfliktne klasne i ekonomske odnose unutar same kulturno-umetni\u010dke scene koja je postala sau\u010desnik u ovoj igri “Monopola”. Tako se u tekstu<\/a> Ivana Zlati\u0107a i Noe Treister mo\u017ee na\u0107i analiza uspona firme “Mikser House”, kao brenda koji je postao sinonim za privatno preduzetni\u0161tvo u kulturi, a jednako je u\u010destvovao u privatizaciji dru\u0161tvenih preduze\u0107a i tzv. revitalizaciji Savamale putem “useljavanja kulturnih sadr\u017eaja u biv\u0161e poslovne prostore opusto\u0161enih dru\u0161tvenih preduze\u0107a”. Vida Kne\u017eevi\u0107 se, pak, bavila<\/a> ideolo\u0161kom ulogom “menad\u017eera u kulturi”, njihovom manipulacijom umetni\u010dkim radom prekarnih umetnika i volontera, te preuzimanjem kriti\u010dkih glasova nezavisne scene zarad kreiranja ideolo\u0161kog paravana kojim se prikrivaju procesi eksploatacije u promeni vrednosti gradskog jezgra, dok se Danilo Prnjat odva\u017eio<\/a> da preispita klasnu dinamiku i prikrivenu klasnu hijerarhiju unutar same nezavisne kulturne scene.<\/p>\n

Od karnevala do krupnog kapitala<\/strong><\/p>\n

U me\u0111uvremenu, pod sloganom art menja kvart<\/em>, Savamala zaista je postala popularna “boemska” \u010detvrt, mesto za provod i naviku na no\u0107ni \u017eivot, gde izlazak jeste ne\u0161to skuplji, ali i dalje pristupa\u010dan i “isplativ”, naro\u010dito za mla\u0111u srednju klasu, kvart \u010dija se ekonomija, pod vo\u0111stvom “malih privrednika”, zasniva na ugostiteljstvu i turizmu, a \u010dije nali\u010dje su radnici na crno, afektivni rad, izbegavanje poreza… Osim toga, uspeh privatnog preduzetni\u0161tva u kulturi Savamale umnogome je rasteretio gradske i dr\u017eavne institucije organizovanja kulturnog programa \u2013 tako se ogroman broj popularnih i isplativih rok koncerata pre “revitalizacije” Savamale realizovao u Domu omladine Beograda ili Studentskom kulturnom centru, koji su potom ostali bez znatnog dela tog kola\u010da, ali i, \u0161to je zapravo ve\u0107i gubitak, simboli\u010dnog kapitala, te svoju dublju vezu sa omladinom i studentima odr\u017eavaju uglavnom na nivou naziva i istorije. Bud\u017eetskim institucijama tako je na srcu ostao jo\u0161 samo kamen optu\u017ebi za koncepcijsko tavorenje, parazitizam i nepotisti\u010dko zapo\u0161ljavanje, dok su privatnici u kulturi dobro zara\u0111ivali, a publika svejedno punila kafi\u0107e i koncertne sale u Savamali. \u010cinilo se da su s te strane svi zadovoljni.<\/p>\n

Me\u0111utim, bageri za izgranju solidne baze ubrzo su uklonili privremenu nagradnju. Nakon fantomskog ru\u0161enja u Savamali, usledilo je legalno ru\u0161enje i iseljavanje “Miksali\u0161ta”, jednog od projekata pomenutog “Mikser Housea”, ovaj put po zakonu i pod nadzorom gradskih slu\u017ebi. Pa\u017eljivi pratioci no\u0107nog \u017eivota u Beogradu mogli su primetiti i da se nezavisna kultura i umetnost, i s njima povezano ugostiteljstvo, iz Savamale ve\u0107 neko vreme sele na drugu stranu brda, u Cetinjsku ulicu nedaleko od Skadarlije, tradicionalne “boemske \u010detvrti” u gradskom sredi\u0161tu. Nekoliko klubova niklo je u ruiniranim prostorijama na mestu nekada\u0161nje pivare Beogradske industrije piva (BIP), oko koje se, ina\u010de, poslednjih sedam-osam meseci vodi borba radnika, malih akcionara i dr\u017eave zbog progla\u0161enja ste\u010daja, koji se tako\u0111e povezuje<\/a> sa “Beogradom na vodi”.<\/p>\n

Iz svega toga \u010dini se razvidnim da se jedna faza akumulacije kapitala u procesu d\u017eentrifikacije bli\u017ei kraju, i da u ovoj fazi nema vi\u0161e mesta za cool mesta <\/em>i sitan obrt malih preduzetnika, ve\u0107 da je vreme za ozbiljnije i agresivnije igra\u010de. Beslovesni karneval kulture izvr\u0161io je svoju misiju, svesno ili nesvesno, i sada se premestio na drugu livadu \u2013 do novog ste\u010daja, fantomki i bagera.<\/p>\n

Novac ne spava ako grad ne spava<\/strong><\/p>\n

U beogradskom slu\u010daju d\u017eentrifikacije i urbane transformacije nema mnogo toga \u0161to nije vi\u0111eno u neslavnim epizodama drugih evropskih gradova. Zadnjih godina najupadljiviji primer svakako je agresivna politika urbane transformacije Istanbula, koju sprovodi predsednik Erdogan, a u \u010diju svrhu je nedavno najavljeno ru\u0161enje<\/a> 6 miliona ku\u0107a. Ceo projekat prate nebrojene optu\u017ebe za korupciju, izbegavanje zakona i zaobila\u017eenje demokratskih procedura, te kritike vode\u0107ih organizacija arhitekata za uru\u0161avanje kulturnog nasle\u0111a Istanbula, ekolo\u0161ku katastrofu i uni\u0161tavanje mogu\u0107nosti odr\u017eivog razvoja grada. 1<\/a><\/sup> Pre petnaestak godina, u Budimpe\u0161ti je po\u010deo trend “kafi\u0107a u ru\u0161evinama” (romkocsma<\/em>) u Jevrejskoj \u010detvrti, ispod kog je sporo tekao proces d\u017eentrifikacije, dok je uloga kreativne klase u urbanoj transformaciji mo\u017eda najintrigantnija u berlinskom Kreuzbergu. Kontroverzan primer je i Rim, gde su od 1993. do 2008. centristi\u010dko-leve vlade sprovodile projekat Modello Roma<\/em>, koji je imao dva cilja \u2013 s jedne strane, da pove\u0107a u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u razvoju grada aktivacijom civilnog sektora, decentralizuje grad osna\u017eivanjem “kvartovskih kultura” i na\u010dini ga “policentri\u010dnim”, a da, s druge strane, putem podsticaja malih i srednjih preduze\u0107a podstakne ekonomiju i u\u010dini grad “kompetitivnim”. Nije te\u0161ko pogoditi koji od dva cilja je na kraju postao va\u017eniji i pojeo onaj prvi i njegove plemenite namere.<\/p>\n

Scenariji u svim tim slu\u010dajevima zaista imaju ne\u0161to zajedni\u010dko. David Harvey jo\u0161 krajem 1980-ih branio je tezu<\/a>, imaju\u0107i u vidu pre svega velike gradove u razvijenom\/kasnom kapitalizmu, da se urbane transformacije od sredine 1970-ih vi\u0161e ne odigravaju po “menad\u017eerskom modelu”, koji podrazumeva centralno planiranje i konfliktnu dinamiku izme\u0111u radnika, gra\u0111ana, investitora, gradskih menad\u017eera i dr\u017eavnih birokrata oko pitanja “ko i kada dobija gradske resurse?”, ve\u0107 po znatno slo\u017eenijem “preduzetni\u010dkom modelu”, \u010dije su ishodi\u0161te gra\u0111evinski sektor i finansijski kapital, ali do kog se u praksi dolazi korak po korak, putem javno-privatnog partnerstva, podsticanja lokalnih inicijativa i inovativnih preduzetnika, me\u0111ugradske konkurencije, klasne raslojenosti prema krajevima grada… U takvoj konstelaciji, klasni sukobi izme\u0161taju se iz proizvodnje i podele rada u potro\u0161nju, a kultura, “gradske atrakcije” i \u017eivotni stilovi slu\u017ee da te sukobe prikriju i ubla\u017ee.<\/p>\n

S tim na umu, mogla bi se postaviti hipoteza da je zavr\u0161etak prve faze d\u017eentrifikacije u Beogradu upravo prelomni trenutak tranzicijske logike u Srbiji. Re\u010d je svakako o kulminaciji menad\u017eerskog modela upravljanja gradovima, kada strana\u010dki prvaci i dr\u017eavne birokrate odlu\u010duju kome \u0107e od investitora i vlasnika kapitala podeliti javne resurse i ko \u0107e se koliko “ugraditi” u tom poslu. Istovremeno, me\u0111utim, odigrava se i prvi \u010din preduzetni\u010dkog modela, mnogo perfidnije igra kapitala, koja u svoju kompetitivnu logiku lako uvla\u010di uspe\u0161ne menad\u017eere u kulturi, lokalne umetni\u010dke i privredne inicijative, udru\u017eenja gra\u0111ana, inovativne poduhvate “socijalnog preduzetni\u0161tva”, pa \u010dak i naizgled subverzivne akcije kojima je cilj da se suprotstave d\u017eentrifikaciji. U takvim okolnostima, vreme izme\u0111u \u017eurke na ru\u0161evinama nekog biv\u0161eg dru\u0161tvenog preduze\u0107a i iznenadne pojave bagera i batina\u0161a sa fantomkama \u2013 sve vi\u0161e \u0107e se skra\u0107ivati.<\/p>\n

  1. U moru izvora, za uvod o Erdoganovoj transformaciji Istanbula uputno je, mo\u017eda, po\u010deti \u010ditanjem op\u0161irnog \u010dlanka<\/a> i gledanjem kratkog dokumentarnog filma<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Napisi o “fantomkama u centru Beograda” ve\u0107 dve sedmice pune srpske medije. Prve vesti nastale su na osnovu navoda svedoka, putem dru\u0161tvenih mre\u017ea i izve\u0161taja alternativnih medija, o tridesetak ljudi sa…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":13294,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[228,74],"theme":[458,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[247],"class_list":["post-13289","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekonomija","tag-kultura","theme-drustvo","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13289","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13289"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13289\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36794,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13289\/revisions\/36794"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/13294"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13289"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=13289"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=13289"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=13289"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=13289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}