{"id":12897,"date":"2016-04-18T07:00:23","date_gmt":"2016-04-18T06:00:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=12897"},"modified":"2016-04-17T15:14:09","modified_gmt":"2016-04-17T14:14:09","slug":"zivadonovic-neuredeno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=12897","title":{"rendered":"“Pomiritelj” Vu\u010di\u0107, mjere \u0161tednje i me\u0111unacionalno takmi\u010denje na Balkanu"},"content":{"rendered":"

Uz figuru spasitelja srpskog naroda i “faktora stabilnosti” \u2013 kako za Evropsku uniju, tako i za Rusiju \u2013 srbijanski se premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 posljednjih mjeseci nastoji predstaviti i kao vo\u0111a procesa “pomirenja” na Balkanu. Poku\u0161aj nije kontroverzan samo zbog njegovog \u0161ovinisti\u010dkog pedigrea, ve\u0107 i zbog \u010dinjenice da se njegova “razvojna strategija” za Srbiju i regiju svodi na tzv. trku prema dnu.<\/strong><\/p>\n

Novi parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 24. april, tre\u0107i po redu u poslednje \u010detiri godine, done\u0107e jo\u0161 jednu pobedu Sprskoj naprednoj stranci (SNS), predvo\u0111enoj Aleksandrom Vu\u010di\u0107em. Ta stranka prema svim anketama<\/a> u\u017eiva podr\u0161ku od skoro 50% glasa\u010da. Ipak, novost nakon predstoje\u0107ih izbora na srbijanskoj politi\u010dkoj sceni mogla bi biti promena ideolo\u0161ke strukture budu\u0107eg saziva parlamenta. Prema rezultatima istih anketa, o\u010dekuje se povratak proruskih i antievropskih konzervativaca u parlament, u vidu koalicije Demokratske stranke Srbije i pokreta Dveri, kao i Srpske radikalne stranke (SRS), koju predvodi skora\u0161nji ha\u0161ki oslobo\u0111enik Vojislav \u0160e\u0161elj. Kriza je izgleda uticala na uspon desnice, stvoriv\u0161i pogodnu klimu za ponovno raspirivanje mr\u017enje na ovim prostorima. Kontinuitet trvenja na relaciji Beograd-Zagreb-Sarajevo, kao i Beograd-Pri\u0161tina, ne obe\u0107ava stabilizaciju odnosa u regionu, uprkos Vu\u010di\u0107evom nastojanju da sebe predstavi kao istinskog regionalnog pomiritelja.<\/p>\n

Pro\u0161lost koja (ne) proganja?<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dar koji je iza\u0161ao ispod \u0160e\u0161eljevog \u0161injela, i uz sada\u0161njeg predsednika Tomislava Nikoli\u0107a bio njegova desna ruka, devedesetih je pretio “Muslimanima<\/a>“, “usta\u0161ama”, “\u0160iptarima”; bio je ministar informisanja u vladi Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i u\u010destvovao u dono\u0161enju zakona zbog kojih su neki novinari izgubili \u017eivote; lepio je po Novom Beogradu plakate sa natpisom “Bulevar Ratka Mladi\u0107a” itd., sve dok jednog dana 2008. godine nije radikalski dres zamenio novoformiranim naprednja\u010dkim, deklarativno se odrekao nacionalizma i velikosrpskih pretenzija, te krenuo put Evrope, koja ga je naravno zdu\u0161no prihvatila. Tako se nametnuo kao Evropejac desne provenijencije, ali i autoritarni vladar po potrebi, tj. jedini dostojan branitelj sprskih nacionalnih interesa po svaku cenu.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je iskoristio mo\u0107 koju trenutno poseduje i sam sebi oprostio zlo\u010dina\u010dku politiku i ratove iz devedesetih. Pored toga, osloba\u0111aju\u0107a presuda \u0160e\u0161elju u Hagu mo\u017ee da se tuma\u010di kao nagrada za Vu\u010di\u0107evo poslu\u0161ni\u010dko sprovo\u0111enje neoliberalnih mera “\u0161tednje”. Osloba\u0111anje lidera radikala ne samo da je pru\u017eilo legitimitet velikosrpskoj politici, ve\u0107 su kompletna zbivanja iz devedesetih svedena na nivo standardne politike, a \u0160e\u0161elju nije trebalo mnogo vremena da u javnom diskursu ponovo zao\u0161tri potpirivanje<\/a> me\u0111unacionalne mr\u017enje. U tom kontekstu, Vu\u010di\u0107evo delovanje kao biv\u0161eg \u0160e\u0161eljevog bliskog saradnika u ratnom hu\u0161kanju i \u0161ovinizmu biva oprano, a nagrada za dana\u0161nju poslu\u0161nost je amnestiranje od strane Evrope. Nadovezuju\u0107i se na to, ne treba da \u010dudi \u0161to je fokus \u0160e\u0161eljevih javnih nastupa, od povratka u zemlju iz Haga, uglavnom usmeren na kritikovanje predsednika Tomislava Nikoli\u0107a, dok su kritike upu\u0107ene Vu\u010di\u0107u, kada se dese, uglavnom sporadi\u010dne i minorne.<\/p>\n

Zbog izricanja osloba\u0111aju\u0107e presude \u0160e\u0161elju, ali i ostalim optu\u017eenicima sa ovih podru\u010dja, Ha\u0161ki tribunal ne samo da nije uspeo da pomiri narode Balkana, ve\u0107 je dodatno osna\u017eio nacionalizme na ovim prostorima, pogotovo u periodu nakon 2000. godine. To se jasno vidi na skupovima podr\u0161ke biv\u0161im generalima i ratnim zlo\u010dincima, ali i skupovima<\/a> ultranacionalisti\u010dkih i ekstremno desni\u010darskih organizacija, kao \u0161ta je poslednji odr\u017eani “Mar\u0161 se\u0107anja”, 1<\/a><\/sup><\/span> navodno organizovan radi obele\u017eavanja sedamnaestogodi\u0161njice NATO bombardovanja.<\/p>\n

Stanje u regionu<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161logodi\u0161nji incident prilikom posete Srebrenici u doma\u0107im visokotira\u017enim tabloidima okarakterisan je kao poku\u0161aj atentata<\/a> na premijera Srbije. Srpski visoki politi\u010dki zvani\u010dnici nisu se tu zaustavili. Predsednik Nikoli\u0107 je istakao<\/a>: “Aleksandar Vu\u010di\u0107 je napadnut zato \u0161to je predstavljao Srbiju”, dok je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao<\/a>: “Napad na premijera Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a, napad je na srpski narod”, \u0161to je ponovni poku\u0161aj potiskivanja krivice za po\u010dinjene zlo\u010dine tokom gra\u0111anskih ratova, uz predstavljanje srpskog naroda kao \u017ertvenog, a \u010dija je najve\u0107a \u017ertva upravo premijer Srbije.<\/p>\n

Naoru\u017eavanje Hrvatske novim raketnim sistemima u Srbiji protuma\u010deno je kao potencijalna pretnja<\/a>, a problemi na grani\u010dnim prelazima Srbije i Hrvatske nisu nikako mogli biti druga\u010dije predstavljeni u doma\u0107im medijima no kao “carinski rat<\/a>“, u kom smo, po re\u010dima predsednika vlade Srbije, “mi” pobedili. Poslednje “o\u010dekivano spoticanje<\/a>“, kako ka\u017ee premijer Vu\u010di\u0107, dogodilo se nakon odluke Zagreba da stopira otvaranje poglavlja 23 u pregovorima o priklju\u010divanju Srbije EU.<\/p>\n

Dok Dodik na Palama otvara<\/a> studentski dom nazvan po Radovanu Karad\u017ei\u0107u promovi\u0161u\u0107i se u za\u0161titnika srpstva, nakon izricanja presude Karad\u017ei\u0107u i negoduju\u0107e reakcije<\/a> Beograda, u kojoj se br\u017ee-bolje stalo u za\u0161titu Republike Srpske, uz ponovno isticanje da su “Srbi \u017ertve”, opet su se pogor\u0161ali odnosi sa BiH. \u010clan predsedni\u0161tva BiH Izetbegovi\u0107 izjavio<\/a> je da pravni stru\u010dnjaci BiH analiziraju presudu biv\u0161em predsedniku Republike Srpske kako bi utvrdili da li ima novih elemenata “za pokrenuti reviziju postupka po tu\u017ebi za agresiju i genocid”, na \u0161ta je Vu\u010di\u0107 groteskno replicirao<\/a> sa: “Srbija u Sarajevu nema partnera za mir”.<\/p>\n

Evropa (ne) voli nacionalizam?<\/strong><\/p>\n

Doniranje<\/a> pet miliona evra Srebreni\u010dkoj op\u0161tini kao formalan dokaz navodne politi\u010dke katarze, sasvim dovoljan evropskim tehnokratama, je u stvari jeftin i uvredljiv manevar poku\u0161aja kupovine titule pomiritelja. Zato pored upornog insistiranja na odricanju od pro\u0161losti tokom javnih obra\u0107anja u nastojanju da sebe predstavi kao nekog ko je raskrstio s pro\u0161lim politi\u010dkim \u017eivotom \u2013 uz sada\u0161nje te\u017enje i zalaganja za regionalnim pomirenjem \u2013 jednostavno ne ulivaju poverenje, jer se Vu\u010di\u0107 u praksi sam demantuje svojim postupcima.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107evo sada\u0161nje propagiranje politike neutralnosti, koju je vodila i prethodna vlast, u situaciji kada je zemlja na poziciji izme\u0111u dva imperijalna centra (Brisela i Moskve), nije ni\u0161ta drugo do neprestano pravljenje prilika za izvla\u010denje koristi doma\u0107ih politi\u010dkih i biznis elita od pomenutih centara mo\u0107i, a sve zarad “interesa nacije”. Zauzimanje Rusije za pomo\u0107 Srbiji oko (ne)priznavanja nezavisnosti Kosova je ni\u0161ta drugo do ostvarivanje njenih geostrate\u0161kih ciljeva radi boljeg pozicioniranja na Balkanu, kao i izgradnje gasovoda “Ju\u017eni tok” (privremeno stopiran).<\/p>\n

U\u017eivanje pune podr\u0161ke Zapada nedvosmisleno potvr\u0111uje da se aktuelna politika vlade zasniva upravo na podre\u0111enosti kapitalu i stranim interesima, gde je nacionalizam poprili\u010dno efikasan instrument u ostvarivanju imperijalnih ambicija velikih sila, ali i doma\u0107ih elita koje im slu\u017ee. Jer, sve dok se po diktatu poslu\u0161ni\u010dki \u0161titi kapital i slobodno tr\u017ei\u0161te, ne\u0107e izostajati neretke pohvale<\/a> od strane evropskih tehnokrata na ra\u010dun uspe\u0161nog sprovo\u0111enja reformi, \u0161to ukazuje da Evropa dozvoljava nacionalisti\u010dka previranja ukoliko je to u njenom interesu.<\/p>\n

Pomirenje ili “pomirenje”?<\/strong><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 ni u kom slu\u010daju ne mo\u017ee da se smatra pomiriteljem, za po\u010detak jer njegova vlada ne podsti\u010de npr. odr\u017eavanje komemorativnih skupova koji bi nastojali da suo\u010de javnost sa ratnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, dok se s druge strane osu\u0111ivani generali<\/a> do\u010dekuju iz Haga kao heroji. No, mo\u017eda manje o\u010digledno, ekonomska politika “\u0161tednje” i neoliberalnog restrukturiranja, vo\u0111ena pod pritiskom me\u0111unarodnih finansijskih institucija i EU, zapravo perpetuira me\u0111usobno nadmetanje svih (du\u017eni\u010dkih) zemalja regiona. Kako smo videli, ekonomsko nadmetanje se i dalje \u010desto preliva u “nacionalno”.<\/p>\n

Politika pomirenja balkanskih naroda podrazumevala bi ne samo utvr\u0111ivanje svih zlo\u010dina uz procesuiranje i osudu svih ratnih zlo\u010dinaca, kojima bi sudili doma\u0107e demokratski formirane komisije i sudovi, bez uplitanja stranih faktora, nego i propitivanje uzroka ratova devedesetih, ekonomske i geopoliti\u010dke interese EU, te interese politi\u010dkih elita formiranih u novonastalim dr\u017eavama nakon raspada SFRJ. U tom smislu, Ha\u0161ki tribunal je samo instrument \u010dije su presude u osnovi kalkulacije za odr\u017eavanje statusa quo<\/em> u regionu, dok su sve regionalne vlade na svoj na\u010din “nastavlja\u010di” nacionalisti\u010dkih i ratno hu\u0161ka\u010dkih vlada devedesetih.<\/p>\n

Trenutna strana\u010dka ponuda na politi\u010dkoj sceni Srbije pokazuje ozbiljan nedostatak ideolo\u0161ke razli\u010ditosti, jer aktuelna raznovrsnost politi\u010dki istog ne uliva poverenje u prevazila\u017eenje nacionalnih trzavica \u2013 pa ni svih drugih problema. U toj situaciji, sigurni pobednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 sa svojim la\u017enim politi\u010dkim katarzama nastavlja da slu\u017ei kao normalizator permanentne napetosti na Balkanu. Zapravo, on je tra\u017eeni profil politi\u010dara koji je u isto vreme garant lake zapaljivosti tinjaju\u0107eg nacionalizma, uz servilnost imperijalnim pretenzijama, koje se na Balkanu \u010desto lome kao la\u017ene dihotomije Istoka i Zapada.<\/span><\/p>\n

  1. Tada je <\/span>policija blokirala<\/a> antifa\u0161iste\/kinje da spre\u010de slobodno kretanje nacista kroz grad, uz obja\u0161njenje da skup nije prijavljen (iako zakonski dva skupa ne mogu da se prijave u isto vreme na istom mestu), a kasnije i legitimisala ve\u0107inu antifa\u0161ista\/kinja.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Novi parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 24. april, tre\u0107i po redu u poslednje \u010detiri godine, done\u0107e jo\u0161 jednu pobedu Sprskoj naprednoj stranci (SNS), predvo\u0111enoj Aleksandrom Vu\u010di\u0107em. Ta stranka prema svim anketama u\u017eiva podr\u0161ku od skoro 50% glasa\u010da. Ono \u0161to \u0107e doneti izmene nakon predstoje\u0107ih izbora na srbijanskoj politi\u010dkoj sceni jeste promena ideolo\u0161ke strukture budu\u0107eg saziva parlamenta…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12903,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[265],"class_list":["post-12897","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12897","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12897"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12897\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12908,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12897\/revisions\/12908"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12903"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12897"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12897"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12897"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=12897"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=12897"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=12897"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=12897"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}