{"id":12605,"date":"2016-04-05T07:00:03","date_gmt":"2016-04-05T06:00:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=12605"},"modified":"2016-04-04T14:35:17","modified_gmt":"2016-04-04T13:35:17","slug":"srbija-i-eu-zebnja-vezana-uz-datume","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=12605","title":{"rendered":"Srbija i EU: ve\u010dita potraga za datumima"},"content":{"rendered":"

Optimisti\u010dna predvi\u0111anja srbijanskih politi\u010dara o hitnom prijemu u Evropsku uniju ubrzo nakon pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a s godinama su se pretvorila u tek povremeno “obe\u0107avanje datuma”. U skladu s ranijim iskustvima drugih zemalja regije, proces “pregovora” manifestira se kao neprestano produ\u017eavanje vremenskog horizonta “velikih koraka” uz redovito bespogovorno prihva\u0107anje svih zahtjeva koje postavljaju institucije Unije.
\n<\/strong><\/p>\n

Istorija u\u010de\u0161\u0107a Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji istorija je fokusiranja vladaju\u0107ih politi\u010dara na datume u okviru kojih \u0107e ova zemlja dobiti odre\u0111eni status na “evropskom putu”, istorija njihovog bavljenja predvi\u0111anjem i obe\u0107avanjem rokova, istorija besmislenog poga\u0111anja trenutka izvr\u0161avanja pojedina\u010dnih birokratskih radnji i predstavljanja toga kao doga\u0111aja od epohalne va\u017enosti u svrhu davanja praznih predizbornih obe\u0107anja ili me\u0111uizbornog usmeravanja politi\u010dkog fokusa javnosti. Ni poslednja i jo\u0161 uvek aktuelna kontroverza oko pitanja otvaranja pregovara\u010dkih poglavlja 23 i 24<\/a> ne odstupa od te tendencije. Glavno pitanje koje se u vezi s ovim problemom pominje jeste da li bi procedure u vezi s pripremom za otvaranje poglavlja na radnim telima Evropske komisije mogle da budu zavr\u0161ene na vreme kako bi se me\u0111uvladina konferencija za otvaranje poglavlja odr\u017eala do kraja juna 2016., odnosno do isteka holandskog mandata predsedavanja Evropskom unijom.<\/p>\n

Ova poglavlja predstavljaju deo ispunjavanja kriterijuma za pristupanje EU, onih kriterijuma utvr\u0111enih odlukama Evropskog saveta iz Kopenhegena 1993. i Madrida 1995. godine, kojima je predvi\u0111eno da dr\u017eava-aspirantkinja ima da uskladi svoje zakonodavstvo s pravnim tekovinama EU. U tom kontekstu, eufemizam “pregovara\u010dka poglavlja” ne odnosi se ni na kakve pregovore, ve\u0107 na proveravanje dokaza jednostranog usvajanja i primene pravnih standarda, uz nadzor i uslovljavanja od strane organa EU i vlada njenih \u010dlanica. Poglavlje 23 odnosi se na pitanja “pravosu\u0111a i osnovnih prava”, odnosno pre svega na funkcionisanje sudskog represivnog aparata, a poglavlje 24 nosi naslov “Pravda, sloboda i bezbednost”, koji zapravo predstavlja teme vezane za obavezu razvijanja administrativnog (pre svega policijskog) kapaciteta u vezi s kontrolom granica, vizama, eksternim migracijama, azilom, policijskom saradnjom, pitanjima “organizovanog kriminala i terorizma”, saradnjom u regulisanju prometa droge, carinskom saradnjom i pravosudnom saradnjom u krivi\u010dnim i gra\u0111anskim postupcima.<\/p>\n

Aspirantski antagonizmi<\/strong><\/p>\n

Za razliku od eufori\u010dno glatkog otvaranja<\/a> komplikovanih poglavlja 32 (finansijska kontrola javnog sektora) i 35 (“ostala pitanja”, koja se u ovom slu\u010daju odnose na normalizaciju odnosa s Kosovom) u decembru 2015. godine, po pitanju otvaranja poglavlja 23 i 24 pokrenuta je nervozna rasprava povodom najave<\/a> potencijalne opstrukcije zvani\u010dnog Zagreba. Ta situacija sarkasti\u010dno podse\u0107a na blokadu procesa pristupanja Hrvatske EU koju je slovena\u010dka vlada sprovodila 2008. i 2009. godine, vezano za spor oko razgrani\u010denja u Piranskom zalivu.<\/p>\n

Nije suvi\u0161no primetiti da su trzavice ove vrste potpuno u skladu sa strategijom politike pro\u0161irenja EU, jer dugotrajni postupak harmonizacije s pravnim normama EU, koji se realizuje kroz “pregovara\u010dka” poglavlja kao posebnu funkciju ima to da kandidatske zemlje dr\u017ei u stalnoj napetosti, \u0161to podsticanjem me\u0111usobnih antagonizama me\u0111u susedima na periferiji, \u0161to primoravanjem da se neprestano pru\u017eaju dokazi lojalnosti i spremnosti za integracijom u skladu s asimetri\u010dnom projekcijom politi\u010dkih i ekonomskih odnosa. Takvi odnosi, po pravilu, sasvim odgovaraju i vladaju\u0107im klasama zavisnih zemalja, jer se EU dokazala kao najsna\u017eniji instrument “tranzicije” u isto\u010dnoevropskim zemljama, koji interesima tih dru\u0161tvenih grupa izlazi u susret promovisanjem privatizacije i insistiranjem na neoliberalnim tr\u017ei\u0161nim modelima (“tr\u017ei\u0161na privreda sposobna da funkcioni\u0161e” iz kopenhagenskih kriterijuma).<\/p>\n

Nova srpska bur\u017eoazija, ponikla u procesu uru\u0161avanja jugoslovenskog socijalizma i restauracije kapitalizma, nakon ekonomskog ja\u010danja kroz “akumulaciju razvla\u0161\u0107ivanjem” u periodu koji je obele\u017eila ratna i mahom izolacionisti\u010dka faza “tranzicije” tokom 1990-ih, postepeno se opredelila za politiku integracije u EU (odnosno, u \u0161irem kontekstu, za “evroatlantske integracije”), \u0161to je dovelo do smene Milo\u0161evi\u0107eve vlasti nakon demonstracija 5. oktobra 2000. godine. Ne \u010dudi stoga \u0161to je ve\u0107 8. oktobra iste godine, na samitu u Bijaricu, tada\u0161nja Savezna Republika Jugoslavija zapo\u010dela “proces stabilizacije i pridru\u017eivanja” u okvirima koji su ne\u0161to ranije skrojeni za zapadnobalkanske zemlje.<\/p>\n

Uloga grani\u010dara
\n<\/strong><\/p>\n

Nedugo potom, po\u010dinje licitiranje s datumom prijema Srbije u EU, odnosno \u2013 kada vrtoglavi entuzijazam prema ubrzanoj integraciji bude krenuo da se transformi\u0161e u skromniju opijenost birokratskim proceduralizmom \u2013 sa datumima pojedinih “pregovara\u010dkih” koraka na putu ka EU. Dok je Zoran \u0110in\u0111i\u0107 snatrio<\/a> o Srbiji koja posti\u017ee status kandidatkinje za \u010dlanicu u 2004. te status \u010dlanice u 2010. godini, a Zoran \u017divkovi\u0107, premijer Srbije nakon \u0110in\u0111i\u0107evog ubistva 2003., kalkulisao<\/a> sa 2007. godinom kao rokom za prijem u EU, pravdaju\u0107i<\/a> takvu prognozu makroekonomskim pokazateljima, ocenama me\u0111unarodnih organizacija koje prate razvoj civilnog dru\u0161tva i organizacija za za\u0161titu ljudskih i manjinskih prava a propos Bugarske i Rumunije, naredne vlade (Ko\u0161tuni\u010dina i Cvetkovi\u0107eva) \u2013 suo\u010dene s unutra\u0161njopoliti\u010dkim problemima saradnje s Ha\u0161kim tribunalom i posledicama progla\u0161enja kosovske nezavisnosti \u2013 po\u010dinju da se bave skromnijim metama: datumima veznim za vizne olak\u0161ice u odnosu na \u0161engensku zonu, za uspostavljanje bezviznog re\u017eima, za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju i primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.<\/p>\n

Najbitniji po\u010detni koraci u procesu pridru\u017eivanja Srbije Evropskoj uniji, kako se vidi, bili su vezani za obaveze \u010duvanja “Tvr\u0111ave Evrope”, odnosno policijske funkcije odr\u017eavanja discipline kretanja masa ljudi preko granica, u skladu sa \u0160engenskim sporazumom. U septembru 2007. godine potpisani su Sporazum o viznim olak\u0161icama i Sporazum o readmisiji. Ovim sporazumima, koji su usagla\u0161eni nakon sedmomese\u010dnih pregovora, omogu\u0107ene su vizne olak\u0161ice prvenstveno za “poslovne ljude”, novinare, studente i \u0111ake, sportiste, te pripadnike profesija koje u\u010destvuju na me\u0111unarodnim izlo\u017ebama i konferencijama, predstavnike “organizacija civilnog dru\u0161tva”, predstavnike verskih zajednica i sli\u010dne kategorije (mahom, dakle, dru\u0161tvene grupe bitne za odr\u017eavanje bur\u017eoaske hegemonije), a Srbija se saglasila da \u0107e, bez posebnih formalnosti, prihvatiti lica prognana sa teritorije EU pod optu\u017ebom da su u njoj boravila “ilegalno”, a u nju su do\u0161la iz Srbije (ta represija cilja prvenstveno na siroma\u0161ne Rome, Albance, te bliskoisto\u010dne i afri\u010dke izbeglice). Ovi sporazumi su stupili na snagu na samom po\u010detku 2008., a u aprilu iste godine potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju izme\u0111u EU i Srbije.<\/p>\n

Datumi za dobijanje datuma<\/strong><\/p>\n

Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju predstavljao je do tada najformalniji ugovorni odnos sa EU, i osnov za proces prilago\u0111avanja na koji se Srbija obavezuje do trenutka stupanja u \u010dlanstvo EU. Nakon postizanja tog “uspeha”, politi\u010dari na vlasti su mogli da se posvete predvi\u0111anju slede\u0107eg velikog datuma \u2013 dobijanja statusa zemlje-kandidatkinje za \u010dlanstvo u EU. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, Bo\u017eidar \u0110eli\u0107, na po\u010detku 2010. godine oku\u0161ao<\/a> se u prognoziranju tog zna\u010dajnog datuma, predvi\u0111aju\u0107i da bi do toga moglo da do\u0111e ve\u0107 do kraja iste godine. Me\u0111utim, realizacija tog zadatka morala je da sa\u010deka jo\u0161 izvesno vreme, provedeno kako u natezanju oko simboli\u010dnih aspekata organizacije vlasti na severu Kosova i eksperimentisanju zvani\u010dnog Beograda sa spoljnom politikom oslanjanja na “\u010detiri stuba”, tako i u o\u010dajni\u010dkom o\u010dekivanju<\/a> nekog datuma vezanog za evrointegracije. Srbija je kandidatski status stekla tek 1. marta 2012. godine, pod senkom uslova<\/a> koje je prethodnog leta nema\u010dka kancelarka Angela Merkel izru\u010dila pred predsednika Srbije Borisa Tadi\u0107a.<\/p>\n

Vlada Ivice Da\u010di\u0107a (kojom je operativno rukovodio Aleksandar Vu\u010di\u0107), formirana jula 2012. godine nakon prole\u0107nog izbornog poraza Tadi\u0107a i njegove Demokratske stranke, mogla je mirno da se posveti “konstruktivnijem” odnosu sa EU, intenziviranju procesa pridru\u017eivanja i zasenjivanju publike spektakularnim poku\u0161ajem predvi\u0111anja jo\u0161 jednog datuma: datuma po\u010detka “pregovora” o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. U sklopu tog zadatka, tada\u0161nji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vu\u010di\u0107, potrudio se da novootkrivenu srpsku umetnost predstavljanja spekulacija o datumima kao prvorazredne politi\u010dke aktivnosti dovede do novog nivoa majstorstva: predvi\u0111anja vremenskog okvira u kojem \u0107e se znati datum po\u010detka neke evrointegrativne procedure \u2013 dakle, poga\u0111anje datuma dobijanja nekog drugog datuma. On je, septembra 2012., izneo predvi\u0111anje<\/a> kada bi se mogao znati datum po\u010detka pregovora, naga\u0111aju\u0107i da bi to moglo biti na prole\u0107e 2013. ili najkasnije do sredine te godine. Da li je pogodio? Naravno, ne. Trenutak saznavanja<\/a> datuma za po\u010detak pregovora o pristupanju Srbije EU, ako je to uop\u0161te bitna informacija, nastupio je tek krajem 2013. godine.<\/p>\n

Nove zebnje<\/strong><\/p>\n

Prva me\u0111uvladina konferencija izme\u0111u Srbije i EU odr\u017eana je u Briselu 21. januara 2014. godine, \u010dime je ozna\u010den po\u010detak pristupnih pregovora na politi\u010dkom nivou. Proces “skrininga” zavr\u0161en je marta 2015. Druga me\u0111uvladina konferencija izme\u0111u Srbije i EU, na kojoj su otvorena prva dva poglavlja odr\u017eana je decembra 2015. godine, a to je predstavljeno<\/a> kao jo\u0161 jedan istorijski trenutak.<\/p>\n

Nakon toga, kao \u0161to je ve\u0107 na po\u010detku pomenuto, do\u0161li smo i do novih zebnji vezanih za datum otvaranja slede\u0107a dva poglavlja. Zebnje koje artikuli\u0161u srpska politi\u010dka elita i dr\u017eavni ideolo\u0161ki aparati su, dakle, vezane za datume, a ne za manjak demokratije ili osuje\u0107ivanje interesa \u0161irih slojeva stanovni\u0161tva u procesu pristupanja EU. U me\u0111uvremenu, pravi razlog za zebnju dao je, kroz vrlo zanimljive i jasno izra\u017eene stavove, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji, dakle predstavnik zemlje koja trenutno predsedava EU. On je 22. marta ove godine u beogradskoj Politici izneo ute\u0161no obe\u0107anje jo\u0161 jednog datuma (“do kraja juna”), a na pitanje koje je imalo za cilj da se javnost upozna sa stavovima tog diplomate povodom razloga potencijalnog blokiranja otvaranja poglavlja 23, odgovorio<\/a> da oni kao predsedavaju\u0107i stalno rade sa svim zemljama \u010dlanicama kako bi se dostigao konsenzus, i poentirao: “Nema potrebe da se mediji obave\u0161tavaju o svakom koraku u tom procesu ili, kako mi na holandskom ka\u017eemo: ne diraj koko\u0161ku koja le\u017ei na jajima.”<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Istorija u\u010de\u0161\u0107a Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji istorija je fokusiranja vladaju\u0107ih politi\u010dara na datume u okviru kojih \u0107e ova zemlja dobiti odre\u0111eni status na “evropskom putu”, istorija njihovog bavljenja predvi\u0111anjem i obe\u0107avanjem rokova…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":12624,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[243,34],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[221],"class_list":["post-12605","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-eu","tag-tranzicija","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12605","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12605"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12605\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12663,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12605\/revisions\/12663"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12624"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12605"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12605"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12605"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=12605"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=12605"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=12605"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=12605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}