{"id":12530,"date":"2016-03-31T07:00:54","date_gmt":"2016-03-31T06:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=12530"},"modified":"2016-03-31T10:02:19","modified_gmt":"2016-03-31T09:02:19","slug":"poplave-kao-zlocin-vlasti-protiv-stanovnistva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=12530","title":{"rendered":"Poplave kao zlo\u010din vlasti protiv stanovni\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Prije dvije godine Srbiju, Bosnu i Heregovinu i Hrvatsku pogodile su katastrofalne poplave \u010dije se posljedice u najve\u0107oj mjeri jo\u0161 uvijek saniraju. Tada je ta velika “prirodna katastrofa” potaknula po\u017ertvovan anga\u017eman brojnih volontera, ali i stidljiva upozorenja kako sa sistemom obrane od poplava ne\u0161to ne valja. Ovogodi\u0161nje ponavljanje katastrofe (iako manjih razmjera) pokazuje kako se od tada malo promijenilo.<\/strong><\/p>\n

Ko je odgovoran za nove poplave u Srbiji, koje su u prvoj polovini marta pogodile zapadni deo zemlje, kada je Vlada proglasila stanje elementarne nepogode na teritoriji 15 op\u0161tina? Prema re\u010dima Velimira Ili\u0107a, ministra bez portfelja zadu\u017eenog za vanredne situacije, kriv je Bog. “Ne mogu da vam objasnim ko je odgovoran za poplave. Odgovoran je Bog. Voda (vodostaj) ne pada”, objasnio je Ili\u0107 i dodao: “Mostovi su niski. Voda je nenormalna. Ljudi su besni jer su im ponovo poplavljene ku\u0107e, ali to je elementarna nepogoda. Evo, gledam \u010doveka kako iznosi stvari u vodi do pojasa, ali kako da mu pomognem?”<\/p>\n

Kada su pre dve godine \u010ditav region pogodile katastrofalne poplave predsednik Srbije Tomislav Nikoli\u0107 je u sli\u010dnom maniru objasnio “Ovo je nevolja od Boga”. On je u to vreme izjavio i da su “dva jedina neprijatelja Srbije isklju\u010divo elementarne nepogode i terorizam i da \u0107e se u budu\u0107nosti boriti protiv toga.”, kao i da se dr\u017eava izvanredno sna\u0161la, da je Vlada besprekorno obavila svoj posao, a da su poplave opomena za gra\u0111ane koji nisu hteli da poslu\u0161aju i evakui\u0161u se.<\/p>\n

Tvrdnja da gra\u0111ani nisu hteli da se evakui\u0161u uglavnom nije istinita, ali je paradigmati\u010dna za \u010ditavu situaciju. Tako su na primer u maju 2014. godine stanovnici obrenova\u010dkog sela Veliko Polje poplave do\u010dekali neobave\u0161teni u svojim ku\u0107ama, prepu\u0161teni bujici koja je \u010dupala betonske ograde, davila stoku, odnosila traktore i uni\u0161tavala ku\u0107e. Sli\u010dno je bilo i pre nepunih mesec dana u Arilju koje je u no\u0107i probudio zvuk sirena za opasnost.<\/p>\n

Zamena teze<\/strong><\/p>\n

Obja\u0161njenje koje su predstavnici vlasti ponudili javnosti uglavnom se oslanja na fatalisti\u010dku tvrdnju da je vode bilo jednostavno previ\u0161e i da su poplave bile nezibe\u017ene. Ovakva tvrdnja, koja razre\u0161ava odgovorne svake odgovornosti, su\u0161tinski funkcioni\u0161e na isti na\u010din kao i svaljivanje krivice na Boga. Marko Blagojevi\u0107, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, izjavio je: “Nasipi koje smo rekonstruisali nisu popustili, ali nisu bili projektovani da zadr\u017ee tako visoku vodu. Mi \u017eivimo u regionu gde \u0107e se poplave doga\u0111ati, ne obavezno svaki put, ali rizik je ve\u0107i nego ranije”.<\/p>\n

Me\u0111utim, Valjevo na primer nije bilo poplavljeno zahvaljuju\u0107i brani i akumulacionom jezeru “Stubo \u2013 Rovni” gde je zadr\u017eano 370 hiljada kubnih metara vode. Miodrag Markovi\u0107, direktor javnog preduze\u0107a “Kolubara” u Valjevu rekao je da u jezeru trenutno ima oko 12 miliona kubika vode, \u0161to je tek tre\u0107ina predvi\u0111enog kapaciteta i da “ima dovoljno prostora da ki\u0161a bez prestanka pada \u010ditavih mesec dana, \u010dak i du\u017ee, bez ikakve bojazni da bi ta voda mogla da stigne u Valjevo koje, zahvaljuju\u0107i brani, vi\u0161e ne mora da brine o poplavama.”<\/p>\n

Lu\u010dani su, sa druge strane, po\u010detkom marta 2016. ponovo poplavljeni iako su tokom 2014. godine bili poplavljeni u \u010dak sedam navrata i iako se nalaze nizvodno od akumulacionog jezera Me\u0111uvr\u0161je, najve\u0107eg ve\u0161ta\u010dkog jezera na Zapadnoj Moravi. Ovo jezero ima projektovani kapacitet od 18 miliona kubika ali je toliko kriminalno zapu\u0161teno da nije moglo da primi vi\u0161ak vode iz Zapadne Morave usled \u010dega ova reka nije mogla da primi vodu iz reke Bjelice \u2013 koja je zatim poplavila Lu\u010dane.<\/p>\n

Profesor \u0160umarskog fakulteta dr. Ratko Risti\u0107 smatra da Srbija nakon velikih poplava pre dve godine nije preduzela potrebne korake za uspostavljanje sistema odbrane od poplava. On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao: “Od maja 2014. ura\u0111eno je mnogo, me\u0111utim, u najboljem slu\u010daju to je samo popravka onoga \u0161to je o\u0161te\u0107eno maja 2014. godine, ali nismo radili na preventivi”.<\/p>\n

Posledice ispumpavanja novca<\/strong><\/p>\n

Po Zakonu o vodama, lokalne samouprave snose svu odgovornost za projektovanje, izgradnju i odr\u017eavanje objekata za za\u0161titu od erozije i buji\u010dnih poplava \u2013 \u0161to je o\u010digledno nemogu\u0107e jer na lokalnom nivou za tako ne\u0161to ne postoje ni ljudski ni finansijski resursi. Istovremeno, tako\u0111e prema Zakonu o vodama, ogromna sredstva od naknada za vodno zemlji\u0161te ulaze u bud\u017eet Srbije ali bivaju potro\u0161ena za druge namene. Ovu situaciju najbolje ilustruje \u010dinjenica da je od 2008. godine ulagana samo tre\u0107ina od 2,5 milijardi dinara (20,8 miliona evra) koliko je potrebno godi\u0161nje izdvojiti za odr\u017eavanje 2.000 kilometara nasipa i mre\u017ea kanala za odvodnjavanje u centralnoj Srbiji.<\/p>\n

U trenutku predaha izme\u0111u poplava, na prole\u0107e 2015. godine, ministarka poljoprivrede Sne\u017eana Bogosavljevi\u0107 Bo\u0161kovi\u0107 tako\u0111e je ocenila da su nedovoljna ulaganja glavni uzrok problema koje Srbija ima posle elementarnih nepogoda. Prema njenim re\u010dima, u septebmbru 2014. Vlada je usvojila “Program obnove o\u0161te\u0107enih vodnih objekata” u vrednosti od 1,411 milijardi dinara (11,5 miliona evra) koji je finansiran iz fondova EU.<\/p>\n

Me\u0111utim, ove godine je ponovo poplavljeno selo Poljane, pored Obrenovca, a me\u0161tani su se sami organizovali da ubla\u017ee nalet vode. Oni se, prema re\u010dima me\u0161tanina Dragana Petrovi\u0107a, vi\u0161e ne nadaju pomo\u0107i od op\u0161tine i dr\u017eave. “Ako nisu mogli ni\u0161ta da urade za ove dve godine, kad su sigurno dobili sredstva od Evropske unije, onda \u0161ta mo\u017eemo da o\u010dekujemo. A mi 60 godina pla\u0107amo vododoprinosna davanja. Ni\u0161ta od toga mi videli nismo”, rekao je on i dodao: “Gospodin Goran Vesi\u0107, iz Grada Beograda, izjavio je da je kompletno korito koje prolazi kroz Poljane kanalisano i o\u010di\u0161\u0107eno. Me\u0111utim, prava istina je da korito nije uop\u0161te pipnuto.”<\/p>\n

Zoran Majdin, novinar nedeljnika Vreme, uporedio je podatak da godi\u0161nji vodni doprinos iznosi oko sedam milijardi dinara, koje po Zakonu o vodama mogu da se koriste samo za teku\u0107e i investiciono odr\u017eavanje i gradnju vodoprivrednih objekata, sa izjavom premijera Vu\u010di\u0107a koji je prilikom posete poplavljenom selu Dljin rekao da je u ovogodi\u0161njem bud\u017eetu za vodoprivredu opredeljeno 30 miliona evra. To je manje od \u010detiri milijarde dinara, a \u0161ta se desilo sa preostale tri milijarde?<\/p>\n

Sistemski nemar<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dari su godinama ispumpavali novac, a stanovnici naselja koja su pogo\u0111ena poplavama su iz svojih uni\u0161tenih doma\u0107instava i opusto\u0161enih \u017eivota ispumpavali poplavne vode, blato i fekalije. U mesecima nakon poplava 2014. godine Centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije (CINS) je objavio seriju tekstova u kojima su problematizovane mnoge nepravilnosti i zloupotrebe koje su se de\u0161avale tokom i nakon poplava.<\/p>\n

Ve\u0107 je pomenuto da me\u0161tani Velikog Polja pored Obrenovca uop\u0161te nisu upozoreni o prelivanju nasipa, iako je ostalo samo nekoliko dragocenih sati tokom kojih su stoka i mehanizacija mogli biti preme\u0161teni na lokalni fudbalski stadion koji se nalazi na vi\u0161oj nadmorskoj visini od okoline i uop\u0161te nije bio poplavljen. A prilikom dodele pomo\u0107i novac nije davan u odnosu na o\u0161te\u0107eni objekat, ve\u0107 u odnosu na “doma\u0107instvo”, pa su tako roditelji koji \u017eive sa dvoje odrasle dece mogli da prijave dva ili vi\u0161e razli\u010ditih doma\u0107instava u istom objektu i da dobiju vi\u0161estruku pomo\u0107. Ovaj primer najbolje ilustruje potpunu neadekvatnost postoje\u0107ih sistemskih re\u0161enja u ovoj situaciji.<\/p>\n

Vi\u0161egodi\u0161nje zanemarivanje sistema za za\u0161titu od poplava do\u0161lo je na naplatu u maju 2014. godine i za posledicu je imalo \u0161tetu od 1,7 milijardi evra na vi\u0161e desetina hiljada objekata, kao i neposredu smrt 57 ljudi. Nikada ne\u0107emo saznati koliko je ljudi umrlo od posledica poplava i usled okolnosti koje su direktan rezultat poplava. Mo\u017eda zbog toga politi\u010dari svaku ve\u0107u ki\u0161u proglase za “stogodi\u0161nje” ili “hiljadugodi\u0161nje” vode, pa zatim upiru prstom u Boga. Mo\u017eda bismo ovaj kriminalni nemar pro\u0161lih i sada\u0161njih vlasti trebali da posmatramo kao zlo\u010din protiv sopstvenog stanovni\u0161tva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ko je odgovoran za nove poplave u Srbiji, koje su u prvoj polovini marta pogodile zapadni deo zemlje, kada je Vlada proglasila stanje elementarne nepogode na teritoriji 15 op\u0161tina? Prema re\u010dima Velimira Ili\u0107a, ministra bez portfelja zadu\u017eenog za vanredne situacije, kriv je Bog…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[136,182],"theme":[457,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-12530","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-infrastruktura","tag-okolis","theme-klima","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12530","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12530"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12530\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12561,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12530\/revisions\/12561"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12534"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12530"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12530"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12530"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=12530"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=12530"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=12530"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=12530"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}