{"id":1250,"date":"2014-06-10T06:55:23","date_gmt":"2014-06-10T05:55:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1250"},"modified":"2021-02-25T11:06:39","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:39","slug":"neobicna-kragujevacka-tisina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1250","title":{"rendered":"Neobi\u010dna kragujeva\u010dka ti\u0161ina"},"content":{"rendered":"

Nekada jedno od industrijskih sredi\u0161ta Srbije, Kragujevac je postao mjesto tranzicijske socijalne katastrofe. Razli\u010dite vlasti su razli\u010ditim manevrima poku\u0161avale smiriti eksplozivnu situaciju, no koliko \u0107e dugo takvi mehanizmi ili pak razgla\u0161ena Fiatova \u201cinvesticija\u201d uspjeti odr\u017eavati \u0161utnju u ovom gradu duge tradicije radni\u010dkog pokreta?<\/strong><\/p>\n

Kragujevac spada u najve\u0107e gradove u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Ni\u0161a. \u010citav njegov razvoj povezan je sa razvojem industrije na ovim prostorima. I kao \u0161to je sudbina industrije posle raspada zemlje pokazala svoje stra\u0161no lice, tako je Kragujevac ponekad bio ogledalo tog lica. Po\u010dev od sredine XIX veka kada je otvorena topolivnica, Kragujevac je zauzeo mesto industrijskog centra iz prostog razloga \u0161to, u jo\u0161 uvek me\u0111unarodno nepriznatoj, ali ipak samostalnoj Srbiji, druge industrije nije ni bilo. Zanatstvo je ve\u0107im delom jo\u0161 uvek bilo oslonjeno na na\u010din proizvodnje sli\u010dan onome koji se primenjivao u kasnoj fazi Osmanske imperije.<\/p>\n

Crvena zastava<\/strong><\/p>\n

Zbog \u010dinjenice da je bio mesto ro\u0111enja industrije ju\u017eno od Save i Dunava, Kragujevac je postajao i centar radni\u010dkog pokreta. Godine 1876. odr\u017eane su \u010duvene demonstracije poznate pod nazivom \u201cCrveni barjak\u201d, koje su bile zna\u010dajne kako za vreme u kome su se dogodile, tako i simboli\u010dki u periodu SFRJ. Te su demonstracije, naime, predstavljale veliku pobedu radnika i naroda nad Obrenovi\u0107evskim re\u017eimom. Inicijalni doga\u0111aj koji je prethodio ovim demonstracijama bila je pobeda socijalista na lokalnim izborima. Za devetnaestovekovnu Srbiju i njene apsolutisti\u010dke gospodare to je bio preveliki udarac koji su hteli poni\u0161titi tipi\u010dno obrenovi\u0107evskom igrom: organizovali su narodni skup na kome je trebalo da do\u0111e do izglasavanja nepoverenja novoizabranim lokalnim vlastima. Me\u0111utim, socijalisti su se organizovali bolje, na skupu je izglasano poverenje novim vlastima, a pronesena je i crvena zastava na kojoj je, belim slovima, \u0107irilicom, pisalo: SAMOUPRAVA. Ova poruka na zastavi imala je za cilj odbranu lokalnih, demokratski izabranih vlasti od dinasti\u010dkog centra i samovolje. Sticaj istorijskih okolnosti je hteo da se kasnije kardeljevska teorija nazove samoupravnim socijalizmom. Ova zgodna koincidencija poslu\u017eila je kao ikonografija za jednu od centralnih manifestacija biv\u0161eg re\u017eima koja se doga\u0111ala u Kragujevcu, pod nazivom \u201cSusreti samoupravlja\u010da\u201d i na kojoj je zvani\u010dno progla\u0161eni najbolji radnik-samoupravlja\u010d svake godine sve\u010dano podizao \u201ccrveni barjak samouprave\u201d, zvani\u010dnu zastavu manifestacije, istovetnu onoj koju su 1876. godine u februaru proneli organizovani radnici Kragujevca. Poslednji \u201cSusreti samoupravlja\u010da\u201d tiho su se gasili kako je Samostalni sindikat (poznat kao \u201cre\u017eimski\u201d u Milo\u0161evi\u0107evo vreme) menjao svoj odnos prema manifestaciji i njenom obele\u017eju.<\/p>\n

Sve \u0161to danas ima i predstavlja, Kragujevac je stekao u vreme ekspanzije \u201cZavoda crvena zastava\u201d (i ime fabrike je izvu\u010deno iz istorijske manifestacije), koja se u okviru samoupravljanja formirala kao SOUR \u2013 slo\u017eena organizacija udru\u017eenog rada \u2013 i kao takva uklju\u010divala fabrike oru\u017eja i municije, kako vojne, tako i lova\u010dke, zatim fabriku automobila, kova\u010dnicu te fabriku kamiona kao najve\u0107e celine uz jo\u0161 nekoliko manjih. Pored toga, sistem \u201cZastava\u201d je imao svoje pogone i u okolnim mestima, kao i u drugim republikama SFRJ. Sve u svemu, u zenitu je u \u010ditavom sistemu bilo zaposleno danas neverovatnih 56 hiljada radnika i radnica! Bar polovina toga broja radila je i \u017eivela u Kragujevcu u kome je ve\u0107ina drugih industrijskih kapaciteta bila orijentisana ka saradnji sa \u201cZastavom\u201d. Jasno je da jedno mesto veli\u010dine Kragujevca, a to je danas oko 200 hiljada stanovnika, ne samo da zavisi od jednog privrednog kapaciteta te veli\u010dine, ve\u0107 da je svoju sudbinu potpuno vezalo za njega.<\/p>\n

Shodno tome, kada je privreda zemalja nastalih na pepelu SFRJ do\u017eivela prvo ratnu devastaciju, a onda i katastrofu privatizacije, Kragujevac je postao mesto koje je u medijima ozna\u010davano epitetom \u201cdolina gladi\u201d, izra\u017eavaju\u0107i time razmere ekonomske i socijalne katastrofe \u010dije je lice bio Kragujevac. Tih je godina najve\u0107i deo radni\u0161tva bio na tzv. \u201cprinudnim\u201d ili \u201cpla\u0107enim\u201d odmorima, a mese\u010dna nov\u010dana nadoknada koja je nazivana platom, predstavljala je vi\u0161e neku vrstu socijalne pomo\u0107i. Politika re\u017eima je bila da nema zvani\u010dnih otpu\u0161tanja, pa broj nominalno nezaposlenih nije bio jednak fakti\u010dki nezaposlenim. Ne treba tro\u0161iti re\u010di na to da pomenuta naknada nije bila ni pribli\u017eno dovoljna za pre\u017eivljavanje.<\/p>\n

Opozicijsko sredi\u0161te<\/strong><\/p>\n

Za sve to vreme, od prvih vi\u0161estrana\u010dkih izbora, Kragujevac je va\u017eio za opoziciono nastrojeni grad. Godine 1996. tada\u0161nja koalicija \u201cZajedno\u201d odnosi pobedu na lokalnim izborima, a na gradona\u010delni\u010dko mesto dolazi tada\u0161nji \u010dlan Dra\u0161kovi\u0107evog Srpskog pokreta obnove (SPO) Veroljub Stevanovi\u0107, poznatiji pod nadimkom Verko. Tako\u0111e, u istom periodu se na ulici odvija jedina dugoro\u010dna organizovana borba radni\u0161tva \u2013 radnice i radnici tzv. \u201cvojne fabrike\u201d, odnosno fabrike oru\u017eja \u201cZastava oru\u017eje\u201d (\u010dija proizvodnja je bila najmanje reducirana iako se to nije odra\u017eavalo na plate) u vi\u0161e su navrata vodili svoju sindikalnu borbu na ulici. Ova lokalna vlast \u010diju su osovinu \u010dinili SPO i Demokratska stranka, uz mali Gra\u0111anski savez Srbije kao tre\u0107eg partnera, opstaje do ru\u0161enja Milo\u0161evi\u0107a godine 2000. Tada na vlast dolazi druga koalicija, Demokratska opozicija Srbije (DOS), a Verko sa svojom ekipom pla\u0107a danak Dra\u0161kovi\u0107evom neudru\u017eivanju sa \u0110in\u0111i\u0107em i pada sa vlasti na ra\u010dun doju\u010dera\u0161njih koalicionih partnera. Me\u0111utim, tom prilikom formira listu Zajedno za Kragujevac (ZZK) koja, posle razlaza sa Dra\u0161kovi\u0107em i nakon kra\u0107e faze lutanja sa unukom Dra\u017ee Mihailovi\u0107a, postaje politi\u010dka partija Zajedno za Kragujevac. Odmah na prvim slede\u0107im izborima ZZK pobe\u0111uje, a Verko biva izabran za gradona\u010delnika na direktnim izborima za tu funkciju.<\/p>\n

Jo\u0161 je od prvih dana prvog mandata Verkova vlast pokazala nameru da sprovodi antikomunisti\u010dku agendu u skladu sa miljeom iz kojeg dolazi 1<\/a><\/sup>. Tako je, jo\u0161 u prvom mandatu, ispod stare mermerne table u zgradi lokalnih vlasti koja je obele\u017eavala izbornu pobedu komunista 1921. godine, postavila svoju na kojoj je pisalo da je 1996. godine ponovo izabrana \u201cdemokratska\u201d vlast posle toliko i toliko godina jednoumlja. Ovakvi akti istorijskog mesijanstva su kasnije po\u010deli da dobijaju na sve ve\u0107em zna\u010daju i njegovi znaci su po\u010deli da se umno\u017eavaju. Broj pravoslavnih crkava u Kragujevcu po\u010deo je vrtoglavo da raste jo\u0161 u prvom mandatu. Za Dan grada progla\u0161en je 6. maj, a ne kao \u0161to je do tada bilo \u2013 21. Oktobar (dan najve\u0107eg stradanja civila od nacisti\u010dkih okupatora i njihovih pomaga\u010da i oslobo\u0111enja Kragujevca tri godine kasnije). Sve ovo nije dovoljno Verku i njegovim ideolozima. Posle perioda vladavine DOS-a i nakon nekoliko neuspelih poku\u0161aja podignut je spomenik \u201c\u017ertvama komunizma\u201d, zapravo kolaboracionistima, Nedi\u0107evom aparatu i njegovim profiterima. A onda su po\u010deli da podi\u017eu krstove. Plan im je da putnike-namernike, iz koga god pravca da dolaze, do\u010deka po jedan krst. Za sada tu privilegiju imaju samo oni koji dolaze iz pravca auto-puta Beograd-Ni\u0161 i oni koji dolaze iz Kraljeva. Iza prvopomenutog, nekoliko stotina metara dalje nalazi se \u201cspomenik\u201d sa znakom FIAT. Na neki na\u010din, ova simbolika je prava: putnici, dolazite u grad u kome crkva i kapital imaju svoje, posebno mesto, iznad obi\u010dnih ljudi.<\/p>\n

Tako lokalne vlasti deluju u javnom polju. Zapravo, od prvog dana prvog mandata, ta grupa ljudi koja poku\u0161ava da osmisli nekakvu lokalnu, decentralizatorsku politiku, biva optere\u0107ena sopstvenim megalomanijama i korupcijom. Tzv. javnost je preko raznih afera koje su bile op\u0161te poznate prelazila \u201cu op\u0161tem interesu\u201d, prvo zbog borbe protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, a onda protiv \u201cbeogradizacije\u201d, a ishod svega je da se ovih dana o\u010dekuje razre\u0161enje Verka i njegovo eventualno hap\u0161enje. Kako je do toga do\u0161lo?<\/p>\n

La\u017ene investicije i propali modeli<\/strong><\/p>\n

Na poslednjim izborima, lista na \u010delu sa sinom predsednika republike Tomislava Nikoli\u0107a odne\u0107e pobedu, dok je Verkova lista Zajedno za \u0160umadiju (ZZ\u0160) spala na 25 od ukupno 57 lokalnih zastupnika. Ovaj poraz dolazi kao rezultat nagomilanih problema u lokalnoj samoupravi. U lokalnim javnim preduze\u0107ima zaposleno je nekoliko puta vi\u0161e ljudi nego \u0161to je to potrebno, a u samoj Skup\u0161tini grada ima \u010detiri puta vi\u0161e zaposlenih nego pre dvadesetak godina. Lokalci ka\u017eu da nemaju gde ni da sednu, niti dobar deo njih mo\u017ee da osmisli za\u0161to je uop\u0161te tu i \u0161ta treba da radi. Kada je \u201cZastava\u201d rasturena i neki njeni delovi privatizovani, a neki uga\u0161eni, ta su javna preduze\u0107a slu\u017eila tome da, makar delimi\u010dno, kompenzuju socijalni udar koji bi predstavljao problem, izme\u0111u ostalog i za lokalnu vlast. Dakle, ono \u0161to su \u201csiva ekonomija\u201d i \u201cprinudni odmori\u201d predstavljali za Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim, lokalna javna preduze\u0107a bila su za ovu lokalnu vlast. Izgledno je da \u0107e mnoge afere izbiti na svetlo ovih dana, jer gradska kasa je ve\u0107 godinama potpuno prazna dok Kragujevac ima sasvim solidne prihode za jednu lokalnu samoupravu. Ko je tu i koliko uzimao pokaza\u0107e vreme kada tzv. naprednjaci preuzmu vlast. Oni za sada samo prete, ali tvrde da imaju svoju dinamiku. Ubrzanju te dinamike nadaju se zaposleni u lokalnim firmama koji ve\u0107 mesecima ne primaju platu. Haos politike lokalne vlasti dobro ilustrira \u010dinjenica da Kragujevac \u0161est meseci nije imao autobusku stanicu, jer je lokalni prevoznik u \u010dijem vlasni\u0161tvu je u\u010destvovala lokalna vlast potpuno bankrotirao.<\/p>\n

Istovremeno, FIAT automobili Srbija, naslednik Zastave, zapo\u0161ljava svega 2000 ljudi, a \u201ckomponenta\u0161i\u201d (fabrike koje rade za potrebe FIAT-a kao \u0161to je Magnetti Marelli i sli\u010dni) jo\u0161 nekoliko stotina. Me\u0111utim, zbog medijskog imid\u017ea koji je stvoren dolaskom \u201cinvestitora\u201d (iako je pravi investitor bud\u017eet Republike Srbije) i mesta \u201cnajve\u0107eg srpskog izvoznika\u201d, Kragujevac vi\u0161e ne prati glas \u201cdoline gladi\u201d, iako su tro\u0161kovi \u017eivota ve\u0107i, kao i broj nezaposlenih koji sada prelazi 10 odsto ukupnog, a ne samo radno sposobnog stanovni\u0161tva. Od stare industrije nije ostalo ni\u0161ta, a to se ne odnosi samo na Zastavu. Jasno je da je i u ovom segmentu Kragujevac jedan ilustrativan primer situacije u celokupnom dru\u0161tvu u Srbiji: neartikulisani bes, i\u0161\u010dekivanje i strah. Sindikati su u prethodnom periodu aktivno sara\u0111ivali i sa vlastima i sa poslodavcima, smatraju\u0107i da je najva\u017enije da se \u201cotvaraju\u201d radna mesta (o onima koja se \u201czatvaraju\u201d \u2013 ni\u0161ta). Iako se medijska slika i do\u017eivljaj ovog grada promenila, njegov polo\u017eaj nije. Nalazi se u neprestanim i\u0161\u010dekivanjima novih mera koje se donose na \u201cevropskom\u201d putu Srbije, nadaju\u0107i se da \u0107e zla sudba, nekako, zaobi\u0107i njih. To je poznata taktika. Poznato je, tako\u0111e, da nikada nije dala nikakve rezultate.<\/p>\n

Danas se postavlja pitanje da li \u0107e, posle dve nedelje, \u010dak i sme\u0107e biti odneseno. JKP \u201c\u010cisto\u0107a\u201d je jedno od onih gradskih preduze\u0107a \u010diji zaposleni mesecima ne primaju platu, a pitanje je imaju li i dovoljno goriva. Zaposleni u JKP \u201cGradska groblja\u201d, na primer, kojima se duguju tri plate, primili su pozajmicu od Skup\u0161tine grada u iznosu od 10.000 dinara (manje od 100 eur), koja \u0107e im biti odbijena od prve slede\u0107e plate, za koju nije ba\u0161 najizvesnije kada \u0107e biti. A za groblja se nikako ne bi moglo re\u0107i da ne ostvaruju prihod. Kao ni za \u201cParking servis\u201d, kao ni za ostale. Ali, njihov novac jede lokalna vlast da servisira kredite koje su podizali za svoje projekte ru\u017enih spomenika. Lokalna preduze\u0107a su pri tom slu\u017eila kao suspenzor, amortizer za socijalne udare posle \u201cdekomponovanja\u201d (razbijanja) \u201cZastave\u201d i privatizacije njenih delova i ostalih preduze\u0107a. U \u201cGrobljima\u201d je gradona\u010delnik poslao siled\u017eije da probaju da ugu\u0161e stvaranje sindikata, na \u010dijem \u010delu \u0107e biti njegov doju\u010dera\u0161nji saveznik i saradnik, jedan od dvojice biv\u0161ih vo\u0111a \u201coru\u017eara\u201d. U atmosferi i\u0161\u010dekivanja pogledi su uprti u centralnu vlast u Beogradu. \u010ceka se njihov potez. I oni \u010dekaju ne\u0161to, a niko ne zna \u0161ta.<\/p>\n

U svojoj burnoj istoriji, od prve prestonice ra\u0111aju\u0107e kne\u017eevine do danas, mesto osnivanja prvog teatra u Srbiji, Liceja iz koga je kasnije nastao Beogradski univerzitet, jedno od jezgara industrije biv\u0161e Jugoslavije, Kragujevac je uvek bio jedna vrsta ogledala stanja u Srbiji. Dovoljno veliki i dovoljno mali, Kragujevac je \u010desto u svojoj pro\u0161losti bio vesnik promena i burnih doga\u0111aja, neretko i \u017ertva. U novijoj istoriji, sada\u0161nji zvani\u010dni Kragujevac se odrekao svojih crvenih korena, ali oni proviruju ispod betona. Ovo je prvi put u poznatoj istoriji grada da Kragujevac ovoliko dugo i ovoliko gromoglasno \u0107uti. Koliko dugo \u0107e ta ti\u0161ina trajati, to \u0107emo videti. Sigurno je da ne\u0107e doveka.<\/p>\n

  1. SPO je jedna od stranaka koja se najagresivnije zala\u017ee za rehabilitaciju \u010detni\u0161tva i monarhije[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kragujevac spada u najve\u0107e gradove u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Ni\u0161a. \u010citav njegov razvoj povezan je sa razvojem industrije na ovim prostorima…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":1249,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[85,34],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-1250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-radnicki-pokret","tag-tranzicija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1250","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1250"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1250\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1266,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1250\/revisions\/1266"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1250"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1250"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1250"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1250"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1250"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1250"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1250"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}