{"id":12262,"date":"2016-03-16T08:00:24","date_gmt":"2016-03-16T07:00:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=12262"},"modified":"2016-03-16T08:51:53","modified_gmt":"2016-03-16T07:51:53","slug":"politika-konzerviranja-knjizevnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=12262","title":{"rendered":"Politika konzerviranja knji\u017eevnosti"},"content":{"rendered":"

Srpsku politi\u010dku scenu posljednjih tridesetak godina na specifi\u010dan na\u010din obilje\u017eila je knji\u017eevnost. Gotovo da i nije bilo relevantnije politi\u010dke opcije koja nije imala svog “knji\u017eevnog oca”. Nedavni doga\u0111aji, “afera David” i “afera Peki\u0107”, prigodan su povod za rezimiranje ideolo\u0161ke uloge knji\u017eevnosti u tom razdoblju, prvenstveno u oblikovanju nove antikomunisti\u010dke normalnosti.<\/strong><\/p>\n

Predizborna kampanja u Srbiji po\u010dela je neo\u010dekivano \u2013 raspravom o piscima i knji\u017eevnosti. Najpre se, na dodeli nagrade Narodne biblioteke Srbije za naj\u010ditaniju knjigu, laureat Filip David ogradio od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikoli\u0107a, koji, kako David tvrdi, nije bio najavljen. David je objasnio da se ogra\u0111uje jer se s Nikoli\u0107evom politikom iz 1990-ih nije slagao, a ne vidi da se Nikoli\u0107 u me\u0111uvremenu promenio. Potom je spomenik nekada\u0161njem Davidovom bliskom prijatelju, knji\u017eevniku Borislavu Peki\u0107u, ina\u010de jednom od osniva\u010da Demokratske stranke (DS), u centru Beograda otkrio premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107, i nekad i sad politi\u010dki protivnik upravo DS-a, i \u010dovek na \u010delu suparni\u010dke Srpske napredne stranke (SNS).<\/p>\n

Na Davidov gest reagovao je najpre ministar kulture Ivan Tasovac kazav\u0161i da politiku i kulturu ne treba me\u0161ati, dok je predsednik Nikoli\u0107 ocenio da za Davidov potez nije trebalo “ni hrabrosti, ni pristojnosti”. U stavovima za i protiv Davida, jedni su branili njegovo pravo na slobodu govora i hvalili Davidovu politi\u010dku doslednost, a drugi stali uz princip koji je istakao Tasovac i zgra\u017eavali se nad neprili\u010dnim upadom mrske politike u ku\u0107u kulture. Tre\u0107i su zamerali Davidu \u0161to nagradu nije odbio. (Nije nedostajalo ni antisemitskih ispada, o kojima su drugi ve\u0107 pisali onako kako na takve ispade i treba odgovarati, pa se tom gadarijom ne moramo baviti.)<\/p>\n

U slu\u010daju Peki\u0107a, \u010dinilo se da su se uloge obrnule. Iako je bilo o\u010digledno da otkrivanjem spomenika politizuje Peki\u0107a, premijer Vu\u010di\u0107 se, kao i predsednik Nikoli\u0107, zaklonio iza svoje javne funkcije i govorio uop\u0161teno o “Borinom amanetu”, ljubavi i dugu prema zemlji, mudrim re\u0161enjima i radu, ne propustiv\u0161i da pomene da je Peki\u0107 bio “veliki pisac”. Peki\u0107eva supruga Ljiljana dodatno je politizovala celu stvar, ponoviv\u0161i, naravno, frazu “veliki pisac”, rekav\u0161i da je to \u0161to mu Vu\u010di\u0107 otkriva spomenik “\u0161amar demokratama”, koji nisu uspeli da se Peki\u0107u odu\u017ee tokom svoje vladavine. Oglasio se potom i PEN centar, dakako uz obaveznu frazu “veliki pisac”: najpre je posredno zamereno \u0161to politi\u010dar otvara spomenik, a ne neko od Peki\u0107evih “najbli\u017eih knji\u017eevnih savremenika i prijatelja”, a potom je upu\u0107ena jasna kritika Vu\u010di\u0107u, tvrdnjom da Peki\u0107eva “biografija i voluminozni opus stoje nasuprot svakoj politi\u010dkoj manipulaciji i populizmu” te da “simboli\u010dki zna\u010daj njegovog knji\u017eevnog dela (…) ne sme biti prizemljivan u teku\u0107im politi\u010dkim kampanjama i u predizbornom strana\u010dkom nadgornjavanju”.<\/p>\n

Dakle, iako su svi barem usput rekli da je najva\u017enija u svemu veli\u010dina pisca, njegova dela, za razliku od njegovih politi\u010dkih opredeljenja, nisu pominjana ni na nivou fabule, i bilo je jasno da je stvar dobrano politizovana. \u010cak bi se mogla postaviti i radikalnija hipoteza: naivno je misliti da je spomenik Peki\u0107u podignut zbog njegovih knji\u017eevnih kvaliteta, ve\u0107 ba\u0161 zbog onoga \u0161to njegov lik i delo predstavljaju u politi\u010dkom smislu. Ipak, zbunjeni \u010duvari knji\u017eevne ve\u010dnosti zgra\u017eavali su se i zabrinuto pitali da li politika i knji\u017eevnost treba da se tako nedostojno me\u0161aju, za\u0161to se veliki pisci “prljaju” u\u010de\u0161\u0107em u politi\u010dkom \u017eivotu i za\u0161to ih se tako beskrupulozno politizuje?<\/p>\n

Knji\u017eevna politika gra\u0111anskih zabluda<\/strong><\/p>\n

Oba doga\u0111aja, koje mo\u017eemo nazvati “Afera David” i “Afera Peki\u0107”, kao da zatvaraju jedan knji\u017eevno-politi\u010dki kvadrat. Svi \u010dlanovi kasnomodernisti\u010dke knji\u017eevne \u010detvorke srpskohrvatskog jezika, odavno uvedeni u kanon (Filip David, Borislav Peki\u0107, Danilo Ki\u0161 i Mirko Kova\u010d), imaju svoje afere \u2013 neke su se dogodile za vreme socijalisti\u010dke Jugoslavije, neke tokom raspada zemlje u ratu 1990-ih, a neke, \u010dijoj banalnosti trojica od \u010detvorice pisaca, na sre\u0107u, ne moraju da svedo\u010de, u vreme restauracije kapitalizma i poku\u0161aja nacional-demokratske obnove “vrednosti gra\u0111anskog dru\u0161tva”. U tim okolnostima, simboli\u010dki kapital pisaca i njihov proklamovani ideolo\u0161ki stav odavno slu\u017ee za utemeljenje pozicija, ne samo u knji\u017eevnom polju, ve\u0107 upravo u politi\u010dkoj areni, i deo su procesa dugog trajanja, koji je presudno obele\u017een traumati\u010dnim mestom 1990-ih na kom David s pravom insistira.<\/p>\n

Jedno takvo mesto nalazi se i u odnosu Davida i Peki\u0107a. Kada je 1990. godine u jednom intervjuu David ocenio kako je tada\u0161nja opozicija po politi\u010dkom programu, netoleranciji i ideolo\u0161kom ki\u010du (David je, naravno, mislio na nacionalizam), “uglavnom frakcija vladaju\u0107e partije” i da \u0107e s takvom opozicijom, demokratija Jugoslaviju uvesti u ludnicu, Peki\u0107 mu je o\u0161tro odgovorio. Kako je Peki\u0107 tada bio \u010dlan Demokratske stranke, a David UJDI-ja<\/a>, Peki\u0107 mu je zamerio \u0161to “deluje u istom pokretu s teku\u0107im komunisti\u010dkim vladikama modela [Branko] Horvat, iz komunisti\u010dkog Centralnog komiteta”, dok je biv\u0161e komuniste u redovima DS-a pravdao kao iskrene preobra\u0107enike.<\/p>\n

Za na\u0161u pri\u010du je va\u017eno da su iz obe stranke vremenom nastale barem tri struje kojima su na ovaj ili onaj na\u010din pripadali ili pripadaju dana\u0161nji knji\u017eevnici i kulturni poslenici i koji su svoj kulturni, ekonomski i simboli\u010dki kapital, a koji je katkad uklju\u010divao privatne firme, ali i ministarska mesta, ulagali u razne delatnosti na knji\u017eevnoj livadi. Iz DS-a je formirana i nacionalisti\u010dka struja, vezana potom za DSS, kao i liberalno-gra\u0111anska, koja se u me\u0111uvremenu rasula po raznim frakcijama, dok je iz UJDI-ja izrastao Gra\u0111anski savez Srbije (GSS) oko kog se okupilo dosta antinacionalisti\u010dki nastrojenih intelektualaca, pa posledi\u010dno i tzv. Druga Srbija koja je u jednom trenutku pak, poverovala Liberalno-demokratskoj partiji (LDP), i u nju se naravno, razo\u010darala.<\/p>\n

Dakako, nema u tome ni\u010deg sabla\u017enjivog po knji\u017eevnost. U oblasti knji\u017eevne istorije odavno postoje sna\u017eni glasovi koji ubedljivo pokazuju, na primer Mario J. Valdes, da je knji\u017eevno polje \u010desto polje borbe za identitet koja je u stvari rat re\u010dima i u kojoj se “upotrebljavaju i stvaraju predstave, simboli i koncepti pripadanja, s ciljem osvajanja politi\u010dke mo\u0107i”.\u00a0S tim na umu, mo\u017eemo re\u0107i da je pomenuta debata o knji\u017eevnicima i politici, koja me\u0161a javno i privatno pisaca, njihove poetike i politike, prijateljstva i razlike jednim delom zaista odjek debate o ulozi knji\u017eevnosti i knji\u017eevnika u oblikovanju nacionalisti\u010dke politike koja je rezultirala ratom i raspadom Jugoslavije tokom 1990-ih godina. Me\u0111utim, druga strana te rasprave, koja je tek na\u010deta, \u010dini se jednako aktuelnom \u2013 veza izme\u0111u nasle\u0111a knji\u017eevne politike 1980-ih i 1990-ih i politi\u010dkih simbola koje kanonizovani pisci danas predstavljaju pri raspodeli mo\u0107i u savremenom knji\u017eevnom polju. Drugim re\u010dima, knji\u017eevnost i knji\u017eevnici imali su ulogu u bu\u0111enju nacionalizma, ali i u gajenju fantazija o restauraciji kapitalizma i povratku gra\u0111anskog dru\u0161tva, koji su do\u0161li sa istom parolom s kojom u filmu Vreme \u010duda<\/em> (1990), slobodnoj adaptaciji Peki\u0107evog prvog romana, komunisti ulaze u crkvu: “Razvaljuj!”<\/p>\n

Modernisti\u010dki o\u010devi: izme\u0111u nacionalnog i liberalnog<\/strong><\/p>\n

S druge strane, niko se nije puno i\u0161\u010du\u0111avao kada je 2010. ruski ambasador Dobrici \u0106osi\u0107u uru\u010dio nekakvu medalju, a tome su prisustvovali srpski patrijarh, Tomislav Nikoli\u0107, tada jo\u0161 uvek samo predsednik SNS-a, i dva ministra, me\u0111u kojima je bio i Ivica Da\u010di\u0107, predsednik Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS) \u2013 stvar politi\u010dki potpuno jasna, kada se poznaju \u0106osi\u0107eva biografija i voluminozni opus<\/em>, zbog kojih je zaradio nadimak “Otac nacije”, tj. njegov nacionalizam, stav o podeli Kosova, rusofilija, bliskost sa Milo\u0161evi\u0107em, uloga u ratu u Bosni i stalna esejisti\u010dka i romaneskna tematizacija “sudbine srpskog naroda”. Dodeli je, me\u0111utim, prisustvovao i Boris Tadi\u0107, u to vreme predsednik Srbije i DS-a, \u010dija je zvani\u010dna ideologija bila igranje na kartu tobo\u017enjeg demokratskog pluralizma, porodi\u010dnog izmirenja u ku\u0107i koju kompromisno nose i nacionalno <\/em>i gra\u0111ansko<\/em>, i konzervativno<\/em> i liberalno<\/em>, i u kojoj smo sav prljav ve\u0161 sakrili u podrum, a u dvori\u0161te iza ku\u0107e, ba\u0161 kao i sam \u0106osi\u0107, zakopali sve \u0161to miri\u0161e na radikalnije leve ideje koje bi \u010detiri ku\u0107na stuba mogle poljuljati.<\/p>\n

Zato ne zvu\u010di uverljivo kada pripadnici mla\u0111e generacije pisaca, okupljeni u grupi P70<\/a>, pod krinkom opisanog kvazipluralizma tvrde da samo poku\u0161avaju spasti nepravedno osu\u0111enu \u0106osi\u0107evu literaturu i potvrditi njenu vrednost. S druge strane, \u0106osi\u0107evu knji\u017eevnu politiku i poetiku \u2013 primetimo kako oba elementa vrlo te\u0161ko razdvajaju upravo oni koji zastupaju takvo razdvajanje \u2013 neki drugi mla\u0111i knji\u017eevnici su osporavali<\/a>, otvoreno u sukobu sa grupom P70, objavljuju\u0107i u isto vreme tuma\u010denja onih pisaca koje su smatrali svojim knji\u017eevnim precima \u2013 upravo Mirka Kova\u010da i Danila Ki\u0161a (jedan od medija koji je te kritike i tuma\u010denja objavljivao \u010dak je i nazvan po Ki\u0161ovom romanu Pe\u0161\u010danik<\/em>).\u00a0Ali i na toj strani se pokazalo da su knji\u017eevnokriti\u010dka \u010ditanja liberalnih knji\u017eevnih o\u010deva i njihovih, u su\u0161tini: patrijarhalnih, poeti\u010dkih testamenata, tako\u0111e tabu \u2013 kada je Tatjana Rosi\u0107 objavila feministi\u010dko \u010ditanje Ki\u0161a pod nazivom Mit o savr\u0161enoj biografiji<\/em>, njena knjiga do\u010dekana je na no\u017e potpuno zaumnim argumentima iz kojih je izbijala izvesna liberalna nelagoda zbog navodno podmuklog udara na za\u0161titnika na\u0161e strane<\/em>.<\/p>\n

U istom klju\u010du je borba DS-a i SNS-a oko Peki\u0107a, u trenutku kada je te\u0161ko napraviti razliku izme\u0111u politi\u010dkih opredeljenja te dve stranke, tako\u0111e borba za mo\u0107 koju daje simboli\u010dki otac i njegova neupitna knji\u017eevna veli\u010dina. Danas bi re\u010di koje je Peki\u0107 pre vi\u0161e od 25 godina napisao u tekstu “Biti rodoljub \u2013 nije sramota (Za novi program Demokratske stranke)”, mogli potpisati i jedni i drugi: “Stranka \u0107e se boriti za aktivnu ekonomsku strategiju baziranu na op\u0161toj denacionalizaciji, skromnoj dr\u017eavnoj svojini, rigoroznoj bud\u017eetskoj \u0161tednji, (…) orijentaciji ka dopunskoj privredi Evrope, radikalnom uklanjanju neproduktivnih firmi, ali pre svega za definitivno zaboravljanje \u2013 samoupravljanja”.\u00a0Po\u0161to se sa ovakvim programom i danas sve vode\u0107e stranke u Srbiji manje-vi\u0161e sla\u017eu, ostaju sitne razlike izme\u0111u onih koji u finoj kombinaciji “nacije i demokratije” ipak malo vi\u0161e vrednuju naciju. I za njih se kod Peki\u0107a mo\u017ee na\u0107i poletni citat. U istom tekstu<\/em>, nakon \u0161to se zalo\u017eio za “beskompromnisnu” odbranu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i van Srbije, i ukidanje teritorijalnih autonomija, i naglasio da \u0107e pored demokratije “braniti interese srpskog naroda bez obzira na budu\u0107i dr\u017eavni model Jugoslavije, pogotovu u slu\u010daju njenog sporazumnog i\u0161\u010dezavanja”, Peki\u0107 beskompromisno ka\u017ee: “Jugoslaviju, naravno, ne\u0107emo razbijati, ali vi\u0161e ne\u0107emo dopustiti da ona razbija nas.”<\/p>\n

Poetske mane: komunizam i jugoslovenstvo<\/strong><\/p>\n

Sva tri stuba politike kakvu bi danas da sprovodi ve\u0107ina parlamentarnih stranaka u Srbiji \u2013 kapitalizam, liberalnu demokratiju i nacionalizam u gra\u0111anskim rukavicama, uvek na putu ka EU \u2013 bila su u vreme Peki\u0107evih re\u010di izlivana upravo na temelju “zaborava samoupravljanja”, odnosno slepog antikomunizma. Kako pi\u0161e Dubravka Stojanovi\u0107, u drugom kontekstu: “Na prvom mestu bilo je potrebno na\u0107i pretka koji je bio nosilac ‘nacionalnih vrednosti’ i koji je bio antikomunista, da bi se napravila ja\u010da identifikacija s novim nosiocima vlasti. Istovremeno, bilo je potrebno kompromitovati komuniste i jugoslovenstvo i poraziti miteme na kojima su se temeljile prethodne vlasti. (…) Bilo je potrebno kompromitovati uspeh Titove jugoslovenske politike, jer su nove srpske vlasti svoj dr\u017eavni koncept, kao i Milo\u0161evi\u0107, zasnivale na antijugoslovenstvu.”<\/p>\n

No, primetimo kako ista stvar va\u017ei za knji\u017eevnost: test kojim se i danas formira politi\u010dki i knji\u017eevni “izbor po srodnosti”, kao i nacionalni kanon, jo\u0161 uvek sadr\u017ei dva klju\u010dna pitanja o praroditeljskim gresima \u2013 komunizmu i jugoslovenstvu.\u00a0Elementi jednog ili drugog zanemaruju se ili bri\u0161u prilikom tuma\u010denja i vrednovanja i onih odavno progla\u0161enih najve\u0107ima (Andri\u0107, Crnjanski, Krle\u017ea), formiraju se knji\u017eevne grupe koje se nikada ne pozivaju na sinonim za knji\u017eevnu grupu <\/em>u srpskoj knji\u017eevnosti \u2013 beogradske nadrealiste (jer znamo \u0161ta su, svi do jednog, bili), dok se isti\u010du ili utemeljuju gotovo isklju\u010divo oni delovi poetike i politike koji su u skladu sa dana\u0161njom dominantnom ideologijom. U svim slu\u010dajevima, potencijalno kriti\u010dka, izazovna i uzbudljiva \u010ditanja, koja bi odva\u017eno ukrstila poetiku i politiku kanonskih pisaca i njihovih dela, odbacuju se kao neprihvatljiva, nemogu\u0107a, “komesarska”, “\u017edanovljevska”.\u00a0\u017delja da se neugodna \u010ditanja na svaki na\u010din odlo\u017ee uklju\u010dila je, i to je jedno od njenih najgorih posledica, odbrambeni mehanizam za ve\u010dno vra\u0107anje glavnog pitanja nacionalne kulture: kako knji\u017eevni genij “velikih pisaca” za\u0161tititi u \u010duvenoj kuli od slonova\u010de, gde je sve lepota i dobrota i veli\u010dina, a grozna ideolo\u0161ka pitanja ne mogu da u\u0111u i kvare zabavu sastavljenu od op\u0161tih mesta o grandioznosti, od jubileja, spomen-plo\u010da i skulptura, od diktiranih interpretacija u \u0161kolskoj lektiri i zagu\u0161ljivih akademskih lekcija, strogo u okvirima nedodirljivog i neupitnog nacionalnog knji\u017eevnog kanona?<\/p>\n

Ilustrativan primer je tekst “Peki\u0107 u lavirintu paradoksa”, objavljen u Politikinom <\/em>Kulturnom dodatku. Autor teksta, pisac Sr\u0111an V. Te\u0161in, s dobrim argumentima osporavao je tezu da je Vu\u010di\u0107evo otkrivanje spomenika Peki\u0107u “\u0161amar Demokratskoj stranci”, navode\u0107i da je za vreme vladavine DS-a Peki\u0107 u Beogradu dobio bistu, spomen-tablu, ulicu i \u0161kolu. Ni Te\u0161in, \u0161to je lako za prepostaviti, nije propustio da Peki\u0107a nazove “velikim piscem”, ali je barem bio jedini koji je naveo ne\u0161to konkretno o samom Peki\u0107evom delu. Me\u0111utim, izbor je vrlo znakovit: prepri\u010davaju\u0107i sinopsis nedovr\u0161enog Peki\u0107evog romana Graditelji<\/em>, Te\u0161in isti\u010de da je to roman u kom se prati “uni\u017eavanje gra\u0111anskog duha Beograda, \u010diji urbano-elitisti\u010dki duh gasne u senci revolucionarne mimikrije i stvaranje nove klase”. Nije potrebno poznavati Peki\u0107evu biografiju i voluminozni opus da bi se iz ovog opisa zaklju\u010dilo kako je re\u010d o romanu presudno obele\u017eenom odre\u0111enom ideologijom (\u010dije smo karakteristike jasno naveli) i shvatiti da je beg u “veli\u010dinu pisca”, pod maskom nekakvog nadideolo\u0161kog univerzalizma knji\u017eevnosti, upravo demago\u0161ki \u010din kojim se zata\u0161kava njen duboko ideolo\u0161ki sadr\u017eaj. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Levi odgovor mogao bi se prona\u0107i kako u strategiji preotimanja legitimacijske matrice i\u00a0 druga\u010dijeg \u010ditanja njenih glavnih autora (kompleksno politi\u010dko \u010ditanje, na primer, ba\u0161 Peki\u0107a i Ki\u0161a), tako i u podrivanju te matrice povratkom u fokus onih autora i autorki koji su po\u010dinili smrtne “poetske” grehe zbog kojih su njihovi izvanredni romani, eseji i pesme izba\u010deni iz kanona. U danima kada se preti zatvaranjem arhiva \u0110er\u0111a Luka\u010da u Budimpe\u0161ti, nije zgoreg navesti upravo Luka\u010deve re\u010di, iz eseja “Pisac i kriti\u010dar”, o tome kakva ta politi\u010dka \u010ditanja ne bi trebalo da budu \u2013 niti da “ocenjuju literaturu prema njenom \u010distom politi\u010dkom sadr\u017eaju i ne osvr\u0107u se nemarno na njeno umetni\u010dko bi\u0107e”, sprovode\u0107i “slepo identifikovanje politi\u010dkog mi\u0161ljenja autora sa njihovim knji\u017eevnim zna\u010denjem”, niti da praktikuju “dualizam gledi\u0161ta” i “strogo odvoje politi\u010dki sadr\u017eaj od estetske vrednosti”. Ono \u0161to verujem da \u0107e biti jedan od glavnih aduta takvih \u010ditanje jeste beskompromisni napad na konzerviranje knji\u017eevnosti u potrazi za “bogatstvom nacionalne kulture”, ili u memli gra\u0111anskih razo\u010daranja i strana\u010dkih nadgornjavanja<\/em>.<\/p>\n

  1. Uostalom, sam Peki\u0107 je, u vezi sa romanom Kako upokojiti vampira<\/em>, koji je deo njegove trilogije o kolaboraciji, rekao: “Postoji li geneti\u010dka veza <\/em>izme\u0111u literature i idelogije, \u0161ire shva\u0107ene? Verovatno.”[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Predizborna kampanja u Srbiji po\u010dela je neo\u010dekivano \u2013 raspravom o piscima i knji\u017eevnosti. Najpre se, na dodeli nagrade Narodne biblioteke Srbije za naj\u010ditaniju knjigu, laureat Filip David…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":12287,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[12,74],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[247],"class_list":["post-12262","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-izbori","tag-kultura","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12262","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12262"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12262\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12292,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12262\/revisions\/12292"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12287"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12262"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=12262"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=12262"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=12262"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=12262"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}