{"id":12214,"date":"2016-03-14T08:00:36","date_gmt":"2016-03-14T07:00:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=12214"},"modified":"2016-03-14T01:50:21","modified_gmt":"2016-03-14T00:50:21","slug":"kome-gladni-radnici-veruju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=12214","title":{"rendered":"Kome veruju gladni radnici?"},"content":{"rendered":"

U gradu Priboju na jugozapadu Srbije radnici su pro\u0161log meseca najavili po\u010detak \u0161trajka gla\u0111u i time ponovno zadobili malo medijske pozornosti za stanje u svojoj Fabrici automobila (FAP). No o\u010dajni\u010dki potezi radnika i paralelno tiho propadanje industrijskih giganta koji sa sobom vuku i cele gradove postali su toliko uobi\u010dajena vest da te\u0161ko mogu pokolebati “reformski” entuzijazam vlade.<\/strong><\/p>\n

Fabrika automobila Priboj, poznatija po svojoj znamenitoj skra\u0107enici “FAP”, koja se u obliku amblema nalazila na karoserijama mnogih kamiona do po\u010detka tranzicije, predstavlja jo\u0161 jedan od slikovitih primera muke radni\u010dke klase u hodu kroz tranzicione procese i deindustrijalizaciju. Naime, krajem februara, radnici ove fabrike su nakratko ponovo dospeli u \u017ei\u017eu javnosti kada je objavljeno da se deo radnika, nezadovoljan ishodom sastanka sa ministrom privrede \u017deljkom Serti\u0107em, odlu\u010dio na “radikalizaciju” protesta te zapo\u010dinje \u0161trajk gla\u0111u. Predsednik \u0160trajka\u010dkog odbora Miroslav Mr\u0161evi\u0107 je najavio da \u0107e tridesetak radnika i radnica u\u0107i u Upravnu zgradu Korporacije i tamo gladovati. Cilj ovog \u0161trajka bio je da se istraje dok u Priboj ne stigne premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107. Treba napomenuti i to da su \u0161trajka\u010di planirali otpo\u010dinjanje protesta gla\u0111u dan ranije, ali su na molbu predsednika op\u0161tine sa\u010dekali da se prvo sastanu sa ministrom Serti\u0107em.<\/p>\n

\u0160trajk gla\u0111u je ozbiljna stvar, mo\u017ee imati vrlo duboke posledice, ali u medijima\u00a0je ova vest po zna\u010daju i obimu obrade bila iza izborne groznice koja se usijava. Kada je narednog dana objavljeno da je \u0161trajk zavr\u0161en, nije bilo ni mnogo iznena\u0111enja, ni zna\u010dajnih reakcija na to. Samo jo\u0161 jedan od o\u010dajni\u010dkih poku\u0161aja koji se zavr\u0161io pre nego \u0161to je, ne samo dao nekakav rezultat, nego uop\u0161te i po\u010deo. \u0160ta se, zapravo, dogodilo? Kada se sve sabere i oduzme, na\u017ealost, jo\u0161 \u0107e ispasti da se nije dogodilo ni\u0161ta. Jer, “reformske agende” i “restruktuiranje” se nastavljaju, a samim tim je sve vi\u0161e biv\u0161ih radnika\/radnica biv\u0161ih preduze\u0107a na spiskovima nezaposlenih. Kao i u mnogim drugim ve\u0107 vi\u0111enim slu\u010dajevima, radnici \u0107e podneti teret tih restruktuiranja, reformi, a dobi\u0107e nov nastavak pri\u010de o ekonomskom napretku i pozitivnim izve\u0161tajima me\u0111unarodnih finansijskih institucija.<\/p>\n

Setimo se, ne tako davno, 2014. godine, potpisan je memorandum sa finskom kompanijom “Sisu auto”. Tada je najavljeno da u septembru iste godine ova finska kompanija preuzme deo imovine FAP-a gde bi trebala pokrenuti proizvodnju novih kamiona i delova za kamione. Tom je prilikom tako\u0111e objavljeno da \u0107e u tom septembru biti anga\u017eovano 200 radnika, a kasnije jo\u0161 400. Pro\u0161lo je od tog septembra 18 meseci, a da se ni\u0161ta nije dogodilo. Finska kompanija je jo\u0161 uvak u pregovorima. Novi kamioni se ne proizvode. Novozaposlenih nema. Treba se setiti da je po potpisivanju memoranduma, a od tada su pro\u0161la 22 meseca, Vu\u010di\u0107 o problem zaposlenih u FAP-u izjavio slede\u0107e: “\u0160to se radnika u FAP-u ti\u010de, radimo na tome veoma vredno i imamo proceduru po Zakonu o privatizaciji i bi\u0107e po\u0161tovan [zakon] i vrlo brzo o\u010dekujem da se zavr\u0161i sve”.<\/p>\n

Uzaludna o\u010dekivanja<\/strong><\/p>\n

Rezultat tog vrednog rada i brzine bio je vidljiv po\u010detkom marta ove godine \u2013 plate nisu ispla\u0107ene, sta\u017e nije povezan oko \u010detiri godine, a sveukupne prognoze za ve\u0107inu zaposlenih nisu nimalo svetle. Kada se sve sabere, za ove skoro dve godine zapravo ni\u0161ta nije ura\u0111eno od onoga \u0161to je najavljeno. \u0160to je najzanimljivije od svega, u \u010ditavoj gu\u017evi koja je napravljena po\u010detkom ovog meseca niko jo\u0161 nije ponudio ne samo suvislo, ve\u0107 ni bilo kakvo obja\u0161njenje za\u0161to ti zakoni i procedure nisu postigli najavljene efekte. Naravno, nepotrebno je napominjati da u samoreklamerstvo politi\u010dara i njihove izjave pred kamerama vi\u0161e niko ne veruje. Previ\u0161e je ljudi do sada imalo prilike da se uveri u njihovo pravo zna\u010denje, previ\u0161e je vremena pro\u0161lo i previ\u0161e ovakvih slu\u010dajeva je ve\u0107 bilo da bi iluzije jo\u0161 postojale. Iluzija o\u010dito vi\u0161e nema, ali nema ni poverenja u sopstvenu snagu. O\u010di su uprte u dr\u017eavu sa ni\u010dim opravdanom nadom i o\u010dekivanjem da je vrh dr\u017eave posve\u0107en re\u0161avanju problema obi\u010dnih ljudi.<\/p>\n

Treba re\u0107i da \u0161trajkovi gla\u0111u nisu novost u novijoj istoriji klasnih borbi u Srbiji. Bilo ih je mnogo, ali nikada nisu dali o\u010dekivane rezultate. \u0160trajk gla\u0111u je do sada vi\u0161e predstavljao demonstraciju najvi\u0161eg stepena o\u010daja nego nekakvu re\u0161enost da se u borbi stvari zao\u0161tre do kraja i u njoj istraje. Nakon svega, ispostavlja se da ti \u0161trajkovi imaju za cilj da izazovu sa\u017ealjenje, umesto da mobili\u0161u mase za solidarnost sa onima koji su ugro\u017eeni. I tih \u0161trajkova gla\u0111u je bilo toliko da je njihov efekat \u0161okiranja sada ispod svakog nivoa. Treba napomenuti da gladovanje nije bilo jedini na\u010din samopovre\u0111ivanja ljudi koji nisu imali ideju kako da se efikasno bore za svoja prava: se\u0107amo se jednog novopazarskog radnika koji je sebi u znak protesta odsekao prst!<\/p>\n

U takvoj atmosferi otpo\u010deo je dakle pribojski \u0161trajk gla\u0111u. Umesto najavljenih tridesetak, kada je \u0161trajk prekinut posle jednog dana, ispostavilo se da je bilo sedamnaestoro \u0161trajka\u010da. Oni su se na taj potez odlu\u010dili jer nije ispunjeno ni\u0161ta od onoga \u0161to je najavljivano kada je 2014. godine potpisan memorandum, ali i jo\u0161 vi\u0161e od toga: umesto zapo\u0161ljavanja novih radnika, ispostavlja se da \u0107e biti anga\u017eovan tek manji deo sada zaposlenih, a da \u0107e ostalima biti ponu\u0111en socijalni program. Taj socijalni program je sli\u010dan kao u slu\u010dajevima IMT iz Beograda, “14. oktobra” iz Kru\u0161evca i “Prve petoletke” iz Trstenika, dakle drugim fabrikama iz ma\u0161inske industrije, i iznosi 200 evra po godini sta\u017ea.<\/p>\n

Zapu\u0161tena provincija<\/strong><\/p>\n

Kada je sutradan \u0161trajk “privremeno prekinut”, uslovi koje je nudila Vlada nisu zadovoljili radnike, iako ministar Serti\u0107 tvrdi da se radnicima izlazi u susret. U \u010demu se to izlazi u susret nije poznato, a jedini potez koji je preduzela Vlada je smenjivanje menad\u017ementa. Radnici FAP-a, me\u0111utim, ne \u017eele scenario ranije pomenutih fabrika koje su uga\u0161ene, ve\u0107 \u017eele da nastave da rade i predla\u017eu re\u0161enje koje je sli\u010dnije slu\u010daju \u017delezare u Smederevu, gde je dr\u017eava postavila menad\u017ement i pokazala nameru da sa\u010duva pogon. Radnici FAP-a \u017eele da fabrika nastavi da postoji i da ne bude otpu\u0161tanja. U ovom trenutku je jasno samo da \u0107e sastanaka biti jo\u0161. Ne samo \u0161to je situacija otvorena, ona je maglovita. Ono \u0161to radnici tra\u017ee kosi se sa proklamovanom ekonomskom politikom, ali za sredinu kao \u0161to je Priboj ga\u0161enje takve fabrike moglo bi drasti\u010dno da promeni sliku \u010ditave okoline, kao \u0161to je to do sada \u010desto bivalo, ka jo\u0161 gorem siroma\u0161tvu i bezna\u0111u.<\/p>\n

FAP je jedna od onih fabrika koje su odre\u0111ivale \u017eivot \u010ditavog grada, pa i \u0161ire. Po poslednjem popisu, Priboj ima manje od 15 hiljada stanovnika, a u FAP-u radi njih 650. Kada je FAP osnovan, 1953. godine, Priboj je imao je 516 doma\u0107instava, a danas ima vi\u0161e od \u0161est hiljada. Taj desetostruki rast je, razume se, usko povezan sa razvojem Fabrike automobila koja je najve\u0107i privredni objekat u gradu. Poput ostale industrije u biv\u0161im socijalisti\u010dkim dr\u017eavama, tranzicioni procesi, ratovi i prestrojavanje ekonomije, FAP je po\u010deo da umire sa raspadom zemlje. Fabrika koja je svoju proizvodnju po\u010dela sklapanjem te\u0161kih vozila po licenci “Sauer-werke”, pro\u0161irila je proizvodnju na razne tipove kamiona i autobusa. Rekordna godina bila je 1979., kada je proizvedeno vi\u0161e od sedam hiljada vozila. Poslednje pro\u0161irenje dogodilo se 1987. godine, a od godine 2002. FAP ulazi u program restruktuiranja i pripreme za privatizaciju. Otad je pro\u0161lo 14 godina restruktuiranja i priprema, a sat odbrojava poslednje sekunde; odlu\u010duju\u0107i \u010das se primi\u010de i sva je prilika da zaposleni nemaju mnogo razloga za optimizam, ako se pogleda kako su drugi prolazili.<\/p>\n

U medijima i politi\u010dkoj kasti nema mnogo interesa za re\u0161enja. Naravno, nominalno niko ne \u017eeli da se nastavi sa otpu\u0161tanjima, ali za pobornike statistike stvar je jasna \u2013 brojke su, po njima, neumoljive i tako se dalje ne mo\u017ee. Dr\u017eava, po njima, ne treba da podr\u017eava gubita\u0161e. Me\u0111utim, ako pogledamo kako se tretiraju strane kompanije, koliko se subvencioni\u0161u i kakve povlastice imaju, name\u0107e se pitanje: Za\u0161to takav tretman nemaju i stare doma\u0107e fabrike? Mora se priznati da je jedan deo njih, poput pomenute \u017delezare u Smederevu ili Jumka iz Vranja, ostavljen da funkcioni\u0161e sa olak\u0161icama, koje su, opet, neuporedive sa povlasticama koje dobijaju strane kompanije. Takvih kompanija je malo, a i one \u0107e biti prodate prvom ozbiljnom kupcu. Za grupu preduze\u0107a u restruktuiranju kojoj pripada i FAP, po svemu sude\u0107i, a tako je i najavljeno, u slu\u010daju da kupca nema \u2013 bi\u0107e poslata u ste\u010daj.<\/p>\n

Privatizacijska manija<\/strong><\/p>\n

U slu\u010daju FAP-a zanimljiv je maratonski odnos sa finskom kompanijom. Kao \u0161to smo videli, jo\u0161 pre dve godine je potpisan Memorandum kojim je ta kompanija pokazala nameru da bude kupac. Tada je Vu\u010di\u0107 govorio o “nekima koji su hteli da oteraju SISU”. Iz te izjave lako mo\u017ee da se dobije dojam kako je to nekakav buran proces u kome ima zakulisnih radnji, zavera i sli\u010dno. Za prethodne dve godina, naprotiv, ispada da se nije de\u0161avalo ni\u0161ta. Finska kompanija jo\u0161 uvek pokazuje nameru, ali ni\u0161ta vi\u0161e od toga ne mo\u017ee da se ka\u017ee. Vreme za FAP curi, radnici su na tankom ledu. Plate kasne, sta\u017e nepovezan. Previ\u0161e je takvih pri\u010da do sada bilo u Srbiji da se ne zna o \u010demu se radi: o borbi za pre\u017eivljavanje nekoliko godina do penzije za ve\u0107inu koja je decenije svog \u017eivota ugradila u fabrike koje \u0107e nestati, bar u ovom obliku u kojem su postojale do sada.<\/p>\n

Ne mo\u017ee a da se ne primeti postojanje nedoslednosti u primeni reformisti\u010dke logike ili, kako se to danas ka\u017ee \u2013 u primeni neoliberalnih ekonomskih mera. FAP je jo\u0161 jedan slu\u010daj na kome se to mo\u017ee videti, ali je daleko od toga da je jedini; zapravo se mo\u017ee re\u0107i da je svaki privredni subjekt u ovoj zemlji primer za licemerje privatizatora i ultrareformatora. Na po\u010detku masovne privatizacije dvehiljaditih, mediji sa nacionalnim frekvencijama pu\u0161tali su reklame za privatizaciju, bukvalno je i\u0161la kampanja koja je obuhvatala zakupljivanje bilborda najve\u0107ih formata sa kojih je privatizacija predstavljana kao univerzalni lek za sve bolesti dru\u0161tva: i\u0161lo je \u010dak dotle da se u jednoj reklami impliciralo da \u0107e privatizacija pomo\u0107i da se do\u0111e do naslova svetskog prvaka u fudbalu! Naravno, pored iskorenjivanja korupcije, siroma\u0161tva i sli\u010dnih sitnica. Zatim je zaklju\u010deno da ta privatizacija ne samo \u0161to nije uspela, nego nije ni valjala. I, \u0161ta su zaklju\u010dili? Da mora da se privatizuje i ono \u0161to do sada nije.<\/p>\n

Tako ispada i sa ovim “investicijama”. Dr\u017eava zaklju\u010di kako joj neka fabrika nepotrebno optere\u0107uje bud\u017eet “samo” da bi radnici primali platu. Re\u0161enje? Dati mnogo vi\u0161e para stranom “investitoru”. Investicije i investitori su postali magi\u010dna re\u010d kojom se koristi dana\u0161nja vladaju\u0107a elita \u0161irom sveta. Naravno, kada upotrebljavate tu re\u010d u Nema\u010dkoj, ona ima jedan smisao, u Kini drugi i tako dalje. Skorije smo saznali da u Srbiji ove re\u010di imaju skoro isto zna\u010denje kao u Makedoniji ili Bugarskoj. To su zemlje koje je premijer ozna\u010dio kao konkurenciju Srbije u potrazi za me\u0111unarodnim investicijama. I dalje, logi\u010dno je da ponude toliko \u017eeljenim investitorima budu bolje od onoga \u0161to mogu dobiti u pomenutim zemljama. Sa druge strane, ako logika zaka\u017ee \u2013 tu je marketing. Tako sam imao prilike svojim o\u010dima da vidim kamion makedonskih tablica na kojem je zalepljena nalepnica sa natpisom na engleskom jeziku: Invest in Macedonia. Ova groznica u potrazi za investitorom se o\u010dito do\u017eivljava na sli\u010dan u pomenutim zemljama. Tu su jo\u0161 pla\u0107ene reklame na komercijalnim televizijama sa Zapada: CNN, Eurosport i tako dalje. Sve je to dr\u017eavama manje optere\u0107enje za bud\u017eete od pomo\u0107i doma\u0107im kompanijama da do\u0111u do novijih tehnologija ili isplate zarade zaposlenih.<\/p>\n

Radni\u010dko poverenje<\/strong><\/p>\n

Takve stvari niko i ne poku\u0161ava da objasni osim mantrom o neophodnosti dolaska stranog kapitala. U ovoj fazi se prosto podrazumeva da taj kapital treba podmititi da do\u0111e, u suprotnom \u2013 za\u0161to bi uop\u0161te dolazio? I ne samo \u0161to ne poku\u0161avaju da objasne, nego u mnogim slu\u010dajevima kr\u0161e svoja obe\u0107anja, rokove koje sami postavljaju i tako dalje. Za to vreme, ba\u0161 su radnici (kao u slu\u010daju FAP-a) oni od kojih se o\u010dekuje nekakvo prijateljsko razumevanje situacije, pa i pomo\u0107. Njihovo poverenje u najve\u0107em broju slu\u010dajeva zavr\u0161ava kada na oglasnim tablama osvanu spiskovi ili obave\u0161tenja o socijalnom programu. Problem je u tome \u0161to je tada kasno.<\/p>\n

Postoji izreka: sit gladnom ne veruje. U ovom slu\u010daju je manji problem \u0161to sit, tj. vlasti, finansijski krugovi i drugi delovi vladaju\u0107ih struktura, ne veruju gladnim radnicima, nego \u0161to gladni radnici ne veruju drugim gladnim radnicima, odnosno njihovim iskustvima. Radnici FAP-a su u godinama dosada\u0161njih privatizacija, reformi i restruktuiranja mogli da vide kako se zavr\u0161avaju ovakvi slu\u010dajevi \u2013 u najve\u0107oj meri ostankom bez posla, a za sredine u kojima su takve fabrike postojale naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di nazadovanje u svakom smislu. Takvi slu\u010dajevi ne postoje samo u Srbiji. Naprotiv \u2013 evo, pune su ih zemlje poput sada\u0161njih “konkurenata” Srbije u lovu na investitore \u2013 Bugarskoj i Makedoniji, kao i bukvalno sve druge zemlje iz okru\u017eenja, iako su neke od njih u vi\u0161oj kategoriji lovaca na investicije. Ali, uprkos tome, kada zaposleni u ovim firmama do\u0111u do stadijuma u kojoj su sada radnici FAP-a, naj\u010de\u0161\u0107e ostaju sami, a potezi koje izvode \u2013 a koji imaju za cilja ube\u0111ivanje Vlade da oni ne \u017eele ni\u0161ta lo\u0161e, ve\u0107 samo da rade i da to jeste op\u0161ti interes \u2013 predstavljaju poteze o\u010dajnika.<\/p>\n

Za to vreme Vlade balkanskih zemalja \u0107e se utrkivati koja \u0107e ponuditi bolje uslove i vi\u0161e novca po radnom mestu; parlamenti \u0107e se utrkivati u broju ukinutih propisa i novousvojenih zakona; lokalne vlasti \u0107e davati besplatno zemlju i osloba\u0111ati od pla\u0107anja mnogih obaveza stranim vlasnicima kapitala. Reklamira\u0107e se na televizijama, \u0161tampa\u0107e nalepnice i oglase. I ne\u0107e verovati gladnim radnicima. Za to vreme, po prekidu \u0161trajka gla\u0111u, novih vesti iz FAP-a \u2013 nema.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fabrika automobila Priboj, poznatija po svojoj znamenitoj skra\u0107enici \u201cFAP\u201d, koja se u obliku amblema nalazila na karoserijama mnogih kamiona do po\u010detka tranzicije, predstavlja jo\u0161 jedan od slikovitih primera muke radni\u010dke klase u hodu kroz tranzicione procese i deindustrijalizaciju…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":12216,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[85,34],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-12214","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-radnicki-pokret","tag-tranzicija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12214","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12214"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12214\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12231,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12214\/revisions\/12231"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12214"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12214"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12214"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=12214"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=12214"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=12214"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=12214"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}