{"id":11954,"date":"2016-02-29T08:00:49","date_gmt":"2016-02-29T07:00:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=11954"},"modified":"2016-02-28T20:05:32","modified_gmt":"2016-02-28T19:05:32","slug":"11954","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=11954","title":{"rendered":"Uz NATO za srpsko Kosovo?"},"content":{"rendered":"

Kosovski sukob i bombardiranje Srbije 1999. godine omogu\u0107ili su profiliranje srbijanskih politi\u010dkih stranaka na “proevropske” i “proruske”, odnosno one koje bi “\u017ertvovale” Kosovo za Evropu i one koje bi “\u017ertvovale” Evropu za Kosovo. Najuspje\u0161nije me\u0111u njima \u2013 one vladaju\u0107e \u2013 uvijek su, me\u0111utim, nastojale pomiriti ove pozicije uz parolu “i EU i Kosovo”. No dok se slu\u017eenje dvaju gospodara pod egidom “neutralnosti” pokazuje kao te\u017eak zadatak, euroatlantski entuzijazam se po svemu sude\u0107i sasvim elegantno kombinira s etni\u010dkim \u0161ovinizmom.<\/strong><\/p>\n

Skup\u0161tina Srbije je 12. februara usvojila sporazum sa Severnoatlantskom alijansom, koji omogu\u0107ava vojnicima NATO-a da se slobodno kre\u0107u i u\u017eivaju diplomatske privilegije na teritoriji Srbije, a zauzvrat se, prema re\u010dima<\/a> predsednika Srbije Tomislava Nikoli\u0107a dobija “logisti\u010dka” podr\u0161ka za uni\u0161tenje ubojnih sredstava, za \u0161ta je srbijanskim vlastima navodno neophodna naprednija vojna tehnologija i infrastruktura. S obzirom na to da je jo\u0161 2006. godine Srbija pristupila Programu “Partnerstvo za mir”, kao i da je 2011. pokrenuta procedura za usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), najvi\u0161eg oblika saradnje izme\u0111u NATO-a i zemalja izvan saveza, koji je u martu 2015. i usvojen, jasno je da postoji kontinuitet u pripremanju terena i za oficijelno napu\u0161tanje proklamovane politike neutralnosti, te da je ratifikacija sporazuma, imaju\u0107i u vidu broj dokumenata iz proteklih godina kojima se obezbe\u0111uje saradnja NATO i Srbije, bila neminovna.<\/p>\n

Tri klju\u010dna \u010dinioca u novoj, ali predvidljivoj i logi\u010dnoj etapi apsurdnog pregovaranja izme\u0111u NATO i Srbije, jesu nacionalizam, imperijalisti\u010dke intervencije i status Kosova kao sredstvo pogodbe u utakmici velikih sila, \u010dija se “vrednost” razotkriva pri svakom novom razbuktavanju tenzija izme\u0111u evroatlantskog i ruskog bloka. Srbijanski premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 i vladaju\u0107a Srpska napredna stranka, kao i u slu\u010daju klju\u010dnih pitanja unutra\u0161nje politike, u spoljnopoliti\u010dkoj sferi zapravo dosledno nastavljaju i do krajnjih konsekvenca dovode agendu prethodne vlasti. Ratifikacija jo\u0161 jednog sporazuma sa NATO-om, koji jem\u010di slobodu kretanja i diplomatski imunitet pripadnicima Alijanse, zauzvrat tra\u017ee\u0107i “logisti\u010dku podr\u0161ku”, te posledi\u010dno masovno mobilisanje desni\u010darskih snaga protiv vladaju\u0107e partije sa ciljem odbrane “nacionalnih interesa” \u010dini kontinuitet izme\u0111u demokratskog i naprednja\u010dkog politi\u010dkog vrha bolno o\u010diglednim.<\/p>\n

I za jednu i za drugu vlast politika neutralnosti, tj. nepristupanje nijednom vojnom savezu, nikada nije bila istinski geopoliti\u010dki cilj, ve\u0107 kupovina vremena i manevarskog prostora sa idejom da se dobro orkestriranom oscilacijom izme\u0111u dva imperijalna centra \u2013 Brisela i Moskve \u2013 mo\u017ee izvu\u0107i maksimalna korist za politi\u010dke i ekonomske elite u Srbiji pod pla\u0161tom dijaloga i odbrane “nacionalnih” interesa, koji se, nakon kraha vladaju\u0107e politike<\/a> pred Me\u0111unarodnim sudom pravde, danas svode na poku\u0161aje kontrole severnog dela Kosova. Interesi vlasti u Srbiji, bez obzira da li ih vladaju\u0107e klase zagovarale liberalnodemokratskom, “proevropskom”, ili slavenonacionalisti\u010dkom, proputinovskom retorikom, ovde se poklapaju sa Briselskim sporazumom, tj. agendom Evropske unije. Srpski nacionalizam i indirektno prisustvo dr\u017eavnih organa Srbije na Kosovu, \u0161to je u o\u010dima kosovskih Albanaca s razlogom shva\u0107eno kao sredstvo pritiska, prakti\u010dno ve\u0107 decenijama primoravaju Pri\u0161tinu na tesnu saradnju sa Va\u0161ingtonom, odnosno NATO-om.<\/p>\n

Slu\u017eenje dvaju gospodara<\/strong><\/p>\n

I Moskva i Brisel imaju interese da manipuli\u0161u nacionalisti\u010dkim sentimentima na Kosovu i u Srbiji. S jedne strane, ra\u010dunaju\u0107i na kategori\u010dko odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova, isprovocirana pritiscima sa Zapada, Srbija je spremna na velike ekonomske ustupke Rusiji, kao u slu\u010daju prodaje Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu. S druge strane, Va\u0161ingtonu savr\u0161eno odgovara da se kosovski Albanci ose\u0107aju konstantno ugro\u017eenim od strane Srbije, jer \u0107e tako, u ime vlastitih bezbednosnih i politi\u010dkih interesa, biti otvoreni za zapadne intervencije. Demokratska stranka je za svog mandata, sli\u010dno naprednjacima, svesno igrala na dva koloseka, s jedne strane slu\u0161aju\u0107i ekonomski diktat Europske unije i zapadnih sila, a s druge strane se, zarad odbrane interesa na severu Kosova, pozivala na “me\u0111unarodno pravo”, oli\u010deno u Rusiji kao klju\u010dnom savezniku u negiranju nezavisnosti Kosova u Ujedinjenim nacijama.<\/p>\n

Rusofilska desnica u opoziciji bila je sredstvo “omek\u0161avanja” diplomatskih direktiva iz Brisela, a podr\u0161ka Europske unije dovoljan alat da se te\u017enje Rusije na Balkanu minimizuju i neutrali\u0161u. Stoga je u javnosti odr\u017eavan privid da je dilema Kosovo ili EU principijelnog, a ne interesno-pragmati\u010dnog karaktera. SNS je u politici slu\u017eenja dva gospodara oti\u0161ao korak dalje, premestiv\u0161i sukob prozapadnja\u0161tva i rusofilstva sa linije vlast \u2013 opozicija na unutarpartijski nivo. Poku\u0161aj da se glasa\u010dko telo ne razjedini vidljiv je u otvoreno proruskim pozicijama koje zastupa predsednik Nikoli\u0107, kao kontrate\u017ea Vu\u010di\u0107u, koji od programa svojih evropskih pokrovitelja odstupa retko i isklju\u010divo na ravni retorike. No uprkos evidentnom ideolo\u0161kom i geopoliti\u010dkom kontinuitetu, u vreme kada je Demokratska stranka sklapala sporazume koje danas ratifikuju poslanici naprednjaka, odnos snaga bio je druga\u010diji, \u0161to je politici neutralnosti davalo legitimitet, a gra\u0111anima Srbije veru u njenu dugoro\u010dnu odr\u017eivost.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je ekonomska kriza iznela na povr\u0161inu razli\u010dite animozitete prema EU i unutar nje, kao i da se odnos NATO i Rusije, usled ratnih sukoba u Ukrajini i Siriji, sve \u017ee\u0161\u0107e zao\u0161trava, jasno je da Severnoatlantska alijansa ima dovoljno jake motive da vr\u0161i pritisak na zemlje Zapadnog Balkana da pristupe vojnom savezu. Budu\u0107i da su Bugarska, Rumunija i Ma\u0111arska odavno, a Albanija i Hrvatska 2009. godine pristupile NATO-u, Srbija, fizi\u010dki ome\u0111ena \u010dlanicama NATO-a, ne poseduje naprosto nikakav potencijal za geostrate\u0161ko povezivanje sa Rusijom. Dalje, \u010dinjenica da je, uprkos sna\u017enom nezadovoljstvu i otporu u narodu Crne Gore, gde se, kao i u Srbiji, oko 70% stanovni\u0161tva suprotstavlja<\/a> ulasku u NATO, Crna Gora u decembru pro\u0161le godine dobila poziv za pridru\u017eivanje Alijansi, imamo razloga da verujemo da \u0107e i pritisak na Srbiju biti sve ja\u010di, te da je ratifikacija IPAP-a zapravo manipulativni na\u010din za ulazak u NATO na mala vrata.<\/p>\n

Putinovski “antiimperijalizam”<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, Kosovo, kao klju\u010dna ta\u010dka sukobljavanja NATO intervencija s jedne te ruskog imperijalizma na Balkanu i srpskog \u0161ovinizma prema albanskom stanovni\u0161tvu s druge strane, posredno razotkriva i preokret u spoljnoj politici Srbije, do kog je do\u0161lo usled rastu\u0107ih pritisaka i tenzija izme\u0111u EU i Rusije. Kako NATO invazija na istok te\u010de gotovo neometano diplomatskim pridobijanjem doskora neutralnih zemalja, te kako su ameri\u010dka i najuspe\u0161nije ekonomije Evropske unije daleko ja\u010de od ruske, politi\u010dkim elitama u Srbiji postalo je jasno da Putinov re\u017eim vi\u0161e ne mo\u017ee niti \u017eeli da bude glavni oslonac Srbije u “odbrani” Kosova de iure<\/em>, odnosno u podeli Kosova na severne i ju\u017ene op\u0161tine de facto<\/em>. Naime, kardinalni argument radikalne desnice protiv pristupanja Severnotlantskoj alijansi, kojim je i posredno i neposredno pravdala savezni\u0161tvo sa Rusijom, bila je i ostala odbrana “srpskih interesa” na Kosovu.<\/p>\n

No kao \u0161to mo\u017eemo prosuditi iz nedavne Vu\u010di\u0107eve izjave<\/a> \u2013 “Nama je NATO potreban kao saveznik i da \u010duva na\u0161 narod na Kosovu” \u2013 sada se tradicionalni desni\u010darski argument protiv Severnoatlantskog saveza koristi kao autenti\u010dan motiv za pribli\u017eavanje NATO-u. Zato, u ovom klju\u010du, protest<\/a> u kome je pod vo\u0111stvom “Srpskog sabora Zavetnici”, “Obraza” i drugih ultranacionalisti\u010dkih i ekstremno desni\u010darskih organizacija i stranaka na ulicama Beograda 20. februara u\u010destvovalo oko 10.000 ljudi predstavlja burleskno-tragi\u010dnu repliku protesta iz februara 2008. godine, kada je progla\u0161ena nezavisnost Kosova. Tragi\u010dnu, jer se agresivni nacionalizam iznova pokazao kao neprevazi\u0111eno sredstvo za promptnu agitaciju i mobilizaciju ljudi \u010dije je se\u0107anje na bombardovanje iz 1999. godine, s punim pravom, jo\u0161 uvek sve\u017ee. Burlesknu, jer je ideja odbrane nacionalnog suvereniteta od \u010dizme NATO-a zapravo izjedna\u010dena sa poslu\u0161ni\u010dkim odnosom prema ruskom establi\u0161mentu.<\/p>\n

U prilog tome svedo\u010di ikonografija protesta, \u010dije je dominantni element bila Putinova slika, kao i mar\u0161ruta protestne \u0161etnje, koja se zavr\u0161ila uru\u010davanje pisma ruskom ambasadoru u Beogradu. No groteskni ton ovom doga\u0111aju, zasnovanom na ideji da je jedina alternativa evroatlantskom imperijalizmu priklanjanje ruskom imperijalizmu, daje neposredan dru\u0161tveno-politi\u010dki kontekst. Naime, budu\u0107i da je u februaru 2016. godine ratifikovan sporazum na koji se Srbija obavezala u dva navrata 2015., i jo\u0161 ranije, 2011., sporazum kojim se samo na jednom vi\u0161em zvani\u010dnom nivou reguli\u0161u prava koja pripadnici NATO-a u Srbiji ve\u0107 u\u017eivaju, iznena\u0111enje i naprasni izliv gneva na desnom spektru politi\u010dkog \u017eivota u Srbiji deluju orkestrirano i neubedljivo.<\/p>\n

Bratsko suparni\u0161tvo<\/strong><\/p>\n

Naravno, cifra od desetak hiljada u\u010desnika na protestu ipak svedo\u010di o opravdano \u017eivom i sna\u017enom revoltu prema spoljnoj politici SAD, oli\u010denoj u prisustvu NATO snaga na teritoriji Srbije, posebno u trenutku kada se pribli\u017eavamo sedamnaestoj godi\u0161njici bombardovanja SR Jugoslavije. Kontekst koji je vest o ratifikaciji spornog sporazuma izbacio u prvi plan jeste zahuktavanje za predizbornu kampanju, a odatle i prevrednovanje i preraspodela argumenata izme\u0111u liberala i konzervativaca. Odnos parlamentarnih i opozicionih liberalnih i desni\u010darskih snaga prema Vu\u010di\u0107u otkriva nam su\u0161tinsku povezanost u ispraznosti njihovih politi\u010dkih vizija. Iako parlamentarni izbori 2016. jo\u0161 uvek nisu raspisani, ve\u0107 postaje pravi izazov prebrojati stranke koje su nastale odvajanjem<\/a> od Demokratske stranke, te one koje su novoro\u0111ene iz vi\u0161egodi\u0161njih trvenja u desni\u010darskim partijama kao \u0161to su Demokratska stranka Srbije, Dveri, Srpska radikalna stranka.<\/p>\n

Nedostatak ideolo\u0161ke raznolikosti, isklju\u010diva usmerenost na prela\u017eenje cenzusa i sna\u017ena privr\u017eenost etnonacionalisti\u010dkim gledi\u0161tima \u010dine da se ove stranke pre\u0107utno pokoravaju logici ja\u010deg, \u0161to se vidi u njihovim izbornim strategijama. Tako, dakle, strana\u010dki lideri biraju ili da, glume\u0107i alternativu, diskretno podr\u017eavaju Vu\u010di\u0107a u nadi da \u0107e dobiti poziv za saradnju, ili pristaju na koalicije svih opcija unutar ideolo\u0161kog spektra, zasnovane na jednom jedninom kriterijumu i pokli\u010du \u2013 da se sru\u0161i Vu\u010di\u0107. Ovakva politi\u010dka strategija, koja doju\u010dera\u0161nje branitelje nacionalnog dostojanstva pretvara u vatrene zagovornike prozapadnih politika, sna\u017eno se odra\u017eava i na odnos prema NATO-u, Rusiji i kosovskom pitanju. Grubo re\u010deno, oni koji posredno podr\u017eavaju Vu\u010di\u0107a, skloniji su zagovaranju evropejstva i odustajanju od vojne neutralnosti pod krinkom odbrane srpskog stanovni\u0161tva na Kosovu, dok “front” utemeljen na ru\u0161enju Vu\u010di\u0107a nastoji da porekne svaku vezu sa dosada\u0161njom politikom i “vrati Kosovo”, te svoj uzor i idealnog saveznika vidi u Rusiji.<\/p>\n

Ovako demaskirana politi\u010dka mapa Srbije razobli\u010dava la\u017enu dihotomiju izme\u0111u prozapadnja\u010dkih i proruskih opcija, jer se i jedne i druge zasnivaju na podre\u0111enosti kapitalu i interesima stranih sila, pri \u010demu se nacionalizam ispostavlja ne kao prepreka, ve\u0107 kao najefektivniji i najpouzdaniji saveznik u ostvarivanju tih interesa. Jedini na\u010din da se raskrsti sa du\u017eni\u010dkom ekonomijom i politikom naizmeni\u010dnog poltronstva prema Zapadu ili Istoku jeste da se odustane od podila\u017eenje te\u017enjama srpskih elita na Kosovu, \u0161to, o\u010devidno, ni Vu\u010di\u0107, niti i jedna opoziciona stranka, sude\u0107i prema predizbornim programima, nema u planu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Skup\u0161tina Srbije je 12. februara usvojila sporazum sa Severnoatlantskom alijansom, zbog kojeg \u0107e se vojnici NATO-a kretati slobodno i u\u017eivati diplomatske privilegije na teritoriji Srbije, a zauzvrat se, prema re\u010dima predsednika Srbije Tomislava Nikoli\u0107a dobija “logisti\u010dka” podr\u0161ka za uni\u0161tenje ubojnih sredstava…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":11958,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[78],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-11954","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-nato","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11954"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11954\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11966,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11954\/revisions\/11966"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/11958"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11954"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=11954"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=11954"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=11954"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=11954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}