{"id":11848,"date":"2016-02-24T08:00:28","date_gmt":"2016-02-24T07:00:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=11848"},"modified":"2016-02-24T09:30:24","modified_gmt":"2016-02-24T08:30:24","slug":"kakav-sindikalizam-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=11848","title":{"rendered":"Kakav sindikalizam u Srbiji?"},"content":{"rendered":"

Pro\u0161logodi\u0161nji maratonski \u0161trajk srpskih prosvjetara zavr\u0161en je, izme\u0111u ostalog, obe\u0107anjima o novom izra\u010dunu primanja uvo\u0111enjem “platnih razreda”. Time je problem privremeno odgo\u0111en, samo da bi ponovno iskrsao ove godine, otvaraju\u0107i istodobno i pitanje jesu li sindikati sposobni izboriti trajnija pobolj\u0161anja polo\u017eaja svojih \u010dlanova.<\/strong><\/p>\n

Za dvadeset peti februar najavljen je \u0161trajk upozorenja prosvetnih radnica i radnika, \u010dlanica i \u010dlanova reprezentativnih prosvetnih sindikata: Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) i Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije (GSPRS) “Nezavisnost”. Otprilike u isto vreme, samo godinu dana ranije, SOS i GSPRS “Nezavisnost” potpisali su Sporazum o mirnom re\u0161avanju spornih pitanja sa Vladom Srbije, time, sa svoje strane, prekinuv\u0161i, kako se navodi<\/a>, najdu\u017ei \u0161trajk u istoriji srpske prosvete (i tada organizovan od strane reprezentativnih sindikata). Pritisci ka prekidu \u0161trajka<\/a> bili su podstaknuti kako smanjivanjem plata zaposlenih u \u0161trajku, tako i obe\u0107anjima Vlade \u2013 \u0161to u usmenoj formi legende, \u0161to i njenim zapisom na hartiji pravni\u010dke te\u017eine \u2013 da \u0107e s po\u010detka 2016. godine biti uvedeni platni razredi, Deus ex machina<\/em> svih (prosvetno)radni\u010dkih problema.<\/p>\n

Ne tako neo\u010dekivano, 2016. godina osvanula je bez platnih razreda na bliskom vidiku. Uvo\u0111enje platnih razreda, uzgred, postavljeno je kao ultimatum<\/a> od strane Svetske banke kako bi se Srbiji (i njenoj Vladi) obezbedila nov\u010dana sredstva (u formi kredita) u iznosu od 75 miliona dolara, s ciljem opse\u017enog reformisanja javnog sektora. No, pre opse\u017enih reformi potrebne su, izgleda, one inicijalne i “manje”, kako bi doti\u010dna svota kredita mogla postati opipljiv entitet.<\/p>\n

Dodatan problem \u2013 iz vizure sindikata \u2013 predstavlja \u010dinjenica da uvo\u0111enje platnih razreda (o kom se, bez obzira na njegovo jo\u0161 ne blisko ostvarenje, pregovara i dogovara) ne\u0107e doprineti onome \u010demu se potpla\u0107eno radni\u0161tvo Srbije nada: pove\u0107anju plata. Nakon serije jedno\u010dasovnih \u0161trajkova<\/a> upozorenja od tre\u0107eg februara, koji su nekoliko dana kasnije rezultirali sednicom<\/a> Socijalno-ekonomskog saveta (SES), odre\u0111eni sindikati, poput reprezentativnih prosvetnih, uvideli su da platni razredi nisu nikakav Deus ex machina<\/em>, budu\u0107i da \u0107e podrazumevati samo preraspodelu ve\u0107 izdvajanih i izdvojenih bud\u017eetskih sredstava, ne i pove\u0107anje izdataka bud\u017eeta Srbije na javni sektor ili neki od posebnih ogranaka.<\/p>\n

Nedosti\u017eni boljitak<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, kako je jedan od ishoda sednice SES-a stavljanje lokalnim samoupravama u nadle\u017enost da odre\u0111uju osnovice radni\u010dkih plata, pitanje je kako \u0107e na republi\u010dkom nivou do\u0107i do ujedna\u010davanja plata, \u010dak i po za\u017eivljavanju sistema platnih razreda (\u010dija je ideja-vodilja, me\u0111u ostalim, da se izbegnu geografske distorzije \u2013 primera radi, da neko\/a zaposlen\/a u Beogradu za isti posao prima ve\u0107u platu negoli neko\/a zaposlen\/a u nekom drugom gradu).<\/p>\n

Ustupci izvojevani nakon sednice SES-a su, \u010dini se, minimalni, iako nije redak slu\u010daj da se u retorici Vladinih zvani\u010dnika\/ca, pa i predstavnika\/ca odre\u0111enih sindikata, boje atributima od “znatni” do “istorijski”. Novitet, nakon petnaest godina, predstavlja poseban obra\u010dun toplog obroka (mese\u010dne naknade za ishranu tokom rada) i regresa (za godi\u0161nji odmor), koji su dosad bili obra\u010dunavani u okviru koeficijenta (umno\u017eak osnovice plate) \u2013 a koji varira zavisno od vrste obavljanog rada, na\u010dina njegovog obavljanja te stepena ostvarenih radnih preduslova. (Varirala je, dakle, \u010dak i kategorija toplog obroka!) No, ima li mesta nadi da \u0107e i ti dogovoreni ustupci \u2013 i nova tura obe\u0107anja, na Vladin ra\u010dun \u2013 dovesti do opipljivog boljitka po radni\u0161tvo Srbije?<\/p>\n

Reprezentativni sindikati zaposlenih u prosveti o\u010digledno smatraju da ne\u0107e, a s obzirom na isuvi\u0161e znanu floskulu o osetnom boljitku “od naredne godine”, njihove sumnje \u010dine se itekako opravdanim. Prosvetni sindikati, \u010diji je (preko)petomese\u010dni \u0161trajk tokom 2014. i 2015. godine nai\u0161ao na malo ispunjenih dogovora i obe\u0107anja<\/a>, ogledni su primer kada se postavlja pitanje: \u0161ta je, zapravo, potrebno da bi \u0161trajkovi urodili plodom? Jasno je da radni\u0161tvo, u ma kom delu javnog sektora zaposleno, pristaje i na minimalne ustupke kako bi unekoliko popravilo svoj deprivirani polo\u017eaj. Me\u0111utim, time se posti\u017ee malo \u0161ta do “\u0161minkanja” brojnih negativnih posledica; upojedinjavanje, kao nose\u0107a snaga neoliberalizma, preti i kroz platne razrede i kroz pojedina\u010dne \u0161trajkove.<\/p>\n

Problem razjedinjenosti<\/strong><\/p>\n

Platni razredi, ruku pod ruku s naumom da obezbede iste plate za iste poslove \u2013 i time ubla\u017ee (o iskorenjivanju je prerano govoriti) nezanemarljive disparitete koji postoje u odnosu izme\u0111u razli\u010ditih geografskih podru\u010dja Srbije, kao i razli\u010ditih radnih mesta na kojima se odre\u0111eni posao obavlja \u2013 ilustruju i “tr\u017ei\u0161nu utakmicu”, u kojoj dostupan prostor za prebacivanja i optu\u017ebe ostaje unutarradni\u010dki; drugim re\u010dima, izra\u017eavanje nezadovoljstava postoje\u0107im stanjem preti da iznutra razjedini radni\u0161tvo, podstaknuto na me\u0111usobnu konkurenciju kroz odmeravanje u\u010dinaka i doprinosa na osnovu utvr\u0111enog seta kriterijuma. Nadalje, podela sindikata na reprezentativne i nereprezentativne, te nejednako u\u010de\u0161\u0107e svih sindikata u dono\u0161enju odluka od op\u0161teradni\u010dkog zna\u010daja, dodatno slabe potencijal kojim bi se moglo suprotstaviti Vladi, njenim parcijalnim ustupcima i neispunjenim obe\u0107anjima.<\/p>\n

Organizacija radni\u010dke borbe (i) kao sindikalne borbe morala bi da prevazi\u0111e neke od imanentnih problema vezanih za sindikalno organizovanje \u2013 najpre, \u010dinjenicu da \u0107e sindikati u pojedinim oblastima (kulturi, prosveti, zdravstvu itd.) biti usmereni prvenstveno na probleme s kojima se radnice i radnici u doti\u010dnoj oblasti suo\u010davaju. Iako su te\u0161ko\u0107e i nepravde s kojima se zaposleni\/e u odre\u0111enoj oblasti suo\u010davaju neopozive, te unekoliko i specifi\u010dne, doti\u010dne specifi\u010dnosti ne smeju stati ukraj sindikalizmu kao mogu\u0107em, ostvarivom izrazu op\u0161teradni\u010dke borbe. Sindikati, ujedinjeni, predstavljali bi otpornu i stabilnu odsko\u010dnu dasku s koje bi najpre trebalo odgovarati na izazove osnovnim radni\u010dkim pravima, te, obezbe\u0111ivanjem osnovice, i svim posebni(ji)m.<\/p>\n

Napori da se radni\u010dka prava pobolj\u0161aju i ispo\u0161tuju dovodi\u0107e i dalje do kratkotrajnih \u2013 ili, pak, na neodre\u0111eno vreme najavljenih \u2013 postignu\u0107a, postignu\u0107a partikularnih (a, imaju\u0107i u vidu i predizborni momenat u Srbiji \u2013 va\u017ee\u0107ih samo u retorici predizbornih kampanja), ukoliko radni\u010dka borba bude iznutra podrivana, a solidarnost razjedinjavana kako dejstvom spoljnih, tako i dejstvom unutra\u0161njih \u010dinilaca. \u0160trajk upozorenja prosvetnih radnica i radnika najavljen za dvadeset peti februar ne bi trebalo da ostane usamljeni slu\u010daj \u2013 ne samo u smislu \u0161trajkova koji bi trebalo da uslede, ve\u0107 i u smislu podr\u0161ke konkretnom \u0161trajku. Mobilizacija kako drugih sindikata zaposlenih u javnom sektoru, tako i svih snaga koje bi potpomogle radni\u010dku borbu, jedini je obe\u0107avaju\u0107 preduslov da se, u sistemu koji tla\u010di radnicu i radnika bez obzira na deo sektora kome pripada, ostvare boljici i za radni\u0161tvo u celini, i za njegove pojedine ogranke.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za dvadeset peti februar najavljen je \u0161trajk upozorenja prosvetnih radnica i radnika, \u010dlanica i \u010dlanova reprezentativnih prosvetnih sindikata: Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) i Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije (GSPRS) “Nezavisnost”…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":11857,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[105,63,85],"theme":[458,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-11848","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-javni-sektor","tag-obrazovanje","tag-radnicki-pokret","theme-drustvo","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11848","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11848"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11848\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11851,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11848\/revisions\/11851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/11857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11848"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11848"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11848"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=11848"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=11848"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=11848"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=11848"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}