{"id":115,"date":"2014-03-31T06:10:20","date_gmt":"2014-03-31T05:10:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=115"},"modified":"2021-04-08T15:45:27","modified_gmt":"2021-04-08T14:45:27","slug":"izbori-u-srbiji-veliko-prestrojavanje-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=115","title":{"rendered":"Izbori u Srbiji: veliko prestrojavanje"},"content":{"rendered":"

Tek dan nakon nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbi<\/a>ji<\/a>, vode\u0107i liberalni intelektualci objavili su “poraz gra\u0111anske Srbije<\/a><\/span><\/span>” i to da Srbija, u su\u0161tini, “jo\u0161 uvek vi\u0161e voli la\u017e od istine o sebi<\/a><\/span><\/span>“. Naravno, kao i uvek, stvar je u tome \u0161to je i ovde “vera bila zamena za racionalno promi\u0161ljanje”, a pravi poraz su do\u017eiveli “srednji slojevi, obrazovani ljudi”. Staro op\u0161te mesto ovde glasi: krivi su ni\u017ei, “neobrazovani” slojevi. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to izgleda zaboravljaju u tom lamentu jeste da su upravo oni, liberalni intelektualci, podr\u017eavali (\u0161to otvoreno, \u0161to pre\u0107utno) prethodnu vladaju\u0107u opciju, na \u010delu sa Demokratskom strankom (DS), \u010dija je dvanaestogodi\u0161nja vladavina velikim delom odgovorna za trenutno dru\u0161tveno-ekonomsko stanje. U tom smislu, samo su pripremili teren za uspon Srpske napredne stranke (SNS) i njenu “ubedljivu” pobedu 16. marta, oli\u010denu u 48,3% osvojenih glasova. To je duplo vi\u0161e u pore\u0111enju sa izborima 2012. godine \u2013 u apsolutnim brojevima, radi se o pove\u0107anju za skoro 800 hiljada glasova, \u0161to zna\u010di i apsolutnu ve\u0107inu u poslani\u010dkim mandatima (158 od ukupno 250), dovoljnu za samostalno formiranje Vlade.<\/p>\n

Ima nekoliko razloga za ovaj izborni rezultat. Prvo, to je o\u010dekivana reakcija na pad op\u0161teg kvaliteta \u017eivota u toku poslednjih godina vladavine “gra\u0111anske” politi\u010dke opcije. U periodu od 2008. do 2012. godine trend dugo obe\u0107avanog “napretka” po\u010deo je da se kre\u0107e unazad. Drugo, on je posledica potpune i o\u010digledne inertnosti i nesposobnosti vlasti ne samo da ispuni data obe\u0107anja, ve\u0107 i da se usudi da uop\u0161te ne\u0161to i obe\u0107a. Pre ili kasnije moralo se uvideti da je “car go” i da od politike Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera “nema hleba”. Negde u me\u0111uvremenu Tomislav Nikoli\u0107 i Aleksandar Vu\u010di\u0107 osnovali su SNS, raskrstili sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) i okrenuli se kritikovanju tada\u0161nje vlasti. Da u tim kritikama nije bilo ni\u010deg supstancijalnog, da u njima nije bilo ni\u0161ta vi\u0161e od demago\u0161kih prozivki, to je jasno \u2013 ali su oni izra\u017eavali ono \u0161to je bilo op\u0161te raspolo\u017eenje i to je bilo dovoljno da se zapo\u010dne proces \u010diji je vrhunac dostignut pre dve nedelje.<\/p>\n

U izbornoj pobedi ove godine presudnu je ulogu odigralo i to \u0161to se Srpska napredna stranka predstavila ne samo kao re\u0161enje nagomilanih problema, ve\u0107 je, zapravo, uspela i da skoro bez ostatka apsorbuje politiku “gra\u0111anske Srbije”. To je danas moderna, pro-tr\u017ei\u0161na i pro-evropska stranka, \u010diji je saziv Vlade potpisao Briselski sporazum kojim se de facto<\/i> priznaje nezavisnost Kosova, u \u010diju su Vladu dovedeni “stru\u010dnjaci” za smanjenje javne potro\u0161nje i koja je bespogovorno prihvatila autoritet Svetske Banke i MMF-a. “Gra\u0111anska Srbija” je time, uz SNS-ovu liberalizaciju zakona o radu i saradnju sa Briselom, ostala bez specifi\u010dne pozicije u me\u0111ustrana\u010dkom sukobu. Sa druge strane, uhap\u0161en je i najve\u0107i “tajkun” Miroslav Mi\u0161kovi\u0107, koji je za ve\u0107inu oli\u010denje svega \u0161to ne valja sa postoje\u0107im poretkom, uhap\u0161eni su i neki biv\u0161i visoki dr\u017eavni zvani\u010dnici, ugovorena je velika investicija u takozvani “Beograd na vodi” i povu\u010den je jedan mali niz sitnijih popularnih poteza. Bez obzira na to \u0161to su u pitanju surogati za stvarna re\u0161enja, oni su bili zna\u010dajniji kao signal da SNS, eto, “ne\u0161to radi”. U isto vreme, uspeli su i da odr\u017ee odre\u0111eni minimalni privid “narodne” stranke, stranke “obi\u010dnih ljudi” koja ne pripada “visokom dru\u0161tvu”.<\/p>\n

Uporedo sa tim i\u0161lo je i op\u0161te slabljenje nacionalisti\u010dkog sentimenta u Srbiji koji je ranije predstavljao politi\u010dku snagu sa kojom se moralo ra\u010dunati. Poslednje nacionalisti\u010dke demonstracije po pitanju Kosova nikako nisu uspevale da okupe vi\u0161e od dve hiljade ljudi. Na dnevni je red do\u0161la dugo pripremana pri\u010da o borbi protiv korupcije, borbi protiv kriminala i zapo\u0161ljavanju, stranim investicijama i “realnom” podizanju standarda. Tako se najzad dobija jasna slika uspona Srpske napredne stranke \u2013 do toga su doveli, s jedne strane, “pozitivni program” SNS-a i kompletno razo\u010daranje u prethodnu garnituru i, sa druge, zamor od nacionalizma i mita da se prose\u010dna \u010detvoro\u010dlana porodica na neki vol\u0161eban na\u010din mo\u017ee prehraniti samo ukoliko se Kosovo vrati “pod okrilje Srbije”.<\/p>\n

Naravno, “pozitivni program” SNS-a ima i svoje nali\u010dje \u2013 i pored svih hap\u0161enja, jo\u0161 uvek nema nijedne prvostepene presude; “Beograd na vodi” su\u0161tinski predstavlja poklanjanje gradskog zemlji\u0161ta bogatim \u0161eicima za izgradnju luksuznih apartmana kojima velika ve\u0107ina stanovnika Beograda ne\u0107e ni pri\u0107i 2<\/a><\/sup>; o ekonomskim reformama se slabo zna osim da \u0107e biti “te\u0161ke i bolne<\/a><\/span><\/span>“, mada je njihov karakter najavljen izmenama radnog zakonodavstva, nedavnom podr\u0161kom koju je ameri\u010dki ambasador u Srbiji dao “te\u0161kim ekonomskim reformama<\/a><\/span><\/span>” i ultimatumom MMF-a<\/a><\/span><\/span> da se naprave u\u0161tede od 400 miliona evra ili \u0107e morati da se smanjuju penzije i plate u javnom sektoru.<\/p>\n

\u0160ta sa izbornim rezultatima? Za po\u010detak, govore nam da “istorijska pobeda” SNS-a ipak nije toliko istorijska, kada se uzme u obzir izlaznost bira\u010da od 53%, od \u010dega je ne\u0161to manje od polovine glasalo za SNS \u2013 dakle, \u010detvrtina svih gra\u0111ana sa pravom glasa. Oko tri miliona ljudi nije nimalo zainteresovano za izbornu igru, tako da je pitanje sticanja “novog politi\u010dkog legitimiteta<\/a><\/span><\/span>“, zarad \u010dega su izbori i raspisani, i dalje u velikoj meri otvoreno.<\/p>\n

Na strani “gra\u0111anske opozicije”, koju sa\u010dinjavaju DS, Nova demokratska stranka (NDS) Borisa Tadi\u0107a (nastala odvajanjem od DS) i Liberalno demokratska partija (LDP) \u010cedomira Jovanovi\u0107a, potpuno je rasulo: DS je dobio 6%, NDS 5,7%, a LDP nije, po prvi put od osnivanja, pre\u0161ao cenzus, sa 3,3% glasova, te je po\u010deo da se osipa usled ostavki vode\u0107ih rukovodilaca. Osim generalnog bankrota ovih politi\u010dkih opcija, tom je rezultatu doprinela i potpuna ispraznost njihove kampanje, koja se mahom zasnivala na identitetskom poistove\u0107ivanju sa “demokratskom tradicijom” iz devedesetih i “gra\u0111anskom opcijom” uop\u0161te. Istovremeno, DS je zaboravio ono \u0161to drugi nisu \u2013 da je period njihove vlasti bio ne\u0161to poput, re\u010dima sociologa Vladimira Ili\u0107a, “meke diktature<\/a><\/span><\/span>” i da “medijski mrak” koji SNS odr\u017eava nije ni\u0161ta mra\u010dniji od onoga koji se mogao osetiti i za vreme pro\u0161le vlasti. Osim toga, nije ni bilo ve\u0107ih programskih razlika izme\u0111u njih i SNS-a, tako da je stara parola “svi su isti” zadobila svoj puni smisao. Demokratska stranka je jedino u Beogradu uspela da ostvari zna\u010dajan rezultat od 15,8% koji su iznele centralne (najbogatije) beogradske op\u0161tine, \u0161to usled tradicionalnog jezgra glasa\u010da, \u0161to usled politike Dragana \u0110ilasa, sada\u0161njeg predsednika DS i biv\u0161eg gradona\u010delnika, koji je svojim ru\u0161enjem romskih naselja i “uvo\u0111enjem reda” u javni prevoz (tj. delimi\u010dnom privatizacijom) o\u010digledno stekao trajne simpatije gornjih slojeva Beograda. O prirodi tog “uvo\u0111enja reda” govore i incidenti izme\u0111u kontrolora i putnika bez karte koji su se mahom doga\u0111ali na “problemati\u010dnim” autobuskim linijama koje vode u siroma\u0161nija, radni\u010dka predgra\u0111a. Ipak, s obzirom na lo\u0161 republi\u010dki rezultat, sukobi unutar DS-a su obnovljeni, a pri\u010da se i o smeni \u0110ilasa<\/a><\/span><\/span> sa mesta predsednika, \u0161to lako mo\u017ee da odvede u nove podele.<\/p>\n

Ni Demokratska stranka Srbije (DSS) Vojislava Ko\u0161tunice po prvi put nije pre\u0161la cenzus, \u0161to je i razumljivo s obzirom na potpunu politi\u010dka obamrlost ove stranke, koja se ogla\u0161avala jedino u vezi sa vojnom neutralno\u0161\u0107u Srbije, Ustavom i Kosovom. \u010cinjenica da je u Beogradu, sli\u010dno DS-u, ova stranka imala bolji rezultat i ipak pre\u0161la cenzus \u2013 sa 6,5% glasova \u2013 govori o tome da se radi o partiji legalisti\u010dkog, “ugla\u0111enog” konzervativizma koju su izneli imu\u0107niji beogradski slojevi. Kao najve\u0107e iznena\u0111enje do\u0161la je najavljena ostavka njenog dugogodi\u0161njeg vo\u0111e, Vojislava Ko\u0161tunice, \u0161to je ishod konstantnog opadanja snage ove stranke \u2013 2003. godine imala je \u010dak 17,7% na izborima. I ostale partije desnice nalaze se u potpunom rasulu: Srpska radikalna stranka (SRS), nekada najve\u0107a opoziciona partija, osvojila je svega 2%, uprkos tome \u0161to je u\u0161la u koaliciju sa ekstremno desnim, ali marginalnim organizacijama (Obraz i Na\u0161i). Pokret “Dveri”, koji se ranije samouvereno najavljivao kao “svetski pokret<\/a><\/span><\/span>“, na ovim je izborima osvojio 3,5 procenata, \u0161to je za 0,8% manje nego na pro\u0161lim. Prema tome, strah koji je postojao od “nadiru\u0107eg fa\u0161izma” i ja\u010danja desnice \u010dini se neopravdanim, jer je njena snaga svedena na minimum.<\/p>\n

U pogledu budu\u0107eg razvoja doga\u0111aja, za sada postoje dva mogu\u0107a pravca: SNS mo\u017ee ili sam da napravi Vladu ili da okupi \u0161iroku koaliciju sa ostalim strankama. U prvom slu\u010daju, pored mo\u0107i nevi\u0111ene od kraja re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, snosio bi svu odgovornost za sve one “te\u0161ke i bolne reforme”, \u0161to bi dovelo u pitanje njihov uspeh na nekim od narednih izbora. U drugom slu\u010daju, SNS bi eventualno uspeo da napravi “tampon zonu” sa\u010dinjenu od ostalih koalicionih partnera, koje bi onda mogao da \u017ertvuje ukoliko do\u0111e do socijalnog nezadovoljstva, ali bi ponovo dobio nestabilnu Vladu kakvu je do sada imao u koaliciji sa Socijalisti\u010dkom partijom Srbije.<\/p>\n

Iako nije sasvim jasno koji \u0107e tok uzeti budu\u0107i pregovori i kalkulacije, s obzirom na neobi\u010dno post-izborno zati\u0161je, o\u010digledno je da se posle 16. marta dogodilo “veliko prestrojavanje” me\u0111u mainstream<\/i> partijama. Apsolutna ve\u0107ina jedne stranke, politi\u010dki bankrot opozicije i ostavke njenih vo\u0111a svakako \u0107e stvoriti novu politi\u010dku dinamiku u narednim mesecima. Neki cinik bi onim intelektualcima sa po\u010detka teksta mogao re\u0107i \u2013 \u010demu briga oko izbora, kada su u parlamentu sve same pro-evropske partije? Takvo politi\u010dko “poravnanje”, uz rasulo na tradicionalno shva\u0107enoj desnici, mo\u017ee da bude znak vremena za zaista novu politiku, ali \u0107e ona, ukoliko \u017eeli da uspe, morati da uradi ono \u0161to ostali ne mogu: da adresira konkretne socijalne probleme konkretnim re\u0161enjima.<\/p>\n

  1. O tom strahu od “neobrazovanih masa” dovoljno govori i tekst pod imenom “Nepismeni \u0107e vas otpisati”, objavljen u liberalnom mediju Akter nedelju dana pred izbore, u kome se iznosi “frapantna” \u010dinjenica da je u bira\u010dki spisak upisano i ne\u0161to vi\u0161e od milion ljudi bez zavr\u0161ene osnovne \u0161kole. Tekst je u me\u0111uvremenu nestao sa portala.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Zaista dobra kritika cele zamisli mo\u017ee se na\u0107i u tekstu “Beograd na mutnoj vodi<\/a><\/span><\/span>” koji potpisuje aktivisti\u010dka grupa “Ministarstvo prostora”.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Tek dan nakon nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, vode\u0107i liberalni intelektualci objavili su “poraz gra\u0111anske Srbije” i to da Srbija, u su\u0161tini, “jo\u0161 uvek vi\u0161e voli la\u017e od istine o sebi“. Naravno, kao i uvek, stvar je u tome \u0161to je i ovde “vera bila zamena za racionalno promi\u0161ljanje”, a pravi poraz su do\u017eiveli […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":91,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-115","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=115"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37612,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115\/revisions\/37612"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/91"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=115"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=115"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=115"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=115"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=115"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=115"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=115"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}