{"id":11387,"date":"2016-01-29T08:00:41","date_gmt":"2016-01-29T07:00:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=11387"},"modified":"2016-01-29T10:57:18","modified_gmt":"2016-01-29T09:57:18","slug":"tehnoloski-visak-gradanski-ili-veronaucni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=11387","title":{"rendered":"Tehnolo\u0161ki vi\u0161ak: gra\u0111anski ili veronau\u010dni?"},"content":{"rendered":"

Premda vje\u010dne diskusije o dopustivoj razini upliva religijskog u javne institucije opet “dijele” Srbiju, rasprava o ulozi gra\u0111anskog vaspitanja i veronauke u \u0161kolama potaknuta je puno prizemnijim motivima \u2013 u\u0161tedama u \u0161kolskom sustavu. Iako su oba predmeta i njihovi predava\u010di na meti fiskalnih \u0161kara, ideolo\u0161ka pozicija Crkve je stabilnija: njena je trgova\u010dka mar\u017ea odavno ura\u010dunata u proces prilagodbi tr\u017ei\u0161tu.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Na terenu prosvete i kulture u Srbiji nedavno je po\u010deo novi ciklus starih rasprava o veronauci i gra\u0111anskom vaspitanju, rasprava koje prate ova dva obavezna izborna predmeta otkad su 2001. godine uvedena u nastavu u dr\u017eavnim \u0161kolama. Plju\u0161tala su pitanja i debate: da li je crkva odvojena od dr\u017eave, ako se veronauka predaje u \u0161kolama? Koje to sile \u017eele da izbace versku nastavu i u ime \u010dega? Posle petnaest godina veronauke i gra\u0111anskog vaspitanja kao obaveznih izbornih predmeta u \u0161kolama, ima li to sve smisla? Ima li ovakvo \u0161kolstvo smisla? Jesu li deca preoptere\u0107ena nastavom? Za\u0161to je sve manje dece? Ima li (ovdje) \u017eivota prije smrti? I tome sli\u010dno.<\/p>\n

Povod da se ponovo pretrese ko u kakav Veliki narativ veruje dao je Sr\u0111an Verbi\u0107, ministar prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja Republike Srbije, na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NSP). 1<\/a><\/sup>\u00a0Umesto da saznamo koje \u0107e mudre glave, poput iznenada i bez najave izabranog predsednika NSP-a, desni\u010dara Alekandra Lipkovskog, i kako, prosve\u0107ivati umove i projektovati du\u0161e mlade Srbadije, morali smo da preispitamo “ideju izbornih predmeta”, posebno veronauke i gra\u0111anskog vaspitanja, i razmotrimo ministrov predlog da se veronauka odsada predaje samo \u010detiri godine, umesto dvanaest.<\/p>\n

Ubrzo su po\u010deli odbrana i napadi na ministra gotovo isklju\u010divo zbog pitanja veronauke, pa je ovaj morao pojasniti svoj stav, rekav\u0161i da izbor izme\u0111u dva predmeta pravi podelu me\u0111u u\u010denicima koja nije dobra, i u tim dihotomijama, za i protiv sve\u0161tenika u \u0161kolama, za religijsko, a protiv gra\u0111anskog, i obrnuto, do\u010dekali smo kraj januara i proslavu najve\u0107eg srpskog prosvetitelja, koji je iza\u0161ao iz manastira da \u0161iri pismenost me\u0111u Srbima i postao simbol \u0161kolstva u Srbiji, i \u010dija slika stoji u mnogim u\u010dionicama, iznad table. (Nije Dositej Obradovi\u0107.)<\/p>\n

\u017dongliranje gra\u0111anskim vrednostima<\/b><\/p>\n

Dakako, postavljanje Svetog Save za simbol srpskog \u0161kolstva o\u010dit je ideolo\u0161ki \u010din koji je po\u010deo mnogo pre uvo\u0111enja veronauke 2001., a izbor da ba\u0161 on, a ne, recimo, Dositej, bude simbol prosvetiteljstva, jasno je ukazao na kakav se tip “prosve\u0107ivanja naroda” odsad ra\u010duna. Ipak, uskliknuli s ljubavlju Svetom Savi ili Dositeju, potezali primere odnosa prema veronauci u Nema\u010dkoj ili Francuskoj, Hrvatskoj ili Bugarskoj, Britaniji ili \u0160vedskoj, jedna stvar nam je u nedavnim debatama morala upasti u o\u010di. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Naime, nakon reakcije<\/a> Srpske pravoslavne crkve (SPC), a potom i saop\u0161tenja<\/a> SPC i tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, postalo je \u00a0jasno da oko pitanja ideolo\u0161kih procesa, politi\u010dkog rezona, i raspodele mo\u0107i, koji stoje iza ideje “veronauke u \u0161kolama”, vi\u0161e ne moramo imati nikakvih iluzija, niti izmi\u0161ljati na\u010dine da ih mistifikujemo. Mo\u0107 SPC i uticaj religije u dru\u0161tvu zapravo je ve\u0107 dugo trgova\u010dka mar\u017ea ura\u010dunata u cenu tranzicije u kapitalizam; profitabilnu poziciju svog “demokratskog srednjevekovlja” na ideolo\u0161kom tr\u017ei\u0161tu crkva odr\u017eava ve\u0107 prepoznatim i izvanredno analiziranim strate\u0161kim potezima<\/a> pomo\u0107u kojih konzervativci, desni\u010dari i reakcionari svih boja trenutno preuzimaju dominantne pozicije u Evropi: pakovanje konzervativnosti i nacionalizma u ambala\u017eu liberalno-demokratskog re\u010dnika; delovanja na principima “civilnog dru\u0161tva”; ucenjivanje dr\u017eave putem argumenta “ve\u0107inskog mi\u0161ljenja”; \u017eongliranje vrednostima gra\u0111anskog dru\u0161tva tako da idu u prilog konzervativnim stavovima itd.<\/p>\n

Kada SPC u odbranu veronauke i legitimiteta crkvenog prisustva u ustanovama politi\u010dke mo\u0107i i ideolo\u0161kog dr\u017eavnog aparata lucidno i s prkosom citira Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, a njeni konzervativci sa istim ciljem preuzimaju re\u010dnik do skora rezervisan za ugro\u017eene manjine, odbranu demokratije i gra\u0111anskih sloboda, iza toga se mo\u017ee videti da je crkva, prilikom svog kona\u010dnog povratka u dvor dominantne ideologije, nudila politi\u010dkim elitama svoje stado, ali zahtevala deo kontrole nad njim. Oni koji su naklonjeni sentimentalnom pogledu na gra\u0111anske vrednosti “od pre (II. svetskog) rata” zapravo su u pravu kada tvrde da veronauka nije uvedena u \u0161kole 2001., ve\u0107 da je vra\u0107ena \u2013 jer je do\u0161la sa povratkom starog dru\u0161tvenog poretka. U tranziciji koja se gradila na temelju antikomunisti\u010dkog populizma, crkva je tra\u017eila, i dobila, udeo u raspodeli mo\u0107i, jer je taj antikomunisti\u010dki temelj godinama predano nalivala. Zato stavovi SPC i njoj sklone elite u navodnoj sva\u0111i sa ministrom mogu biti samo otre\u017enjuju\u0107i za one koji su jo\u0161 u nedoumici: crkva nikada nije tra\u017eila da komunisti odu kako bi zavladala nekakva sloboda od ideolo\u0161ke represije i veroispovest bila slobodno pravo svakog pojedinca, ve\u0107 kako bi zavladala crkva.<\/p>\n

Gra\u0111anski i veronauka u vrtlogu “racionalizacije mre\u017ee \u0161kola”<\/b><\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dini se da iza izjave ministra Verbi\u0107a ne stoji namera izazivanja diskusije u dru\u0161tvu o sekularnosti, niti o uticaju religije na \u0161kolstvo, ma koliko da je ministar mo\u017eda upravo to imao na umu. 3<\/a><\/sup>\u00a0Na pomenutoj sednici NSP-a razgovaralo se o smanjenju broja \u010dasova i racionalizaciji mre\u017ee \u0161kola, i negde u tom kabinetu zapravo le\u017ei secirani zec.<\/p>\n

Argument da u\u010denici u Srbiji imaju ve\u0107i broj \u010dasova nego \u0161to je zakonom dozvoljeno i da \u0107e se to re\u0161iti ukidanjem veronauke i gra\u0111anskog vaspitanja zapravo ne stoji, jer u\u010denici sedmi\u010dno imaju mnogo vi\u0161e od jednog \u010dasa iznad zakonom propisanog broja, tako da ukidanje, recimo, \u010dasa gra\u0111anskog, ne menja ni\u0161ta. Ali ukidanje 4 \u010dasa mese\u010dno profesoru koji predaje gra\u0111ansko zna\u010di veoma zna\u010dajno smanjenje norme, dok ukidanje veronauke, s druge strane, zna\u010di skidanje s platnog spiska velikog broja verou\u010ditelja, a sve zajedno ukidanje seminara, sertifikacija, ud\u017ebenika i drugog materijala koji dr\u017eavu ko\u0161ta. Dakle, gledano dugoro\u010dno i konkretno, poenta stane u dve re\u010di: mere \u0161tednje. Ili u jednu: otkazi.<\/p>\n

I mada su oba izborna predmeta uvedena na pre\u010dac i aljkavo, iz ideolo\u0161kih, a ne prosvetnih razloga (gra\u0111ansko vaspitanje kao kontrate\u017ea, da bi se umirila “druga Srbija”), gra\u0111ansko vaspitanje postalo je u velikoj meri predmet kojim prosvetni radnici bez dovoljnog broja \u010dasova dolaze do radne norme. Iako pravilnik o tome ko mo\u017ee da predaje gra\u0111ansko vaspitanje nije mnogo restriktivan, u praksi se zaista mo\u017ee re\u0107i da taj predmet predaje ko stigne, a da “reorganizacija” uglavnom zna\u010di dovijanje kako da se, sa smanjenim brojem upisanih \u0111aka, i posledi\u010dno smanjenjem broja \u010dasova, o\u010duvaju radna mesta \u2013 ne samo prosvetnih radnika (nastavnika), ve\u0107 i pomo\u0107nih radnika, jer je njihov broj uslovljen brojem nastavnika. (Ili kako da svim tim propisima manipuli\u0161ete i zaposlite nekog “preko veze”.) Zakoni tako\u0111e propisuju da ne mo\u017ee biti novih zapo\u0161ljavanja u \u0161kolama, ve\u0107 da poslodavac mo\u017ee uputiti zaposlenog do 50 km daleko kako bi zaposleni dopunio normu. Sve to u praksi zna\u010di op\u0161te rasulo, sukobe kolega i borbu za radna mesta, a posledi\u010dno, kada do\u0111e do “racionalizacije mre\u017ea \u0161kola”, konkurentski odnos me\u0111u \u0161kolama u jednom regionu, ili u istom gradu, tr\u017ei\u0161nu borbu za svakog u\u010denika, zatvaranje \u0161kola i demotivisanje siroma\u0161nijih u\u010denika da nastave \u0161kolovanje, te pad ionako niskog kvaliteta nastave.<\/p>\n

Portret iznad table<\/strong><\/p>\n

Rasprava o veronauci i gra\u0111anskom tako se mo\u017ee posmatrati kao probni balon za proces progla\u0161avanja prosvetnih radnika tehnolo\u0161kim vi\u0161kom, koji \u0107e, u ovakvim uslovima, neminovno do\u0107i. (\u0160tavi\u0161e, neki reprezentativni sindikati upravo se za to i zala\u017eu, jer u tome vide “uvo\u0111enje reda” u \u0161kolstvo.) Kolektivni ugovor koji su potpisali sindikati i dalje \u0161titi prosvetne radnike, pa tako, na primer, \u017eena sa 30 godina radnog sta\u017ea ne mo\u017ee biti otpu\u0161tena, iako potreba za njenim mati\u010dnim predmetom ne postoji, ali ne treba se uljuljkivati u to “pravo”, jer \u0107e otpu\u0161tanja i otpremnine biti omogu\u0107eni ili izmenom kolektivnog ugovora, ili promenama sistema penzionisanja. Kapitalisti\u010dkoj dr\u017eavi je, naravno, jeftinije da prosvetara po\u0161alje na biro za nezaposlene i pla\u0107a mu minimalnu platu dve godine do penzije, nego da mu pla\u0107a punu platu za izvo\u0111enje nastave gra\u0111anskog vaspitanja.<\/p>\n

O promeni odnosa prema \u0161kolstvu i ve\u0107em ulaganju u njega, u takvim uslovima, naravno, iluzorno je razmi\u0161ljati, a jaka odbrana veronauke koju smo u nedavnoj debati uglavnom slu\u0161ali udaljava raspravu o principijelnim pitanjima. Po\u0161to znamo da reforme zna\u010de manja dr\u017eavna ulaganja u prosvetu i nauku, i njihovo sve ve\u0107e prepu\u0161tanje tr\u017ei\u0161tu, prosvetni radnici bi\u0107e otpu\u0161tani, sa gra\u0111anskim vaspitanjem ili bez njega, a njihovim ionako razjedinjenim sindikatima opada\u0107e mo\u0107 pregovaranja. Posle svega, jedino mo\u017eemo znati \u010dija mo\u0107 u dru\u0161tvu i uticaj u \u0161kolama sigurno ne\u0107e slabiti \u2013 dovoljno je da pogledamo u portret iznad table.<\/p>\n

  1. Na toj sednici utvr\u0111en je novi saziv Nacionalnog prosvetnog saveta, nakon devet meseci zastoja u radu. Na \u010delo saveta je, glasanjem u Narodnoj skup\u0161tini, postavljen Aleksandar Lipkovski, \u010dlan Politi\u010dkog saveta stranke “Dveri”, ekstremnih desni\u010dara obu\u010denih u odela sa kravatama.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Za istoriju prvih godina uvo\u0111enja veronauke u nastavu, i argumente za i protiv, koji se do danas ponavljaju, uputan je tekst<\/a> Bojana Aleksova “Veronauka u Srbiji”, iz 2003. godine.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. U toj debati pobednik je odavno jasan, a recentnih primera za sasvim konkretan uticaj crkve na \u0161kolu ima na pretek: od preporuka direktorima \u0161kola da roditelji moraju prisustvovati prilikom opredeljivanja srednjo\u0161kolaca za veronauku ili gra\u0111ansko, do izvo\u0111enja u\u010denika na do\u010dek patrijarha.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Na terenu prosvete i kulture u Srbiji nedavno je po\u010deo novi ciklus starih rasprava o veronauci i gra\u0111anskom vaspitanju, rasprava koje prate ova dva obavezna izborna predmeta otkad su 2001. godine…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":11389,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[247],"class_list":["post-11387","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11387","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11387"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11387\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11397,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11387\/revisions\/11397"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/11389"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11387"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11387"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11387"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=11387"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=11387"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=11387"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=11387"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}