{"id":11363,"date":"2016-01-28T08:00:50","date_gmt":"2016-01-28T07:00:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=11363"},"modified":"2016-01-28T10:02:06","modified_gmt":"2016-01-28T09:02:06","slug":"u-cijem-se-interesu-sprovodi-reforma-zdravstva-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=11363","title":{"rendered":"Reforma zdravstva u Srbiji: pozadinski diktat financijskog kapitala"},"content":{"rendered":"

Iako se pompozne “Reforme” zdravstva u Srbiji redovito izjalovljuju, zbivanja u samom sektoru upu\u0107uju da se dubinske reforme odvijaju kontinuirano ve\u0107 du\u017ei period. Njihov rezultat je postepeno \u0161irenje prostora za ulazak privatnog kapitala, kao i najava njegova subvencioniranja javnim novcem od zdravstvenih doprinosa. Posebna je ironija u cijeloj pri\u010di \u0161to se reforme provode pod izlikom korupcije u javnom zdravstvu \u010diji je primarni uzrok toleriranje privatnih praksi lije\u010dnika zaposlenih u javnim bolnicama.<\/strong><\/p>\n

U Srbiji je za 2016. godinu ponovo najavljen po\u010detak reforme zdravstvenog sistema. U septembru pro\u0161le godine je na konferenciji imena Stalne konferencije gradova i op\u0161tina (SKGO) u Beogradu formirana mre\u017ea za zdravlje \u010diji je cilj pobolj\u0161anje primarne zdravstvene za\u0161tite, a Dr\u017eavni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije, Berislav Veki\u0107, izjavio je tom prilikom da \u0107e do 2016. biti zavr\u0161eno IT umre\u017eavanje zdravstvenih ustanova u Srbiji i da \u0107e reforma mo\u0107i da po\u010dne. Tom je prilikom dodao i da je u skladu sa Uredbom o racionalizaciji u dr\u017eavnom sektoru “prirodnim odlivom” oti\u0161lo 4.500 zaposlenih i da do marta 2016. godine treba da ode jo\u0161 njih 3.500.<\/p>\n

Reforma zdravstvenog sistema u Srbiji se dugo i \u010desto najavljuje, ali do sada u stvarnosti nije bilo ozbiljnijih i ve\u0107ih konkretnih pomaka. Me\u0111utim, to \u0161to nema velike “Reforme” ne zna\u010di da nema promena u zdravstvu u Srbiji. \u010citav zdravstveni sektor u Srbiji ve\u0107 godinama prolazi kroz promene koje su uslovljene procesom pridru\u017eivanja Evropskoj uniji, kao i konkretnim klasnim interesima i “kretanjima na tr\u017ei\u0161tu”, odnosno ukrupnjavanjem kapitala u ovom sektoru i rastom njegove mo\u0107i.<\/p>\n

Prva velika promena od koje je sve po\u010delo bilo je uvo\u0111enje privatne zdravstvene prakse po\u010detkom devedesetih godina kada nastaju prve privatne ordinacije od kojih su neke tokom 25 godina izrasle u privatne poliklinike i domove zdravlja koji zapo\u0161ljavaju desetine, pa i stotine lekara, medicinskih sestara i drugog osoblja.<\/p>\n

Privatni interesi lekara<\/strong><\/p>\n

Mnogi smatraju da uzroke katastrofalnog stanja u kome se nalazi celokupni zdravstveni sistem u Srbiji treba tra\u017eiti ne samo u \u010dinjenici da je tokom devedesetih sistem zdravstvene za\u0161tite bio zanemaren i postepeno uru\u0161en, ili u korupciji na najvi\u0161em nivou prilikom ulaganja u zdravstvo i kupovine opreme, ve\u0107 i u konkretnim materijalnim intersima veoma velikog broja lekara koji su istovremeno deo javnog i privatnog sektora. Jedan od uzroka redova, \u010dekanja, neefikasnosti sistema i otpora koji se javljaju unutar institucija je \u010dinjenica da zahvaljuju\u0107i nezadovoljstvu pacijenata u javnom zdravstvu veliki broj medicinskih radnika, pre svega lekara specijalista, koji istovremeno rade i u privatnom sektoru zara\u0111uje dodatni novac. Koliko god lekari bili eti\u010dni ili posve\u0107eni svom pozivu, nemogu\u0107e je zanemariti uticaj ovih objektivnuh materijalnih interesa na dinamiku promena unutar zdravstva u Srbiji.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je u javnom sektoru postala ustaljena praksa da mnogi lekari \u0161alju pacijente u svoje privatne prakse na odre\u0111ena snimanja i analize za koje se u dr\u017eavnim ustanovama \u010deka i po vi\u0161e meseci. Iako lekarima nije dozvoljeno da budu vlasnici privatne prakse ukoliko su zaposleni u javnom zdravstvu, mnogi se snalaze tako \u0161to otvaraju privatne ordinacije uz pomo\u0107 davno penzionisanih kolega na koje se formalno vode firme. Umesto \u010dokolada i kafe nakon operacija, ozbiljnije oboleli pacijenti lekarima nose koverte sa stotinama evra kako bi br\u017ee stigli na red za operaciju ili kako bi imali vi\u0161e \u0161anse da pre\u017eive operaciju i postoperativni period u bolnici.<\/p>\n

Prva Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji usvojena je 2005. godine, a Akcioni plan 2006. godine. Osam godina kasnije, u uvodu Nacionalne stretegije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine navodi se da je nekonzistentna sadr\u017eina Strategije iz 2005. godine i Akcionog plana iz 2006. godine, uzrokovala nedoumice u pogledu toga koje je aktivnosti potrebno sprovesti i u \u010dijoj su one nadle\u017enosti. U istom dokumentu zaklju\u010deno je da iz Izve\u0161taja Agencije za borbu protiv korupcije o oblicima, uzrocima i rizicima korupcije u sistemu zdravstva, iz 2012. godine, proizlazi da polje rizika na korupciju predstavljaju javne nabavke, dopunski rad lekara, tro\u0161enje sredstava (iz bud\u017eeta ili donacija), primanje poklona, sukob interesa, liste \u010dekanja, pru\u017eanje vanstandardnih usluga, odnos izme\u0111u farmaceutskih ku\u0107a i lekara, prijem u radni odnos zdravstvenih radnika i saradnika.<\/p>\n

Neadekvatna re\u0161enja<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de konkretnih re\u0161enja, ilustrativan primer je intervju iz 2007. za dnevni list Danas u kome, na pitanje novinarke da li se to \u0161to u Srbiji ima veliki broj nezaposlenih lekara mo\u017ee oceniti kao poraz dr\u017eave, tada\u0161nji ministar zdravlja, Tomica Milosavljevi\u0107, izjavljuje da u Srbiji ima oko 1.500 nezaposlenih lekara i obja\u0161njava da nije sve tako crno re\u010dima: “Evropska unija je na\u0161a porodica kroz koju godinu, i u njoj, globalno gledano, postoji manjak i lekara i medicinskih sestara.”<\/p>\n

Krajem 2008. godine usvojen je novi pravilnik o radu lekara u kome je “tezgarenje” regulisano tako da privatni poslodavac, ukoliko \u017eeli konsultanta iz dr\u017eavne ustanove, mora da plati ne samo dopunski rad, nego i jedan deo radnog vremena tog lekara. Ministar Milosavljevi\u0107 je tada, na pitanje novinara kako lekari mogu da raspodele radno vreme, izjavio: “Lekari \u0107e mo\u0107i da rade privatno, ali uz uslov da puno radno vreme podele izme\u0111u dr\u017eavne i privatne ustanove. Najpo\u017eeljnije je da lekar, recimo, od pet radnih dana, \u010detiri dana radi u dr\u017eavnoj ustanovi, a jedan dan u privatnoj, pod uslovom da taj radni dan bude 20 odsto radnog vremena. To automatski zna\u010di da \u0107e privatni poslodavac pla\u0107ati lekaru doprinose i platu za taj dan”, uz obja\u0161enjenje da \u0107e se tako otvoriti nova radna mesta “Ako bi, recimo, pet lekara 20 odsto radnog vremena radili u privatnoj ustanovi, onda je tako u dr\u017eavnoj ustanovi oslobo\u0111eno jedno radno mesto. Tako bi na 5.000 ljudi bilo 1.000 novih radnih mesta. To je odli\u010dno, pogotovo \u0161to u 2009., 2010. i 2011. godini skoro da ne\u0107e biti novih radnih mesta u zdravstvu.”<\/p>\n

Mnoga o\u010digledno neadekvatna “re\u0161enja” za probleme u zdravstvu implementirana su bez entuzijazma i od njih se brzo odustajalo. Po\u010detkom 2010-tih javni i privatni zdravstveni sektor u velikoj meri se preklapaju, a u privatnom sektoru nastaje sve vi\u0161e privatnih praksi i manjih medicinskih ustanova. Ovo se bitno menja krajem 2012. godine kada na scenu stupa privatni investicioni fond Blu si kapital (Blue sea capital) iz Holandije koji u novembru preuzima polikliniku “Dr Risti\u0107”, a koja je sa preko 170.000 pacijenata godi\u0161nje u tom trenutku najve\u0107a privatna poliklinika u Srbiji.<\/p>\n

Koncentracija kapitala<\/strong><\/p>\n

Naredne 2013. godine Blu si kapital preuzima jo\u0161 dve privatne zdravstvene ustanove \u2013 privatnu ginekolo\u0161ku bolnicu Jevremova i privatni dom zdravlja Jedro koji preuzima od kompanije Delta Generali osiguranje. Ovakva “konsolidacija tr\u017ei\u0161ta” privatnog zdravstva u Srbiji nije ni\u0161ta \u010dudno ili neo\u010dekivano, u ve\u0107ini zemalja u okru\u017eenju uveliko postoje lanci privatnih zdravstvenih ustanova. Blu si kapital zatim krajem 2013. objedinjuje ove zdravstvene ustanove u “privatnu zdravstvenu platformu MediGroup” kojoj 2014. godine pridodaje i oftamolo\u0161ku kliniku Milo\u0161 Klinika.<\/p>\n

Vrlo brzo se u javnosti postavilo pitanje kolika je vrednost ulaganja Blu si kapital fonda prilikom preuzimanja ove tri ustanove u Beogradu, ali su novinari umesto odgovora dobili obja\u0161njenje da po ugovorima nije predvi\u0111eno objavljivanje ovih podataka. Drugo neodgovoreno pitanje, daleko va\u017enije od pitanja visine ulaganja, jeste pitanje identiteta vlasnika finansijskog kapitala koji su formirali Blu si kapital.<\/p>\n

Ve\u0107 tada se u javnosti mogu \u010duti zabrinuti glasovi koji su ukazivali na problem netrasparentnosti prilikom preuzimanja najve\u0107ih privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji od strane Blu si kapitala. Tako je Miroslav Petrovi\u0107 iz udru\u017eenja Pravo na zdravlje za dnevni list Alo izjavio: “Sve \u0161to se ti\u010de \u017eivota i zdravlja gra\u0111ana Srbije mora biti jasno i transparentno. Pogotovo kada se radi na izjedna\u010davanju privatne i dr\u017eavne prakse, mi moramo da znamo ko su vlasnici bolnica u kojima se le\u010dimo.”<\/p>\n

Ipak, ono \u0161to jeste javno su podaci o menad\u017ementu Blu si kapitala. Re\u010d je o grupi ljudi u tridesetim i \u010detrdesetim godinama, koji su poreklom sa na\u0161ih prostora ali su fakultetsko obrazovanje iz oblasti biznisa i finansija uglavnom stekli u anglo-saksonskim obrazovnim ustanovama, nakon \u010dega su radili u finansijskom sektoru. Tako\u0111e, troje od \u0161estoro rukovode\u0107ih ljudi Blu si kapitala zauzimali su vrlo visoke pozicije u Agrokoru, najve\u0107oj privatnoj industrijskoj grupaciji u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Pre manje od godinu dana, u aprilu 2015, Blu si kapital je kao deo konzorcijuma okupljenog oko investicionog fonda Mid Europa Partners u\u010destvovao u preuzimanju kompanija Imlek, Bambi i Knjaz Milo\u0161.<\/p>\n

Antikorupcija kao priprema terena za privatizaciju<\/strong><\/p>\n

U proteklih deset godina je bilo vi\u0161e kampanja protiv korupcije u zdravstvu, od kojih je najpoznatija vo\u0111ena pod sloganom “Ne primam mito, radim za platu”, vo\u0111ena od strane organizacije “Srbija u pokretu” i podr\u017eana od strane fondacije USAID koja je istovremeno zagovornik javno-privatnih partnerstava u zdravstvu. Ovakve kampanje kao jedan od latentnih ciljeva imaju ideolo\u0161ko pripremanje terena za dalje demontiranje sistema javnog zdravstva u korist privatnog zdravstva u ekspanziji. U me\u0111uvremenu, kada se govori o reformi zdravstva klju\u010dno pitanje koje se iznova eksplicitno postavlja u medijima je \u2013 “Kada \u0107emo sa zdravstvenom knji\u017eicom mo\u0107i kod privatnog lekara?”<\/p>\n

Ovo pitanje jasno pokazuje u kom pravcu se kre\u0107u namere onih koji u \u010ditavoj pri\u010di oko reforme zdravstva lobiraju za interese privatnog kapitala. Ministar zdravlja, Zlatibor Lon\u010dar, govore\u0107i o predstoje\u0107oj reformi najavio je da \u0107e gra\u0111ani “uskoro svog lekara op\u0161te medicine, pedijatra i ginekologa mo\u0107i da izaberu o tro\u0161ku zdravstvenog osiguranja i u privatnom sektoru”, \u0161to su mnogi do\u010dekali sa odobravanjem i pohvalama.<\/p>\n

Krajnji ishod \u010ditave igre je zdravstveni sistem u kome \u0107e, zahvaljuju\u0107i “javno-privatnim partnerstvima”, korisnici obaveznog zdravstvenog osiguranja mo\u0107i da sa zdravstvenom knji\u017eicom idu u privatne zdravstvene ustanove. Na taj na\u010din \u0107e se novac iz bud\u017eeta Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji iznosi oko 1,5 milijarde evra godi\u0161nje, u koji svi zaposleni i penzioneri u Srbiji izdvajaju za zdravstveno osiguranje, odlivati iz javnog u privatni sektor umesto da bude iskori\u0161\u0107en za obnovu sistema javnog zdravstva. To su finansijski interesi koji iza kulisa vuku konce reforme i u \u010dijem se interesu menja zdravstveni sistem Srbije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji je za 2016. godinu ponovo najavljen po\u010detak reforme zdravstvenog sistema. U septembru 2015. je na konferenciji imena Stalne konferencije gradova i op\u0161tina (SKGO) u Beogradu formirana mre\u017ea za zdravlje…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3201,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-11363","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11363","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11363"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11363\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11373,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11363\/revisions\/11373"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3201"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11363"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11363"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11363"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=11363"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=11363"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=11363"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=11363"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}