{"id":1134,"date":"2014-06-03T07:00:17","date_gmt":"2014-06-03T06:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1134"},"modified":"2021-02-25T11:06:42","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:42","slug":"luka-novi-sad-poslednja-neprivatizirana-luka-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1134","title":{"rendered":"Luka Novi Sad: poslednja neprivatizovana luka Srbije"},"content":{"rendered":"

Rije\u010dni promet, pogotovo Dunavom, od velike je va\u017enosti za vanjsku trgovinu Srbije. Premda je Dunav u Srbiji plovan cijelom du\u017einom, iskori\u0161tenost plovnih putova vrlo je niska. Od jedanaest me\u0111unarodnih rije\u010dnih luka sve su privatizirane osim Luke Novi Sad u kojoj pitanje privatizacije i dalje ostaje otvoreno.<\/strong><\/p>\n

Uprkos dobrim geografskim predispozicijama, luke u Srbiji ostaju ekonomski neiskori\u0161tene usled privatizacija. Prema podacima Dunavske komisije<\/a>, na reci Dunav i njenim pritokama postoji 91 luka za komercijalne namene, a na teritoriji Srbije nalazi se njih jedanaest. Osam dunavskih luka u Srbiji je od me\u0111unarodnog zna\u010daja: Apatin, Bogojevo, Ba\u010dka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pan\u010devo, Smederevo i Prahovo. Najve\u0107e luke na reci Savi su u \u0160apcu i Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. Sve su luke privatizovane osim Luke Novi Sad koja trenutno vodi bitku protiv poku\u0161aja privatizacije. Da bi se bolje razumela va\u017enost trenutnih doga\u0111aja u Luci Novi Sad potrebno je da pre toga razumemo dru\u0161tveni kontekst i posledice privatizacije luka.<\/p>\n

Prema zvani\u010dnoj liberalnoj ideologiji, jednu od najve\u0107ih prepreka pristupanju Evropskoj uniji predstavljaju pitanja koja okru\u017euju 24 sporne privatizacije na koje je uputila Evropska komisija 2011. godine. Premda je ve\u0107 samo razlikovanje \u201cdobrih\u201d i \u201clo\u0161ih\u201d privatizacija izuzetno problemati\u010dno budu\u0107i da podrazumeva stav kako je privatizacija sama po sebi ekonomski korisan mehanizam, \u010dinjenica ostaje da je sam postupak privatizacije u Srbiji u pravnom smislu vrlo problemati\u010dno odre\u0111en. Tako prema srpskom zakonu o privatizaciji iz 2001. godine, kupci dru\u0161tvenih ili dr\u017eavnih preduze\u0107a ne moraju u potpunosti otkriti svoj identitet. To je dozvoljavalo budu\u0107im vlasnicima-privatnicima da preduze\u0107a kupuju preko drugih posredni\u010dkih preduze\u0107a te da ih nakon izvla\u010denja kapitala ugase ili puste da odu pod ste\u010daj. Me\u0111u 24 najspornije privatizacije nalazi se i ona Luke Beograd o \u010demu se vodi i krivi\u010dni postupak 1<\/a><\/sup>, dok se o onim \u201cuspe\u0161nim\u201d privatizacijama me\u0111u koje spada gotovo \u010ditava lu\u010dka infrastruktura gotovo ni ne pri\u010da. Premda u ekonomskom smislu luke predstavljaju poseban slu\u010daj budu\u0107i da je njihova infrastruktura neodr\u017eiva kroz fragmentiranu mre\u017eu privatnih vlasni\u0161tva i bez posredstva dr\u017eave i premda je njihova privatizacija klju\u010dno pitanje \u2013 sadr\u017eaj koji prodire do srpskih medija bio je ve\u0107inom fokusiran na koruptivne elemente doga\u0111aja koji se ti\u010du izmene vlasni\u0161tva luka. Nasuprot tome trebalo bi ista\u0107i ekonomski i politi\u010dki zna\u010daj koji prati pitanje vlasni\u0161tva nad lukama u Srbiji, a pogotovo jedine preostale dr\u017eavne luke, luke Novi Sad.<\/p>\n

Zna\u010daj re\u010dnog saobra\u0107aja<\/strong><\/p>\n

U Srbiji postoje dva evropska saobra\u0107ajna koridora: pored kopnenog koridora broj X postoji i re\u010dni koridor VII. Njegov tok se nalazi u blizini putnog i \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja \u0161to ga \u010dini izuzetno zna\u010dajnim. \u0160tavi\u0161e, ne samo da pripada dunavskom slivu koji je jedan od najdinami\u010dnijih u Evropi, nego se nalazi i na magistrali Rajna-Majna-Dunav koja je otvorena 1992. godine, i koja povezuje Roterdamsku luku i crno more, pokrivaju\u0107i 100 komercijalnih luka, od kojih je kao \u0161to smo ve\u0107 naglasili 11 u Srbiji. Od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km, od \u010dega 588 km prolazi kroz Srbiju (22,8% od ukupne du\u017eine Dunava). Tako\u0111e, Dunav je zna\u010dajan po\u0161to je plovan celom du\u017einom: od ukupnog unutra\u0161njeg plovnog saobra\u0107aja \u2013 1.680 km, svih 588 km na Dunavu je plovno 2<\/a><\/sup>. Budu\u0107i da se o\u010dekivalo intenziviranje spoljne trgovine Dunavom, tokom SFRJ izgra\u0111ene su luke na Dunavu koje su projektovane sa velikim kapacitetima za maksimalni pretovar robe, velikih skladi\u0161nih povr\u0161ina i ve\u0107inom su bile povezane sa putevima i prugama (samo luke u Pan\u010devu i Beogradu poseduju kontejnerske terminale). Me\u0111utim, uprkos projektovanim kapacitetima i dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, luke nisu dostigle punu iskori\u0161\u0107enost. Prema re\u010dima Riste \u0110ordana<\/a>, koji je bio direktor Luke Dunav u Pan\u010devu u periodu 1982.-2002., privatizacijom luka u Srbiji napravljena je velika gre\u0161ka jer \u201cluke nigde na svetu nisu privatne. One pripadaju dr\u017eavi. Dr\u017eava pravi infrastrukturu luke i onda privatni kapital dolazi. On ima svoje interese i svoju imovinu u okviru luka. To je slu\u010daj i u Americi, Nema\u010dkoj, Francuskoj, sa bilo kojom zemljom u okru\u017eenju. Upravo u tim kapitalisti\u010dkim zemljama, luke pripadaju dr\u017eavama, a dr\u017eave grade infrastrukturu po\u0161to je to basnoslovno skupo za neki grad. Naprimer, 100 metara vertikalnog keja ko\u0161ta izme\u0111u 2 i 3 miliona evra. Privatnici imaju pravo da imaju svoje privatne objekte u okviru luka. Postoje i privatne industrije u lukama\u201d. Prema njegovom mi\u0161ljenju, to \u0161to se luke u Srbiji ne razvijaju, odnosno temeljni uzrok niske iskori\u0161tenosti kapaciteta re\u010dnog prometa u Srbiji je \u010dinjenica da su sve luke, osim novosadske, privatizovane. \u201cAktiviranje luke kao razvojnog potencijala je mogu\u0107e samo ako se one vrate u ruke dr\u017eave\u201d, smatra biv\u0161i direktor Luke Dunav u Pan\u010devu.<\/p>\n

Od raspada SFRJ je re\u010dni saobra\u0107aj dva puta \u010dak bio prekidan: najpre zbog rata 1992. kada Ujedinjene Nacije uvode zabranu plovidbe (\u010dime je deo brodova ostao prinudno usidren u stranim lukama do suspendovanja zabrane 1995.), a potom zbog drugog rata i bombardovanja 1999. kada je deo mostova razru\u0161en. Istovremeno, proizvodnja plovila je gotovo prestala \u2013 nijedno teretno plovilo nije proizvedeno u zadnjih 10 godina 3<\/a><\/sup> i ve\u0107ina ih poti\u010de iz sedamdesetih. To sve je skupa dovelo ne samo do zastoja pretovara nego i do gubitka inostranih partnera. Iz tih razloga, op\u0161te gledano, nakon raspada SFRJ promet u lukama u proseku opada: u 2000. godini je on iznosio 40% prometa iz 1989. godine<\/a>, a trenutno je zbog nedostatka robe iskori\u0161\u0107eno samo oko 30% lu\u010dkih kapaciteta. Od 2004. do 2012. ukupan obim poslova se dodatno smanjio za oko 50% (sa 1.115 tonskih kilometara na 591 za teretni saobra\u0107aj 4<\/a><\/sup>; \u0161to je u istom periodu tako\u0111e pratilo smanjenje u broju zaposlenih u unutra\u0161njem plovnom saobra\u0107aju (od 2.327 zaposlenih 2004. do 1.052 u 2012. dok ih je pore\u0111enja radi, 1995. nakon sankcija bilo 5.117 5<\/a><\/sup>).<\/p>\n

Luka Novi Sad<\/strong><\/p>\n

Specifi\u010dnost lu\u010dke infrastrukture je u tome da se razvoj luke po definiciji mora planirati na du\u017ei period (na vi\u0161e od sto godina) i zato uvek mora postojati slobodna povr\u0161ina, tzv. \u201crazvojna teritorija\u201d oko ve\u0107 postoje\u0107e lu\u010dke industrije u koju bi se ona mogla dalje razvijati. Koordinacija, remont, investiranje i planiranje tog razvoja zahteva dr\u017eavno upravljanje i retko koja luka je u potpunosti privatizovana: ugovori sa privatnim preduze\u0107ima ili javno-privatna partnerstva se naj\u010de\u0161\u0107e primenjuju samo u jednom delu lu\u010dkih delatnosti poput utovara\/istovara, bez prava uprave nad samom lukom. To je naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010daj \u0161irom EU, izuzev Velike Britanije gde su pod politikom Margaret Ta\u010der (Margaret Thatcher) \u010ditavi kompleksi luka privatizovani (poput Associated British Ports 1983.) i gde je nakon ukidanja programa Dock Labour Scheme 1989., iznajmljivanje infrastrukture i radne snage u lukama omogu\u0107eno u potpunosti. Pored UK, slu\u010daj srpskih luka je tako\u0111e jedinstven, budu\u0107i da predstavlja izvesni liberalni eksperiment privatizacije skoro \u010ditave lu\u010dke infrastrukture. Zato od svih luka u Srbiji ona u Novom Sadu danas ima dvostruki zna\u010daj: ima dobre kapacitete za razvoj, nalazi se na raskrnici koridora X i koridora VII i danas predstavlja jedinu neprivatizovanu me\u0111unarodnu luku u Srbiji. Ona je osnovana 1953. i u vreme SFRJ razvila se kao deo ve\u0107eg kompleksa \u201cHeroj Pinki\u201d, u kojeg su pored luke spadali i naknadno izgra\u0111ena slobodna carinska zona te hidrogradnja i hidrotransportna preduze\u0107a (danas poznatija kao Dunav Grupa). Nakon raspada Jugoslavije raspao se i taj kompleks, tako da danas luka Novi Sad funkcioni\u0161e u saradnji jedino sa slobodnom carinskom zonom sa kojom je nedavno spojena u Robno-transportni centar. Kako je raspad nekada\u0161nje SFRJ tako\u0111e zna\u010dio gubitak izlaska na more, re\u010dni saobra\u0107aj u Srbiji dobio je na zna\u010daju. Pove\u0107an promet nakon ukidanja sankcija tokom devedesetih i nakon izmene uvozno-izvozne strukture dodatno uti\u010du na obim njenog poslovanja i samu produktivnost. Od njenog osnivanja pa do danas, luka je ostvarila svoj najve\u0107i promet upravo u jeku krize, kada je na kraju 2012. godine prema\u0161ila milion tona pretovarene robe. Dr\u017eavno vlasni\u0161tvo i dobar promet su bili i povod da se 2013. izvr\u0161i smena rukovodstva \u010dime je ponovo otvoreno pitanje privatizacije.<\/p>\n

Prva odbrana od poku\u0161aja privatizacije Luke Novi Sad desila se u martu 2009. godine kada su sve odborni\u010dke grupe u Skup\u0161tini grada Novog Sada izdale zajedni\u010dko saop\u0161tenje u kojem su zatra\u017eile da se Luka Novi Sad izuzme iz privatizacije i poveri na upravljanje gradu i pokrajini. U to vreme doga\u0111aju se birokratske ro\u0161ade zbog \u010dega Luka Novi Sad iz nadle\u017enosti Ministarstva infrastrukture prelazi u nadle\u017enost Ministarstva ekonomije. Ministarstvo ekonomije prihvatilo je predlog Skup\u0161tine i izuzelo Luku Novi Sad iz popisa firmi za privatizaciju. Me\u0111utim, upravni odbor, koji je bio pod nadle\u017eno\u0161\u0107u Ministarstva ekonomije, tada je doneo odluku koja bi omogu\u0107ila da se zaobi\u0111e zabrana privatizacije. Naime, ono je donelo odluku o osnivanju novog preduze\u0107a \u2013 pod imenom Nova luka Novi Sad. To je trebalo da bude \u0107erka-firma na koju bi bila preneta celokupna imovina. Nova firma trebalo je da preuzme 50% zaposlenih i da bude ponu\u0111ena na prodaju. Kao zainteresovanog investitora navodilo se \u201cfrancuskog giganta\u201d CFNR \u2013 firmu koja postoji ve\u0107 skoro sto godina, od 1926. Ta firma je ina\u010de stvorena od flotile 6<\/a><\/sup> zadu\u017eene za upravljanje re\u010dnim plovilima na Rajni, koja je uz nekada\u0161nju podr\u0161ku \u0160arl De Gola (Charles de Gaulle) postala jedno od najve\u0107ih preduze\u0107a u Francuskoj. CFNR je danas privatizovan, a njegov zastupnik je udru\u017eenje francuskih preduzetnika zvano Medef, udru\u017eenje \u010diji je potpredsednik i \u010dlan izvr\u0161nog odbora Gijom Sarkozi (Guillaume Sarkozy), stariji brat Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy). Ovo udru\u017eenje jednom godi\u0161nje \u0161alje poslanike u zemlje sa kojima sara\u0111uje radi planiranja daljih projekata. Deo Medefovog projekta za Srbiju bila je saradnja sa CFNR-om, a deo te saradnje \u2013 pregovori o privatizaciji luke Novi Sad. Dakle, u slu\u010daju da je zaista do\u0161lo do osnivanja \u0107erke firme \u201cNova luka Novi Sad\u201d, CFNR bi preko Medefa mogao putem tog preduze\u0107a de facto privatizovati novosadsku luku uprkos pokrajinskoj zabrani.<\/p>\n

Sindikat luke i borba protiv privatizacije<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, da bi se osnovala firma \u0107erka bio je potreban i pristanak akcionara Luke odnosno radnika Luke. Naravno, radnici luke Novi Sad su odbili da uplate ulog u osnivanju nove firme i posledica toga je da ona nikada nije ni za\u017eivela. U tom smislu, ukinuta je mogu\u0107nost da se luka proda direktno (po\u0161to je bila pod za\u0161titom od privatizacije) kao i indirektno (preko \u0107erke-firme). Ipak, druga posledica odluke radnika jeste da od tada kre\u0107u pravne komplikacije unutar same luke budu\u0107i da je nakon toga luka dve godine radila bez Upravnog odbora i skup\u0161tine akcionara. Nakon dolaska na vlast, SNS je to iskoristio kao povod da se smeni tada\u0161nji direktor. Uradili su to u julu 2013., bez konsultacije sa pokrajinskim i gradskim vlastima koje su pored dr\u017eave tada tako\u0111e bili vlasnici luke. Iako su grad Novi Sad i AP Vojvodina bili slede\u0107i najve\u0107i vlasnici pored dr\u017eave, nakon zamene direktora, upravljanje je omogu\u0107eno isklju\u010divo dr\u017eavi na konto toga \u0161to je ona ve\u0107inski vlasnik osniva\u010dkog kapitala u iznosu od 99,38% tog kapitala (manjinski vlasnici su radnici koji dr\u017ee ostalih 0,62%.). Otuda je posle smene vlasti kako u dr\u017eavi tako i u samoj luci, pitanje privatizacije i otpu\u0161tanja radnika postalo ponovo aktuelno. To se desilo 15. jula 2013.: u novosadskoj luci je tada izvr\u0161ena smena rukovodstva, ujutru je organizovana vanredna skup\u0161tina akcionara, postavljen je novi nadzorni odbor, izabrano pet novih izvr\u0161nih direktora i izglasan novi generalni direktor<\/a>. Me\u0111utim, kasnije istog dana u prostorije luke upalo je privatno obezbe\u0111enje novopostavljenog direktora luke \u2013 tridesetak ljudi, od kojih su neki bili naoru\u017eani. Tada je na licu mesta smenjen dotada\u0161nji direktor, Milenko Milivojevi\u0107. Na mesto novog direktora doveden je \u010dovek iz kadra SNS koji nema formalnih veza sa re\u010dnim saobra\u0107ajem, naime, Aleksandar Milovan\u010dev, biv\u0161i direktor Instituta za plu\u0107ne bolesti u Kamenici i deo Odborni\u010dke grupe SNS u Novom Sadu. \u010citav doga\u0111aj ubrzo ispada iz vidokruga kratkotrajne medijske pa\u017enje koja se prete\u017eno fokusirala isklju\u010divo na smenu direktora.<\/p>\n

U to vreme, 2013., radni\u010dki kolektiv bio je sastavljen od starijih radnika od kojih je ve\u0107ina provela u toj firmi vi\u0161e od 20 godina. Kao akcionari, oni zajedno dele pomenutih 0,62% kapitala luke. Tako\u0111e, unutra\u0161nje ure\u0111enje preduze\u0107a podrazumevalo je da se plate me\u0111u njima dele na osnovu koeficijenata poput obrazovanja, radnog u\u010dinka i sli\u010dno, te stoga razlika izme\u0111u najvi\u0161e i najni\u017ee plate nije bila preterano velika (jer ni\u010dija plata nije mogla da se odredi arbitrarno, tj. van pomenutih koeficijenata). Zato pored zaposlenosti na neodre\u0111eno vreme i relativno stabilnih plata, ne iznena\u0111uje podatak da se broj lu\u010dkih radnika u proteklih 20 godina gotovo nije menjao \u2013 od vremena dolaska prethodnog direktora Milivojevi\u0107a, dakle od 1993. godine. U luci koja broji 131 zaposlenog se u periodu od 1993. do danas zaposlilo svega troje ljudi, od kojih je jedan zapravo ponovno zaposleni radnik te iste luke. Po\u0161to ve\u0107ina tih radnika-akcionara pripada lu\u010dkom sindikatu dugi niz godina mogli su stoga pravovremeno reagovati na pomenute poku\u0161aje privatizacije.<\/p>\n

Na isti na\u010din, ni stavljanje luke prvi put nakon 20 godina pod upravu vlasti (odnosno SNS-a) nije pro\u0161lo bez reakcije. Iako je me\u0111u radnicima bilo razli\u010ditih stavova, ovog puta su reagovali tako \u0161to je ve\u0107ina odlu\u010dila da sindikat radnika luke formuli\u0161e tri zahteva: da se ne dopusti privatizacija, da se ne ka\u017enjavaju radnici koju su u\u0161li u obustavu rada (\u0161to je novi direktor pominjao pozivaju\u0107i se na zakon o \u0161trajku) i da se ne diraju plate niti ukida budu\u0107a otpremnina (\u0161to je tada kao i sada, bilo aktuelno pitanje obzirom na proces dono\u0161enja novog zakona o radu). Sindikat je ubrzo u\u0161ao u \u0161trajk te izvr\u0161io obustavu rada i blokadu Dunava. \u0160trajk radnika luke zna\u010dio je obustavljanje me\u0111unarodnog re\u010dnog saobra\u0107aja: u tom trenutku, to je dovelo do blokade 18 brodova koji su se tada nalazili na Dunavu. Blokadom utovara i istovara, dr\u017eava je gubila pribli\u017eno 3 miliona evra dnevno 7<\/a><\/sup>.<\/p>\n

\u0160trajk je ipak trajao kratko \u2013 svega tri dana, do 18. jula. Tada je sindikat dobio napismeno od rukovodstva obe\u0107anje da ne\u0107e biti otpu\u0161tanja radnika niti privatizacije (premda bez vremenskog odre\u0111enja i drugih detalja 8<\/a><\/sup>). Ovakav kompromis bio je uslovljen \u010dinjenicom da se ve\u0107ina radnika zbog starosti nalazi pred penzijom, te pomenutim pitanjem otpremnina koje bi mogli dobiti od luke u kojoj su radili ve\u0107inu svog radnog veka. Me\u0111utim, uprkos svom kratkom trajanju i kompromisnom kraju, ovaj \u0161trajk je skrenuo pa\u017enju javnosti na ina\u010de zapostavljeno pitanje luka u Srbiji. Kao \u0161to je \u010desto slu\u010daj, uloga sindikata je toj pa\u017enji ispala iz vidokruga. Koliko je ovo zna\u010dajno govori \u010dinjenica da, za razliku od Slobodne carinske zone u kojoj je rukovodstvo 2006. donelo zabranu rada sindikata, i koju je na kraju tako\u0111e do\u010dekala sli\u010dna sudbina 9<\/a><\/sup> bez ve\u0107e reakcije, novosadska luka je zahvaljuju\u0107i elementarnoj sindikalnoj aktivnosti u vi\u0161e navrata tokom svoje istorije mogla pokazati otpor koji je i doveo do toga da se privatizacija uprkos raznim poku\u0161ajima do danas izbegne.<\/p>\n

  1. Istraga se vodi protiv biv\u0161eg ministra privrede, nekada\u0161njeg direktora Agencije za privatizaciju, biv\u0161eg direktora Centra za tr\u017ei\u0161te kapitala u Agenciji za privatizaciju, nekada\u0161njeg direktora Akcijskog fonda Srbije, biv\u0161eg direktora u Akcijskom fondu, biv\u0161eg direktora Luke Beograd i nekada\u0161njeg finansijskog direktora Luke. Prema tvrdnjama tu\u017eila\u0161tva<\/a> optu\u017eeni su zloupotrebili polo\u017eaj prilikom prodaje paketa dr\u017eavnih akcija u Luci Beograd, \u010dime je dr\u017eava o\u0161te\u0107ena za vi\u0161e od 5,7 miliona evra.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. \u0161to nije uvek slu\u010daj: primera radi, za brodove od 150 tona u Srbiji je plovno 1.419 km, dok je za one od 1.500 tona plovno samo 993 km; Dunav je jedina reka koja na kojoj su svih 588 km plovni za sve re\u010dne brodove[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. \u201cSaobra\u0107aj, skladi\u0161tenje i veze 2004\u201c, Bilten 462, Republi\u010dki zavod za statistiku, Beograd, 2006. Pogledati odeljak \u201cTeretni plovni park po godinama gradnje<\/a>, 2004.\u201d, str. 106[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Isto<\/a>, str. 58 (za 2004.), Statisti\u010dki godi\u0161njak Republike Srbije<\/a> 2013., (za 2012.) vidi str. 320[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. za 2004. (i 1995.<\/a>), str. 63 za 2012.<\/a> Str. 318.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. flotila ili mala flota, ve\u0107a skupina manjih brodova[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  7. prema Milivojevi\u0107evoj izjavi za medije<\/a> od 23. maja 2014.; izvorna vest sa Radia021 nedostupna. Zbog tro\u0161kova je i Udru\u017eenje \u017dita Srbije zatra\u017eilo od dr\u017eave, kao vlasnika Luke Novi Sad, da interveni\u0161e kako bi \u0161trajk u toj firmi bio prekinut, jer nanosi veliku \u0161tetu izvoznicima \u017eita. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  8. Uskoro je donet novi kolektivni ugovor sa izmenjenim uslovima koji dozvoljava ve\u0107u razliku izme\u0111u najni\u017ee i najvi\u0161e plate (plate direktora), a radnici su nedavno ponovo zatra\u017eili da se luka izuzme iz privatizacije.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  9. Ve\u0107 u septembru 2013. na njeno \u010delo postavljen je tako\u0111e novi direktor, Nenad Bara\u0107. Kao i Milovan\u010dev, Bara\u0107 je tako\u0111e \u010dlan SNS. [↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Uprkos dobrim geografskim predispozicijama, luke u Srbiji ostaju ekonomski neiskori\u0161tene usled…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1137,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[113],"class_list":["post-1134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1134"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1134\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36885,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1134\/revisions\/36885"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1137"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1134"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1134"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1134"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1134"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}