{"id":10914,"date":"2015-12-29T08:00:48","date_gmt":"2015-12-29T07:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=10914"},"modified":"2015-12-27T13:35:05","modified_gmt":"2015-12-27T12:35:05","slug":"zadnji-voz-za-kucni-savet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=10914","title":{"rendered":"Zadnji voz za ku\u0107ni savet"},"content":{"rendered":"

Nevje\u0161to zamaskiran s nekoliko standarnih floskula, nacrt Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada ni pribli\u017eno ne rje\u0161ava nagomilane probleme stambene politike u Srbiji. Naprotiv, izbjegavaju\u0107i uzeti u obzir realna ishodi\u0161ta problema, Zakon otvara prostor daljnjem rastu nejednakosti, klijentelisti\u010dkim “partijsko-tr\u017ei\u0161nim” aran\u017emanima i klasnoj segregaciji gradova, a sve vi\u0161e zatvara mogu\u0107nosti uklju\u010divanja stanara u odlu\u010divanje o onome \u0161to ih se neposredno ti\u010de – njihovom \u017eivotnom prostoru.<\/strong><\/p>\n

Najava novog Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada<\/a> izazvala je u Srbiji zna\u010dajno interesovanje javnosti, a razlog nije te\u0161ko prona\u0107i: velikom broju gra\u0111ana krov nad glavom predstavlja jedan od glavnih \u017eivotnih problema, bez obzira da li, uz ogromne te\u0161ko\u0107e, poku\u0161avaju da ga steknu, ili da onaj koji imaju, ili pod kojim trenutno \u017eive, kako-tako odr\u017ee u dobrom stanju. \u010cini se da niko ne spori potrebu dono\u0161enja krovnog zakona koji bi re\u0161io probleme stanovanja u Srbiji \u2013 neadekvatno odr\u017eavan stambeni fond, haoti\u010dnu i neefikasnu stambenu politiku, te potrebu za socijalnim i pristupa\u010dnim stanovanjem.<\/p>\n

Iz javne rasprave o Nacrtu Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada, koja je nedavno fingirana, bilo je jasno da predlaga\u010d \u2013 Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture \u2013 ovaj, naravno, “reformski” zakon, vidi kao jedinstvenu pravnu osnovu za oblast koju su dosada regulisala tri zakona (o stanovanju, odr\u017eavanju stambenih zgrada i socijalnom stanovanju), i kao moderno i efikasno re\u0161enje za problem stanovanja, “kao svuda u svetu”. Ali kakve reforme, takva i re\u0161enja. Kada se nacrt zakona pojavio, bilo je jasno da njegova kritika umnogome mora biti “nekonstruktivna” i neamandmanska, to jest, da se ne mo\u017ee samo baviti pojedina\u010dnim stavovima i predlozima kako da se oni pobolj\u0161aju, ve\u0107 da se mora uhvatiti u ko\u0161tac sa ideologijom koja, manje ili vi\u0161e o\u010digledno, stoji iza zakona.<\/p>\n

Za kom\u0161ije ko jo\u0161 mari?<\/strong><\/p>\n

Ko su ljudi na \u010dije \u017eivote \u0107e, zapravo, ovaj zakon su\u0161tinski uticati? Siroma\u0161ni stanari u lo\u0161e odr\u017eavanim zgradama bez skup\u0161tina, podstanari, pripadnici jadnjikave “ni\u017ee srednje klase” sa \u017eeljom da, spram svojih skromnih potreba, u te\u0161kim tr\u017ei\u0161nim uslovima, nekako re\u0161e tzv. stambeno pitanje… Radnici koji jo\u0161 uvek \u017eive u nekada\u0161njim dru\u0161tvenim stanovima, \u010dije su firme u me\u0111uvremenu privatizovane, a oni ostali u parnicama povodom prava na otkup stana ili visine zakupa… Nezaposleni naslednici nekretnina, penzioneri sa nagomilanim dugovima za porez i re\u017eije, radni\u010dke porodice pod stalnom pretnjom prinudnog iseljavanja… Izbeglice, raseljeni, besku\u0107nici…<\/p>\n

Da bi adekvatno pristupio osetljivom socijalnom pitanju i pozitivno uticao na \u017eivote tako velikog broja ljudi, te re\u0161io tri pomenuta problema stanovanja u Srbiji, jedan takav pravni akt valjalo bi da, na primer: propisivanjem procedure odlu\u010divanja podsti\u010de u\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u upravljanju stambenim fondom, i to onih gra\u0111ana koji ga koriste (stanara), a ne samo vlasnika; da podsti\u010de gra\u0111ansko u\u010de\u0161\u0107e u upravljanju kako odr\u017eavanjem i pobolj\u0161anjem svojih zgrada, tako i javnim preduze\u0107ima koja se bave odr\u017eavanjem stambenog fonda \u2013 \u0161to podrazumeva i pobolj\u0161anje funkcionalnosti javnih preduze\u0107a, transparentnost formiranja cena i usluga, te efikasnije raspolaganje novcem koji gra\u0111ani upla\u0107uju javnim preduze\u0107ima na ime odr\u017eavanja; uredi oblast podstanarskog prava; motivi\u0161e formiranje stanarskih udru\u017eenja i stambenih zadruga; osna\u017ei investicije u neprofitno stanovanje; prona\u0111e inovativna investiciona re\u0161enja za pristupa\u010dno\/socijalno stanovanje, kako na nivou lokalnih samouprava, tako i republike; ponudi dobre odgovore na pitanje besku\u0107nika i njihovog adekvatnog privremenog sme\u0161taja, te iznala\u017eenja trajnog, socijalno odgovornog re\u0161enja; propi\u0161e socijalno pravedne na\u010dine iseljavanja i adekvatno ubla\u017ei njihove posledice.<\/p>\n

Ali od svega toga \u2013 slaba vajda. Muljaju\u0107i papazjaniju lepih re\u010di i dobrih namera, o “unapre\u0111enju stanovanja”, “odr\u017eivom razvoju”, “energetskoj efikasnosti”, “za\u0161titi \u017eivotne sredine i racionalnom kori\u0161\u0107enju resursa”, o kojima potom gotovo uop\u0161te ne govori, uz par lo\u0161e prepisanih i neprikladnih stavova, i nekoliko nedore\u010denih paragrafa u \u010dijem osnovu se vidi \u017eelja da se na brzinu ispune uslovi Evropske Unije, zakon zapravo poku\u0161ava da uvede jo\u0161 vi\u0161e \u010dudesnog i poluregulisanog privatluka, dr\u017eavne represije i dru\u0161tvene nejednakosti, \u010dine\u0107i tako odli\u010dnu osnovu za zloupotrebe pravnog sistema zarad sticanja ekonomske koristi.<\/p>\n

Iako nacrt zakona ima mnogo vi\u0161e nedostataka u odeljcima o prinudnom iseljenju i stambenoj podr\u0161ci, za gornju tezu zna\u010dajan je upravo segment nacrta koji se doti\u010de upravljanja zgradama. 1<\/a><\/sup> O njemu se najvi\u0161e i govorilo u medijima, jer je re\u010d o novim nametima koje \u0107e gra\u0111ani pla\u0107ati ako zakon stupi na snagu: obaveznom osiguranju za \u0161tete od zgrade, naknadi za profesionalnog upravnika, i, od nadle\u017enog ministra propisanoj, minimalnoj sumi za upravljanje i za “teku\u0107e odr\u017eavanje” (popravke kojima se odr\u017eava upotrebljivost zgrade).<\/p>\n

Spavaju stanari, svak u svom bud\u017eaku<\/strong><\/p>\n

Najavljeno zavla\u010denje ruke u d\u017eepove obi\u010dnih gra\u0111ana tek je manji deo plana. Nacrt predvi\u0111a da lokalna samouprava, osim \u0161to mo\u017ee da “zonira” zgrade i tako pove\u0107a pomenute tro\u0161kove, koje neki gra\u0111ani mo\u017eda ne\u0107e mo\u0107i da plate, mo\u017ee i da, u “javnom interesu”, propi\u0161e zone za obavezno “investiciono odr\u017eavanje” (pobolj\u0161anje uslova kori\u0161\u0107enja zgrade, recimo, lep\u0161a i starija fasada) i primora stambene zajednice da ga sprovedu, iako njegova cena tako\u0111e mo\u017ee da bude iznad nov\u010danih mogu\u0107nosti nekih stanara \u2013 kojima, dakako, ostaje samo da se odsele. Nije preterano re\u0107i da je ovde re\u010d o poku\u0161aju utemeljenja d\u017eentrifikacije i klasnog raslojavanja gradova po krajevima, kao legalne, ekonomski po\u017eeljne i, naravno, od javnog interesa.<\/p>\n

Pored toga, javnim interesom progla\u0161eno je odr\u017eavanje i upravljanje u svim <\/em>zgradama (poslovnim, javnim, kulturnim dobrima itd.), 2<\/a><\/sup>\u00a0ali je, u prvom nacrtu, propisano da obaveznog profesionalnog upravnika<\/em> prakti\u010dno imaju samo “stambene zajednice koje se sastoje od vlasnika 30 ili vi\u0161e posebnih delova zgrade”. Mogu, dodu\u0161e, da ga imaju i sve druge stambene zajednice, ako tako odlu\u010de, ali mogu i da se odlu\u010de za obi\u010dnog, takore\u0107i amaterskog, upravnika \u2013 \u0161to je novi naziv za nekada\u0161njeg predsednika skup\u0161tine zgrade ili predsednika ku\u0107nog saveta. Za ostale va\u017ei slede\u0107e: ako u roku od \u0161est meseci ne prijave “upis stambene zajednice”, ne formiraju skup\u0161tinu i ne izaberu upravnika iz svojih redova, lokalna samouprava prinudno im uvodi, pogodili ste, profesionalnog upravnika. U drugom nacrtu, koji je do\u0161ao posle javne rasprave, ukinuta je, ionako proizvoljna, granica od 30 stanova, ali je ostala \u010ditava ideja profesionalizacije, i, posledi\u010dno, privatizacije upravljanja.<\/p>\n

Kada se tako postave stvari, profesionalni upravnici izgledaju kao natprirodno sposobni menad\u017eeri zgrada, koji brzo, \u010dvrsto i mudro odlu\u010duju tamo gde zapinje demokratski proces i dobra volja za u\u010de\u0161\u0107em u ostvarivanju zajedni\u010dkog interesa. Re\u010d je, ipak, o ne\u010dem daleko prizemnijem: po zakonu ispada da su to obi\u010dni gra\u0111ani sa polo\u017eenim ispitom i dobijenom licencom u Privednoj komori Srbije (moraju, istina, da imaju srednju stru\u010dnu spremu). Njih mogu da “organizuju” privredna dru\u0161tva ili preduzetnici sa jednim zaposlenim na neodre\u0111eno vreme, i, po svemu sude\u0107i, takvi organizatori mogu da upravljaju neograni\u010denim brojem zgrada, dokle god se stambene zajednice ne \u017eale na njihov rad. Profesionalni upravnik radi isto \u0161to i amaterski upravnik, dakle, popisuje stanare, skuplja od njih pare za odr\u017eavanje, ube\u0111uje ih da se ne\u0161to mora popraviti i zove majstore da to i poprave,\u00a0 ali ima i dodatnih 12 nadle\u017enosti \u2013 od kojih je najva\u017enija da mo\u017ee da tu\u017ei onog koji ga ne plati.<\/p>\n

Ako i ove zamisli u\u010dinimo prizemnijim i pogledamo ih kroz surovu optiku dosada\u0161nje prakse, vide\u0107emo da je, u partokratskoj Srbiji, ovo potencijalni poligon za orta\u010dke dilove i lukrativno upo\u0161ljavanje partijskih kadrova, gde \u0107e se prinudna uprava uvoditi \u010desto i podsticati na sve na\u010dine, a odr\u017eavanje poveriti novoformiranim firmama netransparentnog vlasni\u0161tva, sa iznenadnom i odli\u010dnom idejom za biznis, ili u pravo vreme licenciranim stru\u010dnjacima za upravljanje zgradama, koji su uvek tamo gde su \u010dlanovi stambene zajednice nedogovorni i samo\u017eivi. \u010cak je predvi\u0111eno da “obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja”, lokalna samouprava, osim javnom preduze\u0107u i privrednom dru\u0161tvu koje je sama osnovala, mo\u017ee da poveri i “privrednom dru\u0161tvu \u010diji je osniva\u010d drugo lice”. Eto jo\u0161 jedne ideje za dobar privatni biznis. 3<\/a><\/sup><\/p>\n

Stambena zajednica je kao termin poznata jo\u0161 iz zakona u SFRJ, kada je postojala zajedno sa ku\u0107nim savetima i skupovima stanara, no, ona je u nacrtu novog zakona postala ideolo\u0161ka skrivalica, a njena skup\u0161tina zamena za dosada\u0161nje skup\u0161tinu i savet zgrade, koji su neko\u0107 zamenili skupove stanara i ku\u0107ne savete. Naizgled neva\u017ene jezi\u010dke promene u stvari govore mnogo: od skupova (svih punoletnih) stanara i ku\u0107nih saveta, pomerili smo se ka skup\u0161tinama koje \u010dine vlasnici<\/em> stanova, da bismo sada dobili obligaciono formirane skupine vlasnika<\/em> u nekakve poluiznu\u0111ene, poludobrovoljne “zajednice” \u2013 zakon, dodu\u0161e, dopu\u0161ta da \u010dlan zajednice umesto vlasnika mo\u017ee biti i \u010dlan doma\u0107instva ili zakupac stana, ali ostavlja vlasniku pravo da to ne dozvoli. Niz drugih odnosa ostavljeni su principu “na ugovor” – ali je predlaga\u010d smatrao da treba urediti i oblik demokratskog procesa. U prvom nacrtu, stambena zajednica o svemu odlu\u010duje prostom ve\u0107inom, ali, recimo, za neke odluke mora malo vi\u0161e da se potrudi: predlog za uvo\u0111enje profesionalnog upravnika mo\u017ee podneti bilo koji \u010dlan, ali za takvu odluku, kao i za jo\u0161 neke (veoma va\u017ena odluka o visini mese\u010dnih tro\u0161kova odr\u017eavanja), zajednici je potrebna, za dru\u0161tveni \u017eivot u Srbiji, a i \u0161ire, nestvarno inovativna, tro\u010detvrtinska ve\u0107ina! To prakti\u010dno zna\u010di da \u0107e zajednice vrlo te\u0161ko donositi ikakve odluke, i da \u0107e im pre ili kasnije biti uvedena \u2013 prinudna uprava. U drugom nacrtu superkvalifikovana ve\u0107ina je, sre\u0107om, ukinuta, jer je zaista bola o\u010di, ali to nije re\u0161ilo nijedan od drugih, povezanih problema \u2013 osim \u0161to je, nakon kozmeti\u010dkih izmena nacrta, javna rasprava o zakonu zaklju\u010dena. 4<\/a><\/sup><\/p>\n

Dakle, gra\u0111anima je ostalo samo da se snalaze kako znaju i umeju, i odupru “duhu zakona o stanovanju” u njegovim okvirima \u2013 licenciranjem upravnika zgrade “iz svojih redova”, udru\u017eivanjem u stanarska i podstanarska udru\u017eenja, formiranjem stambenih zadruga za neprofitnu stanogradnju… Sve te oblike delovanja ovaj zakon \u0107e im, na\u017ealost, ote\u017eati.<\/p>\n

Kolektiv ovde vi\u0161e ne stanuje<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 iza ovako postavljene regulacije upravljanja zgradama, o celom zakonu da ne govorimo, mogu se izvesti dve pretpostavke na kojima je ideja zakona zasnovana: da se uzrok pretpostavljenom propadanju stambenog fonda Srbije vidi pre svega u bezrazlo\u017enoj <\/em>(“ni\u010dim izazvanoj”) neodgovornosti i sebi\u010dnosti vlasnika stanova, a da se javna preduze\u0107a smatraju po sebi <\/em>neefikasnim mehanizmima (u ovom slu\u010daju, odr\u017eavanja zgrada). Obe pretpostavke u su\u0161tini su ideolo\u0161ke. Na drugoj se zasniva odustajanje od “uvo\u0111enja reda” u javna preduze\u0107a, i prepu\u0161tanje njihove delatnosti tobo\u017ee bolje motivisanim i sposobnijim privatnim preduzetnicima, a na prvoj se dr\u017eavna sila zloupotrebljava kako bi se gra\u0111ani najpre proglasili slobodnim u\u010desnicima tr\u017ei\u0161ta, sa pravom na svojinu i izbor, dok im se istovremeno ukida ili umanjuje mogu\u0107nost odlu\u010divanja \u2013 upravo o svojoj privatnoj svojini!<\/p>\n

Do te protivre\u010dnosti i dominacije takve ideologije Srbija je do\u0161la u dugotrajnom istorijskom procesu. Stanovanje u socijalizmu progla\u0161eno je sivim, jer su te silne novoizgra\u0111ene zgrade i blokovi bili sivi, i sivo se verovalo da svi zajedno treba da budu vlasnici tih stanova. \u010cak se i u pop-kulturi po\u010dela ismevati takva vizija razvoja, pa su filmovi 1980-ih bili puni zlih i zadrtih predsednika ku\u0107nih saveta koji stanare pozivaju na red. Nakon \u0161to je vlada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a po\u010detkom 1990-ih omogu\u0107ila otkup stanova u dru\u0161tvenoj svojini, da bi inflacija te nekretnine potom u\u010dinila bagatelnim, ali gra\u0111ane, uz rat i sveop\u0161tu plja\u010dku dru\u0161tvenih resursa, trajno osiroma\u0161enim, drugi (od 1997), i, naro\u010dito, tre\u0107i talas privatizacije (posle politi\u010dkih promena od 5. oktobra 2000. godine), sa svojom retorikom i praksom, bez pardona su u oblasti stanovanja forsirali privatno vlasni\u0161tvo, vi\u0161u klasu i “pobednike tranzicije”, a u oblasti dru\u0161tvenih odnosa te\u017eili da nepovratno razore svako nasle\u0111e socijalizma, donose\u0107i dalju atomizaciju dru\u0161tva, propagiranje odnosa me\u0111u ljudima zasnovanih isklju\u010divo na interesu i konkurenciji, nepoverenje prema bilo kojoj vrsti kolektivisti\u010dkih i “zadru\u017enih” re\u0161enja…<\/p>\n

Tako je i ovaj Nacrt Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada samo zavr\u0161ni deo pri\u010de zasnovane na veselim ideolo\u0161kim pretpostavkama o mogu\u0107nostima izbora, individualnoj odgovornosti, i bogatom tr\u017ei\u0161nom \u017eivotu, u kom se podsti\u010de pre svega apetit privatnih investitora, a o\u0161tar dru\u0161tveni sukob razre\u0161ava u sceni svadbe na kojoj su svi, ipak, sre\u0107ni \u2013 iako neki moraju ostati da \u017eive pod \u0161atorom.<\/p>\n

  1. O manama zakona u oblasti prinudnog iseljenja videti tekst<\/a> Ivana Zlati\u0107a “Deregulacija prinudnih iseljenja”, a u oblasti stambene podr\u0161ke tekst<\/a>\u00a0Danila \u0106ur\u010di\u0107a “Od socijalnog stanovanja do stambene podr\u0161ke”. Suvisle i detaljne primedbe<\/a> na \u010ditav nacrt zakona dalo je 14 organizacija i inicijativa, uklju\u010duju\u0107i Ko gradi grad, U\u010ditelj neznalica i njegovi komiteti, Ministarstvo prostora, Centar_kuda.org, Udru\u017eenje Ravnopravnost, i druge: njihovim diskusijama, analizama i akcijama povodom tzv. stambenog pitanja dugujem zahvalnost za ovaj tekst.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Ad hoc <\/em>uveden “javni interes” kojim se pravdaju poluge klasnog raslojavanja zapravo je jedan od perfidnijih poteza \u2013 zanimljivo je da se u medijima pravda pani\u010dnim opisivanje stambenog fonda Srbije kao “postapokalipti\u010dnog” i “devastiranog”.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Iako predvi\u0111a formiranje gradskih fondova i “neprofitnih stambenih zadruga”, Nacrt stavlja veliku odgovornost za podsticaj “investicionom odr\u017eavanju”, i za investiranje u “odr\u017eivo stanovanje”, na ple\u0107a lokalnim samoupravama, \u0161to izgleda neodr\u017eivo u svetlu nedavno objavljenog Nacrta Zakona o finansiranju lokalne samouprave, po kom bi lokalne samouprave, umesto dosada\u0161njih 80, dobijale 50 posto od poreza na zarade. Vladina podr\u0161ka stambenoj politici, s druge strane, ogleda se u izmi\u0161ljanju i osnivanju novih tela, poput Stambenog saveta, te u dono\u0161enju akcionih planova, programa i strategija, koji, osim u slu\u010daju sporadi\u010dnih projektnih finansiranja novcem stranih donatora, uglavnom ostaju mrtva slova na papiru. U ovoj oblasti zaista je bolno o\u010digledna nemo\u0107 svih dosada\u0161njih vlasti da iza\u0111u iz \u0161ablona privatnog investiranja, nefunkcionalnih subvencija i komercijalnih kredita.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. O tome videti reakciju<\/a> organizacija koje su pisale primedbe na prvi nacrt zakona.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nevje\u0161to zamaskiran s nekoliko standarnih floskula, nacrt Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada ni pribli\u017eno ne rje\u0161ava nagomilane probleme stambene politike u Srbiji. Naprotiv, izbjegavaju\u0107i uzeti u obzir realna ishodi\u0161ta problema, Zakon otvara prostor daljnjem rastu nejednakosti, klijentelisti\u010dkim “partijsko-tr\u017ei\u0161nim” aran\u017emanima i klasnoj segregaciji gradova, a sve vi\u0161e zatvara mogu\u0107nosti uklju\u010divanja stanara u odlu\u010divanje o onome […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":10918,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[259],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[247],"class_list":["post-10914","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-stanovanje","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10914","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10914"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10914\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10929,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10914\/revisions\/10929"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10918"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10914"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10914"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10914"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=10914"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=10914"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=10914"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=10914"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}