{"id":10824,"date":"2015-12-21T08:00:24","date_gmt":"2015-12-21T07:00:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=10824"},"modified":"2015-12-21T09:37:25","modified_gmt":"2015-12-21T08:37:25","slug":"gradani-trstenika-kreiraju-opstinski-budzet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=10824","title":{"rendered":"Gra\u0111ani odlu\u010duju? Participativno bud\u017eetiranje u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Op\u0161tina Trstenik u centralnoj Srbiji nedavno je objavila kako su u izradi njezinog bud\u017eeta za narednu godinu direktno participirali i gra\u0111ani. S obzirom da je koncept “participativnog bud\u017eetiranja” proteklih desetle\u0107a bio jedan od najglasnijih zahteva “antiglobalisti\u010dke” levice, postavlja se pitanje koji su dometi i ograni\u010denja trsteni\u010dkog eksperimenta.<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda zvu\u010di kao po\u010detak lo\u0161eg ske\u010da, ali Radio-televizija Srbije je po\u010detkom decembra, u vesti pod naslovom “Gra\u0111ani Trstenika kreiraju op\u0161tinski bud\u017eet”, javila kako se “po uzoru na svetske gradove gra\u0111ani op\u0161tine Trstenik aktivno uklju\u010duju u kreiranje lokalnog bud\u017eeta za 2016. godinu, predla\u017eu prioritetne projekte i biraju one koji \u0107e biti realizovani slede\u0107e godine”. Tragom ove vesti treba otvoriti nekoliko pitanja: Da li gra\u0111ani zaista imaju neposrednu ulogu u kreiranju bud\u017eeta op\u0161tine Trstenik? Koja je uloga gra\u0111ana u izboru pomenutih “prioritetnih projekata”?<\/p>\n

Na Skup\u0161tini op\u0161tine Trstenik odr\u017eanoj 16. decembra 2015. godine usvojen je bud\u017eet op\u0161tine za 2016. godinu koji iznosi ne\u0161to malo vi\u0161e od 1.140.000.000 RSD (9,5 miliona EUR). Predsednik op\u0161tine Trstenik, Miroslav Aleksi\u0107, objasnio je novinarima da su izdvojena zna\u010dajna sredstva za razvoj poljoprivrede, podsticaj zapo\u0161ljavanja, razvoj infrastrukture i unapre\u0111enje socijalne za\u0161tite itd., a bud\u017eet op\u0161tine sa\u010dinjen je u skladu sa uputstvom Ministarstva finansija. Sredstva predvi\u0111ena za projekte u okviru “participativnog bud\u017eetiranja” su 2.500.000 dinara (20.800 EUR), odnosno ukupno oko petine jednog procenta \u2013 0,2% op\u0161tinskog bud\u017eeta.<\/p>\n

Sa znanjem da je bud\u017eet op\u0161tine Trstenik sa\u010dinjen u skladu sa uputstvom Ministarstva finansija i da gra\u0111ani imaju re\u010d u domenu 0,2% op\u0161tinskog bud\u017eeta, sasvim slobodno mo\u017eemo re\u0107i da je uloga stanovnika Trstenika u neposrednom “kreiranju” op\u0161tinskog bud\u017eeta zanemarljiva. U tom smislu je o\u010digledno neistinit naslov na vebsajtu Radio-televizije Srbije paradigmati\u010dan primer sistematske obmane javnosti u Srbiji koju sprovode “javni servis” i drugi mediji. Medijski posredovano svesno la\u017eno predstavljanje stvarnosti u tolikoj je meri postalo svakodnevno i podrazumevano da je po pravilu o\u010dekivano da kada u naslovu pi\u0161e “gra\u0111ani kreiraju op\u0161tinski bud\u017eet” to zapravo zna\u010di da gra\u0111ani nemaju nikakvu ulogu u kreiranju op\u0161tnskog bud\u017eeta, na koji daleko ve\u0107i uticaj, na primer, imaju preporuke me\u0111unarodnih finansijskih istitucija.<\/p>\n

Orkestrirana participacija<\/strong><\/p>\n

Drugo pitanje odnosi se na ulogu gra\u0111ana u kreiranju preostalih 0,2% op\u0161tinskog bud\u017eeta. Na po\u010detku treba da nam bude jasno da se fukcioneri op\u0161tine Trstenik nisu jednog jutra probudili sa idejom da uklju\u010de gra\u0111ane u planiranje bud\u017eeta. Projekat “Participativno bud\u017eetiranje” realizuju op\u0161tina Trstenik i organizacije Balkanska istra\u017eiva\u010dka mre\u017ea (BIRN) Srbija i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz podr\u0161ku Evropske unije u okviru programa Podr\u0161ka civilnom dru\u0161tvu.<\/p>\n

Proces predlaganja projekata tako je oblikovan da usmerava i vi\u0161estruko ograni\u010dava gra\u0111ane. Prvi nivo filtriranja u ovom procesu uspostavlja se kao svojevrsna auto-cenzura u umovima gra\u0111ana, jer je u samom pozivu objavljenom na vebsajtu op\u0161tine Trstenik gra\u0111anima nagove\u0161ten okvir u koji njihovi predlozi treba da se uklope: “…U\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u \u0161to ve\u0107em broju pomo\u0107i \u0107e nam da bolje sagledamo potrebe na\u0161e zajednice. Da li nam trebaju nova parkirali\u0161ta za bicikle, bolji prevoz, atraktivnija kulturna ponuda, ure\u0111en park, sme\u0161taj za pse lutalice ili ne\u0161to drugo?…”<\/p>\n

Gra\u0111ani su imali nedelju dana da po\u0161alju svoje predloge, a zatim je usledio naredni nivo kontrole u obliku Op\u0161tinske komisije koja je od 24 pristigla predloga gra\u0111ana izdvojila svega 5 projekata i predo\u010dila ih lokalnoj zajednici staviv\u0161i ih na anketno glasanje u Uslu\u017enom centru Op\u0161tine Trstenik. Odba\u010deni predlozi nisu javno objavljeni, pa ne mo\u017eemo znati kakve je kriterijume primenila Op\u0161tinska komisija kao ni koje je predloge odbacila. Na anketnom listi\u0107u se, izme\u0111u ostalih, na\u0161ao i predlog o ure\u0111enju prostora ispred manastira Ljubostinja, ure\u0111enje Omladinskog keja du\u017e Zapadne Morave i sportskih terena na gradskom i seoskom podru\u010dju…<\/p>\n

Nakon nedelju dana, kada su se glasovi sabrali, utvr\u0111eno je da je od pet ponu\u0111enih najvi\u0161e glasova dobio predlog ure\u0111enja gradskog Omladinskog keja. Ovakav ishod sasvim je u skladu sa inicijalnim pozivom. Gra\u0111ani su u okviru projekta participativnog bud\u017eetiranja participirali u stvaranju pogre\u0161ne slike o uklju\u010denosti gra\u0111ana u kreiranje op\u0161tnskog bud\u017eeta i povoljne medijske slike o rukovodstvu op\u0161tine Trstenik.<\/p>\n

Inicijativa odozgo<\/strong><\/p>\n

No \u0161ta je zapravo koncept participativnog bud\u017eetiranja i kako je nastao? Ko participira, u \u010demu i na koji na\u010din? I koje je pravo zna\u010denje pojma participacije u ovom slu\u010daju? Sam koncept participativnog bud\u017eetiranja pre\u0161ao je dug put od kada je prvi put implementiran, 1989. godine u brazilskom gradu Porto Alegreu, kada je na lokalnim izborima pobedila Radni\u010dka partija, a gradonale\u010dnik postao Olivio Dutra.<\/p>\n

U prvoj polovini 1980-ih, na vrhuncu borbe protiv vi\u0161edecenijske vojne diktature (1964.-1985.), u Brazilu je formirana Radni\u010dka partija kao zajedni\u010dki poduhvat aktivista protiv diktature, biv\u0161ih revolucionara, sindikalista, levo orijentisanih intelektualaca i umetnika, kao i katolika bliskih “teologiji oslobo\u0111enja”. Partija je inicijalno bila organizovana kao \u0161iroka mre\u017ea, fokusirana na kom\u0161iluke, \u0161kole i radna mesta. Korak po korak, kroz u\u010de\u0161\u0107e u parlamentarnom sistemu i politi\u010dke kalkulacije i koalicije, Radni\u010dka partija je vremenom reformisala svoje stavove, pomeraju\u0107i se od pozicije demokratskog socijalizma ka levom centru i socijaldemokratiji. Danas je ova partija deo vladaju\u0107e koalicije u Brazilu i partija sa najvi\u0161e mesta u Zastupni\u010dkom domu; 2002. godine predsednik Brazila izabran je iz njenih redova, a 2011. ga je nasledila aktuelna predsednica koja je tako\u0111e \u010dlanica Radni\u010dke partije.<\/p>\n

Uz to, za razliku od nekih samoinicijativnih poku\u0161aja u Latinskoj Americi ili Africi, u Evropi se paricipativno bud\u017eetiranje po pravilu uvodi odozgo na dole, naj\u010de\u0161\u0107e od strane fondacija ili nad-dr\u017eavnih institucija koje podr\u017eavaju ili iniciraju ovakve projekte, a op\u0161tinske vlasti zatim imaju obavezu ekperimenta sa “participativnim bud\u017eetiranjem” kao jedne od svojih projektnih aktivnosti. Kao primere mo\u017eemo navesti aktivnosti USAID-a po\u010detkom 2000-tih u Hrvatskoj ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju po\u010detkom 2010-tih u Bosni i Hercegovini, a sada o\u010digledno i Delegacije Evropske unije u Srbiji u okviru projekta “Podr\u0161ka civilnom sektoru”.<\/p>\n

Uklju\u010divanje javnosti, isklju\u010divanje subverzije<\/strong><\/p>\n

U praksi, me\u0111unarodni donatori su prepoznali participativno bud\u017eetiranje kao koristan koncept koji koriste u procesu disciplinovanja korumpiranih i\/ili netransparentnih lokalnih vlasti, dok pojmovi “gra\u0111anske participacije” i “demokratizacije” ostaju mutne i isprazne ideologeme, li\u0161ene svakog progresivnog potencijala i potpuno kooptirane u vladaju\u0107u ideologiju. Eksperti organizuju radionice za neinformisane i depolitizivane gra\u0111ane, a ishode imamo pred sobom i sasvim je jasno ovo nisu subverzivne ili anti-sistemske politike, niti su predvi\u0111ene da to budu, i po pravilu nikoga ne\u0107e radikalizovati ili podsta\u0107i razvoj klasne svesti.<\/p>\n

Sam pojam participacije mo\u017ee imati dvojako zna\u010denje u zavisnosti od konteksta u kome se koristi. Participacija bi mogla biti aktivno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e ljudi u procesu predlaganja, diskutovanja i dono\u0161enja odluka bitnih za zajednicu, \u017eivotno ili radno okru\u017eenje. Ovakva participacija integralan je deo direktno-demokratskih procesa koji se naj\u010de\u0161\u0107e odvijaju u vansistemskom polju delovanja i naj\u010de\u0161\u0107e u sebi sadr\u017ee antisistemski potencijal. U slu\u010daju participativnog bud\u017eetiranja, vlast odlu\u010duje da u proces usvajanja bud\u017eeta uklju\u010di “zainteresovanu javnost” od koje se o\u010dekuju “konstruktivni predlozi” ili im se daje savetodavna uloga. Zatim se nagla\u0161ava kako je ovim u\u010dinjen korak ka smanjenju nejednakosti.<\/p>\n

Participativno bud\u017eetiranje omogu\u0107ava vlastima da uposle nevladine organizacije i kooptiraju svoje potencijalne kriti\u010dare, dok se istovremeno status quo<\/em> dodatno osigurava stvaranjem utiska da “narod u\u010destvuje”. To je istina skrivena iza naslova “Gra\u0111ani Trstenika kreiraju op\u0161tinski bud\u017eet”.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mo\u017eda naslov zvu\u010di kao po\u010detak lo\u0161eg ske\u010da, ali Radio-televizija Srbije je po\u010detkom decembra, u vesti pod takvim naslovom, javila kako se “po uzoru na svetske gradove gra\u0111ani op\u0161tine Trstenik aktivno uklju\u010duju u kreiranje lokalnog bud\u017eeta za 2016. godinu, predla\u017eu prioritetne projekte i biraju one koji \u0107e biti realizovani slede\u0107e godine”…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":10835,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[240],"class_list":["post-10824","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10824","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10824"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10824\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10851,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10824\/revisions\/10851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10824"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10824"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10824"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=10824"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=10824"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=10824"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=10824"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}