{"id":10564,"date":"2015-12-03T09:00:34","date_gmt":"2015-12-03T08:00:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=10564"},"modified":"2015-12-03T08:56:14","modified_gmt":"2015-12-03T07:56:14","slug":"objektivizacija-zena-u-medijima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=10564","title":{"rendered":"Ukras ili lo\u0161a doma\u0107ica: objektivizacija \u017eena u bh. medijima"},"content":{"rendered":"

Unato\u010d tome \u0161to se odre\u0111eni dio \u017eena uspio probiti u “politi\u010dku klasu” i na druge istaknute pozicije, medijska slika \u017eene u BiH jo\u0161 se uvijek temelji na konceptu “ljep\u0161eg pola” ili besplatne kuharice i \u010dista\u010dice. U rijetkim trenucima kada se prikazuju, rezervisana im je uloga ukrasne scenografije, a ako se uklju\u010duju u razgovor, to se \u010desto \u010dini samo kako bi im se postavilo pitanje: “kako pomirujete svoje ku\u0107anske obaveze sa svojim poslom”.<\/strong><\/p>\n

\u0160iroko prihva\u0107eni stav da mediji ne samo odra\u017eavaju dru\u0161tvenu realnost, ve\u0107 je i kreiraju, najvi\u0161e se transponuje kroz reklame, udeo koji estradne li\u010dnosti imaju u vestima, te proizvodnju tzv. komercijalizovanih predstava o \u017eivotu za \u010dije ostvarenje moramo da kupujemo mno\u0161tvo razli\u010ditih proizvoda. Osim \u0161to su \u017eene koje vi\u0111amo u medijima uglavnom mlade, atraktivnog izgleda, \u010desto dobijamo dojam da je primarna funkcija\u00a0njihovog pojavljivanja “ulep\u0161avanje” medijskog proizvoda<\/a>. Da seks prodaje proizvod nije nikakva tajna, no prikaz \u017eena u medijima prevazilazi trgova\u010dke odnose, a rodni stereotipi i seksualizacija \u017eena u medijima nisu rezervisani samo za marketin\u0161ke potrebe, ve\u0107 je objektivizacija \u017eena dominantan oblik pisanja o njima kao i tema o kojima govore. Situacija je posebno zanimljiva u Bosni i Hercegovini gde visokog stupnja seksualizacije i objektivizacije nisu po\u0161te\u0111ene \u010dak ni politi\u010darke<\/a> koje su obi\u010dno za\u0161ti\u0107ena gornja klasa, jedina u kojoj se eventualno mo\u017ee govoriti o nekom obliku ostvarene ravnopravnosti.<\/p>\n

Agencija za ravnopravnost polova Bosne i Hercegovine tako je pre nekoliko dana objavila<\/a> pritu\u017ebu Foruma \u017eena SDP-a na anketu za izbor “najseksipilnije politi\u010darke SDP-a BiH”, koju je proveo web-portal Centralni.ba u jeku predizborne kampanje za predsedni\u010dke izbore te partije. \u010citatelji i \u010ditateljike imali su priliku da izaberu jednu od \u0161est mladih politi\u010darki, a agencija je zaklju\u010dila kako je sporna anketa indikator neprikrivenog seksizma bosanskohercegova\u010dkog dru\u0161tva te istakla kako “predod\u017eba o \u017eenama u medijima jo\u0161 nije do\u017eivjela istovjetan iskorak iz tradicionalne marginaliziranosti ‘slabijeg spola’, gdje se na \u017eene \u010desto gleda kao na objekt, bez obzira na to \u0161to \u017eena ima vi\u0161estruke uloge u \u017eivotu”.<\/p>\n

Razumijevanje uku\u0107ana<\/strong><\/p>\n

Izra\u017eeni seksizam medija spram \u017eena koji se pokazao i u poslednjim predizbornim kampanjama podstakao je ve\u0107e propitivanje polne diskriminacije pa je vi\u0161e organizacija ponovno po\u010delo da analizira prikaz \u017eena u medijima. NVO “Novi put” iz Mostara proveo je analizu u kojoj je doneo zaklju\u010dak da se u vestima bh. on-line<\/em> i elektronskih medija u tek 16 posto izve\u0161taja pominju \u017eene<\/a>, a kad se i pominju, uglavnom se radi o temama poput nasilja u porodici, stilovima \u017eivota, modi, siroma\u0161tvu i pitanjima koja se ti\u010du socijalne reprodukcije (teme poput skrbi, vaspitanja, zdravlja). Istovremeno, \u017eene se retko pominju u vestima koje se odnose na politiku i ekonomiju. Kada su \u017eene intervjuisane osobe, obi\u010dno su u ulozi nezaposlenih osoba, majki ili supruga, a to se odnosi i na politi\u010darke i preduzetnice kojima se neretko postavljaju pitanja o uskla\u0111ivanju porodice i karijere.<\/p>\n

Na primer, jedan je bh. medij<\/a> objavio intervju s uspe\u0161nom bh. \u017eenom koja se bavi zanimanjem koje se obi\u010dno smatra “mu\u0161kim”. Celi tekst\u00a0je intoniran feministi\u010dkim notama i ru\u0161enjem ustaljenih predstava o toj struci, da bi isto tako zaklju\u010dili kako “uspje\u0161na \u017eena danas, da bi stigla sve obaveze koje ima, mora imati razumijevanje uku\u0107ana \u2013 mu\u017ea i djece, te njihovu veliku podr\u0161ku, bez toga se ne mo\u017ee raditi ni\u0161ta”. Premda je autorka mo\u017eda ovo htela da stavi u kontekst podele ku\u0107nog rada, jednog od temeljnih feministi\u010dkih pitanja, u kona\u010dnom obliku to je ipak dobilo suprotne konotacije te \u010ditanjem ostaje dojam da je urednik ovog teksta hteo da istakne kako iza svake uspe\u0161ne \u017eene stoji mu\u0161karac pun razumevanja, koji nema ni\u0161ta protiv toga da njegova partnerka aktivno i samostalno u\u010destvuje u javnoj dru\u0161tvenoj sferi. Ovo implicira da su njoj, kao \u017eeni (\u0161ta implicira: majci, doma\u0107ici), premda je uspe\u0161na, mu\u017e i porodica ipak na prvome mestu. Njen javni legitimitet i “po\u0161tenje” \u010duvaju upravo mu\u017e i deca bez \u010dijeg bi razumevanja njen rad bio manje cenjen. Drugim re\u010dima, dru\u0161tveno politi\u010dke konotacije ovog paragrafa govore nam da je u redu da \u017eene rade i imaju karijeru samo onda ako im je porodica i dalje na prvome mestu te ako one ne zanemaruju svoje ku\u0107ne obaveze da bi bile javna lica.<\/p>\n

Relevantni sagovornici, zanemarene sagovornice<\/strong><\/p>\n

Istovremeno, pitanja postavljena u spomenutim primerima retko se ili gotovo nikad ne postavljaju mu\u0161karcima. “Mu\u0161karce se skoro nikad ne pita o privatnom \u017eivotu, osim ako intervju nije za \u017eenske novine, ali i tad s obazrivo\u0161\u0107u, dok se \u017eene redovno pita o privatnom \u017eivotu, i kako ‘\u017eongliraju’ porodi\u010dni i poslovni \u017eivot”, ka\u017ee za Bilten Masha Durkali\u0107, medijska aktivistkinja i novinarka iz Sarajeva. “\u017dene se redovno pita za djecu: ako ih imaju \u2013 kako ih odgajaju, ako ih nemaju \u2013 da li ih namjeravaju imati; za ljubavne interese: ako su u vezi \u2013 kako im je u vezi, ako nisu u vezi \u2013 kakvu vezu pri\u017eeljkuju i sli\u010dno. Najbolje kotiraju \u017eene koje pripadaju javnom segmentu \u017eivota koji podrazumijeva sjajan fizi\u010dki izgled. Na drugom mjestu su \u017eene koje mo\u017eda zauzimaju neke odgovorne funkcije, mo\u017ee re\u0107i da \u0107e im biti postavljena pitanja koja se vi\u0161e ti\u010du njihovih karijera, ali u ve\u0107ini slu\u010dajeva ta \u0107e pitanja biti ‘ubla\u017eena’ pitanjima u vezi njihovih privatnih \u017eivota”, smatra Drukali\u0107. Ona tako\u0111er napominje da su za mu\u0161ke sagovornike rezervirana te\u017ea i ozbiljnija pitanja dok se sagovornice biraju za “opu\u0161tenije” situacije \u2013 kad na primer treba da se govori o ljudskim pravima te kulturi ili umetnosti.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna od prime\u0107enih tendencija polne medijske diskriminacije je ignorisanje \u017eena na rukovode\u0107im funkcijama \u2013 recimo , ako se radi intervju o nekoj kompaniji kojom rukovodi \u017eena, \u010dest je slu\u010daj da se kao sagovornika uzima mu\u0161karca koji je na ni\u017eoj hijerarhijskoj poziciji od \u017eene rukovotkinje. Isto, dakako, ne vredi i obratno.<\/p>\n

Sli\u010dno pravilo vredi i kad se radi o javnim \u010dastima, primerice, slu\u010daj Dunje Mijatovi\u0107 koja je bila dobitnica nagrade za promovisanje slobode medija i ljudskih prava. Ujedno je bila prva osoba sa podru\u010dja jugoisto\u010dne Evrope koja je dobila tu nagradu, no uop\u0161te nije bila intervjuisana ve\u0107 su medijima bili zanimljiviji sagovornici predsednik Komiteta koji dodeljuje nagradu i gradona\u010delnik grada Aachena u Njema\u010dkoj, u kojem je trebalo da se odr\u017ei dodela nagrade. Ovi primeri govore nam da ni pove\u0107ana ekonomska aktivnost \u017eena kao ni pravni okviri nisu uspeli da bitno umanje patrijarhat. Iz toga proizlazi da je borbu za ravnopravnost treba spustiti na jo\u0161 ni\u017eu svakodnevnu razinu, a verovatno i na ni\u017ei dobni nivo.<\/p>\n

Polna diskriminacija nema nacionalnost<\/strong><\/p>\n

Ovakva situacija, naslonjena na trend retradicionalizacije i estradizacije medijskog sadr\u017eaja, pogoduje kreiranju veoma pojednostavljenih, stereotipnih i prete\u017eno monotonih prikaza dru\u0161tva. Kad se govori o retradicionalizaciji dru\u0161tvenih vrednosti, ne mo\u017ee se zanemariti uloga koju su u tome odigrali ratovi vo\u0111eni na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, a koji su doprineli sna\u017enijoj polarizaciji rodnih identiteta i uloga \u2013 mu\u0161karci su mahom prikazivani kao ratnici dok su \u017eene obi\u010dno \u017ertve ratnog nasilja ili majke poginulih ratnika. Ova polarizacija dodatno ote\u017eava menjanje uhodanih dru\u0161tvenih i kulturalnih uloga i normi<\/a>.<\/p>\n

Pritom je mo\u017eda korisno istaknuti da nacionalno opredeljeni mediji, \u010dini se, nemaju razlike u na\u010dinu na koji predstavljaju \u017eene i odnose se prema rodnim ulogama, te bi se moglo re\u0107i da su sve tri nacije udru\u017eene oko po\u0161tovanja patrijarhalne tradicije. Mediji imaju ulogu predstavljanja pojedinih dru\u0161tvenih skupina, ali i uokviravanja dru\u0161tvenih vrednosti na temelju koje javnost treba da donosi ta\u010dne i informisane politi\u010dke, socijalne i ekonomske stavove i odluke. Ba\u0161 kao i u slu\u010daju postavljanja etni\u010dkih, rasnih ili verskih kategorija, prilikom predstavljanja tema, mediji im upisuju odre\u0111ena zna\u010denja koja su \u0161ira od onih eksplicitno denotiranih. U pogledu ostvarivanja polne ravnopravnosti mediji igraju negativnu ulogu ukorenjivanjem stereotipa koji nanose odre\u0111enu dru\u0161tvenu pa onda i ekonomsku \u0161tetu pojedinim dru\u0161tvenim grupama. Fiksiranjem tih stereotipa i poja\u010davanjem njihovih zna\u010denja, mediji su \u010de\u0161\u0107e deo problema reprodukcije patrijarhata nego \u0161to su faktori njegove dekonstrukcije, kakvi bi mogli da budu.<\/p>\n

Pritom, metodologija ravnopravnog prikazivanja \u017eena u medijima nije opskurna niti aluzivna koliko bi se mo\u017eda moglo \u010diniti. Ve\u0107i postotak \u017eena sagovornica u politi\u010dkim i ekonomskim temama, davanje \u017eenama prostora u prednjem delu novina (ili u istaknutijim terminima na elektroni\u010dkim medijima) \u2013 i kao novinarki i urednica \u2013 ali i kao sagovornicama i izvorima informacija, prestanak postavljana odre\u0111enog seta pitanja poput ravnote\u017ee porodice i karijere te ne tretiranje cijelog niza zanimanja kao mu\u0161kih (pogotovo danas kad su \u017eene obrazovanije od mu\u0161karaca) te vizualna prisutnost \u017eena prose\u010dnog izgleda, tek su neke od jednostavnih metoda koje mogu doprineti osve\u0161tavanju prikrivenih patrijarhalnih dru\u0161tveno ukorenjenih obrazaca i time pove\u0107anju polne ravnopravnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Objektivizacija \u017eena dominantan je oblik pisanja o njima i temama o kojima one govore, a situacija je posebno zanimljiva u Bosni i Hercegovini…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":10569,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[174,28],"theme":[458],"country":[35],"articleformat":[450],"coauthors":[256],"class_list":["post-10564","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-feminizam","tag-mediji","theme-drustvo","country-bih","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10564","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10564"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10564\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10578,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10564\/revisions\/10578"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10569"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10564"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10564"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10564"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=10564"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=10564"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=10564"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=10564"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}