{"id":10535,"date":"2015-12-02T08:00:45","date_gmt":"2015-12-02T07:00:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=10535"},"modified":"2015-12-01T21:03:32","modified_gmt":"2015-12-01T20:03:32","slug":"rat-tabloida-drzavni-udar-i-sloboda-medija_neuredeno-sasvim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=10535","title":{"rendered":"Rat tabloida, “dr\u017eavni udar” i sloboda medija"},"content":{"rendered":"

Izostanak relevantne strana\u010dke opozicije vladi Aleksandra Vu\u010di\u0107a u\u010dinio je da se politi\u010dki obra\u010duni u Srbiji prebace u sferu medijskih “dimnih bombi” i zavjereni\u010dkih konstrukcija. Dok se komi\u010dne epizode obra\u010duna smjenjuju s ne toliko komi\u010dnim demonstracijama mo\u0107i, izvan pa\u017enje javnosti odvija se presudnije poslagivanje politi\u010dkih i ekonomskih odnosa u skladu s tr\u017ei\u0161nim imperativima i sustavnim zakidanjem demokratskih i materijalnih interesa \u0161irih dru\u0161tvenih slojeva.<\/strong><\/p>\n

Dva vode\u0107a tabloida u Srbiji, Informer i Kurir, ve\u0107 neko vreme vode rat u kom njihovi urednici i vlasnici optu\u017euju jedni druge za neeti\u010dko novinarstvo i nedoli\u010dnu poslovnu praksu, kojima omogu\u0107avaju finansiranje svojih medija: korupciju, zakulisne dogovore sa biznismenima i kriminalcima, nekriti\u010dku podr\u0161ku politi\u010darima. Rat se uglavnom vodi informativnim dimnim bombama, uz prepoznatljiv povi\u0161eni ton i pani\u010dne pri\u010de, izmi\u0161ljanje ekskluzivnih i spektakularnih sukoba, poglupa obja\u0161njenja i manipulativno izve\u0161tavanje.<\/p>\n

\u010cini se, me\u0111utim, da je, u atmosferi dovr\u0161ene privatizacije medija (uz novi set zakona koji omogu\u0107ava taj proces), obesmi\u0161ljenosti svake efikasne i razumne regulacije medijskog polja, i svakog razgovora o definisanju javnog interesa koji bi stajao iza regulacije, \u010dak i pripadnicima “medijske zajednice” koji su podr\u017eavali takav scenario postalo razvidno da ova verzija slobode medija ima nepo\u017eeljne posledice po dru\u0161tvo. Na po\u010detku nevesele pri\u010de, i tokom godina tranzicije, dru\u0161tveni interes zapravo je bio definisan slobodom vlasnika krupnog medijskog kapitala da biraju saveznike me\u0111u ekonomskim i politi\u010dkim elitama (samo dok ne rade ba\u0161 previ\u0161e<\/em> nelegalno), i beskrajnom slobodom gra\u0111ana da te saveze i tokove novca shvate i raskrinkaju svojim skromnim mo\u0107ima i nov\u010danicima, te njuhom za istinite informacije. Sada, na kraju pri\u010de, deluje da imamo ekstremno nejednak raspored mo\u0107i, i da su gra\u0111ani samo nemo\u0107ni svedoci politi\u010dkih igara oko prestola i riznice sa zlatom.<\/p>\n

Ni\u0161ta novo pod suncem tr\u017ei\u0161ne slobode, reklo bi se.<\/p>\n

Spektakl bez granica<\/strong><\/p>\n

Ipak, sukob je postao dramski intrigantan kada je objavljen tekst Aleksandra Rodi\u0107a, vlasnika Kurira i direktora jedne od najve\u0107ih medijskih ku\u0107a u Srbiji Adria Media Group<\/a> (AMG). U nekoj vrsti otvorenog pisma kolegama, pod nazivom “Srbijo, izvini<\/a>“, Rodi\u0107 je tvrdio da je, u saradnji sa premijerom Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, kao deo tajnog dogovora u izbornom \u0161tabu, “u\u010destvovao u projektu ulep\u0161avanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija”. Rodi\u0107 je prozvao \u017deljka Mitrovi\u0107a, vlasnika kompanije Pink, i Dragana J. Vu\u010di\u0107evi\u0107a, urednika Informera, i zaklju\u010dio da su mediji u Srbiji pod ekonomskim i politi\u010dkim pritiskom vlasti, i da, prema tome, nisu slobodni.<\/p>\n

Rodi\u0107, kao ni drugi vlasnici medija, ni\u0161ta nije rekao o godinama eksploatacije novinara, nepla\u0107anja ili davanja plata “na ruke”, ugovora o privremenim poslovima, neupla\u0107enih doprinosa, dugovanja zarada, ga\u0161enja prezadu\u017eenih firmi i brzog otvaranja novih, sa istom delatno\u0161\u0107u, ali sa nere\u0161enim dugovima prema zaposlenima \u2013 \u0161to je sve bila, i jo\u0161 uvek je, uobi\u010dajena praksa za “80 odsto vlasnika medija u Srbiji”, uklju\u010duju\u0107i i Rodi\u0107evog oca Radisava, od kog je Aleksandar nasledio po\u010detni medijski kapital. Valjda je, u odnosu na pitanje slobode, ovo isuvi\u0161e banalan problem da bi se ijedan vlasnik medija izvinjavao Srbiji i kolegama, ili, ne daj bo\u017ee, promenio praksu.<\/p>\n

Bilo kako bilo, posle Rodi\u0107evog teksta u Kuriru, Dragan Vu\u010di\u0107evi\u0107, prozvani urednik konkurentskog Informera, re\u0161io je da potegne te\u0161ku artiljeriju logi\u010dkih gre\u0161aka, trude\u0107i se da doka\u017ee kako mediji ni pre Vu\u010di\u0107a nisu bili slobodni, a da Rodi\u0107 nije moralno kvalifikovan da pri\u010da o neslobodi \u2013 \u0161to, dakako, ne dokazuje da Rodi\u0107 sada nije u pravu i da mediji nisu pod pritiskom vlasti. Svejedno, Vu\u010di\u0107evi\u0107 je pozvao telefonom biznismena Miroslava Bogi\u0107evi\u0107a, kom je ba\u0161 tih dana ukinut \u0161estomese\u010dni ku\u0107ni pritvor i elektronski nadzor zbog optu\u017enice za zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja (nezakonit kredit, 30ak miliona evra protivpravne koristi). Bogi\u0107evi\u0107 je izjavio<\/a> da je Rodi\u0107u pre nekoliko godina, po nalogu politi\u010dara iz Demokratske stranke, tada na vlasti, a danas u opoziciji, pod politi\u010dkim pritiskom i pretnjama dao milion evra da bi Rodi\u0107ev AMG u\u0161ao u proces kupovine lista Politika.<\/p>\n

Ekskluzivno: dr\u017eavni udar<\/strong><\/p>\n

Magla spektakla zgusnula se pani\u010dnim, mada konfuznim, najavama urednika Informera da \u0107e do\u0107i do dr\u017eavnog udara<\/a>, jer odre\u0111ene politi\u010dke figure i struje rade na ru\u0161enju premijera Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Pomenuti su neki \u010dlanovi vladaju\u0107e Srpske napredne stranke, ugledni novinari, ali i strane ambasade, o \u010demu se, negiranjem tvrdnji da “Amerika ru\u0161i Vu\u010di\u0107a”, izjasnio \u010dak i ambasador SAD u Srbiji Michael Kirby \u2013 dva puta. Svi znaju da se s tim, posle ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, nije \u0161aliti, ali optu\u017ebe i odgovori na optu\u017ebe plju\u0161te i dalje: Vuka\u0161in Obradovi\u0107, predsednik Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije (NUNS), izjavio je da mu sve li\u010di na \u0161irenje panike i straha, a NUNS je dao i saop\u0161tenje<\/a> da je ugro\u017eena bezbednost jednog novinara optu\u017eenog za pripremu dr\u017eavnog udara. Ako strahu malko smanjimo o\u010di i otvorimo se za komediju, odlazak Vu\u010di\u0107a na testiranje poligrafom, povodom optu\u017ebi Kurira da je premijer u\u010destvovao u poku\u0161aju podmi\u0107ivanja biv\u0161eg urednika tog lista, mo\u017eemo smatrati jedino vrhuncem cirkusa. Vu\u010di\u0107 je, naravno, “pro\u0161ao poligraf”, a javnosti se povodom toga obratio<\/a> i ministar unutra\u0161njih poslova Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, zastra\u0161uju\u0107e okru\u017een policijskom svitom, uzgred pomenuv\u0161i da su pohap\u0161eni i neki sumnjivi pojedinci koji su hteli da “budu blizu premijera”. To ve\u0107 nije bilo tako sme\u0161no.<\/p>\n

Jo\u0161 manje humora moglo se prona\u0107i u fizi\u010dkom napadu na Miroslavu Milenovi\u0107, \u010dlanicu Saveta za borbu protiv korupcije, koji se dogodio u istom periodu. 1<\/a><\/sup>\u00a0Slu\u010dajno ili ne, napad se dogodio nakon izve\u0161taja Saveta o sumnjivoj vlasni\u010dkoj strukturi medija, te izve\u0161taja<\/a> o poslovanju Diposa, preduze\u0107a koje upravlja dr\u017eavnim nekretninama, usred najave novog Zakona o javnoj svojini, kojim bi dr\u017eavna imovina lako prelazila u privatne ruke. Savet je tako\u0111e najavio izve\u0161taj o koruptivnom tro\u0161enju bud\u017eetskih novaca na marketin\u0161ke usluge privatnih kompanija, u kom se o\u010dekuju i informacije o ume\u0161anosti brojnih pripadnika medijske elite u tu praksu. Iako je re\u010d o navodima o ozbilljnoj korupciji i plja\u010dki koja traje<\/em>, i u koju su ume\u0161ani mo\u0107ni igra\u010di, \u0161to bi gra\u0111ane trebalo i te kako da zabrine, niti su tabloidi oko toga pravili veliku paniku, nitu su ministar i premijer javnost udostojili barem teatralnih obra\u0107anja, ni povodom izve\u0161taja Saveta, ni povodom napada na njegovu \u010dlanicu.<\/p>\n

U brojnim kolumnama o “tabloidnom dr\u017eavnom udaru”, novinari su naj\u010de\u0161\u0107e zastupali tezu da je re\u010d o medijskoj najavi preslagivanja pozicija unutar vladaju\u0107e koalicije i SNS-a kao glavne partije u njoj, a u svetlu novog saveza u opoziciji \u2013 Socijaldemokratske stranke (SDS) Borisa Tadi\u0107a i Liberalno demokratske partije (LDP) \u010cedomira Jovanovi\u0107a. Oni koji ne bi da rizikuju ako stvarno bude dr\u017eavni udar (\u0161ta zna\u0161, nije to \u0161ala), naga\u0111ali su o \u0161irem sukobu u koji su, mo\u017eda, uklju\u010dene i bezbednosne strukture i, dakako, sudar ruskih i ameri\u010dkih interesa \u2013 \u0161to je ve\u010dito obja\u0161njenje koje na Balkanu niti mo\u017ee\u0161 dokazati, niti mo\u017ee\u0161 opovrgnuti, ali uvek deluje mudro.<\/p>\n

Ko vas, bre, finansira: retorika stranog faktora<\/strong><\/p>\n

U takvoj situaciji, jasno je da opozicija zna isto \u0161to i vlast: da u sada\u0161njim dru\u0161tvenim uslovima nema osvajanja mo\u0107i ukoliko uza sebe nema\u0161 jak medij, koji za tu vrstu politi\u010dke podr\u0161ke mora imati pre svega ogla\u0161iva\u010de i finansijere spremne da investiraju, i novinare spremne da rizikuju otvorenu politi\u010dku podr\u0161ku. 2<\/a><\/sup>\u00a0Me\u0111utim, dana\u0161nji nedostatak zna\u010dajne politi\u010dko-ekonomske opozicije u Srbiji, koja nema nikakav uticaj na bilo koji uticajan <\/em>medij, dopu\u0161ta premijeru da svaki poku\u0161aj kriti\u010dkog pisanja diskredituje starom retorikom “stranog faktora”. Pod pretpostavkom da finansijer direktno uti\u010de na ure\u0111iva\u010dku politiku medija, i kada se gra\u0111ani dr\u017ee u stalnom strahu od neprijatelja i zavera, svako pominjanje omra\u017eenih stranih fondacija ili ambasada koje su dale novac za neki medij \u2013 lako dezavui\u0161e glasove kritike koji dolaze iz tako finansiranih medija.<\/p>\n

Ne treba, tako\u0111e, smetnuti s uma da su veliki medijski privrednici objavili rat jedni drugima otprilike u vreme kada se javnost po\u010dela zabavljati Izve\u0161tajem<\/a> Evropske komisije o Srbiji za 2015. godinu. Po tom izve\u0161taju, Srbija je u domenu ekonomije “umereno spremna” za stra\u0161ne mehanizme evropskog tr\u017ei\u0161ta, ali u na\u010delu “dobro napreduje”, s tim \u0161to mora “preduzeti dodatne mere kako bi se obezbedili uslovi za potpuno ostvarivanje slobode izra\u017eavanja i transparentnosti vlasni\u0161tva i finansiranja medijskog sektora”. Na to je Vu\u010di\u0107 odgovorio da i EU (tj. neke fondacije iz zemalja EU) finansira brojne medije, a da ne znamo koje i kako \u2013 te da je njihov deo odgovornosti za “netransparentnost finansiranja” mo\u017eda i ve\u0107i.<\/p>\n

U celoj gu\u017evi zanimljivo je da su, na optu\u017ebe o pritiscima na medije, i biv\u0161i i sada\u0161nji predstavnici vlasti, pa i Evropska komisija, odgovarali istom tezom: treba samo da znamo ko finansira medije, a potom su svi u\u010desnici medijske i tr\u017ei\u0161ne igre slobodni da rade po svojoj volji, i manje-vi\u0161e po zakonu (koji \u0107e uskoro biti promenjen u pravcu “reforme”). Prema tome, urednici koji podr\u017eavaju vlast naprosto iskreno podr\u017eavaju njenu politiku, biznismeni koji stoje iza medija i stranaka sve rade prema proceni svojih poslovnih interesa, a gra\u0111ani imaju slobodu izbora.<\/p>\n

Sloboda po standardima kapitala<\/strong><\/p>\n

Ipak, ima indicija da ta idili\u010dna slika ne funkcioni\u0161e u korist gra\u0111ana ni u boljim ku\u0107ama. Nema\u010dka je, recimo, nedavno imala svoju verziju novinara koji se posipa pepelom. U obra\u0107anju<\/a> koje bi se moglo, po ugledu na Rodi\u0107evo, nazvati “Nema\u010dka, izvini”, Udo Ulfkotte, dugogodi\u0161nji urednik Frankfurter Allgemeine Zeitunga<\/em>, tvrdio je da su nema\u010dki mediji potpla\u0107eni da podr\u017eavaju Zapadne intervencije, a da je on kao novinar treniran da “la\u017ee i obmanjuje \u010ditaoce”. U Britaniji je kolumnista Peter Osborne napustio Daily Telegraph<\/em><\/a> besan \u0161to list, da bi za\u0161titio veliku banku HSBC, svog bogatog ogla\u0161iva\u010da, ne izve\u0161tava o aferi sa izbegavanjem poreza i \u0161vajcarskim ra\u010dunima u HSBC-u. Nedavni izve\u0161taj<\/a> organizacije Ethical Journalism Network, koji su pisali novinari iz 18 zemalja, otkriva da su mediji i u velikim demokratijama duboko u mre\u017eama korporativnog interesa.<\/p>\n

Uprkos tome, u Srbiji, na periferiji kapitalizma, nije se mnogo obaziralo na mogu\u0107e posledice deregulacije i privatizacije: “medijska zajednica” (novinarska udru\u017eenja i istaknuti novinari) gotovo zdu\u0161no podr\u017eala je usvajanje Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju, slave\u0107i povla\u010denje dr\u017eave iz medija i sveop\u0161tu privatizaciju. Nedavno su neki od njih priznali da su pogre\u0161ili. Naime, na debati “Ekstremizam u medijima \u2013 opasnost po demokratiju”<\/a>, koji je u oktobru organizovao list Republika, Vuka\u0161in Obradovi\u0107 iz NUNS-a smatrao je da novi zakoni nisu dali \u017eeljene rezultate, zbog nedostatka “demokratske kulture”, a Teofil Pan\u010di\u0107, kolumnista Vremena, otvorio pitanje odgovornosti “medijske zajednice” za lo\u0161e stanje u medijima, koje je “ishod te mantre da \u0107emo pukom privatizacijom sve da re\u0161imo”.<\/p>\n

Taj uvid jednog dela medijske scene svakako je zna\u010dajan, ali pitanje je kako da se, polaze\u0107i od njega, situacija promeni. Prvi korak moglo bi biti pomeranje novinarske scene i opozicije vi\u0161e ulevo, uz otvaranje konkretnih socijalnih problema u medijima, poput radni\u010dkih prava novinara. Jedan od iznu\u0111enih poteza u toj borbi svakako \u0107e biti hvatanje za slamku javnog servisa: ipak, strate\u0161ka bitka za RTS, kako za finansijsku i programsku nezavisnost i raznovrsnost, tako i za ure\u0111enje samog RTS-a i okon\u010danje korupcije unutar ku\u0107e, jedna je od onih principijelnih bitki u kojima vredi u\u010destvovati. Drugi iznu\u0111en, i daleko neizvesniji, potez je samoorganizovanje, udru\u017eivanje i pokretanje kriti\u010dkog medija kakvog \u017eelimo da vidimo, i rad na \u0161irenju njegovog uticaja.<\/p>\n

Svi ti poku\u0161aji promene, me\u0111utim, ne\u0107e puno vredeti ako se sistemska pravila ne budu konstantno dovodila u pitanje, odnosno, ako se sloboda medija ne bude definisala prema druga\u010dijim standardima.<\/p>\n

  1. Savet za borbu protiv korupcije jedno je od retkih tela u srpskoj Vladi koje, jo\u0161 od vremena njegove pokojne predsednice Verice Bara\u0107, odista radi na demokratizaciji, uspostavi pravne dr\u017eave i socijalne pravde.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Afere od pre nekoliko godina, oko vlasni\u0161tva u listovima Press i Politika, bile su deo iste igre, a trenutne izjave Miroslava Bogi\u0107evi\u0107a samo neslavni zavr\u0161etak jedne od njih.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Dva vode\u0107a tabloida u Srbiji, Informer i Kurir, ve\u0107 neko vreme vode rat u kom njihovi urednici i vlasnici optu\u017euju jedni druge za neeti\u010dko novinarstvo i nedoli\u010dnu poslovnu praksu, kojima omogu\u0107avaju finansiranje svojih medija…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":10537,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[110,28],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[247],"class_list":["post-10535","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-drzava","tag-mediji","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10535","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10535"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10535\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10545,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10535\/revisions\/10545"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10537"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10535"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=10535"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=10535"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=10535"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=10535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}