{"id":1032,"date":"2014-05-27T07:00:40","date_gmt":"2014-05-27T06:00:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1032"},"modified":"2021-02-25T11:06:44","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:44","slug":"javni-sektor-u-srbiji-izmedu-mita-i-stvarnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1032","title":{"rendered":"Javni sektor u Srbiji: izme\u0111u mita i stvarnosti"},"content":{"rendered":"

Otkad je javni sektor ideolo\u0161kim manevrom ozna\u010den glavnim krivcem za ekonomsku krizu i otkad su fiskalna konsolidacija i mjere \u0161tednje pripisani kao neminovna terapija, izlo\u017eeni smo orkestriranoj mistifikaciji uloge i funkcioniranja javnog sektora. Na primjeru Srbije, oslanjaju\u0107i se na osnovne statisti\u010dke pokazatelje, mo\u017eemo lako locirati interesnu logiku ispod navodno neutralnih ekonomskih zakonitosti.<\/strong><\/p>\n

Iako je javni sektor u Srbiji pod kontinuiranim napadom skoro ve\u0107 petnaest godina, promena vladaju\u0107e garniture 2012. godine je, sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, donekle neo\u010dekivano zao\u0161trila ovu tendenciju. Javni sektor je opisivan sve ve\u0107im bogatstvom izraza \u2013 on zna\u010di \u201car\u010denje novca<\/a>\u201d i \u201cblato<\/a>\u201d, on je \u201cparazitski sistem\u201d, \u201cpuna\u010dka dama\u201d (pa zato mora na dijetu<\/a>), ali i \u201cslon na le\u0111ima jelena<\/a>\u201d. Me\u0111utim, kao \u0161to to neretko i biva, bogatstvo izraza ne zna\u010di i bogatstvo misli.<\/p>\n

Prvi i naj\u010de\u0161\u0107i argument protiv javnog sektora ti\u010de se njegove navodne \u201cneefikasnosti<\/a>\u201d i \u201crasipni\u0161tva<\/a>\u201d. Drugim re\u010dima, s obzirom da usluge koje obezbe\u0111uje nisu na tr\u017ei\u0161tu, on nu\u017eno pravi finansijske gubitke u poslovanju, \u0161to se onda pokriva iz bud\u017eeta, odnosno novcem koji se mahom dobija iz poreza ili zadu\u017eivanja. Logika je poznata: kada bi se te usluge izvele na tr\u017ei\u0161te, smanjili bi se gubici iz bud\u017eeta i poresko optere\u0107enje, a kvalitet usluga bi se pove\u0107ao. Da li je to zaista tako?<\/p>\n

Pre svega, izvo\u0111enje prethodno javnih usluga na tr\u017ei\u0161te samo po sebi ne zna\u010di i manje tro\u0161kove iz bud\u017eeta. Na primeru \u010duvene privatizacije britanskog \u017eelezni\u010dkog sistema 1994. godine uo\u010dljiv je vi\u0161estruki rast bud\u017eetskih sredstava<\/a> (subvencija) koja su odlazila \u017eeleznicama: sa prose\u010dnih milijardu funti pre privatizacije, ta suma se nakon privatizacije vi\u0161estruko pove\u0107ala. Tako je u periodu od 2006. do 2007. godine iznosila oko \u0161est milijardi, da bi potom u periodu od 2009. do 2010. godina bila srezana na oko \u010detiri milijarde funti. Drugi primer, iz lokalnog okru\u017eenja, tako\u0111e pokazuje isto. Kada je 2010. godine odlu\u010deno da se u sistem javnog prevoza u Beogradu uvede javno-privatno partnerstvo, odnosno da se kontrola i naplata karata poveri privatnoj firmi Apex Solutions, gradska uprava je rezonovala da \u0107e to smanjiti neefikasnost i subvencije javnom prevozu. Me\u0111utim, 2013. godine iznos subvencija za javni prevoz bio je za ne\u0161to vi\u0161e od 4 milijarde dinara<\/a> ve\u0107i nego pre ove delimi\u010dne privatizacije, i to uprkos tome \u0161to je cena karata porasla u oktobru 2012. godine. O\u010dekivanog ve\u0107eg priliva u gradski bud\u017eet \u2013 nije bilo.<\/p>\n

Drugo, treba postaviti i pitanje da li javni sektor uop\u0161te mo\u017ee i treba da funkcioni\u0161e po kriterijumima efikasnosti. Tr\u017ei\u0161ni kriterijum efikasnosti meri isklju\u010divo nov\u010danu dobit i gubitke, ali ne uva\u017eava, takore\u0107i, \u201csocijalnu dobit\u201d koja sledi iz toga \u0161to se ne\u0161to pla\u0107a ispod tr\u017ei\u0161ne cene i \u0161to se ta razlika pokriva iz bud\u017eeta kao, na primer, u slu\u010daju zdravstvenih usluga. Uzmimo kao primer hipoteti\u010dku \u010detvoro\u010dlanu porodicu, sa troje dece i samohranom, zaposlenom majkom \u010dija je bruto plata 400 eura. S obzirom na to da doprinos na platu za zdravstvo u Srbiji iznosi 12,3%, to zna\u010di da je ukupno mese\u010dno izdvajanje za zdravstvo oko 50 eura. Po \u010dlanu porodice to iznosi 12 eura za ceo mesec pristupa le\u010denju \u2013 u pore\u0111enju sa tim, jedan pregled kod lekara op\u0161te prakse u jednoj uglednoj beogradskoj privatnoj ordinaciji ko\u0161ta oko 16 eura<\/a>. Dakle, poslovanje ispod tr\u017ei\u0161ne cene i bud\u017eetsko finansiranje zdravstvenog sistema omogu\u0107avaju i gra\u0111anima sa primanjima ispod proseka (kao \u0161to je to slu\u010daj gore) da imaju relativno lak pristup kakvom-takvom zdravstvu \u2013 \u0161to nikako ne bi bio slu\u010daj da se posluje po cenama privatnih ordinacija. Ista logika se mo\u017ee primeniti i na snabdevanje vodom, strujom ili grejanjem 1<\/a><\/sup>, kao i na odno\u0161enje sme\u0107a i druge komunalne usluge.<\/p>\n

Drugi \u010desti argument u vezi sa javnim sektorom ti\u010de se njegove \u201cglomaznosti\u201d u pogledu broja zaposlenih, \u0161to podr\u017eavaju neke ra\u010dunice<\/a>. Pore\u0111enjem broja zaposlenih u javnom sektoru sa ukupnim brojem zaposlenih mo\u017ee da se do\u0111e i do brojke od 45%. Me\u0111utim, ovakvo pore\u0111enje prikriva va\u017enu \u010dinjenicu \u2013 javni sektor nije sam po sebi prevelik, ve\u0107 je ukupan broj zaposlenih premali, jer je vi\u0161e od polovine radno sposobnog stanovni\u0161tva nezaposleno<\/a>. Ukoliko se primeni druga\u010diji metod, pa se broj zaposlenih u javnom sektoru<\/a> dovede u vezu sa stanovni\u0161tvom koje je u radno aktivnom dobu<\/a>, dobija se brojka od 16,9 procenata. Radikalno druga\u010dija slika se dobija kada se to dovede u odnos sa ukupnim stanovni\u0161tvom: prema podacima iz 2012<\/a>., udeo zaposlenih u javnom sektoru sa javnim preduze\u0107ima iznosi 7,6% od ukupnog stanovni\u0161tva, dok je u Hrvatskoj i Crnoj Gori taj broj ve\u0107i za jedan procenat, u Sloveniji za dva, kao i u Britaniji i Poljskoj. Prema istim podacima, u Srbiji u obrazovanju radi 1,95% ukupnog stanovni\u0161tva, dok je evropski prosek 3,46%; u zdravstvu i socijalnoj za\u0161titi radi 2,24%, a evropski prosek je 4,74%. Za koji god se metod od dva ponu\u0111ena opredelili, ispada da \u201cglomazni\u201d javni sektor i nije ba\u0161 toliko glomazan.<\/p>\n

Naravno, \u010desto se \u010duje i to da privatnici i preduzetnici jedini pune bud\u017eet<\/a>, pa prema tome izdr\u017eavaju javni sektor. Me\u0111utim, \u010dak i letimi\u010dan pogled na strukturu poreskih prihoda ponovo dovodi u pitanje dominantnu predstavu. Prema Zakonu o bud\u017eetu Republike Srbije za 2014. godinu<\/a>, porez na dodatu vrednost i akcize 2<\/a><\/sup> (dakle, ono \u0161to pla\u0107aju svi) u\u010destvuju u bud\u017eetu sa 70,7%. Porez na dohodak gra\u0111ana u\u010destvuje sa 5,1%, ali su u taj procenat uklju\u010dene i plate radnika (koji su te plate zaradili, nije ih im poklonio poslodavac) a oni, naravno, sa\u010dinjavaju ogromnu ve\u0107inu ljudi koji primaju platu. Tako se ispostavlja da privatnici bud\u017eet finansiraju, kako je to istakao Vladimir Milutinovi\u0107 u svom tekstu<\/a>, uglavnom na dva na\u010dina: preko poreza na dobit i poreza na svoj dohodak. S obzirom da je u\u010de\u0161\u0107e poreza na dobit preduze\u0107a u bud\u017eetu 6,2%, jasno je da su privatni preduzetnici daleko od toga da jedini, pa \u010dak i ve\u0107inski, \u201cpune bud\u017eet\u201d (pritom, stopa poreza na dobit u Srbiji je izuzetno niska i iznosi 15%, dok je prosek Evropske unije<\/a>\u00a023,5%). Treba uzeti u obzir i da se porez na dobit odnosi i na dr\u017eavna preduze\u0107a koja posluju s dobiti<\/a> (njih 292 od ukupno 490), tako da je u\u010de\u0161\u0107e privatne dobiti jo\u0161 manje. Prema Milutinovi\u0107u<\/a>, procenat sa kojim privatnici u\u010destvuju u bud\u017eetu je pribli\u017eno jednak procentu privatnih preduzetnika u ukupnom stanovni\u0161tvu. Prema tome, ni\u0161ta nije manje istinito od ustaljene tvrdnje da \u201cnas sve hrane privatnici\u201d \u2013 pre \u0107e biti da mi hranimo sami sebe, odnosno da su radnici ti koji najvi\u0161e pune bud\u017eet: prvo, odbicima na svoje zara\u0111ene plate, a drugo, potro\u0161njom svojih dohodaka na robu na koju se pla\u0107aju PDV i akcize. \u0160ta je na kraju ostalo od onog samopregornog i dovitljivog preduzetnika koji u znoju lica svog izdr\u017eava \u201cparazitski sistem\u201d u kome radnici u javnom sektoru po ceo dan igraju karte na poslu i gledaju filmove? Ne mnogo.<\/p>\n

Ako se stvari ovako postave, dolazi se na daleko povoljniji teren za odbranu javnog sektora od neoliberalnih pritisaka koji \u0107e se u narednom periodu u Srbiji intenzivirati (mada \u0107e biti zanimljivo videti na koji \u0107e se na\u010din tragi\u010dne poplave odraziti na do ju\u010de nepora\u017eeni \u201creformski kurs\u201d Vu\u010di\u0107eve vlade) i sve ve\u0107eg pritisaka privatnika da se bud\u017eet re\u017ee. Ipak, kakve \u0107e biti posledice najavljenih mera \u0161tednje u javnom sektoru?<\/p>\n

Pre svega, do\u0107i \u0107e do pada u materijalnom i socijalnom blagostanju, \u0161to je samo po sebi dovoljan razlog da se one kritikuju, kad se uzme u obzir ve\u0107 nizak nivo blagostanja u Srbiji. Ipak, s obzirom da polje politi\u010dke borbe ne funkcioni\u0161e tako jednostavno, vredi ista\u0107i dve bitne grupe negativnih efekata: prvo, pad u potro\u0161nji, proizvodnji i zaposlenosti i, shodno tome, pad poreskih prihoda, i, drugo, odliv bud\u017eetskog novca u privatni sektor.<\/p>\n

U pogledu prvog, najavljeno smanjenje plata<\/a> u javnom sektoru od 10% izazva\u0107e pad u potro\u0161nji u iznosu od 1% BDP, odnosno 300 miliona eura 3<\/a><\/sup>. Ima razloga za sumnju da \u0107e taj procenat biti i ve\u0107i, usled niskog nivoa \u0161tednje i ve\u0107 postoje\u0107e prezadu\u017eenosti kod banaka. S obzirom da je stopa nenaplativih kredita kod stanovni\u0161tva 8,6%, a stopa ka\u0161njenja u otplati 5,2%, te da u tome najvi\u0161e u\u010destvuju upravo potro\u0161a\u010dki krediti, nema razloga o\u010dekivati da \u0107e pad u potro\u0161nji mo\u0107i da se nadoknadi ovim sredstvima<\/a>. U tom smislu, usled \u010dinjenice da se srpski bud\u017eet puni uglavnom preko PDV i akciza, ovakav pad u potro\u0161nji \u0107e uticati i na smanjenje poreskih prihoda, \u0161to \u0107e povratno, u najmanju ruku, neutralisati planirano smanjenje bud\u017eetskog deficita.<\/p>\n

U pogledu odliva bud\u017eetskog novca u privatni sektor, najavljene mere uklju\u010duju i subvencionisane kredite privatnom sektoru, pri \u010demu \u0107e dr\u017eava, u iznosu od<\/a> 60 miliona eura, pokriti razliku izme\u0111u niske kamatne stope i onoga \u0161to bi banka ina\u010de naplatila. Ukratko, smanjuju se socijalna davanja<\/a> i plate u javnom sektoru, kako bi dr\u017eava dala novac bankama. Kada se uzme u obzir da je stopa nenaplativih kredita kod pravnih lica u privredi skoro 30%, a kod preduzetnika<\/a> 21,5%, veliko je pitanje u kojoj \u0107e meri ovaj novac biti vra\u0107en u bud\u017eet, a u kojoj \u0107e meri poslu\u017eiti, kao i do sada, za pokrivanje gubitaka privatnika. Druga va\u017ena mera se odnosi na odluku da \u0107e dr\u017eava svakoj firmi sa tri ili \u010detiri radnika, ukoliko zaposli jo\u0161 jednog, platiti<\/a> 70% doprinosa za njega\/nju. Dakle, ponovo se javnim novcem ispunjavaju obaveze privatnika.<\/p>\n

Tako se, zapravo, neoliberalna kritika javnog sektora potpuno preokre\u0107e: od \u201crasipanja novca privatnika u javnom sektoru\u201d dolazimo do \u201crasipanja javnog novca u privatnom sektoru\u201d. Da stvar bude jo\u0161 gora, nedavno je Dragoljub Raji\u0107, direktor Unije poslodavaca Srbije, izjavio da radnici iz javnog sektora mogu da pre\u0111u u privatni<\/a> pod uslovom da poslodavci za to dobiju devet hiljada eura iz bud\u017eeta po radnom mestu, u vidu kredita sa kamatnom stopom od 1%.<\/p>\n

Prema tome, odbrana javnog sektora je bitna ne samo zato \u0161to \u0107e radnici u njemu imati manje plate, raditi u lo\u0161ijim uslovima ili biti preba\u010deni u privatni sektor gde \u0107e biti izlo\u017eeni maltretiranju i manipulacijama od strane privatnika, ve\u0107 i zato \u0161to to zna\u010di poskupljenje (dakle, manju dostupnost) usluga javnog sektora za sve ostale, odliv na\u0161eg novca u privatni sektor i op\u0161ti pad privredne aktivnosti. Ipak, treba imati na umu dve stvari: prvo, da je potrebno vi\u0161e participacije samih \u201ckorisnika\u201d, gra\u0111ana, u upravljanju i odlu\u010divanju u javnom sektoru, i drugo, da je struktura zaposlenih u javnom sektoru \u201cte\u0161ka odozgo\u201d, odnosno da postoji veliki broj upravlja\u010dkih pozicija, kao i veliki raspon plata izme\u0111u tih pozicija i ve\u0107ine radni\u010dkih. U tom smislu, ne sme se zaboraviti da odbrana javnog sektora pre svega zna\u010di odbranu radnika u njemu i njegovih socijalnih funkcija, te da se ni u kom slu\u010daju ne sme stati u odbranu direktora javnih preduze\u0107a \u010dije se plate kre\u0107u<\/a> u rasponu od dve do tri hiljade eura ili sli\u010dnih upravlja\u010dkih polo\u017eaja na kojima se vrlo malo radi, a osim velikih plata se za njih dobijaju i \u201cdodatni prihodi\u201d za u\u010de\u0161\u0107e u raznim komisijama i odborima.<\/p>\n

A \u0161ta sa samopregornim preduzetnicima i poslodavcima? Za po\u010detak, pove\u0107ati stopu poreza na dobit \u2013 ionako zaista malo u\u010destvuju u bud\u017eetu.<\/p>\n

  1. Upravo je dogma \u201cefikasnog poslovanja\u201d i \u201cekonomske cene\u201d dovela do velikog rasta u ceni elektri\u010dne energije i gasa za grejanje u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, pa se \u010desto de\u0161ava da ni \u010ditave penzije nisu dovoljne za pokrivanje tro\u0161kova re\u017eije.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Akciza (ili tro\u0161arina) je poseban oblik poreza na promet i jedan od najstarijih poreznih oblika. Proizvodi koji se oporezuju akcizama naj\u010de\u0161\u0107e su cigarete, alkoholna pi\u0107a, i naftni derivati.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. \u201cU\u0161teda od zarada\u201d, Ve\u010dernje novosti<\/i>, Beograd, 6. maj 2014, str. 7.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Iako je javni sektor u Srbiji pod kontinuiranim napadom skoro ve\u0107 petnaest godina, promena vladaju\u0107e garniture 2012. godine je, sa dolaskom Srpske napredne stranke…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1034,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,105],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-1032","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-javni-sektor","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1032","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1032"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1032\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36888,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1032\/revisions\/36888"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1034"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1032"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1032"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1032"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1032"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1032"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1032"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1032"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}