{"id":10297,"date":"2015-11-20T08:00:24","date_gmt":"2015-11-20T07:00:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=10297"},"modified":"2015-11-19T22:14:13","modified_gmt":"2015-11-19T21:14:13","slug":"sps-ov-istorijski-rollercoaster","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=10297","title":{"rendered":"SPS-ov istorijski rollercoaster"},"content":{"rendered":"

Uprkos nasilnom padu re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, njegova je stranka nastavila da igra zna\u010dajnu ulogu u politi\u010dkom \u017eivotu Srbije. U poslednje tri vlade imali su su poziciju “druge violine” razli\u010ditim i suprotstavljenim strankama. U dana\u0161njoj politi\u010dkoj situaciji Srbije bez opozicije, “socijalisti” \u2013 barem prema anketama \u2013 paradoksalno ostaju jedini potencijalni izaziva\u010di naprednjaka s kojima su u koaliciji.<\/strong><\/p>\n

Krajem 2000. godine, nakon pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, budu\u0107nost njegove partije delovala je tmurno, u najmanju ruku. Povrh svega, do tog trenutka ova je partija bila u senci svog osniva\u010da i neprikosnovenog lidera, on je bio ve\u0107i od svoje partije, i njegov pad izgledao je kao njihov kraj. Dapa\u010de, to \u0161to nisu zabranjeni odmah 6. oktobra \u2013 \u0161to nikoga u tom trenutku ne bi iznenadilo \u2013 delovalo je kao takti\u010dki potez konglomerata partija pod zbirnim imenom “Demokratska opozicija Srbije”, kojim su hteli da ostave opoziciju koja ne\u0107e mo\u0107i da ih ugrozi. <\/span><\/p>\n

Deset godina pre toga, ta ista partija imala je apsolutnu ve\u0107inu u parlamentu, a Milo\u0161evi\u0107 je u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora dobio vi\u0161e od 60 odsto glasova. Petnaest godina nakon pada Milo\u0161evi\u0107a i devet godina nakon njegove smrti, Ivica Da\u010di\u0107<\/a>, predsednik SPS-a je ministar inostranih poslova Srbije, potpredsednik njene vlade i lider druge po veli\u010dini parlamentarne partije. Kako se prelazi taj put i \u0161ta nam on govori o post-jugoslovenskoj istoriji Srbije?<\/span><\/p>\n

Istorija SPS-a, Socijalisti\u010dke partije Srbije, Milo\u0161evi\u0107eve partije, jeste va\u017ean deo slagalice za tuma\u010denje odre\u0111enih, klju\u010dnih aspekata jugoslovenske tragedije, kao i dobrog dela post-jugoslovenske faze razvoja (ako tu mo\u017ee biti re\u010di o bilo kakvom razvoju), u prvom redu Srbije, ali i okolnih jugoslovenskih republika, sada nezavisnih dr\u017eava. <\/span><\/p>\n

Partija iz dva dela<\/strong><\/p>\n

SPS je kao partija formiran dok je Milo\u0161evi\u0107 ve\u0107 bio na svom pravom vrhuncu mo\u0107i, u vreme kada je on efektivno kontrolisao ve\u0107 polovinu biv\u0161e federacije: paradoks, s obzirom na to da je Milo\u0161evi\u0107eva zvezda zasijala pod po\u010detnom ta\u010dkom nacionalisti\u010dkog programa u to vreme izra\u017eenom u paroli \u2013 “Oj Srbijo iz tri dela, ponovo \u0107e\u0161 biti cela”. Naime, Milo\u0161evi\u0107 je bio na \u010delu Srbije (u to vreme poznata kao “u\u017ea Srbija”), ali je kontrolisao i dve pokrajine u kojima je ve\u0107 izvr\u0161en udar \u2013 raspu\u0161tanjem Skup\u0161tine u Pri\u0161tini i “jogurt revolucijom” u Novom Sadu. Tako je obezbedio tri glasa u Federaciji, \u010demu je posle “antibirokratske revolucije” Mile \u0110ukanovi\u0107a i Momira Bulatovi\u0107a dodata i Crna Gora. <\/span><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i tome, Milo\u0161evi\u0107 je koncentrisao u svojim rukama najvi\u0161e mo\u0107i posle Titove smrti, a u Srbiji je organizovanjem mitinga u okviru doga\u0111aja koji su tada nazvani “bu\u0111enje naroda” uspeo da artikuli\u0161e politiku koja je oko njega kao stuba okupila naizgled nemogu\u0107e saveznike \u2013 nacionaliste, liberale, crkvu, protivnike Tita i titoiste istovremeno, \u0161ezdesetosma\u0161e i deo emigracije. Taj mitinga\u0161ki pokret koji su predvodili Srbi sa Kosova \u2013 me\u0111u kojima je Milo\u0161evi\u0107 postao popularan izjavom “narod niko ne sme da bije” \u2013 krunisan je promenom Ustava (tada jo\u0161 uvek) Socijalisti\u010dke Republike Srbije.<\/span><\/p>\n

U novonastalim okolnostima, okvir Saveza komunista Srbije bio sve tesniji za Milo\u0161evi\u0107a. Zato je, u godini promene Ustava kojim je fakti\u010dki suspendovan poredak socijalisti\u010dke federacije, do\u0161lo do osnivanja nove stranke. Nije to bilo prosto preimenovanje SKS u SPS, ve\u0107 njegovo znatno pro\u0161irenje: naime, tada\u0161nji SKS se 1990. godine ujedinio sa Socijalisti\u010dkim savezom radnog naroda Srbije, najmasovnijom organizacijom u Jugoslaviji, slednicom Narodnog fronta Jugoslavije.\u00a0<\/span><\/p>\n

Srpski Homeini<\/strong><\/p>\n

Posle formalnog osnivavanja SPS-a i, razume se, formalnog ga\u0161enja SKS, novoosnovana partija preuzima \u010ditavu imovinu i nekada\u0161nje partije i SSRN. Zgrade i prostorije do kojih su tada do\u0161li i sada su u posedu SPS-a. Nadmo\u0107 nad drugim novoformiranim partijama u izbornim rezultatima inspirisala je Milo\u0161evi\u0107a da \u2013 po svedo\u010denju biv\u0161eg premijera Srbije i Crne Gore (tada zvane “Savezna Republika Jugoslavija”) i ameri\u010dkog magnata hemijske industrije Milana Pani\u0107a \u2013 1992. godine izjavi: “Vidi\u0161, Milane, ja sam za Srbe ne\u0161to kao Homeini”.
\n<\/span><\/p>\n

Rat, sna\u017ena inflacija 1993. godine, potpuna izolacija zemlje i po\u010detak o\u010diglednog \u010derupanja dru\u0161tvene i javne imovine naizgled nisu mnogo na\u0161tetili uticaju i snazi SPS-a i njenog lidera. Razlog za tu \u010dinjenicu treba potra\u017eiti u nacionalisti\u010dko-ratnoj propagandi, ali svakako i nesposobnoj, te tako\u0111e nacionalisti\u010dkoj opoziciji. Glavna politi\u010dka linja jo\u0161 od Osme sednice SKS-a 1<\/a><\/sup> \u2013 koju je sprovodio Milo\u0161evi\u0107, a pratila ga je i njegova partija \u2013 jeste formalna privr\u017eenost jugoslovenskoj zajednici, sa tim \u0161to je problematizovana zvani\u010dna istorija u skladu sa nacionalisti\u010dkom tezom da je razvoj situacije posle NOB i\u0161ao na \u0161tetu Srbije, te da je politika bratstva i jedinstva bila ustrojena tako da se napravi balans na \u0161tetu Srba, kako u samoj Srbiji, tako i u drugim republikama. <\/span><\/p>\n

Isto se tvrdilo i za partizanski pokret: u onoj meri u kojoj je bilo mogu\u0107e prikazati ga kao isklju\u010divo srpsku stvar, u toj je meri bio i dobar. Godine 1992. konstituisana je “Savezna republika Jugoslavija”, specifi\u010dna tvorevina koja kao dr\u017eava nikada nije priznata do kraja, nije bila \u010dlanica UN, bila je pod sankcijama sve vreme, ali je poslu\u017eila da se potpuno odbaci socijalisti\u010dka simbolika sa zastava, sa oznaka policje i vojske i tako dalje, a formalno zadr\u017ei jugoslovenski okvir.<\/span><\/p>\n

Period konstantne krize<\/strong><\/p>\n

U prvoj fazi postojanja SPS-a vode\u0107i ideolog ove partije bio je akademik Mihajlo Markovi\u0107, filozof, praksisovac i disident. On nije bio \u010dlan SKS u trenutku formiranja SPS-a, ve\u0107 je njegovo uklju\u010divanje predstavljalo izraz potrebe ove partije da se prika\u017ee kao nova, moderna levica, sli\u010dna \u0161panskim socijalistima na koje su se pozivali kada su osnovani, sa otklonom u odnosu na titoizam. Ni\u0161ta od toga nije smetalo da vlast sastavljena od kadrova ove partije, njena neverovatna propagandna ma\u0161inerija i \u010ditava privredna infrastuktura zemlje budu stavljeni u slu\u017ebu vo\u0111enja rata, dok se Milo\u0161evi\u0107 kao neprikosnoveni lider SPS-a (iako se on izborom za predsednika republike odrekao svih partijskih funkcija) do\u017eivljavao kao predvodnik svih Srba, mo\u017eda \u010dak i vi\u0161e onih van granica Srbije nego unutar nje. <\/span><\/p>\n

Jer, samo dve godine je bilo potrebno da nadmo\u0107na izborna pobeda iz 1990. godine bude dovedena u pitanje. Treba shvatiti da je period devedesetih bio period, izme\u0111u ostalog, i krize vlasti. Te\u0161ko je sada i nabrojati sve vanredne izbore koji su se de\u0161avali \u0161to na saveznom, \u0161to na republi\u010dkom nivou. Naime, ve\u0107 na saveznim izborima koji su raspisani 1992. godine, SPS osvaja oko 600 hiljada glasova manje nego na republi\u010dkim izborima 1990. godine. U decembru iste godine odr\u017eani su i republi\u010dki izbori, parlamentarni i predsedni\u010dki. <\/span><\/p>\n

SPS nije uspeo da osvoji ve\u0107inu, ali je formirao manjinsku vladu koju su podr\u017eavali \u0160e\u0161eljevi radikali. Ranije iste godine do\u0161lo je do promene takozvanog vizuelnog identiteta, to jest promenjen je logo partije, pa je umesto petokrake u kojoj je bio upisan \u0107irili\u010dni akronim SPS, opkrojene srpskom nacionalnom trobojkom, usvojena ru\u017ea. Uzgred budi re\u010deno, SPS se upravo ove godine odlu\u010dio na novu promenu; odrekli su se ru\u017ee, a \u0107irili\u010dni akronim i crvena petokraka zamenili su uloge \u2013 sada je petokraka uglavljena u srednje slovo “P”.<\/span><\/p>\n

Nova preslagivanja<\/strong><\/p>\n

Godina 1993. upam\u0107ena je kao godina najve\u0107e krize. Inflacija je ru\u0161ila sve rekorde, rat je besneo, propaganda divljala, politi\u010dko-strana\u010dki \u017eivot bio je nasilan, poslanici su se tukli, policija je premlatila Danicu i Vuka Dra\u0161kovi\u0107a posle tu\u010de u saveznom parlamentu u kojoj je nokautiran poslanik Dra\u0161kovi\u0107evog Srpskog pokreta obnove (SPO) od strane kolege iz Srpske radikalne stranke (SRS)… U takvoj atmosferi dolazi do nove SPS-ove pobede na vanrednim izborima, ali sa nedovoljnom ve\u0107inom da formira vladu. Tada dolazi do neo\u010dekivanog obrta: iz redova opozicionog bloka predvo\u0111enog SPO-om \u010detvorica poslanika podr\u017eavaju SPS-ovog kandidata za predsednika Skup\u0161tine i to stvara potpuno novu koaliciju koja treba da simbolizuje prekret u politici od ratne ka mirovnoj. <\/span><\/p>\n

\u0160e\u0161eljeva SRS formalno nije vi\u0161e na vlasti, a u formalnu koaliciju ulazi Nova demokratija, dotada\u0161nja \u010dlanica opozicionog saveza i stranka sa do tog trenutka izrazito antiratnim imid\u017eom. Koalicija SPS-a i ND (uz legendarnu Jugoslavensku levicu Milo\u0161evi\u0107eve supruge Mire) je trajala preko perioda Dejtona do pred bombardovanje 1999. godine, kada se ND zalagala za prihvatanje uloge zapadnih zemalja u kosovskom procesu. Ova doga\u0111anja pokazala su neverovatne sposobnosti politi\u010dkih partija da menjaju strane \u2013 tada u vladaju\u0107u koaliciju ulazi Vuk Dra\u0161kovi\u0107 sa svojim SPO-om na mesto ministra inostranih poslova, dok se Nova demokratija seli u opoziciju, kasnije postaje \u010dlanica DOS-a, u\u010destvuje u ru\u0161enju Milo\u0161evi\u0107a, a njen predsednik Du\u0161an Mihajlovi\u0107 postaje ministar unutra\u0161njih poslova i tu prakti\u010dno zavr\u0161ava svoju karijeru.<\/span><\/p>\n

Na republi\u010dkim predsedni\u010dkim izborima 1997. godine, po\u0161to je Milo\u0161evi\u0107 potro\u0161io ustavno ograni\u010denje od dva mandata, te pre\u0161ao na savezni nivo, SPS-ovi kandidati \u2013 prvo Zoran Lili\u0107, a onda i Milan Milutinovi\u0107 \u2013 ne uspevaju da pobede \u0160e\u0161elja. Prvi kandidat Zoran Lili\u0107 je imao “nere\u0161en” rezultat sa \u0160e\u0161eljem, bar zvani\u010dno. Isto bi se dogodilo i sa drugim kandidatom na ponovljenim izborima, Milutinovi\u0107em, ali je do\u0161lo do zloupotrebe glasova Albanaca sa Kosova koji ina\u010de nisu ni glasali, te je manipulacijom SPS dobio drugog predsednika republike, a \u0160e\u0161elj kao nagradu za pristanak na tu providnu igru dobija novi koalicioni status, potpredsedni\u010dko mesto u republi\u010dkoj vladi, dok dana\u0161nji predsednik vlade, proevropski orijentisani Aleksandar Vu\u010di\u0107, postaje ministar informisanja. <\/span><\/p>\n

Petooktobarska smena<\/strong><\/p>\n

Nova demokratija je u me\u0111uvremenu nestala sa politi\u010dke scene, SPO je daleko ispod cenzusa i danas ih u \u017eivotu odr\u017eava vladaju\u0107a Vu\u010di\u0107eva Srpska napredna stranka tako \u0161to ih pu\u0161ta na svoju izbornu listu. \u0160e\u0161eljeva SRS se, posle njegovog povratka iz Haga, prema istra\u017eivanjima i sonda\u017eama javnog mnenja vratila oko cenzusa ispod kojeg je pala posle Nikoli\u0107eve i Vu\u010di\u0107eve promene politike i formiranja nove stranke. SPS je pak druga stranka po zastupljenosti u Skup\u0161tini, a uz to je i u Vladi. <\/span><\/p>\n

Posle promene re\u017eima 2000. godine nije bilo lako zamisliti takav scenario. Sa ove istorijske distance, mo\u017ee se re\u0107i da se taj re\u017eim vi\u0161e samouni\u0161tio, nego \u0161to je uni\u0161ten sa druge strane. Naime, posle besmislenog i, ispostavilo se, neuspe\u0161nog poka\u0161aja da falsifikuje lokalne izbore 1996. godine, re\u017eim ubrzano gubi na popularnosti i podr\u0161ci. Koalicija sa omra\u017eenim JUL-om, NATO bombardovanje, te neprestana politi\u010dka kriza stvorili su situaciju postojanja dve realnosti \u2013 jedne koju propagira i u koju veruje re\u017eim, te one druge za sve ostale. Kasnije se pokazalo da je i vrh samog re\u017eima verovao ru\u017ei\u010dastoj slici koju je poku\u0161avao da prika\u017ee: izbore 2000. godine su raspisali \u010ditavu godinu ranije, jer su bili uvereni u pobedu. <\/span><\/p>\n

Propaganda re\u017eima je, posle prvog i jedinog kruga izbora, poku\u0161ala da prika\u017ee da Milo\u0161evi\u0107 vodi, \u0161to nije bilo ta\u010dno. To je dalo argument DOS-u da proglasi pobedu na predsedni\u010dkim izborima u prvom krugu, \u0161to je kasnije problematizovano, a danas skoro nemogu\u0107e utvrditi ta\u010dan rezultat jer su dokazi uni\u0161teni. Pre zakazanog drugog kruga dogodio se peti oktobar, Milo\u0161evi\u0107 je te ve\u010deri javnosti saop\u0161tio da se povla\u010di da bi se odmorio i posvetio svom unuku Marku. To je bio kraj re\u017eima, iako je u Skup\u0161tini SPS-ova koalicija sa JUL-om mogla da formira ve\u0107inu sa Bulatovi\u0107evom Socijalisti\u010dkom narodnom partijom iz Crne Gore, svojim dotada\u0161njim koalicionim partnerom.<\/span><\/p>\n

Politi\u010dka bura je tu koaliciju jednostavno zbrisala. Da bi stvar bila zanimljivija, sam DOS uklju\u010divao je nezanemarljiv broj biv\u0161ih Milo\u0161evi\u0107evih saradnika, od kojih su neki bili \u010dak i \u010dlanovi SPS-a poput Neboj\u0161e \u010covi\u0107a, biv\u0161eg gradona\u010delnika Beograda, koga je na tom mestu nasledio Zoran \u0110in\u0111i\u0107 nakon pomenutih izbora iz 1996. godine. Ali, nije u DOS-u bio samo \u010covi\u0107; bili su tu i Mom\u010dilo Peri\u0161i\u0107, biv\u0161i na\u010delnik general\u0161taba, general iz vremena rata u BiH; bili su tu biv\u0161i koalicioni partneri iz Nove Demokratije.<\/span><\/p>\n

Povratak otpisanih<\/strong><\/p>\n

Naime, posle pada Milo\u0161evi\u0107a, mnogima se \u010dinilo logi\u010dnim da SPS jednostavno nestane, takve su okolnosti bile. Po\u010deli su da se pokazuju i simptomi \u2013 u Skup\u0161tini Srbije odvojila se frakcija, poslani\u010dka grupa biv\u0161eg visokog funkcionera Branislava Ivkovi\u0107a i formirala prvo svoj poslani\u010dki klub, a onda i partiju sa akronimom SNS \u2013 Socijalisti\u010dka narodna stranka. Ta stranka nije uspela da privu\u010de glasa\u010de SPS-a, pa je nestala, a SPS je nekoliko godina proveo na granici cenzusa. U tom se periodu SPS nije zvani\u010dno distancirao od Milo\u0161evi\u0107a, barem javno. Ali on se distancirao od SPS-a. <\/span><\/p>\n

Na neuspelim predsedni\u010dkim izborima u septembru 2002. godine SPS-ov kandidat bio je \u010duveni glumac Bata \u017divojinovi\u0107. Milo\u0161evi\u0107 je na tim izborima podr\u017eao \u0160e\u0161elja, a ne \u017divojinovi\u0107a. To su bili prvi neuspeli predsedni\u010dki izbori, a usledili su i drugi, tako da je Srbija od kraja Milutinovi\u0107evog mandata do izbora Borisa Tadi\u0107a 2004. godine imala VD predsednika, a da bi neko uop\u0161te bio izabran morao je biti promenjen izborni zakon kojim je ukinut cenzus od minimalnih 50 odsto iza\u0161lih bira\u010da da bi izbori bili validni. Tako\u0111e, izbori sa \u017divojinovi\u0107em kao frontmenom su istorijski minimum SPS-a po broju dobijenih glasova \u2013 manje od 120 hiljada.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, za daljnju SPS-ovu sudbinu su daleko zna\u010dajniji bili parlamentarni izbori 2004. godine koji su ih doveli u situaciju da, podr\u0161kom manjinskoj vladi Vojislava Ko\u0161tunice, opet postanu faktor koji mo\u017ee da odlu\u010duje o vlasti. To je bila prekretnica koja je ozna\u010dila novi uspon ove partije, ovoga puta sa Ivicom Da\u010di\u0107em kao liderom. Ve\u0107 posle slede\u0107ih izbora oni prelaze granicu od onih koji stoje pred vratima Vlade, do onih koji u njoj ne samo sede, ve\u0107 dr\u017ee i neki od tradicionalno interesantnih resora. Tada je Da\u010di\u0107 postao ministar unutra\u0161njih poslova, iako je pre toga on li\u010dno, kao i jo\u0161 neki visoki funkcioneri SPS-a \u2013 poput direktora marketinga te partije Vladimira Zagra\u0111anina \u2013 bio progla\u0161en u\u010desnikom afere “kofer”, koja je kasnije dobila sudski epilog. Tako\u0111e, potpisao je “istorijsko pomirenje” sa Demokratskom strankom<\/a>, nekada\u0161njim liderom DOS-a, \u0161to je bio i simboli\u010dni \u010din kojim je SPS skinuo sa sebe \u017eig petooktobarskog poraza, ali i uzroka koji su doveli do njega.<\/span><\/p>\n

Garant politi\u010dkog pre\u017eivljavanja<\/strong><\/p>\n

Da\u010di\u0107 je, u me\u0111uvremenu, stekao imid\u017e veseljaka, postao je poznat po pevanju “Miljacke” Halida Be\u0161li\u0107a, njegov engleski na javnim i bilateralnim skupovima zasmejava posetioce You tube-a, njegovi kontakti sa bitnim figurama iz podzemlja su vi\u0161e puta izlazile u javnost i \u2013 ni\u0161ta. On je, otkad je stupio na \u010delo SPS, upisao sebi u profesionalnu biografiju mesto ministra unutra\u0161njih poslova, predsednika Vlade, pa onda ministra inostranih poslova i potpredsednika Vlade. Za to vreme, najve\u0107i deo onih koji su ru\u0161ili Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim su nestali, ra\u010dunaju\u0107i i Ko\u0161tunicu, a Demokratska stranka se trenutno nalazi oko cenzusa. <\/span><\/p>\n

Posle izbora\u00a02014. godine na kojima je Srpska napredna stranka nadmo\u0107no pobedila, dogodio se i neo\u010dekivani<\/a> poziv SPS-u u Vladu, iako za to nije bilo razloga \u2013 SNS je imala ve\u0107inu i mogla je da vlada sama. O\u010dito je da su o\u010dekivane te\u0161ko\u0107e bile takve da su pobednici hteli da ih podele sa nekim, pa je izbor pao na SPS iz niza razloga. Da li \u0107e se to pozitivno ili negativno odraziti na budu\u0107e rezultate SPS-a, to \u0107emo morati da \u010dekamo.<\/span><\/p>\n

Jer, kao \u0161to smo videli, SPS je pre\u0161ao put od najja\u010de stranke na po\u010detku svog postojanja, preko skoro samog dna po padu svog osniva\u010da do druge stranke po snazi u aktuelnom trenutku; ne samo \u0161to su drugi, ve\u0107 se trenutno ispod njihovog imena podvla\u010di crta kada je u pitanju siguran prelazak cenzusa na eventualnim izborima. Pre\u017eiveli su raspad SFRJ, promenu iz SRJ u dr\u017eavnu zajednicu Srbije i Crne Gore, a onda i njeno rasturanje. Pre\u017eiveli su Milo\u0161evi\u0107a, poraz, uklju\u010dili su u svoje redove neke od svojih biv\u0161ih protivnika i kriti\u010dara poput Sr\u0111ana Dragojevi\u0107a, reditelja, Borisa Mili\u0107evi\u0107a, gej-aktivistu, novinara i antiratnog aktivistu, te istori\u010dara Predraga Markovi\u0107a; dakle, pre\u017eiveli su i promenu svog identiteta. Sa druge strane, nikako da podvu\u010demo crtu ispod onih koji nisu pre\u017eiveli ovaj njihov politi\u010dki rollercoaster<\/em>.<\/p>\n

  1. Na \u010duvenoj Osmoj sednici Predsedni\u0161tva Centralnog komiteta SKS odr\u017eanoj krajem septembra 1987. godine, Milo\u0161evi\u0107 je eliminirao svoje konkurente iz rukovodstva SKS, pre svega Ivana Stamboli\u0107a kojeg je neposredno pred svoj pad dao i likvidirati.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Krajem 2000. godine, nakon pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, budu\u0107nost njegove partije delovala je tmurno, u najmanju ruku. Povrh svega, do tog trenutka ova je partija bila u senci svog osniva\u010da i neprikosnovenog lidera, on je bio ve\u0107i od svoje partije, i njegov pad izgledao je kao njihov kraj. Dapa\u010de, to \u0161to nisu zabranjeni odmah 6. oktobra \u2013 \u0161to nikoga u tom trenutku ne bi iznenadilo…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":10309,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-10297","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10297","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10297"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10297\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10314,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10297\/revisions\/10314"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10309"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10297"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10297"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10297"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=10297"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=10297"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=10297"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=10297"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}