Kako prihodovna strana budžeta nije rasla očekivanom dinamikom srpska je vlada bila prisiljena na njegov rebalans. U gotovo već poslovičnoj maniri kriznih politika na periferiji izglasane su nove mjere štednje, a najavljene su i nove privatizacije. Javljaju se i prvi znakovi radničkog otpora takvim politikama, no zasad se radi o parceliziranim borbama koje ne dovode u pitanje ideološki okvir unutar kojeg se mjere štednje provode.
Nakon dužeg odlaganja Narodna skupština Republike Srbije izglasala je u nedelju 26. oktobra rebalans budžeta za 2014. godinu. Nova računica uslovljena je, između ostalog, očekivanjem da će bruto domaći proizvod umesto planiranog porasta od 1% na kraju tekuće godine zapravo opasti za 1%. Glavne izmene u državnom proračunu1 tiču se i prihodovne i rashodovne strane – projekcija planiranih prihoda smanjena je sa 930 milijardi dinara na 897 milijardi, a planirani rashodi će biti povećani sa 1.112 milijardi na 1.122 milijarde dinara (aktuelni kurs srpske valute se kreće oko 119 dinara za 1 evro). Gde su najveće promene?
Na prihodovnoj strani budžeta više je nego očigledan pad u naplati poreskih prihoda. Naime, naplata akciza i poreza na dodatu vrednost biće manja za celih 48,4 milijarde dinara od prvobitno planirane. Umanjena je i naplata poreza na dohodak građana za više od četiri milijarde, dok je dobit Narodne banke Srbije sa projektovanih tri milijarde svedena na nula dinara. Sa druge strane povećana je naplata poreza na dobit za nešto manje od osam milijardi dinara, iako ostaje pitanje zašto je definicija ovog poreza promenjena sa poreza na dobit preduzeća u porez na dobit pravnih lica, što je po definiciji šira kategorija. Takođe, dobit od javnih preduzeća biće veća – umesto planiranih tri milijarde, u budžet će se kroz dividende sliti 7,6 milijarde dinara.
Sa rashodovne strane državnog budžeta rashodi za zaposlene, koji uključuju plate i doprinose, biće umanjeni za osam milijardi dinara. Povećanje izdataka će se odigrati na polju subvencija koje će se sa prvobitne 81 milijarde dinara povećati na nešto manje od 94 milijarde dinara. Najveća promena predviđena je u subvencionisanju privrede – umesto predviđenih osam milijardi za privredu će se iz državne kase izdvojiti 17 milijardi dinara. Veliki deo ovog novca usmeren je ka javnim preduzećima Srbijagas, Resavica, Skijališta Srbije, ali i preduzećima poput Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu ili ka projektu “Beograd na vodi”. Država će 10 milijardi dinara izdvojiti i na plaćanje novčanih kazni i naplata štete tamo gde nije ostvarila obaveze na koje se ugovorom obavezala.
Naravno, ono što najviše zanima građane i građanke Srbije jeste najavljeno i rebalansom ozvaničeno smanjenje plata i penzija koje je stupilo na snagu 1. novembra. Plate u javnom sektoru veće od 25.000 dinara linearno su smanjene za 10%. Kada su penzije u pitanju formula za smanjenje je nešto kompleksnija. Iako je premijer ranije ove godine “garantovao” da će penzioneri/ke biti poslednji u čije će se novčanike zadirati, naredni čekovi penzionera koji imaju primanja između 25.000 i 40.000 dinara biće umanjeni za manje od 10%, dok će oni čije penzije prelaze 40.000 dinara dočekati smanjenje veće od 10%.
Da li opozicija nudi alternativu?
Debatu oko rebalansa budžeta obeležilo je međusobno prebacivanje loptice između vlasti i opozicije o tome ko je odgovoran za aktuelno stanje. Glavni uzrok problema lociran je uglavnom u korupciji i “iracionalnom” zapošljavanju u javnom sektoru partijski podobnih ljudi. Diskusija se svodila na pitanje da li održati subvencije za javna preduzeća ili plate i penzije. Bivši ministar privrede Saša Radulović na svom blogu je izneo kritiku rebalansa budžeta, tvrdeći da će smanjenje plata i penzija u drugom koraku dovesti do smanjenja budžetskih priliva jer će smanjiti kupovnu moć građana i građanki i samim tim umanjiti naplatu akciza i poreza na dodatu vrednost. To je nesumnjivo tačno. Ipak, alternativa koju predlaže (između ostalog, otpuštanje 15% zaposlenih u javnom sektoru i ukidanje subvencija) nikako ne rešava ovaj problem, s obzirom na to da u perspektivi dovodi do porasta nezaposlenosti i pritiska na socijalna izdavanja države te smanjenja budžetskih prihoda. U pitanju je začarani krug koji perpetuiraju i vlast i opozicija.
Zapravo, vlast ide i korak dalje i za 2015. godinu najavljuje ukidanje subvencija i dalju privatizaciju javnih preduzeća, kako onih u restrukturiranju, tako i giganata poput Elektroprivrede Srbije i Telekoma. Uvedeno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru oročeno je na 2017. godinu, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, do vrhunca dovodi logiku štednje vršeći, na u najmanju ruku sumnjiv način, reviziju invalidskih penzija i zaoštravajući workfare model po kojem svi ljudi koji primaju socijalnu pomoć moraju biti raspoloživi kao besplatna radna snaga bez ikakvih specifičnih zaštita koje uživaju radnice i radnici.2
“Reformama” ovde nije kraj. Očekuje se i dolazak delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koji je podržao aktivnosti vlasti u Srbiji i koji će zahtevati nastavak “fiskalne konsolidacije” odnosno nastavak mera štednje. Aleksandar Vučić je najavio da će do kraja mandata aktuelne Vlade biti otpušteno 100.000 radnika i radnica u javnom sektoru. Međutim, neki ministri barataju i većim ciframa. Tako na primer, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički smatra da 160.000 radnika i radnica u javnim i komunalnim preduzećima i 25.000 zaposlenih u javnoj upravi predstavljaju “višak”. S obzirom da je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ona tvrdi da će dobar deo ovog “viška” biti smanjen “prirodnim odlivom”, što je ipak u kontradikciji sa nedavno povećanom starosnom granicom za odlazak u penziju.
Štrajkom protiv štednje
Prve reakcije na rezove stigle su od prosvetnih radnica i radnika koji su još pre izglasavanja rebalansa održali štrajk upozorenja. Prvog dana školske godine na ulice su izašli članovi/ce Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije zahtevajući da se njihove plate izuzmu iz mera štednje. Narednom štrajku upozorenja, 2. oktobra, priključila su se još tri reprezentativna sindikata – Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Treći štrajk i protest održan je 22. oktobra kada se ispred Doma sindikata u Beogradu okupilo nekoliko hiljada prosvetara. Za 17. novembar najavljeno je otpočinjanje zakonskog štrajka čime će časovi sa 45 biti smanjeni na 30 minuta.
Ministar prosvete Srđan Verbić perfidno je napao sindikalce/ke tvrdeći da štrajkači nisu dobri uzori za đake, dok ih je ministar finansija Dušan Vujović “posavetovao” da “porazmisle koliko vremena rade i kako da dopunskim radom nadoknade smanjenje plata”. Naravno, ministar finansija se ovom prilikom nije osvrnuo na ionako previsoku stopu nezaposlenosti koja ukazuje da je “dopunski rad” skoro pa fikcija. Pored toga što novih radnih mesta manjka, pritisak na prosvetare da pronađu dodatne izvore prihoda, u kontekstu nezaposlenosti koja prebacuje 22%, društveno je iracionalan i zaoštrava konkurenciju na tržištu rada. Podsetimo, prosečna plata u prosveti niža je od prosečne plate na nivou Srbije i iznosi oko 43.000 dinara, s tim da taj prosek u dobroj meri izvlače plate zaposlenih u visokom obrazovanju, pošto u srednjim i osnovnim školama zarade ne premašuju 40.000 dinara, odnosno 336 evra.
U štrajk kreću i radnice i radnici u zdravstvu. Reprezentativni sindikati u zdravstvu i socijalnoj zaštiti predali su Vladi zahtev da se u njihovom sektoru ne smanjuju plate i jučer ušli u jednodnevni štrajk. Isti zahtev imaju i sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj i saobraćajnoj delatnosti, dok su penzioneri najavili žalbu Ustavnom sudu na odluku o smanjenju penzija.
Optimizam pesimizma
Artikulacija zahteva uglavnom se kreće na liniji obrazlaganja sopstvene važnosti za društvo ili odbijanja da se prihvati teret za loše stanje u domaćoj ekonomiji. Ipak, ovakva artikulacija ostavlja borbe izparcelisane, a impakt koji bi mogao postojati kada bi se čitav javni sektor objedinio u borbi izostaje. Radnice i radnici kao da su prihvatili neminovnost štednje i prihvatili da teret krize treba da snosi javni sektor, doduše ne baš i njihov ogranak.
Ako pristanemo na štednju, izlazak iz krize ne možemo skoro očekivati. Pad BDP-a za ovu godinu delom je uslovljen poplavama koje su Srbiju zadesile tokom proleća. Ipak, značajan udeo leži i u padu industrijske proizvodnje koja je za prvih devet meseci ove godine manja 5,7% u odnosu na isti period prethodne godine. U slučaju da BDP i poraste naredne godine ili one tamo, situacija s budžetom će se stabilizovati jedino u slučaju da se prodaju neka od profitabilnih preduzeća u državnom vlasništvu. Jasno je da je stanje u kojem se budžet puni privatizacijama neodrživa. Usled potpune devastacije domaće privrede, naša ekonomija postala je zavisna od direktnih stranih investicija kojih je sve manje. Da bi ih privukla naša Vlada dalje će raditi na snižavanju uslova rada i cene rada.
Dalje, država ne nudi rešenje za smanjenje potražnje. Naime, na manji udeo poreza na dodatu vrednost i akciza u budžetu donekle je uticala i niža stopa inflacije od prvobitno planirane. Ipak, teško je otrgnuti se utisku da će dalje stezanje kaiša dodatno izvršiti pritisak na agregatnu potražnju pa samim tim dovesti do sve manje naplate ove dve stavke iz kojih se puni više od dve trećine državne kase. Sa druge strane, čak i ideološki proskribovan model po kojem bi se većim državnim izdacima povećala potražnja takođe nije izvestan recept za uspeh, barem ne na duži rok. Skromni kapaciteti domaće privrede ne garantuju pozitivan rezultat ovakvih mera, pa je veća šansa da bi one dovele do povećanog uvoza pa samim tim i do rasta spoljnotrgovinskog deficita. Država je privatizacijom i temeljnim uništavanjem javnih preduzeća izgubila efektivnu moć za pokretanje ekonomije.
Jedna od vesti koja se skoro mogla pročitati u lokalnim medijima govori da su Srbi najveći optimisti u regionu. Poboljšanje ekonomske situacije u zemlji navodno očekuje 40% građana i građanki Srbije, dok 33% očekuje poboljšanje lične finansijske situacije. Veliki optimizam lako se može pretvoriti u veliko razočarenje.
- Prva verzija Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, usvojena je krajem 13.12.2013. godine. Rebalans budžeta određen je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu republike Srbije za 2014. godinu. [↩]
- Javnost je ovim povodom uzburkala vest iz Kikinde gde je opštinski Fond za solidarnost uputio poziv korisnicima socijalne pomoći na “društveno koristan rad”. “U slučaju neodazivanja ovom pozivu pozvanom licu ukida se pravo na pomoć iz Fonda u naredne dve godine. U slučaju da pozvano lice nije u mogućnosti da dođe, zamenjuju ga radno sposobni članovi porodice”, navodi se u pozivu, uz dodatak da je svako u obavezi da sa sobom ponese i sopstveni alat za rad. [↩]